Википедија

BMW

аутомобилски бренд, произвођач и конгломерат
Ovaj članak je o nemačkom proizvođaču automobila i motocikala. Za druge upotrebe pogledajte stranicu BMW (višeznačna odrednica).

BMW AG (IPA: O ovoj zvučnoj datoteci /ˈbeːˈʔɛmˈveː/; izvorno inicijalizam za nem. Bayerische Motoren Werke Aktiengesellschaft) nemačka je multinacionalna kompanija koja trenutno proizvodi luksuzne i sportske automobile i motocikle, a takođe je proizvodila i avionske motore do 1945. godine.

BMW
Posluje kao
FWB: BMW
Komponenta DAX-a
Izvorni naziv
Bayerische Motoren Werke AG;
BMW AG
Bajeriše motoren verke A-ge;
Be-Em-Ve A-ge
akcijengezelšaft
(Aktiengesellschaft — AG)
Industrijaautomobilska
OsnovanoMinhen,  Nemačka
7. mart 1916. god.; pre 108 godina (1916-03-07)
PrethodnikRapp Motorenwerke
Bayerische Flugzeugwerke
OsnivačKarl Rap
SedišteMinhen,  Nemačka
Područje pokrivenosti
ceo svet (osim Rusije)[1]
Rukovodioci
Oliver Cipse
(predsedavajući menadžmenta)
Norbert Rajthofer
(predsedavajući supervizije)
Proizvodi
Brendovi
UslugeRast 2.521.514 automobila (2021)
Rast 194.261 motocikl (2021)[2]
PrihodRast 111,239 mlrd. evra (2021)[2]
Operativni prihod
Rast 16,060 mlrd. evra (2021)[2]
ProfitRast 12,463 mlrd. evra (2021)[2]
Ukupna aktivaRast 229,527 mlrd. evra (2021)[2]
Ukupan kapitalRast 75,132 mlrd. evra (2021)[2]
VlasnikŠtefan Kvant (29%)
Suzane Klaten (21%)
fri-flout (50%)
Broj zaposlenih
118.909 (2021)[2]
Podružnice
Spisak
Veb-sajtwww.bmw.com

Kompanija je osnovana 1916. godine i sedište joj je u Minhenu (Bavarska). BMW proizvodi motorna vozila u Nemačkoj, Brazilu, Kini, Indiji, Južnoj Africi, Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Državama. Godine 2017, BMW je bio četrnaesti najveći proizvođač motornih vozila na svetu — sa 2.505.741 proizvedenim automobilom.[3] Porodica Kvant je dugogodišnji vlasnik deonica kompanije (pri čemu je ostatak, polovina, fri-flout), nakon investicija braće Herberta Kvanta i Haralda Kvanta 1959. godine kojima je kompanija spasena od bankrota.

Automobili se prodaju pod brendovima BMW (uz podbrendove BMW M za performans modele i BMW i za plagin električna auta, te podružnice Mini i Rols-Rojs). Motocikli su na tržištu pod brendom BMW Motorrad. Kompanija ima značajnog udela u istoriji motosportova, pogotovo tjuring auto trka, Formule 1, sportskih trka i trke Isle of Man TT.

Istorija uredi

Glavni članak: Istorija BMW-a

1916—1923: Proizodnja avionskih motora uredi

 
Avionski motor BMW IIIa

Otto Flugmaschinenfabrik je kompanija koju je 1910. godine osnovao Gustav Oto u Bavarskoj. Počeci BMW-a mogu da se prate unazad do tri zasebne nemačke kompanije: Rapp Motorenwerke, Bayerische Flugzeugwerke (7. mart 1916) i Automobilwerk Eisenach. Istorija samog imena počela je 1913. s firmom Rapp Motorenwerke (Karl Fridrih Rap), proizvođačem avionskih motora. U aprilu 1917, nakon odlaska osnivača Karla Rapa, kompanija je promenila ime u Bayerische Motoren Werke (BMW).[4][5] BMW-ov prvi proizvod bio je avionski motor BMW IIIa, koji je u proleće 1917. dizajnirao inženjer Maks Fric. Motor IIIa bio je poznat po dobroj ekonomiji potrošnje goriva i performansu na velikim visinama.[6] Usledele narudžbe motora IIIa od nemačke vojske izazvale su rapidno širenje BMW-a.[7]

Posle kraja Prvog svetskog rata 1918, BMW je primoran da smanji proizvodnju avionskih motora — prema odrednicama Versajskog mirovnog sporazuma.[8] Da bi nastavio s poslovanjem, BMW je proizvodio opremu za farme, pokućstvo i železničke kočnice.[9][10][11][12] Godine 1922, bivši veliki akcionar Kamilo Kastiljoni kupio je prava za ime BMW, čime je kompanija prestala da posluje kao Rapp Motorenwerke i počela da radi kao Süddeutsche Bremse AG (danas poznata kao Knorr-Bremse).[11][13] Kastiljoni je takođe bio investitor u drugoj avionskoj kompaniji, po imenu Bayerische Flugzeugwerke — koju je preimenovao u BMW.[14][15]
Propala fabrika Bayerische Flugzeugwerke ponovo je otvorena i počela je da proizvodi motore za autobuse, kamione, poljoprivrednu opremu i pumpe, pod imenom brenda BMW.[11] Korporativna istorija BMW-a uzima datum osnivanja firme Bayerische Flugzeugwerke (7. mart 1916) za datum rođenja kompanije.[11][12]

1923—1939: Proizvodnja motocikala i automobila uredi

 
BMW model 3/15PS (BMW Dixi) iz 1930

Kada su restrikcije Versajskog sporazuma počele da se ukidaju, BMW je počeo s proizvodnjom motocikala (1923)[16] — i to modelom R32.[16]

BMW je počeo da proizvodi automobile 1928, kada je kompanija kupila automobilsku kompaniju Automobilwerk Eisenach. Tadašnji model kompanije Automobilwerk Eisenach bio je Dixi 3/15, licencirana kopija auta Austin 7 koji je počeo da se proizvodi 1927. godine. Po preuzimanju, Dixi 3/15 je postao BMW 3/15 — prvi proizvodni automobil BMW-a.[17][18][19]

Godine 1932, BMW 3/20 je postao prvi BMW automobil koji je u celosti dizajnirao BMW.[20][21] Pokretao ga je četvorocilindrični motor, koji je BMW dizajnirao na osnovu motora modela Austin 7.[20][22]

BMW-ov prvi automobilski šestocilindrični inlajn motor izašao je 1933. godine, za BMW 303.[22] Tokom 1930-ih, BMW je proširio raspon modela; počeli su da se proizvode sedani, kupei, kabrioleti i sportski automobili.[23]

1939—1945: Drugi svetski rat uredi

 
Motor za BMW 801

Ponovnim naoružavanjem Nemačke 1930-ih, kompanija je opet počela da proizvodi avionske motore za Luftvafe. Fabrika u Minhenu je uveliko počela da koristi prinudni rad: strane civile, ratne zarobljenike i zatvorenike Koncentracionog logora „Dahau”.[24] Među uspešnim dizajnima motora iz Drugog svetskog rata bili su BMW 132 i BMW 801 — vazduhom hlađeni radijalni motori, te pionirski BMW 003 aksijalni turbomlaznjak — koji je pokretao mali mlazni „prinudni lovac” iz 1944/45. Heinkel He 162 Spatz. BMW 003 mlazni motor je prvo testiran kao primarni pokretač u prvom prototipu aviona Messerschmitt Me 262 (Me 262 V1), s tim da na testovima 1942. BMW-ovi prototipi motora nisu uspeli da polete a rezervni Junkers Jumo 210 klipni motor montiran na nosu obavio je potrebno zaustavljanje/sletanje.[25][26]

Nekoliko testnih primeraka Me 262 A-1b koristilo je napredniju verziju mlaznjaka 003, postižući zvaničnu najveću brzinu 800 km/h (500 mph). Prvi ikad mlaznjak s četiri motora koji je poleteo bili su šesti i osmi prototipi mlaznog izviđača-bombardera Arado Ar 234, koji su za pokretanje koristili mlaznjake BMW 003. Tokom 1944. godine, pouzdanost modela 003 je povećana, čime je postao pogodan kao pogonsko sredstvo za vazdušne okvirne dizajne koji su se takmičili u programu Jägernotprogramm — gde su mogli da apliciraju laki borbeni avioni preko ugovora. Pobedio je dizajn Heinkel He 162 Spatz. Avijacioni turbomlaznjak BMW 003 isto tako je bio razmatran kao osnovna polazna tačka za pionirski ’turbošaft’ pogon nemačkih oklopnih borbenih vozila 1944/45. godine, kao GT 101.[27] Kako se bližio kraj Trećeg rajha, BMW je razvijao neke vojne avionske projekte za Luftvafe: BMW Strahlbomber, BMW Schnellbomber i BMW Strahljäger; međutim, nijedan od pomenutih modela nije napravljen.[28][29]

1945—1959: Posleratna obnova uredi

 
BMW Isetta s vratima koja se otvaraju sprijeda

Tokom Drugog svetskog rata, mnoga proizvodna postrojenja BMW-a teško su bombardovana. Postrojenja u Istočnoj Nemačkoj oduzeo je Sovjetski Savez,[30] a u preostalim Saveznici su zabranili proizvodnju motocikala i automobila.[31][32] Tokom ovog perioda zabrana, BMW je koristio osnovnu polovnu i spasenu opremu da pravi lonce i tave — kasnije proširujući asortiman i na drugi kuhinjski pribor te bicikle.[33][34]

Godine 1947, BMW je dobio dozvolu da nastavi s proizvodnjom motocikala; prvi posleratni motocikl — R24 — izašao je 1948. godine.[35] BMW-u je i dalje ostalo zabranjeno da proizvodi automobile; međutim, Bristol Aeroplane Company (BAC) proizvodila je automobile u Engleskoj na osnovu BMW-ovih predratnih automobila, koristeći planove koje su uzeli iz nemačkih ureda BMW-a.[36]

Proizvodnja automobila je nastavljena 1952. godine, velikim sedanom BMW 501.[37][38][39] Tokom 1950-ih, BMW je proširio opseg modela uvodeći sedane, kupee, kabriolete i sportske automobile.[40] Godine 1954, BMW 502 je postao prvi BMW s V8 motorom.[41] Da bi omogućili pristupačan model, BMW je 1955. godine počeo da proizvodi mikroauto Isetta (pod licencom Izoa).[42] Dve godine kasnije, četvorosed BMW 600 bio je zasnovan na produženoj verziji dizajna Isetta.[43] Godine 1959, BMW 600 je zamenio veći kupe/sedan BMW 700.[44][45]

1959—1968: Skori bankrot i Neue Klasse uredi

 
Sedan Neue Klasse

Do 1959, BMW je bio u dugovima i gubio je novac.[46] Isetta se prodavala dobro, ali s malim marginama profita.[47] Njihovi luksuzni sedani zasnovani na modelu 501 nisu se prodavali dovoljno dobro da bi bili profitabilni i postajali su sve više zastareli.[48] Kupe 503 i roudster 507 bili su preskupi da bi bili profitabilni.[48] Verzija 600, četvorosed zasnovan na Isetta-i, slabo se prodavao.[49] Tržište motocikala je implodiralo sredinom 1950-ih, uz sve veći uticaj koji je Nemce okretao od proizvodnje motocikala prema automobilima.[50] BMW je prodao dizajn Allach kompaniji MAN godine 1954.[51] American Motors i Rootes Group su pokušali da kupe BMW.[52]

Na godišnjem generalnom sastanku u BMW-u, održanom 9. decembra 1959. godine, dr Hans Fajt — predsedavajući nadzornog odbora BMW-a — predložio je spajanje s firmom Daimler-Benz. Akcionari i mali deoničari suprotstavili su se ovoj sugestiji i okupili se oko protivpredloga dr Fridriha Materna — koji je dobio dovoljno podrške da zaustavi spajanje.[47][52] U to vreme, Quandt Group koju su predvodila polubraća Herbert i Harald Kvant, nedavno je povećala količinu deonica u BMW-u i postala vlasnik s najviše udela.[52] Godine 1960, počeo je razvojni program za novi niz modela, pod imenom Neue Klasse (Nova klasa). Rezultujući sedani Neue Klasse s četvora vrata uvedeni su 1962. godine; smatra se da su spasli kompaniju u finansijskom smislu i uspostavili identitet BMW-a kao proizvođača vodećih sportskih sedana.[53][54][55]

Godine 1965, Neue Klasse opseg je proširen luksuznim kupeima 2000 C and 2000 CS.[56] Serija je kasnije dodatno proširena, 1966. godine, ikonskim kompaktnim kupeima BMW 02 serije.[57]

BMW je 1966. godine kupio kompaniju Hans Glas sa sedištem u Dingolfingu (Nemačka). Glas vozila su kratko bila označena imenom BMW dok kompanija nije potpuno preuzeta. Pretpostavlja se da je akvizicija bila uglavnom da bi se dobio pristup razvoju Glas-ovih zupčastih kaiša za automobilsku primenu,[58] s tim da su neki videli dingolfinški projekat Glas kao drugu inicijativu. Kako god, ova fabrika je prestala da postoji i BMW-ov najveći trenutni dobitak bila je — prema njima samima — akcija visokokvalifikovanih inženjera i drugog osoblja.[59] Glas fabrike nastavile su da prave ograničen broj svojih postojećih modela, uz dodatak proizvodnje prednjih i zadnjih osovina za BMW-ove sve dok nisu bliže inkorporisani u kompaniju BMW.[60]

1968—1978: E3; serija 3, serija 5, serija 7 uredi

 
E9 3.0 CSL

Godine 1968, BMW je počeo s proizvodnjom svog prvog šestocilindričnog inlajn motora posle Drugog svetskog rata. Ovaj motor se poklopio sa izlaskom velikih sedana E3 (preteča serije 7) i velikih kupea E9 (preteča serije 6).[61]

Opseg sedana srednje veličine serije 5 bio je uveden 1972. godine, da bi zamenio sedane E3. Platforma serije 5 takođe je korišćena za kupee serije 6, koji su uvedeni godine 1976. Godine 1975, uveden je prvi model serije 3 — opseg kompaktnih sedana/kupea. Veliki sedani serije 7 uvedeni su 1978. godine.[62]

