Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1945.

Партизанска споменица 1941.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Народноослободилачку борбу народа Југославије, који су се десили током маја месеца 1945. године:


Russian Air Force roundel (low visibility).svg ← април  · Хронологија Народноослободилачке борбе у 1945. години  · јун → Russian Air Force roundel (low visibility).svg
Five-pointed star.svg 1  · 2  · 3  · 5  · 6  · 7  · 8  · 9  · 10  · 11  · 12  · 14  · 15 Five-pointed star.svg

1. мајУреди

2. мајУреди

  • Јединице Четврте армије ЈА после тешких уличних борби, уз учешће наоружаног грађанства из састава партизанске команде места, ослободиле Трст.
  • Штаб Четврте оперативне зоне Словеније наредио јединицама 14. словеначке дивизије да усиљеним маршем избију на југословенско-аустријску границу и запоседну мостове на реци Драви и све прелазе преко границе, и тиме онемогуће несметан пролаз, приступе разоружавању и заробљавању немачко-усташких снага које се пред јединицама ЈА повлаче долином реке Савиње у правцу Аустрије. Дивизији је такође наређено да делом снага запоседне Бељак, Целовец и Великовец, у Аустрији.

3. мајУреди

  • Јединице Четврте армије ЈА, после вишедневних тешких борби, ослободиле Ријеку. Снаге немачког 97. армијског корпуса пробиле су се ка Илирској Бистрици уз велике губитке.
  • Двадесета српска бригада прешла реку Уну и ослободила Дубицу, одбацивши немачке и усташко-домобранске снаге у правцу Суње.

5. мајУреди

  • У Београду отпочели тродневни преговори између Повереништва народне одбране ДФЈ и начелника Штаба Савезничке врховне команде у Италији генерала Фредерика Моргана. Савезничка команда је захтевала да снаге Југословенске армије напусте Јулијску крајину и да се повуку иза линије: десна обала реке Мирне - Прошек - Горица (тзв „Морганова линија“).

6. мајУреди

  • Кварнерски партизански одред морнаричке пешадије Југословенске морнарице напао немачку посаду блокирану у делу Пуле и на полуострву Музилу. У једнодневној борби непријатељ је претрпео губитке од око 70 мртвих, а Кварнерски одред је имао 9 мртвих и 50 рањених. Сутрадан је немачки адмирал прихватио услове капитулације, па је разоружано 2.200 немачких војника и официра.

7. мајУреди


8. мајУреди

9. мајУреди

  • Привремена влада ДФЈ донела „Указ о проглашењу 9. маја за Дан победе“ (Законом о државним празницима из 1952. за Дан победе је проглашен 15. мај, а Законом из 1965. је поново враћен 9. мај).
  • У кањону реке Љуте и реке Неретве јединице Трећег босанског корпуса и једна бригада КНОЈ-а, уз садејство авијације, напале јаку четничку групацију. После једнодневне борбе погинуло је преко 3.000 четника, док се из обруча код засеока Обрња око 3.000 четника пробило на планину Зеленгору.

10. мајУреди

  • У Београду отпочели поновни дводневни разговори између Повереништва народне одбране ДФЈ и Врховног команданта савезничких снага у Италији фелдмаршала Харолда Александера. Фелдмаршал Александер је захтевао безусловно повлачење снага Југословенске армије из Јулијске крајине на линију коју је означио генерал Морган. Једнострани захтеви Савезничке врховне команде у Италији нису прихваћени.
  • Јединице 51. војвођанске дивизије и Команде места Марибор, у садејству са деловима бугарске Треће и Дванаесте пешадијске дивизије, после једнодневне борбе против немачких и усташких снага, ослободиле Марибор, принудивши непријатеља на повлачење према Дравограду и југословенско-аустријској граници.

11. мајУреди

  • У Загребу, на иницијативу Акционог одбора Народноослободилачког фронта Загреба, одржан величанствен митинг поводом ослобођења земље и завршетка рата у Европи. Митингу је присуствовало више десетина хиљада грађана Загреба и околине.

12. мајУреди

14. мајУреди

15. мајУреди

24. мајУреди

  • У вези регулисања имовинских питања у Југославији, Председништво АВНОЈ-а донело неколико закона — Закон о одузимању ратне добити стечене за време окупације, Закон о поступку с имовином коју су сопственици морали напустити у току окупације и имовином која им је одузета од стране окупатора и његових помагача и Закон о заштити народних добара и њиховом управљању.[4]

25. мајУреди

27. мајУреди

  • У Крагујевцу одржана седница Главног одбора Антифашистичког фронта жена Србије, на којој су поред делегата свих округа уже Србије, учествовале и представнице АФЖ Војводине, АФЖ Косова и Метохије и АФЖ Новопазарског округа. На седници је расправљано о дотадашњој активности организације, будућем раду, као и припремама за Први конгрес АФЖ Југославије.[4]

у току мајаУреди

  • На иницијативу омладине Крагујевца, Централни одбор Уједињеног савеза антифашистичке омладине (УСАОЈ) донео одлуку о организовању „Титове штафете“ у част 53. рођендана Јосипа Броза Тита. У првој години ове манифестације учествовало је преко 12.500 омладинаца, који су носили шест републичких штафета, штафету Југословенске армије, штафету Трста и Јулијске крајине, као и штфету Шумадије из Крагујевца. Омладинци Крагујевца, као иницијатори ове манифестације добили су част да понесу сопствену штафету - „штафету Шумадије“, као и „плаву књигу“ с поздравима другу Титу. Штафете су 25. маја у Београду предате Митру Бакићу, шефу кабинета маршала Југославије, који их је истог дана предао Титу у Загребу (Ова манифестација од 1957. године прерасла је у омладински празник Дан младости).



РеференцеУреди

  1. ^ Hronologija 2 1980, стр. 350.
  2. ^ Hronologija 2 1980, стр. 351.
  3. ^ Hronologija NOB 1964, стр. 1111.
  4. ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 10.

ЛитератураУреди

  • Хронологија ослободилачке борбе народа Југославије 1941—1945. Београд: Војно-историјски институт. 1964. 
  • Жене Србије у НОБ. Београд: Просвета/Нолит. 1975. 
  • Хронологија револуционарне делатности Јосипа Броза Тита. Београд: „Експорт прес“. 1978. 
  • Хронологија Радничког покрета и СКЈ 1919—1979 том I. Београд: „Институт за савремену историју“. 1980. 
  • Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945 том I. Београд: „Народна књига”. 1980. 
  • Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945 том II. Београд: „Народна књига”. 1980. 
  • Народни хероји Југославије том II. Београд: „Народна књига”. 1982. 
  • Народни хероји Југославије том II. Београд: „Народна књига”. 1982.