23. српска дивизија НОВЈ

Двадесет трећа српска дивизија НОВЈ формирана је 6. јуна 1944. године у Топлици. При оснивању у њен састав су ушле Седма и Девета српска бригада НОВЈ. Испрва је носила назив Трећа српска дивизија. После неколико дана, добила је назив ударна.

Двадесеттрећа српска дивизија
Flag of Yugoslavia (1943–1946).svg
Југословенска партизанска застава
Постојање6. јун 1944.
Место оснивања:
Топлица
Формација7. српска бригада
9. српска бригада
Јачина
ДеоНародноослободилачке војске Југославије
Ангажовање
Команданти
Политички комесарРадисав Недељковић Раја

У њен састав ушла је 17. јуна Четрнаеста српска бригада НОВЈ, од 9. октобра до 10. новембра 1944. Прва југословенска бригада, а јануара 1945. и Артиљеријска бригада.

Јуна 1944, дивизија је имала око 2000, у октобру 5929, 15. марта 1945. имала је 8854, а почетком априла око 14000 бораца.

До 6. септембра 1944, дивизија је била под командом Главног штаба НОВ и ПО Србије, потом до 6. децембра у саставу Четрнаестог српског корпуса, па под командом Штаба Јужне оперативне групе дивизија и од јануара 1945. у саставу Друге југословенске армије.

Борбени пут дивизијеУреди

У селима Мозгову, Црном Калу и у Рујишту разбила је ноћу 21./22. јуна Крајински корпус ЈВуО, 22. јуна на Буковику напала Крајински, Тимочки и Делиградски корпус ЈВуО (око 3000 четника), 28. јуна напала и заузела рудник Добра срећа, а 30. јуна потпуно разбила Трећи батаљон бугарског 63. пука на Варничком врху код Књажевца.

Затим је 12. августа ослободила Бољевац, 4. септембра Књажевац, а 6. септембра ушла у састав Четрнаестог корпуса НОВЈ и учествовала у борбама за ослобођење источне Србије. У продору ка Дунаву ослободила је 7. септембра Зајечар у борбама против јаке групације немачких снага, недићеваца и четника (око 5000 њих), запленила 20 митраљеза, 20 пушкомитраљеза, 500 пушака и остало.

 
Део бораца 9. бригаде 23. Српске дивизије на сусрету у Књажевцу 23. маја 1959.

До 22. септембра водила је борбе углавном против немачке Прве брдске дивизије у простору Зајечара, Неготина и Прахова, а од 22. септембра и у садејству са 113. стрељачком дивизијом Црвене армије у простору Кладова, Брзе Паланке, Бора и осталих места. Дана 3. октобра ослободила је Бор и Брестовачку Бању. По наређењу Врховног штаба НОВ и ПОЈ упућена је 13. октобра у простор села Врчина и Рипња где је обезбеђивала десни бок Прве армијске групе и Четвртог механизованог корпуса Црвене армије за време Београдске операције.

 
Сусрет бораца у Књажевцу, 1959.

Учествовала је од 17. до 20. октобра у разбијању и уништењу немачке корпусне групе „Штетнер“ у рејону Авала, Болеч, Врчин. У новембру је учествовала у борбама на левој обали Западне Мораве против немачке 104. и 7. СС дивизије „Принц Еуген“ и осталих јединица групе армија Е, у саставу Четрнаестог корпуса код Чачка, Пожеге, затим у децембру у саставу Јужне оперативне групе дивизија код Љубовије, код Тузле, а од 1. јануара 1945. усаставу Друге армије ЈА у борбама на Озрену, за ослобођење Грачанице 24. фебруара, Дервенте 19. априла, у саставу Унске оперативне групе дивизија за борбе према Карловцу 24. априла, према Самобору 7. маја, све до краја завршних операција.

ЛитератураУреди