1978—1989: M divizija uredi

 
E30 M3

BMW M1 iz 1978. bio je prvi BMW-ov sportski automobil sa srednjim motorom i bio je razvijen u konjukciji s Lamborginijem.[63] Isto tako, bio je prvi putni automobil koji je proizvela BMW-ova motosportska divizija — BMW M.[64][65] Godine 1980, divizija M je proizvela prvi model zasnovan na regularnom proizvodnom vozilu, E12 M535i.[66][67] M535i je prethodnik za BMW M5, koji je uveden 1985. godine na osnovu platforme E28.[67][68][69]

Godine 1983, BMW je uveo svoj prvi dizel motor; — nastao je M21.[70][71] Prvi BMW s pogonom na sve točkove — E30 325iX — počeo je da se proizvodi 1985,[70][72] a 1987. godine E30 je postao prvi BMW-ov model koji se proizvodi s karoserijom u stilu karavana.[73][74]

E32 750i iz 1986. godine bio je prvi BMW-ov V12 model.[75] E32 je takođe bio prvi sedan dostupan sa šasijom dugog međuosovinskog razmaka (sa oznakom „iL” ili „Li”).[73]

BMW M3 je uveden 1985. godine, zasnovan na platformi E30.[73][76]

1989—1994: Serija 8, hečbekovi uredi

 
E31 serije 8

Niz velikih kupea serije 8 uveden je 1989. godine, a 1992. bila je prva primena BMW-ovog prvog V8 motora u 25 godina: — M60.[77] Ovo je takođe bio prvi BMW koji koristi zadnje vešanje s više spojnica, što je dizajn implementiran za masovnu proizvodnju kod modela E36 serije 3 iz godine 1990.[78][79][80]

E34 5 serija, uvedena 1988, bila je prva serija 5 proizvedena s pogonom na sve točkove ili karavanskim stilom karoserije.[80]

Godine 1989, Z1 ograničene proizvodnje započeo je BMW-ovu liniju kabrioleta-dvoseda — modeli serije Z.[81][82][83]

Godine 1993, BMW serije 3 Compact bio je prvi BMW-ov hečbek model (osim za modele ograničene proizvodnje — serije 02 Touring). Ovi hečbek modeli formirali su novi niz polaznih modela ispod drugih modela serije 3.[84][85][86]

Godine 1992, BMW je kupio veliku akciju u studiju za industrijski dizajn sa sedištem u Kaliforniji — DesignworksUSA; u potpunosti su ih kupili 1995. godine.[87][88][89]

Maklaren F1 iz 1993. pokreće BMW-ov V12 motor.[90][91]

1994—1999: Vlasništvo Rovera, Z3 uredi

 
Z3 roudster

Godine 1994, BMW je kupio britansku kompaniju Rover Group[92] (koju su tada činili brendovi Rover, Land Rover, Mini i MG, kao i prava na nefunkcionalne brendove uključujući Ostin i Moris),[93][94] koja je ostala u njegovom vlasništvu šest godina.[92] Do 2000, Rover je napravio velike gubitke u poslovanju, pa je BMW odlučio da proda nekoliko brendova.[95] Brendovi MG i Rover su prodati Konzorcijumu Finiks (engl. Phoenix Consortium) i nastao je MG Rover,[95] a Land Rover je preuzeo Ford.[96] BMW, u međuvremenu, zadržao je prava da pravi novi Mini, — s čim su počeli 2001. godine.[97]

Godine 1995, E38 725tds bio je prvi automobil serije 7 koji koristi dizel motor.[98] E39 serije 5 takođe je uveden 1995. godine, a bio je prvi automobil serije 5 koji koristi upravljanje sa letvom i zupčanicima; značajan broj delova za vešanje bio je napravljen od lakog aluminijuma.[99]

BMW Z3 kabriolet dvosed i kupe modeli uvedeni su 1995. godine.[99][100] Ovo su bili prvi masovno proizvođeni modeli van serija 1/3/5 i prvi koji se jedino proizvode van Nemačke (u Sjedinjenim Državama, u ovom slučaju).[100]

Godine 1998, E46 serije 3 biva uveden[101] — sa modelom M3 koji je sadržavao BMW-ov najmoćniji prirodno aspirisani motor do tada.[102]

1999—2006: Terenski modeli, Rols-Rojs uredi

 
E53 X5

BMW-ov prvi terenac, BMW X5 (E53), uveden je 1999.[103][104] X5 je napravio veliko odstupanje od BMW-ove slike sportskih „auta za vozače”; kako god, bio je veoma uspešan i usledilo je uvođenje druge BMW serije X.[103][104] Manji BMW X3 izašao je 2003. godine.[105]

E65 serije 7 iz 2001. godine bio je prvi BMW-ov model koji koristi automatski menjač sa šest brzina.[106]

Godine 2002, kupe/kabriolet s dva sedišta Z4 zamenio je Z3.[107] Dve godine posle, hečbekovi serije 1 zamenili su modele serije 3 Compact kao BMW-ovi polazni modeli.[108]

Rols-Rojs fantom iz 2003. bio je prvo vozilo Rols-Rojsa koje se proizvelo u vlasništvu BMW-a.[109] Ovo je bio krajnji ishod komplikovanih ugovornih pregovora koji su počeli 1998. godine kada je Rolls-Royce plc licencirao BMW-u korišćenje imena i logoa Rols-Rojsa, dok je Vikers (engl. Vickers) prodao Folksvagenu preostale elemente Rolls-Royce Motor Cars-a.[110][111][112][113] Dodatno, BMW je opskrbljivao Rols-Rojs motorima počev od 1998. godine, koji su korišćeni za Rols-Rojs silver seraf.[114]

Godine 2005, BMW-ov prvi V10 motor uveden je izlaskom modela E60 M5.[115] Platforma E60 isto tako se koristi za E63/E64, čime su ponovno uvedeni modeli serije 6 nakon stanke od 14 godina.[116]

2006—2013: Prelazak na motore s turbopunjačem uredi

 
F01 ActiveHybrid 7

BMW-ov prvi masovno proizvođen benzinski motor s turbopunjačem bio je šestocilindrični N54, koji je počeo da se radi 2006. godine izlaskom modela E92 335i[117] (od 1973. do 1975, BMW je napravio 1672 motora M10 s turbopunjačem za BMW 2002 turbo).[118] Godine 2011, izašao je F30 serije 3 — koji je imao motor s turbopunjačem na svim modelima.[119] Ovaj prelazak na turbopunjače i manje motore bio je refleksija opštih trendova u automobilskoj industriji. M3 model zasnovan na platformi F30 prvi je M3 koji koristi motor s turbopunjačem.[120]

BMW-ov prvi V8 motor s turbopunjačem, BMW N63, uveden je 2008. godine.[121] Uprkos trendu smanjenja veličine, godine 2008. BMW je počeo da proizvodi prvi V12 motor s turbopunjačem — BMW N74.[121] Godine 2011, F10 M5 postao je prvi M5 model koji koristi motor s turbopunjačem.[122]

Godine 2007, prava na proizvodnju Husqvarna Motorcycles-a kupio je BMW — za objavljenih 93 miliona evra.[123]

Terenac BMW X6 izašao je 2008. godine.[124] X6 je privukao pažnju i postao kontroverzan zbog svoje neobične kombinacije kupe i SUV stilskih odlika.[124]

Godine 2009, kompaktni terenac BMW X1 biva uveden.[125] Nakon ovoga, iste godine, BMW serija 5 Gran Turismo sa ’fastbek’ stilom karoserije biva uveden — zasnovan na platformi serije 5.[126]

Kontroverzni dizajner Kris Bengl objavio je svoj odlazak iz BMW-a u februaru 2009, nakon što je radio na čelu dizajnerskog tima blizu 17 godina.[127]

BMW-ov prvi automobil s hibridnim pogonom, F01 ActiveHybrid 7, uveden je 2010. godine.[128]

2013—danas: Električni/hibridni pogon uredi

 
i8

BMW je počeo da pravi prvi električni automobil, gradski auto BMW i3, godine 2013.[129][130][131] i3 je takođe prvi masovno proizvođen automobil koji ima strukturu uglavnom izrađenu od ugljeničnih vlakana.[132][133] BMW-ov prvi hibridni sportski automobil (i njihov prvi automobil sa srednjim motorom još od modela M1) zove se BMW i8 i uveden je 2014. godine.[134] i8 je isto tako prvi automobil koji koristi BMW-ov prvi inlajn-tri motor, BMW B38.[129][134]

Godine 2013, BMW serija 4 zamenio je modele kupe i kabriolet iz serije 3.[135][136] Mnogi elementi serije 4 ostali su isti kod ekvivalentnog modela serije 3. Slično ovome, BMW serija 2 godine 2013. menja modele kupe i kabriolet iz serije 1.[137] Serija 2 se proizvodila u stilovima karoserije kupe (F22), MPV s pet sedišta (F45) i MPV sa sedam sedišta (F46).[137] Potonja dva stila tela auta predstavljaju prva vozila s prednjom vučom koje proizvodi BMW.[137] F48 X1 takođe uključuje neke modele s prednjom vučom.[138]

Kompaktni terenac BMW X4 uveden je 2014. godine.[139]

G11 740e i F30/F31 330e iz 2016. godine, prve su plagin hibridne verzije serije 7 i serije 3 — redom.[140]

Menadžment uredi

Članovi odbora za menadžment su:

(ažurirano: 29. oktobar 2018. (2018-10-29))[141]

Ime kompanije i logo uredi

 
Logo na autu

Ime BMW je skraćenica za Bayerische Motoren Werke (IPA:   /ˈbaɪ̯ʁɪʃə mɔˈtʰɔʁn̩ ˈvɛɐ̯kə/). Nemačko ime nije gramatički tačno, jer je na nemačkom jeziku Motorenwerke jedna reč. Termin Bayerische Motorenwerke (dosl. „bavarski motorni radovi”), koji se koristio u nekoliko nemačkih publikacija i reklama u prošlosti,[142][143] na engleski se prevodi kao Bavarian Motor Works — naziv koji BMW zvanično koristi za reklamiranje proizvoda u zemljama u kojima se govori engleski jezik.[144] Sufiks AG, skraćenica za Aktiengesellschaft, označava inkorporisani entitet koji je u vlasništvu akcionara (može se porediti sa „Inc.” (SAD) ili „PLC” (UK)).

 
Zastava Bavarske
 
Evolucija logotipa BMW-a (1917—2020)

Kružni plavo-beli logo BMW-a ili roundel nastao je iz kružnog logoa kompanije Rapp Motorenwerke; od tada se razvijao i inverzno su se kombinovale bela i plava boja kao boje zastave Bavarske.[145] BMW logo koji se koristio od 1917. godine, uz razne stilske promene, promenjen je u martu 2020. iz verzije iz 1997. u novi minimalističkog dizajna.[146]

Poreklo logoa često se smatra da je oslikavanje pokreta avionskog propelera tako da bele lopatice seku plavo nebo. Međutim, ovo oslikavanje prvo se koristilo u reklami BMW-a godine 1929. — 12 godina nakon što je logo napravljen — pa ovo stoga nije poreklo samog logoa.[147]

Termini „bemvejac”,[148] „bembara”,[148] „bemba”,[148] „bendžamin”[148] „bendžos”, „bengula”,[148] „benkica”,[148] „bog motornih vozila”,[148] „beogradsko motorno vozilo”,[148] „bemvara”,[148] „bešo” itd. često se koriste kao sleng za BMW na srpskom jeziku, a na engleskom to su npr. Beemer, Bimmer ili Bee-em;[149][150] isti se uglavnom koriste za automobile ali neretko i za motocikle.[151][152][153] U Sjedinjenim Državama, neki ljudi daju preskripciju da englesko beemer treba da se koristi specifično za motocikle, a da bimmer treba da se koristi za automobile.[154][155][156][157][158][159] Neki od ovih ljudi tvrde da „istinski poklonici” ovde prave razliku,[160] a oni koji za to ne znaju su „neinicirani”.[161] Upotreba termina u severnoameričkim mejnstrim medijima takođe varira; na primer Gloub end mejl iz Kanade preferira Bimmer, a Beemer naziva „yuppie abominacijom”;[162] s druge strane, Takoma njuz tribjun kaže da su oni koji prave razliku između termina da bi razlikovali automobile i motocikle „auto snobovi”.[163]

Finansije uredi

Za fiskalnu godinu 2017, BMW je objavio zaradu od 8,620 milijardi evra — uz godišnji prihod od 98,678 milijardi evra, što je porast od 4,8% u odnosu na prethodni fiskalni ciklus.[164] BMW-ove deonice su se prodavale s cenom od preko 77 evra po akciji, a tržišna kapitalizacija u novembru 2018. procenjena je na 55,3 milijarde dolara.[165]

God. Prihod
(mlrd. €) 		Ukupan prihod
(mlrd. €) 		Ukupna aktiva
(mlrd. €) 		Zaposleni
(mlrd. €)
2011 68,821 4,881 123,429 100.306
2012 76,848 5,096 131,850 105.876
2013 76,058 5,314 138,368 110.351
2014 80,401 5,798 154,803 116.324
2015 92,175 6,369 172,174 122.244
2016 94,163 6,863 188,535 124.729
2017 98,678 8,620 193,483 129.932
2018 97,480 7,117 208,980 134.682
2019 104,210 4,915 241,663 133.778
2020 98,990 3,775 216,658 120.726
2021 111,239 12,382 229,527 118.909

Motocikli uredi

Vidi još: BMW Motorrad i Istorija motocikala BMW
 
R32 motocikl, prvo BMW motorno vozilo
 
BMW R1200RT iz 2015

BMW je počeo da proizvodi motore za motocikle a potom i motocikle posle Prvog svetskog rata.[166] Brend motocikala BMW danas je poznat pod nazivom BMW Motorrad. Prvi uspešan motocikl nakon propalih Helios i Flink, bio je „R32” godine 1923. — s tim da je proizvodnja originalno počela 1921. godine.[167] Ovaj model je imao „bokser-tvin” motor, kod kojeg se cilindar projicira za protok vazduha sa svake strane mašine.[168] Pored njihovih jednocilindarskih modela (u osnovi sa istim uzorkom), svi ostali motocikli koje prave koristili su ovaj distinktivan izgled sve do ranih 1980-ih. Mnogi BMW-ovi se i dalje proizvode sa ovim istim izgledom, koji se označava kao serija R.[169][170]

