Čemernik

Čemernik je planina u jugoistočnoj Srbiji, na desnoj strani Južne Morave, prema Grdeličkoj klisuri. Pripada planinama srednje visine. Naviši vrh je Veliki Čemernik 1.638 m. Ima oblik bila koje se pruža meridijanski i na zapadnoj strani je duboko zasečeno oblukom Mutnice, koja se u donjem toku zove Džepska reka.

Čemernik
Pogled na planinu Čemernik i Vlasinsko jezero
Geografske karakteristike
Najviša tačka	Veliki Čemernik
Ndm. visina	1.638 m
Koordinate	42° 44′ 06″ S; 22° 16′ 38″ I
Geografija
Čemernik
Države	Srbija
Regije	Vlasina
Oblast	Južna Srbija
Masiv	Rodopske planine

Sastavljen je od kristalastih škriljaca prve grupe i pripada Rodopskom sistemu. Bilo je ogolićeno, a padine su delom pod šumom. U istočnom podnožju su najveća naselja Vlasina Rid i Crna Trava, a na zapadnom Mlačište, Mačkatica, Manjak i Ljutež.

Pored Velikog Čemernika, njegovi vrhovi su: Kula (1.622 m), Mali Čemernik (1.596 m), Ostrozub (1.546 m) i Pavlova gramada (1.469 m) i svi su zaobljenog tipa.

Poreklo imena

Vrh Čemernika

Čemernik je dobio ime po otrovnoj biljci čemerici (Veratrum), koje, uz ostalo planinsko bilje, ima u izobilju na ovoj planini. Dominira bela čemerika (V. album L.), ali poslednjih godina počinje da se suši i iščezava sa njegovih pašnjaka.

Izvori i vodotokovi

Pogled na Mali Čemernik i lovište Valmište sa Kitke

Najviša kota na Čemerniku – 1638 m

Zahvaljujući bukovim šumama kojima je obrastao, Čemernik je bogat vodama. Veliki izvori su: Bela voda, gotovo na samom vrhu Velikog Čemernika, na 1.585 m, zatim Ignjatova česma, Popov kladenac, Kijevska česma, Pavlov izvor ispod Pavlove gramade, Hajdučki kladanac iznad Kačara, Nikolin kladanac, kao i niz izvora, oko 80, u šumovitoj uvali zvanoj Valmište, ispod Malog Čemernika. Zanimljivo je da i iznad Bele vode postoji izdanak lekovite vode – Orlovac (na oko 1.610 m), čija voda posle pet-šest metara toka ponire. Postojan je i u najtoplijim mesecima. Otuda je rečna mreža na Čemerniku vrlo razgranata. Potoci, rečice i reke teku u raznim pravcima i uglavnom se ulivaju u Vlasinu i Južnu Moravu. Čemerčica, koja nastaje od Ignjatove česme, sa vrha Čemernika, uliva se u Vlasinu u Crnoj Travi. Najduža pritoka J. Morave, sa najvećim slivom, je reka koja izvire iznad sela Bajinci, protiče kroz Ruplje i selo Kozare da bi se u Grdelici ulila u Moravu. Tako usput i menja svoje nazive: Bajinska reka, Rupska reka i, na kraju, Kozaračka reka. Najbogatija vodom je reka koja nastaje od valmiških izvora, potoka i rečica (Golema reka), a vodom je usput bogate: Mala reka, Rakicka reka, Lebetska reka i Garvanica, da bi se kod varošice Džep ulila u Moravu. Usput je menjala ime: Golema reka, Mutnica i Džepska reka. Na ovim rekama, u vreme kada je život na Čemerniku bio bogatiji a njegovi pašnjaci puni stada ovaca, krda goveda i dželepa konja, bilo je puno potočara i valjavica za sukno.

Deo čemerničkih voda (1959 – 1960) zahvaćen je sistemom pokrivenih kanala i kroz tunel sproveden u Vlasinsko jezero.

Ekosistem

Sela urastaju u breze - Rakinci, Mlačište

Čemernik je odvajkada bio obrastao bukvom koja je dosezala do 1400 – 1500 metara njegove visine. Poslednjih decenija, kako je Ustav iz 1974. godine ukinuo seoske utrine, na većini pašnjaka i utrina zasađene su smrča i jela, što se nepovoljno odrazilo na staništa retkog planinskog bilja i uopšte živi svet planine. Sa tim zasadima došla je i korovska biljka nepoznatog porekla, drvenastog stabla, koja je prekrila preostale pašnjake. U vidu žbunja ona raste u visinu do 0,5 metara, uništavajući ostali autohton biljni svet. Na jugozapadnim ograncima ove planine već tridesetak godina naglo je počela da se zaseva breza, koje do tada tu nije bilo. Kako se zemlja više ne obrađuje, čitavi atari sela Mlačišta, Bajinca, Ruplja, Crvenog Brega, Mačkatice, Troskača, Pavličana i Bankovca pretvoreni su u guste brezove nastane. Njome su zarasli nekadašnji putevi, njive i livade i izgled kraja se sasvim izmenio.

