Hronologija DFJ i KPJ jun 1945.

Hronološki pregled važnijih događaja vezanih za društveno-politička dešavanja u Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji (DFJ) i delovanje Komunističke partije Jugoslavije (KPJ), kao i opšta politička, društvena, sportska i kulturna dešavanja koja su se dogodila u toku juna meseca 1945. godine.

← maj								Hronologija DFJ i KPJ tokom 1945. godine															jul →
1	2	3	4	5	6	7	8	9	10	11	12	13	14	15	16	17	18	19	20	21	22	23	24	25	26	27	28	29	30

6. jun

U Zagrebu presudom Vojnog suda Druge armije JA zbog veleizdaje i ratnog zločina osuđeni na smrt — dr Mile Budak (1889—1945), jedan od osnivača Ustaškog pokreta i bivši ministar inostranih poslova NDH; Juraj Rukavina (1898—1945), bivši vođa Velebitskog ustanka (1932) i pukovnik Ustaške vojnice; dr Nikola Mandić (1869—1945), bivši predsednik Vlade NDH i još trojica visokih ustaških funkcionera, među kojima su bili — dr Pavao Canki, Nikola Steinfeld i Ivan Vignjević. Smrtna kazna nad ovim licima izvršena je sutradan 7. juna.^[1]^[2]

7. jun

Predsedništvo AVNOJ-a, na predlog Privremene vlade DFJ, donelo Zakon o osnivanju Fonda za obnovu zemlje i pomoć postradalim krajevima. Ovaj fond obezbeđivao je sredstva za finansiranje obnove i u njega su slivani prihodi od prodaje robe nabavljene od administracije UNRE, ratne dobiti i dr. Radom ovog fonda rukovodio je Privredni savet, a po odobrenju Privremene vlade DFJ.^[1]

9. jun

U Beogradu potpisan tzv. „Drugi beogradski sporazum“ između predstavnika Ujedinjenog Kraljevstva i SAD, s jedne i Jugoslavije, s druge strane, kojim je Julijska krajina podeljena na dve okupacione zone — „A“ i „B“, koje su odvojene „Morganovom linijom“. Zona „A“ stavljena je pod savezničku vojnu upravu, a zona „B“ pripala je jugoslovenskoj vojnoj upravi.^[3]
Predsedništvo AVNOJ-a donelo je Zakon o konfiskaciji imovine i Zakon o izvršenju konfiskacije, koji su precizirali ranije donete odluke Predsedništva AVNOJ-a od 21. novembra 1944. godine, na osnovu koje je celokupna imovina Trećeg rajha i lica nemačke narodnosti, zatim imovina svih ratnih zločinaca i njihovih saradnika proglašena narodnom imovinom.^[3]
Predsedništvo AVNOJ-a donelo Zakon o ordenima i medaljama Demokratske Federativne Jugoslavije kojim su potvrđena sva odlikovanja (Orden narodnog heroja, Orden narodnog oslobođenja, Orden partizanske zvezde u tri reda, Orden bratstva i jedinstva, Orden za hrabrost i Medalja za hrabrost) koja je 15. avgusta 1943. ustanovio Vrhovni štab NOV i POJ, s tim što je Orden bratstva i jedinstva dobio dva reda, dok je Orden rada, koji je ustanovljen 1. maja 1945, dobio tri reda. Ovim zakonom uvedena su i nova odlikovanja — Orden slobode, Orden zasluga za narod (u tri reda) i Medalja zasluga za narod.^[3]

15. jun

Puštena u rad obnovljena železnička pruga Beograd—Zagreb. Osposobljavanje ove pruge izvršeno je u veoma kratkom roku angažovanjem omladinskih radnih brigada, pripadnika Jugoslovenske armije i oko 10.000 ratnih zarobljenika.^[3]

17. jun

U Beogradu, od 17. do 19. juna, održan Prvi kongres Antifašističkog fronta žena Jugoslavije (AFŽJ). Kongresu je prisustvovalo oko 1.500 delegata iz cele zemlje, a kao počasni gost prisustvovao je maršal Jugoslavije Josip Broz Tito. Referate na Kongresu su podnele Mitra Mitrović i Vida Tomšič, a na kraju Kongresa izabran je Centralni odbor od 82 i Izvršni odbor od 20 članova. Za predsednicu Centralnog odbora izabrana je Spasenija Cana Babović, a za potpredsednicu Kata Pejnović.^[3]
U Zagrebu, od 17. do 21. juna, održan Prvi kongres Ujedinjenog saveza antifašističke omladine Hrvatske (USAOH). Na kraju Kongresa doneta je Rezolucija i upućen Proglas omladini Federalne Države Hrvatske.^[3]

25. jun

U Ljubljani, od 25. do 27. juna, održan Drugi kongres Ujedinjenog saveza antifašističke omladine Slovenije (USAOS).^[4]

26. jun

U San Francisku predstavnik Jugoslavije, Stanoje Simić (ambasador DFJ u Vašingtonu), zajedno sa predstavnicima još 49 zemalja, potpisao Povelju o osnivanju Organizacije ujedinjenih nacija (OUN), koja je stupila na snagu 24. oktobra iste godine.^[4]

Reference

^ ^a ^b Hronologija 3 1980, str. 11.
^ „Zaslužena kazna stigla je Mila Budaka i ostale uhapšene ustapke koljače”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 9. 6. 1945. str. 1.
^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ Hronologija 3 1980, str. 12.
^ ^a ^b Hronologija 3 1980, str. 13.

Literatura

Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Institut za izučavanje radničkog pokreta. 1963. COBISS.SR 54157575
Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Izdavački centar „Komunist”; Narodna knjiga; Rad. 1985. COBISS.SR 68649479
Moderna srpska država 1804-2004 — hronologija. Beograd: Istorijski arhiv Beograda. 2004. COBISS.SR 119075084

[FOOTNOTEHronologija_3198011-1] Hronologija 3 1980, str. 11.

[2] „Zaslužena kazna stigla je Mila Budaka i ostale uhapšene ustapke koljače”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 9. 6. 1945. str. 1.

[FOOTNOTEHronologija_3198012-3] v ^g ^d ^đ Hronologija 3 1980, str. 12.

[FOOTNOTEHronologija_3198013-4] Hronologija 3 1980, str. 13.

[1]

[2]

[3]

[4]