Celokupna proizvodnja motocikala BMW, od 1969. godine, locirana je u kompanijinoj fabrici Berlin-Špandau.[171]

Tokom Drugog svetskog rata, BMW je proizvodio motocikl BMW R75 s prikačenom bočnom prikolicom.[172] Imajući jedinstven dizajn kopiran od modela Cindap KS750, njegova bočna prikolica s točkovima takođe je bila s motornim pogonom.[171][172] U kombinaciji s diferencijalom s mogućnošću zaključavanja, ovo vozilo je bilo dobro za ofroud vožnju — na mnoge načine ekvivalent Džipu.[172][173][174][175]

Godine 1982, došla je serija K, s pogonskom osovinom ali vodom hlađena i s tri ili četiri cilindra montirana u pravoj liniji od napred ka nazad.[176][177] Nedugo posle ovoga, BMW je takođe počeo da pravi lancom pogonjene serije F i G sa jednostrukim i paralelnim dvostrukim motorima Rotaks.[178]

Na početku 1990-ih, BMW je nadogradio „erhed bokser” motor koji je postao poznat kao „ojlhed”.[179][180] Godine 2002, „ojlhed” motor je imao dve svećice po cilindru.[181][182] Godine 2004, dodata je ugradiva balansna osovina; kapacitet je povećan na 1.170 cc, a performans poboljšan na 100 KS (75 kW) za R1200GS — pri usporedbi sa 85 KS (63 kW) prethodnog modela R1150GS.[183][184] Još moćnije varijante „ojlhed” motora dostupne su kod motocikala R1100S i R1200S, koji daju 98 i 122 KS (73 i 91 kW) — redom.[185]

Godine 2004, BMW je uveo novi K1200S Sports Bike — koji je značio odstupanje za BMW. Imao je motor koji proizvodi 167 KS (125 kW), izveden kao rezultat saradnje kompanije s Vilijams F1 timom; lakši je od pređašnjih K modela. Inovacije uključuju elektronski podesivo prednje i zadnje vešanje, te prednju viljušku tipa Hossack koju BMW naziva imenom Duolever.[186]

BMW je uveo ABS u proizvodnji motocikala, počev od kraja 1980-ih.[187] Generacija kočnica sa sistemom protiv zaključavanja dostupna na BMW-ovim motociklima iz 2006. i kasnije otvorila je put za uvođenje ESC sistema, to jest tehnologije protiv klizanja kasnije kod modela iz godine 2007.[188]

BMW je bio inovator u dizajnu vešanja za motocikle, uzimajući teleskopsko prednje vešanje mnogo pre drugih proizvođača (1935).[189] Potom su se prebacili na Erls viljuške (engl. Earles fork), prednje vešanje sa njišućom viljuškom (1955—1969).[190] Većina modernih BMW-ova su istinski ’svingarm’ za zadnje vešanje, s jednom stranom nazad (up. s regularnom njišućom viljuškom koja se obično pogrešno naziva ’svinging arm’). Neki BMW-ovi počeli su da koriste drugi dizajn prednjeg vešanja robne marke — Telelever, s početka 1990-ih; kao i Erls viljuška, i ova značajno smanjuje potonuće pri kočenju.[191]

BMW grupa je, 31. januara 2013, objavila da je Pierer Industrie AG kupio kompaniju „Huskvarna” (Husqvarna) za izvesnu sumu koju neće da otkrije nijedna strana u budućnosti.[192] Kompaniju je predvodio Stefan Pirer (direktor KTM-a).[192] Pierer Industrie AG je 51%-tni vlasnika KTM-a i 100%-tni vlasnik firme Huskvarna.[192]

U septembru 2018, BMW je predstavio novi samovozeći motocikl sa BMW Motorrad-om, s ciljem korišćenja tehnologije radi unapređenja bezbednosti na putu.[193] Dizajn je inspirisan modelom BMW R1200 GS.[194]

Automobili uredi

Glavni članak: Spisak vozila BMW
Vidi još: Mini (marka automobila) i Rols-Rojs

Pregled skorašnjih linija modela automobila BMW prikazan je ispod.

Serija 1 (F20/F21) — početni je nivo za trenutni raspon modela BMW-a. Proizvodi se u stilovima hečbek s troja i petora vrata. Varijanta sedan s četvora vrata (F52) takođe se pravi, u Kini i Meksiku.[195]

  •  
    F20 serije 1
  •  
    F21 serije 1
  •  
    F52 serije 1

Serija 2 (F22/F23) — početni je nivo za kupee i kabriolete. Raspon serije 2 takođe se sastoji od Active Tourer-a (F45) i Gran Tourer-a (F46) kao stilova karoserije, koji su MPV-ovi petosedi i sedmosedi — redom.

  •  
    F22 serije 2
  •  
    F45 serije 2
  •  
    F46 serije 2

Serija 3 (F30/F31/F34) — proizvodi se u rasponu sedana s četvora vrata, karavana s četvora vrata i ’fastbekova’ s petora vrata (Gran Turismo) kao stilova karoserije. Varijanta sedana s dugim međuosovinskim razmakom (F35) takođe se prodaje, u Kini.

  •  
    F30 serije 3
  •  
    F31 serije 3
  •  
    F34 serije 3
  •  
    F35 serije 3

Serija 4 (F32/F33/F36) — proizvodi se u rasponu kupea s dvoja vrata, kabrioleta s dvoja vrata i ’fastbekova’ s petora vrata (Gran Coupe) kao stilova karoserije.

  •  
    F32 serije 4
  •  
    F33 serije 4
  •  
    F36 serije 4

Serija 5 (G30/G31) — proizvodi se u rasponu sedana i karavana kao stilova karoserije. Varijanta sedana s dugim međuosovinskim razmakom (G38) takođe se prodaje, u Kini.

  •  
    G30 serije 5
  •  
    G31 serije 5

Serija 6 (F06/F12/F13) — proizvodi se u rasponu kupea s dvoja vrata, kabrioleta s dvoja vrata i ’fastbekova’ s četvora vrata (Gran Coupe) kao stilova karoserije.

  •  
    F06 serije 6
  •  
    F12 serije 6
  •  
    F13 serije 6

Serija 7 (G11/G12) — proizvodi se u rasponu sedana s četvora vrata i sedana s dugim međuosovinskim razmakom kao stilova karoserije.

  •  
    G11 serije 7
  •  
    G12 serije 7

Serija 8 (G14/G15/G16) — proizvodi se u rasponu kupea s dvoja vrata, kabrioleta s dvoja vrata i ’fastbekova’ s četvora vrata (Gran Coupe) kao stilova karoserije.

  •  
    G14 serije 8
  •  
    G15 serije 8

X modeli — sastoje se od X1 (F48), X2 (F39), X3 G01, X4 (G02), X5 (G05), X6 (F16) i X7 (G07) standarda.

  •  
    F48 X1
  •  
    F39 X2
  •  
    G01 X3
  •  
    G02 X4
  •  
    G05 X5
  •  
    F16 X6
  •  
    G07 X7 Concept

i modeli uredi

Glavni članak: BMW i
 
Električni automobil BMW i3
 
BMW i8 plagin hibrid
 
i8 roudster iz 2018. (e-bakarni)

BMW i je podbrend BMW-a osnovan 2011. godine da bi se dizajnirala i proizvodila plagin električna vozila.[196][197] Početni planovi za podbrend bili su puštanje u proizvodnju dva vozila. Serijska proizvodnja potpuno električnog automobila BMW i3 počela je u septembru 2013,[198] a stavljanje na tržište desilo se u novembru 2013. javljanjem prvih maloprodajnih isporuka u Nemačkoj.[199] BMW i8, sportski plagin automobil, počeo je da izlazi u Nemačkoj u junu 2014.[200]

Godine 2014, BMW je razvio prototip ulične rasvete opremljene sa električnim utičnicama za punjenje električnih automobila; projekat je nazvan Light and Charge (Osvetljenje i punjenje).[201] Dve ove jedinice za punjenje instalirane su u sedištu BMW-a u Minhenu.[202] Godine 2015, BMW je u saradnji sa SCHERM grupom počeo sa uvođenjem električnih kamiona na evropske ceste, čime je postao prva kompanija koja je ovo učinila. Same kamione proizvodi kompanija Terberg Group, jedan od najvećih nezavisnih dobavljača specijalizovanih vozila na svetu.[203][204][205]

Kombinovana prodaja brend modela BMW i dostigla je prekretnicu od 50.000 jedinica u januaru 2016.[206] Dve godine nakon uvođenja istog, BMW i3 se rangirao kao treći na svetu najprodavaniji sveelektrični automobil u istoriji.[207] Globalna prodaja modela BMW i3 dosegla je prekretnicu od 50.000 jedinica u julu 2016.[208]

U februaru 2016, BMW je objavio uvođenje dezignacije modela iPerformance, koja će se dati svim BMW plagin hibridnim vozilima iz jula 2016. Cilj je bio da se pruži vidljiv indikator transfera tehnologije iz BMW i u BMW temeljni brend. Nova dezignacija će da se koristi prvo na plagin hibridnim varijantama poslednje BMW serije 7.[209] Globalna prodaja svih BMW plagin elektrificiranih modela dostigla je prekretnicu od 100.000 jedinica početkom novembra 2016, a činili su je više od 60.000 komada modela BMW i3, preko 10.000 komada modela BMW i8 te oko 30.000 komada od kombinovane prodaje svih BMW iPerformance modela s plagin hibridnim pogonom.[210]

Novembra 2016, izašla su četiri BMW elektrificirana modela: BMW X5 xDrive40e iPerformance, BMW 225xe iPerformance Active Tourer, BMW 330e iPerformance i BMW 740e iPerformance.[211] Takođe, krosover i terenski plagin hibridni modeli izašli su uz korišćenu i tehnologiju: X1 xDrive25e, X2 xDrive25e, X3 xDrive30e i X5 xDrive40e.[212] BMW 530e iPerformance je planirano da izađe u Evropi marta 2017, kao deo nadolazeće sedme generacije postave BMW 5 Series.[213] 330e i 530e su dostupni u sedan/salon i vagon/tjuring varijantama. Globalna prodaja svih plagin elektrificiranih modela dosegla je prekretnicu od 100.000 jedinica početkom novembra 2016, a činilo je preko 60.000 komada modela i3, preko 10.000 komada modela i8 te oko 30.000 komada od kombinovane prodaje svih BMW iPerformance modela s plagin hibridnim pogonom.[210] Kombinovana globalna prodaja BMW elektrificiranih modela bila je ukupno više od 62.000 jedinica godine 2016,[214] odnosno 103.080 jedinica godine 2017. — uključujući elektrificirana vozila brenda MINI.[215] Kumulativna globalna prodaja elektrificiranih vozila grupacije BMW prešla je prekretnicu od 250.000 jedinica u aprilu 2018.[216]

M modeli uredi

 
BMW M4 (F82)
 
BMW M5 (F90)
Glavni članak: BMW M

BMW proizvodi određen broj derivativa svojih automobila visokih performansi, koje razvija njihova podružnica BMW M GmbH (prethodno se zvala BMW Motorsport GmbH). Neki modeli imaju pakete izgleda „M” koji nisu sa poboljšanjima performansi.

M modeli su:

  • M2 — F87 kupe (2015—danas)
  • M3 — F80 sedan (2013—danas)
  • M4 — F82 kupe / F83 kabriolet (2014—danas)
  • M5 — F90 salon (2017—danas)
  • M6 — F06 gran kupe (2012—danas)
  • M850i — G15 gran kupe (2018—danas)
  • X3 M — F97 SAV (TBA)
  • X4 M — F98 SAV (2019—danas)
  • X5 M — F85 SAV (2014—danas)
  • X6 M — F86 SAV (2014—danas)

Konvencija za imenovanje modela uredi

Glavni članak: Spisak vozila BMW § Konvencija za imenovanje modela

Nekada se serije modela nazivaju prema nemačkom načinu izgovora: Einser („jedinica”) za seriju 1, Dreier („trica”) za seriju 3, Fünfer („petica”) za seriju 5, Sechser („šestica”) za seriju 6 i Siebener („sedmica”) za seriju 7. Ovo zapravo i nije sleng, već normalan način na koji se takva slova i brojevi izgovaraju na nemačkom jeziku.[217]

Motosport uredi

Glavni članak: BMW u motosportu

BMW ima dugu istoriju aktivnosti u motosportu, uključujući:

Uključenost u umetnost uredi

Proizvođači zapošljavaju dizajnere za svoje automobile, ali BMW je uložio napore da stekne prepoznavanje za izuzetne doprinose i podršku umetnosti — uključujući umetnost izvan okvira dizajna motornih vozila. Ovi napori se obično preklapaju ili nadopunjuju s BMW-ovim kampanjama za marketing i brendiranje.[218]

Umetnički automobili uredi

Glavni članak: Umetnički automobil BMW

Godine 1975, Aleksander Kolder je unajmljen da oboji 3.0CSL koji je vozio Erve Pulan na trci 24 sata Le Mana; ovaj auto je postao prvi u seriji „Umetnički automobil BMW” (engl. BMW Art Car). Ovo je vodilo ka još umetničkih automobila, koje su oslikavali umetnici kao što je Endi Vorhol, Dženi Holzer, Roj Liktenstajn i dr. Ovi automobili, kojih trenutno ima 17, bili su pokazivani u Luvru, Muzeju Gugenhajm Bilbao, Okružnom muzeju umetnosti Los Anđeles i njujorškom Grand sentral terminalu.[219]

Arhitektura uredi

 
Sedište BMW-a

Sedište BMW-a u Minhenu predstavlja glava cilindra četvorocilindričnog motora. Dizajnirao ju je Karl Švancer, a završena je 1972. godine. Zgrada je postala evropska ikona[219] i proglašena je zaštićenom istorijskom zgradom 1999. godine. Glavni toranj se sastoji iz četiri vertikalna cilindra koji stoje popreko jedan od drugog. Svaki cilindar je podeljen horizontalno u svom centru kalupom u fasadi. Značajno je pomenuti da ovi cilindri ne stoje na zemlji; vise na centralnom tornju koji ih podržava.

