Šalitra

Kalijum nitrat poznat i kao šalitra je so čija je molekulska formula KNO3. Rastvara se u vodi (na temperaturi 20 °C - 31,6 g/100 cm³; na temperaturi 100 °C - 246 g/100 cm³).[1][2]

Kalijum nitrat
Potassium nitrate structure.png
Kalijum nitrat
Nazivi
Drugi nazivi
Šalitra
Identifikacija
ECHA InfoCard 100.028.926
E-brojevi E252 (konzervansi)
MeSH Potassium+nitrate
Svojstva
KNO3
Molarna masa 101.1032
Agregatno stanje beli prah
Gustina 2.109 g·cm−3 (16 °C) osnovno
Tačka topljenja 334 °C
Tačka ključanja 400 °C razlaže se
Opasnosti
O
R-oznake R8
S-oznake S17, S24/25
NFPA 704
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Kalijum-nitrit
Drugi katjoni
Litijum-nitrat
Natrijum-nitrat
Rubidijum-nitrat
Cezijum-nitrat
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa).
Reference infokutije

Kalijum nitrat se javlja u prirodi u malim količinama u obliku minerala nitrokalita u krajevima sa suvom i toplom klimom, između ostalog u Kini i Indiji. Iz ovih država je donošen u Evropu, zbog čega je i dobio ime „indijska šalitra“. Sada se uglavnom dobija reakcijom natrijum nitrata i kalijum hlorida:

NaNO3 + KCl → KNO3 + NaCl

Kalijum nitrat je bezbojna ili bela kristalna supstancija. Njena temperatura topljenja iznosi 334 °C. Pri zagrevanju do 400 °C razlaže se na kalijum nitrit i kiseonik:

2KNO3 → 2KNO2 + O2

Kalijum nitrat je oksidans, koji se od davnina koristi za pravljenje baruta. Takođe se u pirotehnici koristi i mešavina KNO3 sa šećerom u razmeri 1:1 za pravljenje dima. Do početka 20. veka koristio se za dobijanje azotne kiseline. Sada se uglavnom koristi za proizvodnju kalijum nitrita, kao đubrivo (sadrži 13% azota i 45% kalijum oksida), i za konzervisanje hrane (E252).

Vidi jošUredi

ReferenceUredi

  1. ^ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3. 
  2. ^ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 

LiteraturaUredi

  • Dennis W. Barnum. (2003). "Some History of Nitrates." Journal of Chemical Education. v. 80, p. 1393-. link.
  • David Cressy. Saltpeter: The Mother of Gunpowder (Oxford University Press, 2013) 237 pp online review by Robert Tiegs
  • Alan Williams. "The production of saltpeter in the Middle Ages", Ambix, 22 (1975), pp. 125–33. Maney Publishing, ISSN 0002-6980.

Spoljašnje vezeUredi