Poslednjih dvadeset godina Čemernik je poprište neplanske seče bukovog drveta. Stoletne šume Virčina, Kačara, Valmišta, Tvrdog Brega, Ostrozuba i Čobanca su toliko proređene da su zbog toga počeli da presušuju i veliki izvori. Nekada najjači izdanak vode u ovom delu Čemernika, Hajdučki kladanac u Kačaru, odakle nastaje Predejanska reka, je presušio.

Pre petnaestak godina ispod Malog Čemernika, u šumovitoj i vodom bogatoj uvali Valmište, na 400 hektara ograđeno je lovište divljih svinja i evropskog jelena, sa lovačkom kućom i čekama. Pored „Valmišta“, postoji i otvoreno lovište „Kačar – Zeleničje“. Planinske reke su nastanjene potočnom pastrmkom i potočnom mrenom.

Retke i zaštićene biljne vrste

Šafran (kaćun) na proplancima Čemernika

Čemernik je poznat po prostranim nastanima borovnice (Vaccinium myirtillus L.), međutim danas ih sistematski, iz leta u leto, uništavaju divlji berači sa metalnim češljevima. Na padinama Čemernika od zaštićenih biljnih vrsta postoji stanište zeleničja, odnosno lovorvišnje (Prunus lauraceratus), na zaštićenom području Zeleničje, na Ostrozubu. Biljni svet ove planine čine i zaštićene vrste: maljava breza (Betula pubescenus Ehrh), medveđe grožće (Arctostaphylos uva-ursi L. Spleng), gorocvet (Adonis vernalis L.) i rosulja (Drosera rotundifolia). Pored borovnice, od bilja koje je pod kontrolom korišćenja i prometa, ovde raste: kleka (Juniperus communis L.) i jagorčevina (Primula Veris Huds.), a od pečuraka: letnji i jesenji vrganj (Boletus edulis Bull. ex Fr), smrčci (roda Morchella), lisičarka (Cantharellus cibarius L. ex. Fr) i mlečnica (roda Lactarius). Ima i hajdučke trave žute cvasti (Achillea Clipealata), petrovog krsta, kantariona i dr.

Šumama dominira vrsta bele bukve, postoje i delovi planine na kojima se javlja i crvena bukva, koja je kvalitetnije drvo. Zanimljivo je da su je, na ovom terenu, za vreme Drugog svetskog rata istraživali i proučavali nemački botaničari.

Vlada Republike Srbije je dvema uredbama, od 2. decembra 2004. godine, zaštitila vlasinski deo Čemernika i utvrdila prostorni plan područja posebne namene „Vlasina”.

Ašani i karakačanska ovca

Na Čemerniku su, do 1941. godine, svoja stada napasali i Ašani ili Karakačani, poreklom iz severne Grčke. Njih je narod nazivao još i Crnovuncima, jer su im ovce bile crnog runa i veoma izdržljive na vremenske uslove. O boravku Ašana govore i toponimi na ovoj planini: Ašanske kolibe, Ašanske livade. Danas je očuvano jedno stado karakačanske ovce u domaćinstvu sestara Mitrović, u Mlačištu, koje su već zašle u duboku starost, tako da je dalji opstanak ove stare balkanske vrste ovaca neizvestan.

Drumovi, putevi i mehane

Nemilosrdna seča šuma na Čemerniku, Kačar

Propadaju i zgrade nekadašnjih zadruga na mehanama

Čemernikom su, kroz istoriju, vodili mnogi značajni putevi iz doline Velike Morave za Crnu Travu, Znepolje, Vlasinu, Krajište, Bosilegrad i Ćustendil. Tu je prošao i turski sultan Musa, 1412. godine, u pohodu na Novo Brdo. I danas je u narodu poznat Musin put. Na tim drumovima, koji su vodili planinskim hrbatima, formirana su naselja sa kafanama za odmor putnika i stoke. Oni su izgubili na važnosti izgradnjom Vlasinskog jezera i povezivanjem Crne Trave sa Vlasoticem putem duž reke Vlasine, odnosno Vlasine sa Surdulicom, putem duž Vrle. Danas tavore naselja na starim kiridžijskim i pečalbarskim drumovima: Pronine Mehane, Mlačiške Mehane, Simenkovo Mejanište i Bistričke Mehane sa po nekim stanovnikom. Jedna mehana je bila i na samom Čemerniku, kod Belih voda, gde su Nemci, 1941. godine, bili izgradili Planinarski dom.

Putna mreža preko Čemernika danas je u lošem stanju. Ni put od strateške važnosti Crna Trava – Ruplje – Predejane nije do kraja asfaltiran, dok su ostale puteve: Virčine – Mlačiške Mehane – Valmište – Čemernik – Vlasina i Vlasotince – Bistrica – Pavlova gremada – Čemernik – Vlasina, kao i Mačkatica – Čemernik, uglavnom uništili kamioni prevozeći bukovo drvo.