BMW muzej je futuristička zgrada u obliku kotla, koju je takođe dizajnirao Karl Švancer; otvorena je 1972. godine.[220] Enterijer ima spiralnu temu, a krov je logo BMW-a s prečnikom od 40 metara.[221][222]

BMW-ov prostor za izložbe u Minhenu, BMW svet (nem. BMW Welt), dizajnirao je studio Coop Himmelb(l)au; otvoren je 2007. godine. Uključuje salon za izložbe i lifting platforme gde se novi automobil kupca teatralno otkriva njemu i drugim prisutnima.[223]

Centralnu zgradu BMW-a (engl. BMW Central Building) u Lajpcigu dizajnirala je Zaha Hadid.[224][225][226]

  •  
    Enterijer BMW muzeja
  •  
    BMW svet

Film uredi

U 2001. i 2002. godini, BMW je producirao serijal osam kratkih filmova pod naslovom The Hire, čija se radnja bazira oko vožnje BMW-ovih modela do ekstrema — s vozačem Klajvom Ovenom.[227] Režiseri serijala The Hire uključuju Gaja Ričija, Džona Vua, Džona Frankenhajmera i Anga Lija. Godine 2016, izašao je deveti film u serijalu.

BMW Performance Series (2006) bio je marketinški događaj osmišljen s ciljem privlačenja crnaca kupaca automobila. Uključuje BMW Pop-Jazz Live Series — turneju koju predvodi džez muzičar Majk Filips; isto tako uključuje BMW Blackfilms.com Film Series, gde su istaknuti crnci filmski stvaraoci.[228][229]

Vizuelne umetnosti uredi

BMW je bio glavni sponzor izložbe The Art of the Motorcycle iz 1998. godine, u muzeju Solomon R. Gugenhajm i drugim Gugenhajmovim muzejima, s tim da je finansijski odnos između BMW-a i Gugenhajma kritikovan u mnogim krugovima.[230][231]

Godine 2012, BMW je počeo da sponzoriše Independent Collectors produkciju Umetničkog vodiča BMW (engl. BMW Art Guide) — što je prvi globalni vodič do privatno i javno dostupnih kolekcija savremene umetnosti širom sveta.[232] Izdanje iz 2016. godine sadrži 256 kolekcija iz 43 zemlje.[233]

Proizvodnja uredi

 
Sedište BMW-a u Minhenu, sa ikonskim tornjevima i muzejom vidljivim nazad desno
 
BMW-ova proizvodnja u Lajpcigu: tačkastvo varenje karoserija serije BMW 3 koristeći industrijske robote KUKA

BMW proizvodi kompletne automobile u svojim fabrikama u Nemačkoj (Minhen, Dingolfing [BMW Group Plant Dingolfing], Regensburg i Lajpcig), Sjedinjenim Državama (Grer u Južnoj Karolini),[234] Meksiku (San Luis Potosi),[235] Južnoj Africi (Roslin u Gautengu) i Kini (Šenjang). BMW takođe ima lokalnu montažu koristeći gotove CKD komponente na Tajlandu, u Rusiji, Egiptu, Indoneziji, Maleziji i Indiji (Čenaj) — i to za serije 3, 5 i 7 te X3.[236]

Godine 2006, grupacija BMW (uključujući Mini i Rols-Rojs) proizvela je 1.366.838 vozila na četiri točka — koji su proizvedeni u ukupno pet zemalja.[237] Godine 2010, proizvela je 1.481.253 vozila na četiri točka i 112.271 motocikala (pod brendovima BMW i Huskvarna, zajedno).[238]

BMW motocikli se proizvode u kompanijinoj fabrici u Berlinu, koja je ranije proizvodila avionske motore za Simens.

Do 2011, oko 56% proizvedenih BMW-brendiranih vozila pokretalo se benzinskim motorima, a preostalih 44% pokretalo se dizel motorima. Od tih benzinskih motora, oko 27% su četvorocilindrični modeli, a oko 9% su osmocilindrični modeli.[239] U proseku, 9.000 vozila po danu izađe iz BMW-ovih pogona, a 63% ih se transportuje železnicom.[240]

Godišnja proizvodnja počev od 2005. godine, prikazana je u donjoj tabeli.

God. BMW MINI Rols-Rojs Motocikl*
2005 1.122.308 200.119 692 92.013
2006 1.179.317 186.674 847 103.759
2007 1.302.774 237.700 1.029 104.396
2008 1.203.482 235.019 1.417 118.452
2009 1.043.829 213.670 918 93.243
2010 1.236.989 241.043 3.221 112.271
2011 1.440.315 294.120 3.725 110.360
2012 1.547.057 311.490 3.279 113.811
2013 1.699.835 303.177 3.354 110.127
2014 1.838.268 322.803 4.495 133.615
2015 1.933.647 342.008 3.848 151.004
2016 2.002.997 352.580 4.179 145.555
2017 2.123.947 378.486 3.308 185.682
2018 2.168.496 368.685 4.353 162.687
2019 2.205.841 352.729 5.455 187.116
2020 1.980.740 271.121 3.776 168.104
2021 2.166.644 288.713 5.912 187.500

Glavni problemi / povlačenja uredi

U novembru 2016, BMW je povukao 136.000 američkih automobila godine modela 2007—2012 zbog problema sa ožičenjem pumpe za gorivo — što je verovatno rezultovalo curenjem goriva te zastajanjem motora i/ili problemima s ponovnim pokretanjem.[241]

U maju 2017, Ej-Bi-Si njuz je objavio istragu u kojoj je pronađeno na desetine primeraka parkiranih vozila BMW koje je zahvatao požar — od kojih su neki bili parkirani i u kućnim garažama.[242]

U novembru 2017, BMW je povukao otprilike milion automobila i terenaca zbog rizika od zapaljenja. Jedno povlačenje je bilo za 672.000 automobila serije 3 godine modela 2006—2011, gde je bio prisutan rizik od pregrevanja elektronskih komponenti za sistem kontrole klima uređaja. Drugo povlačenje je bilo za 740.000 šestocilindarskih modela (328i, 525i), gde je bio prisutan rizik od kratkog spoja usled pregrevanja kartera; neki automobili serije 3 bili su predmet obaju povlačenja.[243]

U avgustu 2018, Vlada Južne Koreje objavila je zabranu vozila BMW na putevima te zemlje nakon što se 39 automobila proizvođača zapalilo.[244] Kao odgovor, BMW je povukao 106.000 dizel vozila u Južnoj Koreji s defektivnim recirkulacionim modulom za ispušne gasove; potom se povlačenje povećalo za još 324.000 automobila u Evropi.[245]

Dana 6. avgusta 2018, objavljeno je da je stopa ovakvih nesreća 0,10% u Južnoj Koreji a oko 0,12% u svetu — što je otprilike jedan problem na 1.000 vozila. Prema JTBC-u (južnokorejski TV kanal), BMW Koreja je bio potpuno svestan ovog problema i izvestili su sedište BMW-a[246] koje je ukazalo na problem nedostatka delovanja kompanije po pitanju ovog problema. Na kraju, vlasnici vozila BMW tužili su osoblje BMW-a za kršenje zakona o menadžmentu vozila — dovodeći u pitanje njihovo prikrivanje defekta vozila.[247]

Prodaja uredi

Broj vozila prodatih na svim tržištima — prema godišnjim izveštajima iz BMW-a, prikazan je u donjoj tabeli.

God. BMW MINI Rols-Rojs Motocikl*
2005 1.126.768 200.428 797 97.474
2006 1.185.089 188.077 805 100.064
2007 1.276.793 222.875 1.010 102.467
2008 1.202.239 232.425 1.212 115.196
2009 1.068.770 216.538 1.002 100.358
2010 1.224.280 234.175 2.711 110.113
2011 1.380.384 285.060 3.538 113.572
2012 1.540.085 301.525 3.575 117.109
2013 1.655.138 305.030 3.630 115.215**
2014 1.811.719 302.183 4.063 123.495
2015 1.905.234 338.466 3.785 136.963
2016 2.003.359 360.233 4.011 145.032
2017 2.088.283 371.881 3.362 164.153
2018 2.114.963 364.135 4.194 165.566
2019 2.185.793 347.474 5.100 175.162
2020 2.028.841 292.582 3.756 169.272
2021 2.213.379 302.138 5.586 194.261

* U periodu 2008—2012, brojke za proizvodnju motocikala uključuju Huskvarna modele.
** Isključujući Huskvarna modele, količina prodaje do 2013: 59.776 jedinica.

U januaru 2021, BMW je objavio da je prodaja u 2020. pala za 8,4% usled pandemije kovida 19 i restrikcija. Kako god, u četvrtom kvartalu 2020, BMW je imao porast zahteva kupaca od 3,2%.[248]

Dana 18. januara 2022, BMW AG objavio je da izlazi nova limitirana edicija M760Li xDrive jednostavno nazvana „The Final V12” (’Finalni ve 12’),[249] što je poslednje vozilo iz proizvodne serije BMW-a koje će biti opremljeno motorom ve 12.[249]

Industrijska kolaboracija uredi

BMW je sarađivao s drugim proizvođačima automobila u sledećim prilikama:

Sponzorstvo uredi

 
Sponzorski auto BMW na LOI 2012. u Londonu

U fudbalu, BMW sponzoriše Ajntraht Frankfurt — klub Bundeslige.[259]

Na LOI 2012. u Londonu, BMW-ovo sponzorstvo uključivalo je pružanje 4.000 BMW-ova i Minija.[260] BMW je takođe sklopio šestogodišnji dogovor o sponzorstvu sa Olimpijskim komitetom Sjedinjenih Država (USOC), u julu 2010. godine.[261][262]

U golfu, BMW je sponzorisao razne događaje,[263] uključujući PGA prvenstvo,[264][265] BMW Italijan open, BMW masters u Kini[266][267] i BMW internacional open u Nemačkoj.[268]

U ragbiju, BMW je sponzorisao nacionalni ragbi tim Južne Afrike od 2011. do 2015. godine.[269][270]

Mađarska firma-članica je strateški sponzor anualno održavanog festivala o budućnosti sa sedištem u Budimpešti — „Brain Bar”.[271]

Ekološki element uredi

BMW je član povelje Agencije za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Država (EPA) — National Environmental Achievement Track —, koja prepoznaje kompanije zbog njihovog upravljanja i performansa na ekološkom polju.[272] Isto tako je član ekološkog projekta u Južnoj Karolini, South Carolina Environmental Excellence Program.[273]

Od 1999, BMW je svake godine nosio titulu najodrživije automobilske kompanije na svetu — prema Indeksu održivosti Dou Džouns (engl. Dow Jones Sustainability Index).[274] BMW grupa je jedna od tri automobilske kompanije koja se našla u pomenutom indeksu svake godine.[275] Godine 2001, BMW grupa se posvetila ekološkom programu Ujedinjenih nacija, UN Global Compact and the Cleaner Production Declaration. Takođe, bila je prva kompanija u automobilskoj industriji koja je imenovala službenika za pitanja životne sredine (1973. godine).[276] BMW je član Svetskog poslovnog saveta za održivi razvoj (engl. World Business Council for Sustainable Development).[277]

Godine 2012, BMW se našao na vrhu među automobilskim kompanijama na spisku Carbon Disclosure Project's Global 500 — sa ocenom 99 od 100.[278][279] BMW grupu je Sustainalytics ocenio kao najodrživiju DAX 30 kompaniju godine 2012.[280]

Da bi se smanjile emisije iz vozila, BMW poboljšava efikasnost trenutnih modela s fosilnim gorivom kao pogonom — istražujući električni pogon, hibridni pogon i vodonični pogon za buduće modele.[281]

Tokom prvog kvartala 2018, BMW je prodao 26.858 elektrificiranih vozila (EV-ovi, PHEV-ovi i hibridi).[282]

Bicikli uredi

BMW brendirani bicikli se prodaju onlajn i preko trgovaca.[283] Električni brdski bicikl BMW Turbo Levo FSR 6Fatti proizvodi se u partnerstvu sa Specialized-om, a BMW Cruise e-Bike NBG III koristi Boš motor i bateriju.[284][285]

Usluge deljenja automobila uredi

Glavni članci: DriveNow i ReachNow

DriveNow (č. „drajv nau”) predstavlja udruženi poduhvat između BMW-a i Sixt-a koji je pokrenut u Minhenu juna 2011, a sada deluje u 13 gradova širom Evrope. Decembra 2012,[286] DriveNow operiše preko 1.000 vozila — koji opslužuju pet gradova širom sveta i više od 60.000 korisnika.[287]

Godine 2012, podružnica Alfabet u vlasništvu BMW-a otvorila je korporativnu uslugu deljenja automobila u Evropi — AlphaCity (Alfa-grad).[288][289]

U Sjedinjenim Državama, BMW je pokrenuo servis za deljenje automobila ReachNow (č. „rič nau”) — u Sijetlu, aprila 2016.[290] ReachNow trenutno operiše u Sijetlu, Portlandu i Bruklinu.

Godine 2018, BMW je objavio da pokreće pretplatnički servis u SAD — Access by BMW. Prvi je za ovu državu, lociran u Nešvilu (Tenesi). Januara 2021, kompanija je objavila da je Access by BMW suspendovan.[291]

Prekomorske podružnice uredi

Brazil uredi

Dana 9. oktobra 2014. godine, BMW-ov novi južnoamerički automobilski pogon u Arakvariju (Santa Katarina) sklopio je svoj prvi automobil — F30 serije 3.[292] Automobili koji se sklapaju u Arakvariju su: F20 serije 1, F30 serije 3, F48 X1, F25 X3 i Mini kantrimen.[293] Automobili se sklapaju od CKD komponenti.[294]

Egipat uredi

Bavarian Auto Group postao je 2003. godine jedini uvoznik brendova BMW i Mini.

U BMW-ovom pogonu za sklapanje u Madinat as-Sadis min Uktubaru, — serija 3, serija 5, serija 7, X1 i X3 sklapaju se od CKD komponenti.[293]

Indija uredi

Glavni članak: BMW Indija

BMW Indija je osnovan 2006. kao podružnica za prodaju u Gurugramu.

BMW-ov pogon za sklapanje otvoren je u Čenaju godine 2007, gde su se sklapali serija 3, serija 5, serija 7, X1, X3, X5, Mini kantrimen i modeli motocikala od CKD komponenti.[293][295]

Japan uredi

BMW Japan, podružnica u potpunom vlasništvu, uvozi i distribuiše BMW vozila u Japanu.[296]

Južna Afrika uredi

BMW-ovi su se sklapali u Južnoj Africi od 1968. godine,[297] kada je pogon Praetor Monteerders otvoren u Roslinu (blizu Pretorije). BMW je prvobitno kupio deonice u kompaniji, pre nego što je potpuno preuzeo 1975. godine; kompanija je dobila naziv BMW South Africa (BMW Južna Afrika), te postala prva podružnica BMW-a u potpunom vlasništvu koja je osnovana van Nemačke. Za razliku od proizvođača u Sjedinjenim Državama, kao što je Ford i GM, — koji su se povukli iz zemlje 1980-ih — BMW je zadržao puno vlasništvo nad svojim operacijama u Južnoj Africi.

Prateći kraj aparthejda godine 1994, te smanjenje uvoznih tarifa, BMW Južna Afrika je završio s lokalnom proizvodnjom serije 5 i serije 7 — kako bi se koncentrisao na proizvodnju serije 3 za izvozno tržište. BMW-ovi napravljeni u Južnoj Africi sada se izvoze na tržišta sa saobraćajem na desnoj strani — uključujući Japan, Australiju, Novi Zeland, Ujedinjeno Kraljevstvo, Indoneziju, Maleziju, Singapur i Hongkong, te Podsaharsku Afriku. Od 1997, BMW Južna Afrika proizvodi vozila za tržišta sa saobraćajem na levoj strani za izvoz u Tajvan, Sjedinjene Države i Iran, kao i Južnu Ameriku.

Tri jedinstvena modela koja je BMW Motorsport napravio za južnoafričko tržište bili su E23 M745i (1983) — koji je koristio motor M88 iz modela BMW M1, zatim BMW 333i (1986) — u kojem je dodat šestocilindarski 3,2-litarski motor M30 za E30,[298] te E30 BMW 325is (1989) — koji je pokretao iz Alpine izveden 2,7-litarski motor.[299][300][301]

BMW-ovi sa identifikacionim brojem vozila (VIN) počev od „NC0” proizvode se u Južnoj Africi. Fabrički kod (VIN pozicija 11) za južnoafričke modele jest „N”.[302][traži se bolji izvor]

Južna Koreja uredi

BMW Koreja (BMW Korea) uvozi vozila BMW u Južnu Koreju uz više od pedeset servisnih centara radi potpunog zadovoljenja južnokorejskih kupaca. Takođe, BMW Koreja ima svoj centar za vožnju, u Inčonu.[303]

Kanada uredi

BMW-ov prvi trgovački salon u Kanadi, smešten u prestonici Otavi, otvoren je 1969. godine.[304] Godine 1986, BMW je uspostavio glavno predstavništvo u Kanadi.[305]

BMW je prodao 28.149 vozila u Kanadi 2008. godine.[306]

Kina uredi

Glavni članak: BMW Brilliance

Nakon potpisivanja dogovora 2003. za proizvodnju sedana u Kini,[307] u maju 2004. otvorena je fabrika u kineskom industrijskom čvorištu — gradu Šenjang, gde Brilliance Auto proizvodi BMW-brendirane automobile[308] u udruženom poduhvatu s nemačkom kompanijom.[309][310] Godine 2012, druga fabrika otvorena je u Šenjangu.[311]

Između januara i novembra 2014, BMW je prodao 415.200 vozila u Kini, putem mreže od preko 440 prodavnica BMW-ova i 100 prodavnica Minija.[312]

Godine 2021, BMW je objavio da premešta proizvodnju X5-ice iz SAD u Kinu.[313]

Mađarska uredi

Dana 31. jula 2018. godine, BMW je objavio da će graditi fabriku automobila u Mađarskoj — vrednu milijardu evra. Novi pogon, koji treba da se izgradi u blizini grada Debrecina — oko 230 kilometara istočno od Budimpešte, imaće proizvodni kapacitet od 150.000 automobila godišnje.[314]

Malezija uredi

BMW-ovo CKD postrojenje za sklapanje u Kedahu od 2008. godine izrađuje delove za auta serije 1, serije 3, serije 5, serije 7, X1, X3, X4, X5, X6 i Mini kantrimen, koji se prodaju na malezijskom tržištu.[315]

Meksiko uredi

U julu 2014, BMW je objavio da uspostavlja pogon u Meksiku u gradu i državi San Luis Potosi — uključujući investiciju od jednu milijardu dolara. U pogonu je zaposleno 1.500 ljudi, a godišnje se proizvede 150.000 automobila.[316]

Nizozemska uredi

Mini kabriolet, Mini kantrimen i BMW X1 proizvode se u Nizozemskoj u fabrici VDL Nedcar u malom mestu Born.[317][318] Dugoročne narudžbe kantrimena okončane su 2020.[319]

Rusija uredi

Automobili serije 3 i serije 5 koji su na ruskom tržištu sklapaju se od komponenata završenih u Kalinjingradu, počev od 1999. godine.[320] U martu 2022, BMW je napustio rusko tržište i stopirao uvoz i proizvodnju auta u Rusiji usled međunarodnih sankcija tokom ruso-ukrajinskog rata.[1]

Sjedinjene Države uredi

 
BMW centrum muzej u Spartanburgu (Južna Karolina)
Glavni članak: BMW u Sjedinjenim Državama

Automobili BMW se zvanično prodaju u Sjedinjenim Državama od 1956. godine,[321] a proizvode se u Sjedinjenim Državama od 1994. godine.[322] Prvi BMW prodajni salon u Sjedinjenim Državama otvoren je 1975. godine.[323] Godine 2016, BMW je bio 12. najprodavaniji brend u Sjedinjenim Državama.[324]

Proizvodni pogon u Greru (Južna Karolina) imao je najveću proizvodnju među BMW-ovim pogonima širom sveta,[325] proizvodeći prosečno 1.400 vozila po danu.[326] Modeli koji se proizvode u pogonu Spartanburg su: X3, X4, X6 i X7 terenski modeli.[327][328] Proizvodnja modela X5 premeštena je u Kinu decembra 2021.[313]

Pored proizvodnog odeljenja u Južnoj Karolini, BMW-ove severnoameričke kompanije uključuju operacije prodaje, marketinga, dizajna i finansijskih servisa u SAD, Meksiku, Kanadi i Latinskoj Americi.[329]

Filipini uredi

BMW Filipini, podružnica u vlasništvu Korporacije San Migel, zvanični je uvoznik i distributer za BMW na Filipinima.[330]

BMW je prodao 920 vozila na Filipinima tokom 2019. godine.[331]

Marketing uredi

Slogan uredi

Slogan The Ultimate Driving Machine prvi put je korišćen u Severnoj Americi godine 1974.[332][nije u datom izvoru][333] Godine 2010, ova dugogodišnja kampanja većim delom je zamenjena kampanjom koja je imala nameru da se brend učini pristupačnijim i zvučnijim za žene kako bi im se više dopao — jednostavno Joy. Do 2012, BMW je vratio slogan The Ultimate Driving Machine.[334]