Rudno bogatstvo

Retka stada koza zamenila su nekadašnje ovčarstvo

Delovi Čemernika su bogati rudom. U tursko vreme površinski se kopala gvozdena ruda (Rovine, Rudarski rid, Vrla Reka, Ruplje, Mrkova poljana), a ispirala se i topila na mestima koja se i danas zovu Vignjište i Samokovo. Takvih lokaliteta ima duž Vlasine, Goleme reke i Garvanice. U novije vreme u Mačkatici je novembra 1940. godine jedna nemačka firma otpočela eksploataciju rude molibden. Tokom rata Nemci su sagradili rudarsku koloniju Rudnik, i proširili kapacitete, pa je na kopanju rude angažovano od tri do pet hiljada radnika. U Belom Polju, kod Surdulice, podigli su livnicu i izgradili put duž Džepske reke i Garvanice do Mačkatice. Rudnik je zatvoren 1950. godine, a ubrzo je i put, zbog odrona, zapostavljen. Sada su u toku nova rudna istraživanja u ovom kraju.

Pred Drugi svetski rat, 1938. godine, u Crvenom Bregu Đorđe Vajfert je otvorio rudnik gvozdene rude koji je radio sve do rata 1941. godine, kada je zauvek zatvoren.

Iseljavanje

Najviša naselja na Čemerniku (Pročolovci, Jovanovci, Bajinci, Mlačište, Ostrozub, Dobro Polje, Bistrica, Ruplje, Borovik, Mačkatica, Troskač i vlasinske mahale) poslednjih tridesetak godina su gotovo opustela, škole u njima su ugašene, zamro je život. Vlasinska i crnotravska sela su se ispraznila, ljudi se odselili. Na Čemerniku više nema stada ovaca, ni krda goveda, ni konja. Nema ljudi. Putevi su urasli. Sela u nižim predelima Grdeličke klisure i donjeg toka reke Vlasine još se populaciono drže.

Zbirka slika

• 
  Čemerika, biljka po kojoj je Čemernik dobio ime
• 
  Crni drozd (kos) ptica sa čemerničkih rudina
• 
  Pored Vlasinskog jezera pase još po neko krdo goveda
• 
  Korovska biljka koja uništava pašnjake na Čemerniku
• 
  Čemernik viđen sa Grota.

Vidi još

• Planine u Srbiji
• Vlasina (visoravan)
• Vlasinsko jezero
• Hidroenergetski sistem Vlasina
• Vlasinsko blato
• Crna Trava
• Valmište
• Mlačište
• Bajinci
• Mačkatica
• Lebet
• Zeleničje
• Golema reka
• Garvanica

Literatura

• Feliks Kanic: Srbija, zemlja i stanovništvo od rimskog doba do kraja XIX veka,
• Rista T. Nikolić: Vlasina i Krajište, Antropogeografska ispitivanja, Naselja srpskih zemalja, knj. XVIII, Srpska kraljevska akademija, Beograd, 1912.
• Jovan M. Popović: Crna Trava, Beograd, 1914.
• Jovan F. Trifunovski: O ranijem rudarskom centru Grdeličke klisure, Geografski horizont, 8/4, Zagreb, 1962.
• Jovan Trifunovski: Grdelička klisura, antropogeografska rasprava, Narodni muzej, Leskovac, 1964.
• Radomir Kostadinović: Crna Trava i Crnotravci, Leskovac, 1968.
• M. Cukućan: Izveštaj o istraživanju bakra u oblasti Surduličkog eruptivnog masiva na lokalnosti Kučišnjak i Crveni Breg, Geoinstitut – Fond stručnih dokumentacija, Beograd, 1977.
• M. Cukućan: Izveštaj o istraživanju bakra u oblasti Surduličkog eruptivnog masiva na lokalnosti Kučišnjak i Crveni Breg, Geoinstitut – Fond stručnih dokumentacija, Beograd, 1978
• Simon Simonović Monka: Pečalbarstvo i neimarstvo crnotravskog kraja, SIZ kukture, Crna Trava, 1983.
• Vilotije Vukadinović: Govor Crne Trave i Vlasine, SDZb SANU XLII, Beograd, 1996.
• Aleksandar Videnović: Crna Trava - život, kriza i nada, Zadužbina Andrejević, Beograd, 1996.
• Iva Trajković: Stočarstvo na Čemerniku, Leskovački zbornik XLIV, 2004, 253 – 274.
• Srećko S. Stanković, Brod – selo kod Crne Trave, KPZ Srbije, Beograd, 2006.
• Mala enciklopedija Prosveta (3 izd.). Beograd: Prosveta. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. 
• Marković, Jovan Đ. (1990). Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije. Sarajevo: Svjetlost. ISBN 978-86-01-02651-3. 

Spoljašnje veze

• Zaštićene biljne vrste na Čemerniku
• Karakačanska ovca u jugoistočnoj Evropi
• Zaštićena priroda naše zemlje: Malo poznato bogatstvo