Prvoaprilske šale uredi

BMW je godinama sticao reputaciju u Britaniji po svojim prvoaprilskim šalama, koje se objavljuju u tamošnjoj štampi svake godine. Godine 2010, pokrenuli su reklamnu kampanju u Gardijanu objavljujući da će kupci moći da naruče BMW-ove s različito obojenim bedževima kako bi se prikazala njihova afilijacija s političkom partijom koju podržavaju.[335]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b „BMW priostanavlivaet proizvodstvo i import avtomobileй v Rossiю”. Interfaks. 1. 3. 2022. Arhivirano iz originala 14. 3. 2022. g. 
  2. ^ a b v g d đ e „BMW Group Report 2021” (PDF). BMW Group. str. 9, 10, 105, 152. Arhivirano (PDF) iz originala 3. 4. 2022. g. Pristupljeno 27. 3. 2022. 
  3. ^ „WORLD MOTOR VEHICLE PRODUCTION – OICA correspondents survey” (PDF). www.oica.net. Arhivirano (PDF) iz originala 28. 5. 2022. g. Pristupljeno 28. 5. 2022. 
  4. ^ Noakes, Andrew (2008). The Ultimate History of BMW. Parragon Publishing. 
  5. ^ „BMW name, meaning, and history”. bmw.com. 
  6. ^ „BMW Model IIIA – Smithsonian National Air and Space Museum”. Nasm.si.edu. Arhivirano iz originala 8. 4. 2010. g. Pristupljeno 18. 4. 2010. 
  7. ^ Barker, R. (2002). The Royal Flying Corps in World War I. Robinson. ISBN 1-84119-470-0. »There can be no doubt that the BMW engine was the absolute highlight in power unit development towards the end of the war. The only bad thing was that it came too late.«
  8. ^ „Fliegerschule St.Gallen – history”. Arhivirano iz originala 28. 5. 2007. g. Pristupljeno 24. 8. 2008. 
  9. ^ Rong, Blake Z. (7. 3. 2018). „To celebrate BMW’s 102nd birthday, here are 6 important Bimmers you’ve never heard of”. Arhivirano iz originala 27. 1. 2019. g. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  10. ^ „A Brief History of BMW: When did BMW start making cars?”. Arhivirano iz originala 27. 1. 2019. g. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  11. ^ a b v g „BMW”. Arhivirano iz originala 27. 1. 2019. g. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  12. ^ a b Encyclopedia of Business in Today's World: A – C. SAGE. 2009. str. 160. ISBN 978-1-4129-6427-2. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  13. ^ Pierer, Christian (2011). Die Bayerischen Motoren Werke bis 1933: Eine Unternehmensgründung in Krieg, Inflation und Weltwirtschaftskrise. Oldenbourg Verlag. str. 94. ISBN 978-3-486-70444-0. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  14. ^ „When was BMW founded?”. BMW Education. BMW. Arhivirano iz originala 25. 4. 2012. g. Pristupljeno 30. 9. 2012. 
  15. ^ Mönnich, Horst (1991). The BMW Story: A Company in Its Time. Sidgwick & Jackson. ISBN 978-0-283-06090-8. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  16. ^ a b Holmstrom, Darwin; Nelson, Brian J. (2002). BMW Motorcycles. MotorBooks/MBI Publishing Company. ISBN 978-0-7603-1098-4. Pristupljeno 24. 8. 2008. 
  17. ^ Johnson, Richard Alan (2005). Six men who built the modern auto industry. MotorBooks/MBI Publishing Company. ISBN 978-0-7603-1958-1. 
  18. ^ Oppat, Kay (2008). Disseminative Capabilities: A Case Study of Collaborative Product Development in the Automotive. Gabler Verlag. ISBN 978-3-8349-1254-1. 
  19. ^ Kiley 2004a, str. 58.
  20. ^ a b Buckley 2001, str. 16
  21. ^ Kiley 2004a, str. 59.
  22. ^ a b Lewin 2016, str. 17
  23. ^ Hoover, Gary (2010). Hoover's Handbook of World Business. Reference Press. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  24. ^ „MUNICH-ALLACH: WORKING FOR BMW”. www.ausstellung-zwangsarbeit.org. Arhivirano iz originala 3. 4. 2016. g. 
  25. ^ Pavelec, Sterling Michael (2007). The Jet Race and the Second World War. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-275-99355-9. 
  26. ^ Radinger, Will; Schick, Walter (1996). Me262. Berlin: Avantic Verlag GmbH. str. 23. ISBN 978-3-925505-21-8. 
  27. ^ Kay, Anthony (2002). German Jet Engine and Gas Turbine Development 1930–1945. Airlife Publishing. ISBN 978-1-84037-294-6. 
  28. ^ „BMW Strahljager Project I”. Nevingtonwarmuseum.weebly.com. 3. 11. 1944. Arhivirano iz originala 16. 6. 2013. g. Pristupljeno 29. 9. 2013. 
  29. ^ Johnson, Dan. „BMW Aircraft”. Luft46.com. Arhivirano iz originala 16. 9. 2013. g. Pristupljeno 29. 9. 2013. 
  30. ^ Berghoff, Hartmut; Balbier, Uta Andrea (2013). The East German Economy, 1945–2010: Falling Behind Or Catching Up?. Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-03013-8. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  31. ^ Lewin 2004, str. 23.
  32. ^ Walker, Mick. How to Restore Your BMW Twin, 1955–1985. MotorBooks International. str. 10. ISBN 978-1-61059-028-0. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  33. ^ Lewin 2016, str. 47.
  34. ^ Kiley 2004a, str. 64.
  35. ^ Falloon 2015, str. 69.
  36. ^ Buckley 2001, str. 47.
  37. ^ Lewin 2004, str. 27.
  38. ^ Lewin 2016, str. 49.
  39. ^ Schrader 1979.
  40. ^ Cincinnati Magazine. 32. Emmis Communications. 1998. str. 104. ISSN 0746-8210. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  41. ^ Crum, Colin (1900). BMW vs. Mercedes. The Rosen Publishing Group, Inc. str. 11. ISBN 978-1-4777-9011-3. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  42. ^ Kiley 2004a, str. 66.
  43. ^ Schrader 1979, str. 68.
  44. ^ Covello 2001, str. 168.
  45. ^ Automobile Quarterly, Volume 6, Issue 3. Automobile Quarterly. 1968. str. 327. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  46. ^ Norbye 1984, str. 134.
  47. ^ a b Noakes 2010, str. 57 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFNoakes2010 (help)
  48. ^ a b Norbye 1984, str. 130
  49. ^ Noakes 2010, str. 56—57. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFNoakes2010 (help)
  50. ^ Norbye 1984, str. 119–120.
  51. ^ Norbye 1984, str. 119.
  52. ^ a b v Norbye 1984, str. 132
  53. ^ Lewin 2016, str. 69.
  54. ^ Larimer, Fred. BMW Buyer's Guide. MotorBooks International. str. 261. ISBN 978-1-61060-826-8. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  55. ^ Kiley 2004b, str. 128.
  56. ^ Taylor 2014, str. 24. sfn greška: više ciljeva (3×): CITEREFTaylor2014 (help)
  57. ^ Taylor 2014, str. 166. sfn greška: više ciljeva (3×): CITEREFTaylor2014 (help)
  58. ^ Toronto Star. 3. 7. 2004.
  59. ^ Becker, Clauspeter (1971). Logoz, Arthur, ur. „BMW 2500/2800”. Auto-Universum 1971. Zürich, Switzerland: Verlag Internationale Automobil-Parade AG. XIV: 73. 
  60. ^ Becker, str. 74.
  61. ^ Covello 2001, str. 143.
  62. ^ Lewin 2016, str. 68.
  63. ^ Lewin 2004, str. 119.
  64. ^ Lewin 2016, str. 127.
  65. ^ DieCastX Magazine. 3. Air Age. proleće 2007. str. 40. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  66. ^ Taylor, James (2001). „3: E12 M535i, 1980–81”. Original BMW M-Series. MBI Publishing Company LLC. str. 30. ISBN 978-0-7603-0898-1. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  67. ^ a b Cranswick 2014, str. 261
  68. ^ Taylor, James (2001). „6: E28 M5, 1984–88”. Original BMW M-Series. MBI Publishing Company LLC. str. 64. ISBN 978-0-7603-0898-1. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  69. ^ Taylor, James (2015). BMW M5: The Complete Story. Crowood. ISBN 978-1-78500-046-1. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  70. ^ a b Hosier, Ralph (2013). How to Modify BMW E30 3 Series: For High-performance and Competition. Veloce Publishing Ltd. str. 10. ISBN 978-1-84584-438-7. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  71. ^ Walton 2001, str. 31.
  72. ^ European Car, Volume 36, Issues 7-12. Argus Publishers. 2005. str. 88. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  73. ^ a b v Taylor, James (2001). Original BMW M-Series. MBI Publishing Company LLC. ISBN 978-0-7603-0898-1. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  74. ^ Taylor, James (2014). „3: Driving, Buying, Special Editions and The Competition M3”. BMW M3: The Complete Story. Crowood. ISBN 978-1-84797-773-1. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  75. ^ Lewin 2016, str. 110.
  76. ^ BMW 3 Series Service Manual 1984–1990. Bentley Publishers. 2010. ISBN 978-0-8376-1647-6. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  77. ^ Cranswick 2014, str. 273.
  78. ^ Hudock, Greg (2012). BMW 3 Series – E36 Restoration Tips & Techniques. Brooklands Books. ISBN 978-1-85520-970-1. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  79. ^ Zurschmeide, Jeffrey; Nakato, Eddie (2016). BMW 3-Series (E36) 1992–1999: How to Build and Modify. CARTECH Incorporated. ISBN 978-1-61325-505-6. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  80. ^ a b Dempsey 2006, str. 10
  81. ^ Lawrence, Mike (1996). A to Z of Sports Cars, 1945–1990. Bay View Books. ISBN 978-1-870979-81-8. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  82. ^ Lewin 2004, str. 181.
  83. ^ Road & Track, Volume 40. Bond Publishing Company. 1988. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  84. ^ Lewin 2004, str. 221.
  85. ^ Walton 2001, str. 10, 217, 219.
  86. ^ Lewin 2016, str. 114.
  87. ^ Dwell. 4. Dwell, LLC. 2004. str. 68. ISSN 1530-5309. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  88. ^ Torque. SPH Magazines. 2006. str. 13. ISSN 0218-7868. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  89. ^ Kiley 2004b, str. 161.
  90. ^ Lewin 2004, str. 235.
  91. ^ Crum, Colin (1900). BMW vs. Mercedes. The Rosen Publishing Group, Inc. str. 19. ISBN 978-1-4777-9012-0. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  92. ^ a b Rothacher, Albrecht (2004). Corporate Cultures And Global Brands. World Scientific. str. 239. ISBN 978-981-238-856-8. 
  93. ^ Arber, Nicola (2002). Geography Matters: 3, Volume 3. Heinemann. str. 112. ISBN 978-0-435-35526-5. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  94. ^ Franzen, Giep; Moriarty, Sandra E. (2015). The Science and Art of Branding. Routledge. str. 186. ISBN 978-1-317-45467-0. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  95. ^ a b The Closure of MG Rover. The Stationery Office. 2006. str. 21. ISBN 978-0-10-293720-6. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  96. ^ Taylor, James (2013). Land Rover Defender, 90 and 110 Range: 30 Years of the Coil-Sprung 4x4 Models. Crowood. ISBN 978-1-84797-518-8. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  97. ^ Hackley, Chris; Hackley, Rungpaka Amy (2014). Advertising and Promotion. SAGE. str. 215. ISBN 978-1-4739-0900-7. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  98. ^ Lewin 2016, str. 148.
  99. ^ a b Lewin 2016, str. 151
  100. ^ a b Taylor, James (2017). BMW Z3 and Z4: The Complete Story. Crowood. ISBN 978-1-78500-277-9. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  101. ^ Lewin 2016, str. 251.
  102. ^ Robson, Graham (2000). BMW 3-Series, 1991–1999. Motor Racing Publications. str. 60. ISBN 978-1-899870-48-6. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  103. ^ a b Lewin 2016, str. 265
  104. ^ a b Saunders, Tim (2013). BMW X5: The Essential Buyer's Guide: All First Generation (E53) Models 1999 to 2006. Veloce Publishing Ltd. str. 3. ISBN 978-1-84584-533-9. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  105. ^ Derrick, Martin (2005). Atlas of Automobiles. Taj. str. 103. ISBN 978-1-84406-028-3. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  106. ^ Lewin 2016, str. 170.
  107. ^ Lewin 2016, str. 172.
  108. ^ Autocar, Volume 239, Issues 5-8. Haymarket Motoring Pub. 2004. str. 13. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  109. ^ Sharp Magazine. Contempo Media. 2008. str. 54. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  110. ^ Jain, Vinod K. (2016). Global Strategy: Competing in the Connected Economy. Routledge. str. 94. ISBN 978-1-317-54930-7. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  111. ^ Tungate, Mark (2009). Luxury World: The Past, Present and Future of Luxury Brands. Kogan Page Publishers. str. 64. ISBN 978-0-7494-5856-0. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  112. ^ Berman, Bruce (1999). Hidden Value: Profiting from the Intellectual Property Economy. Euromoney. str. 13. ISBN 978-1-85564-749-7. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  113. ^ Notable Corporate Chronologies, Volume 1. Gale Group. 2001. str. 13. ISBN 978-0-7876-5050-6. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  114. ^ Cases in Corporate Acquisitions, Buyouts, Mergers, and Takeovers. Gale Group. 1999. str. 1445. ISBN 978-0-7876-3894-8. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  115. ^ Autocar, Volume 236, Issues 6-9. Haymarket Motoring Pub. 2003. str. 6, 16. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  116. ^ Dempsey 2006, str. 7.
  117. ^ Cranswick 2014, str. 272.
  118. ^ ’BMW 2002 turbo’ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. април 2023); bmw-grouparchiv.de; Приступљено 26. 8. 2020.
  119. ^ Lewin 2016, стр. 219.
  120. ^ Taylor, James (2014). „Afterword: The Fifth Generation”. BMW M3: The Complete Story. Crowood. ISBN 978-1-84797-773-1. Приступљено 27. 1. 2019. 
  121. ^ а б Lewin 2016, стр. 139
  122. ^ Taylor, James (2015). „7: The F10 Turbocharged Cars”. BMW M5: The Complete Story. Crowood. ISBN 978-1-78500-046-1. Приступљено 27. 1. 2019. 
  123. ^ „BMW to announce sale of Husqvarna today!”. Bennetts. јануар 2013. Архивирано из оригинала 27. 1. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2019. 
  124. ^ а б Lewin 2016, стр. 207
  125. ^ Edmonston, Phil (2009). Lemon-Aid New Cars and Trucks 2010. Dundurn. стр. 347. ISBN 978-1-55488-442-1. Приступљено 27. 1. 2019. 
  126. ^ HotListings. HotListings. 2010. стр. 32. Приступљено 27. 1. 2019. 
  127. ^ „Chris Bangle”. Архивирано из оригинала 18. 4. 2012. г. Приступљено 24. 5. 2012. 
  128. ^ Torque. SPH Magazines. 2008. стр. 70. ISSN 0218-7868. Приступљено 27. 1. 2019. 
  129. ^ а б Marcus, Aaron (2014). Design, User Experience, and Usability: User Experience Design for Everyday Life Applications and Services: Third International Conference, DUXU 2014, Held as Part of HCI International 2014, Heraklion, Crete, Greece, June 22-27, 2014, Proceedings, Part 3. Springer. стр. 293. ISBN 978-3-319-07635-5. Приступљено 27. 1. 2019. 
  130. ^ Beeton, David; Meyer, Gereon (2014). Electric Vehicle Business Models: Global Perspectives. Springer. стр. 199. ISBN 978-3-319-12244-1. Приступљено 27. 1. 2019. 
  131. ^ Masson, Laurent J. (30. 7. 2013). „BMW i3: The Best City Car on the Market”. plugincars. Recargo, Inc. Архивирано из оригинала 27. 1. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2019. 
  132. ^ Boeriu, Horatiu (17. 7. 2018). „Carbon-fiber BMW might be a thing of the past”. www.bmwblog.com. BMWBLOG. Архивирано из оригинала 27. 1. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2019. 
  133. ^ „How A BMW i Is Created: The Lifedrive Concept In Four Steps.”. www.bmwgroup-plants.com. BMW AG. Архивирано из оригинала 27. 1. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2019. 
  134. ^ а б Lewin 2016, стр. 226
  135. ^ Edmonston 2012, стр. 455.
  136. ^ Bentley, Robert (2017). BMW 4 Series (F32, F33, F36) Service Manual: 428i, 435i, Including XDrive : 2014, 2015, 2016. Bentley Publishers. ISBN 978-0-8376-1765-7. Приступљено 27. 1. 2019. 
  137. ^ а б в Lewin 2016, стр. 227
  138. ^ Ward, James (10. 8. 2018). „DRIVE REVIEW: BMW F48 X1 – 12 Months Ownership”. www.bmwblog.com. BMWBLOG. Архивирано из оригинала 27. 1. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2019. 
  139. ^ Edmonston 2012, стр. 511.
  140. ^ Lewin 2016, стр. 229.
  141. ^ „BMW Group – Company – Company Portrait”. www.bmwgroup.com. Архивирано из оригинала 25. 12. 2018. г. Приступљено 24. 1. 2019. 
  142. ^ List, Hans (1949). Vorwort und Einführung zum Gesamtwerk. Band 1 von Die Verbrennungskraftmaschine. Wien: Springer. ISBN 9783662294888. /Verzeichnis der Abkürzungen/
  143. ^ Löwisch, Roland (2016). BMW – Die schönsten Modelle: 100 Jahre Design und Technik. HEEL. ISBN 9783958434066. str 7.
  144. ^ „BMW 1970s brochure for the United States”. www.bmw-grouparchiv.de. Arhivirano iz originala (PDF) 14. 1. 2018. g. Pristupljeno 10. 2. 2018. 
  145. ^ BMW. „The origin of the BMW logo”. Arhivirano iz originala 2. 2. 2013. g. Pristupljeno 29. 12. 2011. 
  146. ^ „BMW logo”. www.bmw.com. Arhivirano iz originala 6. 3. 2020. g. Pristupljeno 6. 3. 2020. 
  147. ^ Williams, Stephen (7. 1. 2010). „BMW Roundel: Not Born From Planes”. The New York Times. Arhivirano iz originala 10. 1. 2010. g. Pristupljeno 29. 12. 2011. 
  148. ^ a b v g d đ e ž z „Bembara”. Vukajlija. Arhivirano iz originala 25. 1. 2019. g. Pristupljeno 25. 1. 2019. 
  149. ^ „Bee em / BMW Motorcycle Club of Victoria Inc”. National Library of Australia. Arhivirano iz originala 28. 7. 2011. g. Pristupljeno 23. 10. 2009. 
  150. ^ No Toupees allowed. Bangkok Post. 2. 10. 2009. 
  151. ^ Lighter, Jonathan E. (1994). Random House Historical Dictionary of American Slang: A-G. 1. Random House. str. 126—127. ISBN 978-0-394-54427-4. „Beemer n. [BMW + ''er''] a BMW automobile. Also Beamer.” 
  152. ^ Lighter, Jonathan E. (1994). Random House Historical Dictionary of American Slang: A-G. 1. Random House. str. 159. ISBN 978-0-394-54427-4. „Bimmer n. Beemer.” 
  153. ^ 1982 S. Black Totally Awesome 83 BMW ("Beemer").
    1985 L.A. Times (13. april) V 4: Id much rather drive my Beemer than a truck.
    1989 L. Roberts Full Cleveland 39: Baby boomers… in… late-model Beemers.
    1990 Hull High (NBC-TV): You should ee my dad's new Beemer.
    1991 Cathy (sind. crtani strip) (21. april): Sheila… [ground] multi-grain snack chips crumbs into the back seat of my brand-new Beamer!
    1992 Time (18. maj) 84: Its residents tend to drive pickups or subcompacts, not Beemers or Rolles.
  154. ^ „Bimmer vs. Beemer”. Boston Chapter BMW Car Club of America. Arhivirano iz originala 1. 7. 2007. g. Pristupljeno 23. 6. 2007. 
  155. ^ Duglin Kennedy, Shirley (2005). The Savvy Guide to Motorcycles. Indy Tech Publishing. ISBN 978-0-7906-1316-1. „Beemer – BMW motorcycle; as opposed to Bimmer, which is a BMW automobile.” 
  156. '^ Yates, Brock (12. 3. 1989). „You Say Porsch and I Say Porsch-eh”. The Washington Post. str. w45. Arhivirano iz originala 19. 9. 2014. g. „Bimmer' is the slang for a BMW automobile, but 'Beemer' is right when referring to the company's motorcycles.” 
  157. ^ Zesiger, Sue (26. 6. 2000). „Why Is BMW Driving Itself Crazy? The Rover deal was a dog, but it didn't cure BMW's desire to be a big-league carmaker—even if that means more risky tactics”. Fortune Magazine. CNN. Arhivirano iz originala 19. 12. 2013. g. „Bimmers (yes, it's 'Bimmer' for cars—the often misused 'Beemer' refers only to the motorcycles).” 
  158. ^ Herchenroether, Dan (2004). Selling Air: A Tech Bubble Novel. Selling Air. ISBN 978-0-9754224-0-3. 
  159. ^ „International – Readers Report. Not All BMW Owners Are Smitten”. Business Week. The McGraw-Hill Companies. 30. 6. 2003. Arhivirano iz originala 31. 1. 2012. g. „Editor's note: Both nicknames are widely used, though Bimmer is the correct term for BMW cars, Beemer for BMW motorcycles. A Google search yields approximately 10 times as many references to Bimmer as to Beemer.” 
  160. ^ Morsi, Pamela (2002). Doing Good. Mira. str. 18. ISBN 978-1-55166-884-0. „True aficionados know that the nickname Beemer actually refers to the BMW motorcycle. Bimmer is the correct nickname for the automobile” 
  161. ^ Hoffmann, Peter (1998). „Hydrogen & fuel cell letter”. Peter Hoffmann. „For the uninitiated, a Bimmer is a BMW car, and a Beemer is a motorcycle.” 
  162. ^ English, Bob (7. 4. 2009). „Why wait for spring? Lease it now”. The Globe and Mail. Toronto, CA: CTVglobemedia Publishing. Arhivirano iz originala 25. 7. 2013. g. „If you're a Bimmer enthusiast (not that horrible leftover 1980s yuppie abomination Beemer), you've undoubtedly read the reviews,” 
  163. ^ „The Nose: FWay students knew who they were voting for in school poll” [South Sound Edition]. The News Tribune. str. B01. 25. 10. 2002. Pristupljeno 6. 7. 2009. /ProQuest Newsstand (Document ID: 223030831)/. »We're told by auto snobs that the word 'beemer' actually refers to the BMW motorcycle, and that when referring to a BMW automobile, the word's pronounced 'bimmer.'«
  164. ^ „Unternehmensprofil”. wallstreet-online.de. Pristupljeno 5. 11. 2018. 
  165. ^ „BMW.DE Key Statistics | BAY.MOTOREN WERKE AG ST Stock – Yahoo Finance”. finance.yahoo.com. Pristupljeno 5. 11. 2018. 
  166. ^ Gantriis, Peter; Von Wartenberg, Henry (septembar 2008). „The Art of BMW: 85 Years of Motorcycling Excellence”. MotorBooks International. str. 10.
  167. ^ „What is the history of BMW motorcycles in the USA?”. Arhivirano iz originala 24. 8. 2017. g. 
  168. ^ Falloon, Ian. „11: Living with an Air-Cooled Boxer Twin”. Original BMW Air-Cooled Boxer Twins 1950–1996. MotorBooks International. str. 122. ISBN 978-1-61059-124-9. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  169. ^ Falloon, Ian (2009). The BMW Boxer Twins Bible: All Air-cooled Models 1970–1996 (Except R45, R65, G/S & GS). Veloce Publishing Ltd. str. 111. ISBN 978-1-84584-168-3. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  170. ^ Lewin 2016, str. 13.
  171. ^ a b Falloon, Ian. „2: R75/5, R60/5, and R50/5 (1970–73)”. Original BMW Air-Cooled Boxer Twins 1950–1996. MotorBooks International. str. 21. ISBN 978-1-61059-124-9. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  172. ^ a b v Gantriis 2018, str. 80
  173. ^ Kiley 2004a, str. 63.
  174. ^ „R75WH”. 30. 12. 2018. Arhivirano iz originala 4. 2. 2020. g. Pristupljeno 4. 2. 2020. 
  175. ^ „BMW R75”. Military Factory. 9. 9. 2016. Arhivirano iz originala 28. 5. 2022. g. Pristupljeno 4. 2. 2020. 
  176. ^ Wade, Adam. Motorcycle Fuel Injection Handbook. MotorBooks International. str. 109. ISBN 978-1-61059-094-5. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  177. ^ Cloesen, Ulrich (2011). BMW Custom Motorcycles: Choppers, Cruisers, Bobbers, Trikes & Quads. Veloce Publishing Ltd. str. 103. ISBN 978-1-84584-325-0. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  178. ^ Lewin 2016, str. 120.
  179. ^ Gantriis, Peter (2013). The Art of BMW: 90 Years of Motorcycle Excellence. Motorbooks. str. 142. ISBN 978-0-7603-4412-5. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  180. ^ Gantriis 2018, str. 142
  181. ^ Falloon, Ian. „11: Living with an Air-Cooled Boxer Twin”. Original BMW Air-Cooled Boxer Twins 1950–1996. MotorBooks International. str. 113. ISBN 978-1-61059-124-9. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  182. ^ DieCastX Magazine. Air Age. proleće 2009. str. 79. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  183. ^ Henshaw, Peter (2008). BMW GS: The Essential Buyer's Guide. Veloce Publishing Ltd. str. 8. ISBN 978-1-84584-135-5. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  184. ^ Domino, Kevin (2009). The Perfect Motorcycle: How to Choose, Find and Buy the Perfect New Or Used Bike. 671 Press. str. 119. ISBN 978-0-9821733-3-6. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  185. ^ Falloon 2015, str. 238.
  186. ^ Burr, Norman (2015). First Principles: The Official Biography of Keith Duckworth. Veloce Publishing Ltd. str. 298. ISBN 978-1-84584-528-5. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  187. ^ Stermer, Bill (2002). Harley-Davidson Motorcycles. MotorBooks International. str. 155. ISBN 978-1-61060-951-7. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  188. ^ Cycle World Magazine. 49. 2002. str. 14. ISSN 0011-4286. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  189. ^ Setright, L. J. K. (1977). Bahnstormer: The story of BMW Motor cycles. Transport Bookman Publications. str. 47. ISBN 0-85184-021-3. 
  190. ^ „IKON FRONT SHOCK CARTRIDGES, 1955–1969 Earles Fork Models”. www.bobsbmw.com. Bob's BMW. Arhivirano iz originala 27. 1. 2019. g. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  191. ^ „TELELEVER. The System That Caters For Sporting Ambition.”. www.bmw-motorrad.co.uk. BMW AG. Arhivirano iz originala 27. 1. 2019. g. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  192. ^ a b v Lieback, Ron (31. 1. 2013). „BMW Sells Husqvarna to Pierer Industrie AG”. ultimatemotorcycling.com. Ultimate Motorcycling. Arhivirano iz originala 27. 1. 2019. g. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  193. ^ O'Kane, Sean (12. 9. 2018). „BMW made a self-driving motorcycle”. The Verge. Arhivirano iz originala 1. 6. 2019. g. Pristupljeno 30. 5. 2019. 
  194. ^ Su, Jean Baptiste. „BMW Unveils The First Driverless Motorcycle”. Forbes. Arhivirano iz originala 30. 5. 2019. g. Pristupljeno 30. 5. 2019. 
  195. ^ „BMW 1 Series Sedan No Longer China-Exclusive; Launched In Mexico”. Motor1.com. Pristupljeno 14. 11. 2018. 
  196. ^ Lorio, Joe (maj 2010). „Green: Rich Steinberg Interview: Electric Bimmer Man”. Automobile Magazine. Arhivirano iz originala 11. 2. 2013. g. Pristupljeno 13. 2. 2013. 
  197. ^ „BMW introduces new i sub-brand, first two vehicles i3 and i8; premium mobility services and new venture capital company”. Green Car Congress. 21. 2. 2011. Arhivirano iz originala 24. 2. 2011. g. Pristupljeno 21. 2. 2011. 
  198. ^ Blanco, Sebastian (18. 9. 2013). „BMW i3 starts production in Germany using local wind power, US carbon fiber”. Autoblog Green. Arhivirano iz originala 20. 9. 2013. g. Pristupljeno 19. 9. 2013. 
  199. ^ Cole, Jay (15. 11. 2013). „BMW Delivers First i3 Electric Vehicles In Germany Today”. InsideEVs.com. Arhivirano iz originala 18. 11. 2013. g. Pristupljeno 16. 11. 2013. 
  200. ^ Loveday, Eric (6. 6. 2014). „World's First BMW i8 Owners Take Delivery In Germany”. InsideEVs.com. Arhivirano iz originala 8. 6. 2014. g. Pristupljeno 7. 6. 2014. 
  201. ^ „BMW develops street lights with electric car-charging sockets”. Reuters. Arhivirano iz originala 15. 10. 2015. g. 
  202. ^ „BMW Tests Street Lights With Electric Car Charging Sockets”. www.motorauthority.com. Arhivirano iz originala 18. 10. 2017. g. Pristupljeno 18. 10. 2017. 
  203. ^ Vincent, James (15. 11. 2015). „BMW is first to deploy an electric 40-ton truck on European roads”. The Verge. Arhivirano iz originala 21. 4. 2017. g. Pristupljeno 20. 4. 2017. 
  204. ^ „BMW Group puts another 40t battery-electric truck into service”. Electric Vehicle News. 15. 11. 2016. Arhivirano iz originala 21. 4. 2017. g. Pristupljeno 20. 4. 2017. 
  205. ^ Shahan, Zachary (10. 6. 2015). „BMW & SCHERM Pilot 40-Ton Electric Truck”. Clean Technica. Arhivirano iz originala 21. 4. 2017. g. Pristupljeno 20. 4. 2017. 
  206. ^ Cobb, Jeff (15. 2. 2016). „BMW Sells its 50,000th i-Series Worldwide in January”. HybridCars.com. Arhivirano iz originala 17. 2. 2016. g. Pristupljeno 16. 2. 2016. „A total of 41,586 i3s and 7,197 i8s have been sold worldwide through December 2015.” 
  207. ^ „The BMW i3 turns two. Time for an interim review. In Germany the BMW i3 has been the best-selling electric car since it was launched. In the worldwide ranking it stands third.” (Saopštenje). Munich: BMW Group. 12. 11. 2015. Arhivirano iz originala 17. 11. 2015. g. Pristupljeno 16. 11. 2015. 
  208. ^ Cobb, Jeff (1. 8. 2016). „Renault Zoe and BMW i3 Join The 50,000 Sales Club”. HybridCars.com. Arhivirano iz originala 3. 8. 2016. g. Pristupljeno 4. 8. 2016. 
  209. ^ „BMW at the 86th Geneva International Motor Show 2016” (Saopštenje). Munich: BMW Group PressClub Global. 12. 2. 2016. Pristupljeno 12. 2. 2016. 
  210. ^ a b „Three years since the market launch of BMW i. 100,000 electrified BMW on the road” (Saopštenje). Munich: BMW Group Press Club Global. 3. 11. 2016. Arhivirano iz originala 4. 11. 2016. g. Pristupljeno 3. 11. 2016. „Three year after the market launch of the BMW i3, the BMW Group has delivered more than 100,000 purely electric-powered cars and plug-in hybrids to customers worldwide. The BMW i3 alone has reached more than 60,000 units, making it the most successful electric vehicle in the premium compact segment. The BMW i8 ranks first among electrified sports cars, with more than 10,000 delivered since the middle of 2014. Additionally, there are the approximately 30,000 iPerformance plug-in hybrids sold.” 
  211. ^ BMW Group (novembar 2016). „Electrified by BMW i – BMW iPerformance: Plug-in hybrids with BMW i know-how”. BMW.com. Arhivirano iz originala 31. 10. 2016. g. Pristupljeno 3. 11. 2016. 
  212. ^ „BMW Plug-in Hybrid Models”. BMW UK. 19. 5. 2020. Arhivirano iz originala 12. 6. 2020. g. Pristupljeno 20. 6. 2020. 
  213. ^ Cole, Jay (13. 10. 2016). „BMW 530e iPerformance Debuts, Arrives In March – Specs, Video”. InsideEVs.com. Arhivirano iz originala 17. 10. 2016. g. Pristupljeno 18. 10. 2016. 
  214. ^ „BMW Group achieves sixth consecutive all-time sales high and remains world's leading premium car company” (Saopštenje). Munich: BMW Group Global. 9. 1. 2017. Arhivirano iz originala 26. 2. 2017. g. Pristupljeno 25. 2. 2017. 
  215. ^ „Record sales for BMW Group worldwide during 2017 while it boosts the Premium car market in Mexico, Latin America and the Caribbean.” (Saopštenje). Mexico City: BMW Group. 25. 1. 2018. Arhivirano iz originala 5. 2. 2018. g. Pristupljeno 16. 2. 2018. „The BMW Group delivered a total of 103,080 plug-in electric cars in 2017 worldwide, including MINI plug-in hybrid models. Of these, 31,482 were i3s.” 
  216. ^ „More than a quarter of a million electrified BMW Group vehicles on the roads after strong April sales growth” (Saopštenje). Munich: BMW Group. 15. 5. 2018. Pristupljeno 26. 5. 2018. 
  217. ^ Schmitt, Peter A (2004). Langenscheidt Fachwörterbuch Technik und Angewandte Wissenschaften: Englisch – Deutsch / Deutsch – Englisch (2. izd.). Langenscheidt Fachverlag. ISBN 978-3-86117-233-8. „BMW Dreier Fünfer Siebener” 
  218. ^ „BMW Commissions Artists for Auto Werke Art Project”. Art Business News. 27 (13). 2000. str. 22. 
  219. ^ a b Patton, Phil (12. 3. 2009). „These Canvases Need Oil and a Good Driver”. The New York Times. str. AU1. Arhivirano iz originala 29. 3. 2017. g. 
  220. ^ Williams, Stephen (31. 12. 2009). „Touring the Temples of German Automaking”. The New York Times. Arhivirano iz originala 22. 10. 2017. g. Pristupljeno 21. 10. 2017. 
  221. ^ „BMW Museum, Munich”. mondoarc.designandgo.net. Arhivirano iz originala 27. 1. 2019. g. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  222. ^ „40 years of the BMW Tower and Museum.”. www.mosmanbmw.com.au. Arhivirano iz originala 27. 1. 2019. g. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  223. ^ Schmitt, Bernd; Van Zutphen, Glenn (2012). Happy Customers Everywhere: How Your Business Can Profit from the Insights of Positive Psychology. Macmillan. str. 64. ISBN 978-1-137-00046-0. Arhivirano iz originala 19. 3. 2018. g. 
  224. ^ „Architecture: BMW Central Building”. www.zaha-hadid.com. Arhivirano iz originala 27. 1. 2019. g. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  225. ^ „BMW Central Building: Factories; Leipzig, Germany – Build completed in 2005”. archello.com. Arhivirano iz originala 27. 1. 2019. g. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  226. ^ Hobson, Ben (26. 6. 2016). „Zaha Hadid's BMW Central Building is "a radical piece of thinking," says Amanda Levete”. www.dezeen.com. Arhivirano iz originala 27. 1. 2019. g. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  227. ^ „BMW Films”. Arhivirano iz originala 25. 6. 2007. g. 
  228. ^ „Performance of a Different Kind: BMW arts series aims at black consumers”. www.autoweek.com. 10. 8. 2006. Arhivirano iz originala 30. 6. 2019. g. Pristupljeno 30. 6. 2019. 
  229. ^ „BMW arts series aims at black consumers”. Automotive News. 80 (6215). 7. 8. 2006. str. 37. 
  230. ^ „When merchants enter the temple; Marketing museums”. The Economist (US). The Economist Newspaper and The Economist Group. 21. 4. 2001. Arhivirano iz originala 27. 5. 2010. g. Pristupljeno 24. 1. 2019. 
  231. ^ Vogel, Carol (3. 8. 1998). „Latest Biker Hangout? Guggenheim Ramp”. The New York Times. str. A1. Arhivirano iz originala 21. 12. 2014. g. 
  232. ^ „About the Guide – »I don't think anybody has been to all these places.«”. www.bmw-art-guide.com. Arhivirano iz originala 27. 2. 2017. g. Pristupljeno 26. 2. 2017. 
  233. ^ „HYPERALLERGIC: The Fourth BMW Art Guide by Independent Collectors”. Arhivirano iz originala 30. 6. 2019. g. Pristupljeno 30. 6. 2019. 
  234. ^ „Contact Us”. www.bmwusfactory.com. Arhivirano iz originala 17. 2. 2018. g. Pristupljeno 28. 4. 2018. 
  235. ^ „BMW Group Plant San Luis Potosi”. Arhivirano iz originala 25. 12. 2018. g. Pristupljeno 24. 1. 2019. 
  236. ^ „BMW Group”. BMW Group. Arhivirano iz originala 30. 4. 2011. g. Pristupljeno 1. 6. 2011. 
  237. ^ „World Motor Vehicle Production, OICA correspondents survey 2006” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 12. 6. 2010. g. Pristupljeno 28. 8. 2010. 
  238. ^ „Annual Report 2010” (PDF). BMW Group. Arhivirano iz originala (PDF) 16. 5. 2011. g. Pristupljeno 16. 3. 2011. 
  239. ^ Hilton Holloway (11. 2. 2011). „The future of BMW's engines”. Autocar. Arhivirano iz originala 17. 1. 2012. g. 
  240. ^ Ludwig, Christopher (22. 12. 2016). „BMW's 'connected' logistics: Shaping a self-steering supply chain”. Automotive Logistics. Arhivirano iz originala 7. 4. 2017. g. Pristupljeno 6. 4. 2017. „logistics as the "heart of BMW's production system": 30m parts per day move from 1,800 suppliers; 7,000 sea freight containers per day, and in a year 84m cubic metres across ocean, road, rail and air freight. Outbound, around 9,000 vehicles leave BMW plants each day on their way to 4,500 dealers in 160 countries. 63% of cars leave plants by train” 
  241. ^ Atiyeh, Clifford (novembar 2016). „BMW Recalls 136,000 Cars for Fuel Leaks and Stalling”. Car and Driver. Pristupljeno 14. 8. 2018. 
  242. ^ „Parked BMWs bursting into flames leave owners with questions”. ABC News. 18. 5. 2017. Pristupljeno 14. 8. 2018. 
  243. ^ Caron, Christina. „BMW Recalls Roughly a Million Vehicles at Risk of Catching Fire”. New York Times. Pristupljeno 13. 8. 2018. 
  244. ^ Mullen, Jethro (14. 8. 2018). „BMW Recall: South Korea announces ban after engine fires”. CNN. Pristupljeno 16. 10. 2018. 
  245. ^ Randewich, Noel; Duguid, Kate (7. 8. 2018). „BMW recalls 324,000 cars in Europe after Korean engine fires: FAZ”. Reuters. Pristupljeno 13. 8. 2018. 
  246. ^ „BMW코리아 '시정계획서'엔…2년 전 결함 인지→본사 보고까지”. news.naver.com. 9. 8. 2018. Pristupljeno 9. 2. 2019. 
  247. ^ „“BMW코리아·본사가 결함 은폐해온 의혹” 차주들, 고소 나선다”. news.naver.com. 8. 8. 2018. Pristupljeno 9. 2. 2019. 
  248. ^ „BMW sales fall 8.4% in 2020 as coronavirus takes toll”. Reuters. 12. 1. 2021. Arhivirano iz originala 28. 5. 2022. g. Pristupljeno 12. 1. 2021. 
  249. ^ a b Silvestro, Brian (18. 1. 2022). „BMW Waves Goodbye to the V-12 With a Final Edition M760Li”. Road & Track. Hearst Communications. 
  250. ^ „McLaren F1 Supercar”. www.caranddriver.com. Arhivirano iz originala 5. 10. 2017. g. Pristupljeno 5. 10. 2017. 
  251. ^ „Jay Leno Pulls Out McLaren F1's V12 Engine for All to See”. www.carscoops.com. Arhivirano iz originala 11. 2. 2017. g. Pristupljeno 5. 10. 2017. 
  252. ^ „PSA, BMW Collaboration Grows”. www.wardsauto.com. 19. 1. 2007. Arhivirano iz originala 6. 10. 2017. g. Pristupljeno 5. 10. 2017. 
  253. ^ „2010 BMW ActiveHybrid 7 Review”. www.topspeed.com. 13. 8. 2009. Pristupljeno 5. 10. 2017. 
  254. ^ „2010 BMW ActiveHybrid 7 – Official Information”. www.bmwblog.com. 12. 8. 2009. Arhivirano iz originala 6. 10. 2017. g. Pristupljeno 5. 10. 2017. 
  255. ^ „BMW Group and Toyota Motor Corporation Deepen Collaboration by Signing Binding Agreements”. www.bmwgroup.com. Arhivirano iz originala 6. 10. 2017. g. Pristupljeno 5. 10. 2017. 
  256. ^ „BMW, Toyota Confirm Hydrogen Fuel Cell, Technology Deals”. 24. 1. 2013. Arhivirano iz originala 28. 6. 2016. g. 
  257. ^ „BMW and Toyota sign Agreement for Fuel Cell System, Sports Vehicle, Lightweight Technology and Lithium-air Battery”. www.bmwblog.com. 24. 1. 2013. Arhivirano iz originala 6. 10. 2017. g. Pristupljeno 5. 10. 2017. 
  258. ^ „Nokia sells Here maps unit to Audi, BMW, and Mercedes for $3 billion”. www.theverge.com. 3. 8. 2015. Arhivirano iz originala 6. 10. 2017. g. Pristupljeno 5. 10. 2017. 
  259. ^ „German champions Borussia Dortmund join solar trend”. Arhivirano iz originala 7. 3. 2016. g. Pristupljeno 24. 1. 2019. 
  260. ^ „BMW chosen to provide official Minis for 2012 London Olympics”. The Times. 18. 11. 2009. Pristupljeno 28. 7. 2011. 
  261. ^ „BMW, USOC make 6-year sponsorship deal official”. www.teamusa.org. Arhivirano iz originala 7. 10. 2017. g. Pristupljeno 7. 10. 2017. 
  262. ^ „BMW to sponsor America's Olympic committee”. www.autonews.com. 23. 7. 2010. Pristupljeno 7. 10. 2017. 
  263. ^ „BMW Int'l Sponsorship Head Eckhard Wannieck Talks About Company's Sports Sponsorships”. www.sportsbusinessdaily.com. Arhivirano iz originala 7. 10. 2017. g. Pristupljeno 7. 10. 2017. 
  264. ^ „BMW extends sponsorship of BMW Championship”. www.pgatour.com. Arhivirano iz originala 7. 10. 2017. g. Pristupljeno 7. 10. 2017. 
  265. ^ „Sponsors”. www.pgatour.com. Arhivirano iz originala 7. 10. 2017. g. Pristupljeno 7. 10. 2017. 
  266. ^ „Who Does What: Automobile Manufacturers”. www.sponsorship.com. Arhivirano iz originala 16. 9. 2017. g. Pristupljeno 7. 10. 2017. 
  267. ^ „A Slow And Steady Course: Inside BMW's Sponsorship Strategy”. www.sponsorship.com. Arhivirano iz originala 10. 6. 2017. g. Pristupljeno 7. 10. 2017. 
  268. ^ „BMW extends sponsorship of Wentworth PGA event”. Sportbusiness.com. Arhivirano iz originala 12. 6. 2010. g. Pristupljeno 28. 7. 2011. 
  269. ^ „BMW named new Springbok sponsor”. www.supersport.com. Arhivirano iz originala 7. 10. 2017. g. Pristupljeno 7. 10. 2017. 
  270. ^ „BMW SA drops the Springboks”. www.wheels24.co.za. Arhivirano iz originala 22. 12. 2016. g. Pristupljeno 9. 3. 2017. 
  271. ^ „Brain Bar: Dangerous ideas welcome”. www.brainbar.com. 
  272. ^ „Performance Track Final Progress Report” (PDF). EPA. maj 2009. Arhivirano (PDF) iz originala 25. 10. 2012. g. Pristupljeno 25. 12. 2013. 
  273. ^ Sauer, Paul. „Ultimate Factories”. Facts: BMW. National Geographic. Arhivirano iz originala 24. 12. 2013. g. Pristupljeno 24. 12. 2013. 
  274. ^ „BMW Group once again sector leader in the Dow Jones Sustainability Index. World's most sustainable automotive company in 2016”. www.automotiveworld.com. Arhivirano iz originala 9. 10. 2017. g. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  275. ^ „BMW Group once again sector leader in the Dow Jones Sustainability Index. World's most sustainable automotive company in 2016”. www.bmwgroup.com. Arhivirano iz originala 9. 10. 2017. g. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  276. ^ „BMW Group once again sector leader in Dow Jones Sustainability Index”. bmwgroup.com. Arhivirano iz originala 31. 12. 2015. g. 
  277. ^ „BMW AG”. Arhivirano iz originala 3. 4. 2018. g. Pristupljeno 24. 1. 2019. 
  278. ^ „Carbon Disclosure Project Reveals Global Top 10; Apple and Amazon Don't Respond”. www.environmentalleader.com. Arhivirano iz originala 9. 10. 2017. g. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  279. ^ „Carbon Disclosure Project recognises BMW Group for the exemplary transparency of its climate protection activities – Number One Automotive Manufacturer in the CDP Global 500 ranking”. www.bmwgroup.com. Arhivirano iz originala 9. 10. 2017. g. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  280. ^ „BMW Group : Sustainable Value Report 2012 : Sustainability management”. bmwgroup.com. BMW Group. 16. 5. 2014. Arhivirano iz originala 31. 12. 2015. g. 
  281. ^ Bird, J.; Walker, M. (2005). „BMW A Sustainable Future?”. Wild World. str. 11.
  282. ^ Record first quarter for BMW Group sales
  283. ^ „BMW Online Shop”. Shop.bmwgroup.com. 21. 3. 2009. Arhivirano iz originala 17. 12. 2012. g. Pristupljeno 11. 4. 2009. 
  284. ^ „Specialized for BMW”. www.bmw.co.uk. Arhivirano iz originala 9. 10. 2017. g. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  285. ^ „BMW Cruise e-Bike NBG III”. www.bmw.co.uk. Arhivirano iz originala 30. 9. 2017. g. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  286. ^ „About DriveNow Car Sharing from BMW & Sixt”. www.drive-now.com. Arhivirano iz originala 27. 6. 2018. g. 
  287. ^ „BMW Group takes top prize at the 2012 Corporate Entrepreneur Awards for premium car-sharing joint venture DriveNow. Jury impressed by willingness to trial new models of mobility”. Electricdrive.org. 30. 10. 2012. Arhivirano iz originala 2. 10. 2013. g. Pristupljeno 29. 12. 2013. 
  288. ^ „Alphabet Business Mobility solutions”. www.bmwgroup.com. Arhivirano iz originala 17. 5. 2019. g. Pristupljeno 22. 7. 2019. 
  289. ^ „Corporate car sharing scheme claims to be a first”. www.fleetnews.co.uk. Arhivirano iz originala 2. 7. 2019. g. Pristupljeno 2. 4. 2012. 
  290. ^ ReachNow | CarSharing by BMW, BMW i, MINI. ReachNow official website. 8. 5. 2016.
  291. ^ Hawkins, Andrew J (14. 1. 2021). „BMW becomes the latest automaker to shut down its subscription service”. The Verge. Arhivirano iz originala 28. 5. 2022. g. Pristupljeno 25. 4. 2021. 
  292. ^ „BMW Group assembles first car in Brazil”. press.bmwgroup.com. 9. 10. 2014. Arhivirano iz originala 21. 12. 2014. g. Pristupljeno 21. 12. 2014. 
  293. ^ a b v „BMW: Global growth”. www.automotivemanufacturingsolutions.com. Arhivirano iz originala 28. 10. 2017. g. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  294. ^ „BMW Brazil to export X1 SUVs to US”. www.just-auto.com. Arhivirano iz originala 28. 10. 2017. g. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  295. ^ „International BMW website”. Bmw.in. Interone Worldwide GmbH. 11. 12. 2006. Arhivirano iz originala 17. 4. 2009. g. Pristupljeno 11. 4. 2009. 
  296. ^ „About BMW Japan Corp”. www.bmwcareer.jp. Arhivirano iz originala 28. 10. 2017. g. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  297. ^ „Corporate Information: History”. BMW South Africa. Arhivirano iz originala 25. 4. 2007. g. 
  298. ^ „BMW South Africa – Plant Rosslyn”. Bmwplant.co.za. Arhivirano iz originala 27. 3. 2009. g. Pristupljeno 11. 4. 2009. 
  299. ^ „Birth of an era”. www.news24.com. 20. 5. 2011. Arhivirano iz originala 27. 1. 2019. g. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  300. ^ „Road impressions: Alpina BMW”. www.motorsportmagazine.com. oktobar 1988. Arhivirano iz originala 27. 1. 2019. g. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  301. ^ „1988 Alpina C2 2.7 (man. 5) (model for Europe ) car specifications & performance data review”. www.automobile-catalog.com. Arhivirano iz originala 27. 1. 2019. g. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  302. ^ „Manufacturer's Information Dabase”. NHTSA. Arhivirano iz originala 25. 10. 2021. g. 
  303. ^ „Introduction to BMW Korea”. Arhivirano iz originala 11. 8. 2019. g. Pristupljeno 12. 8. 2019. 
  304. ^ „The Otto's Story”. www.bmwottos.ca. Arhivirano iz originala 28. 10. 2017. g. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  305. ^ „In photos: The evolution and history of BMW as it turns 100”. www.theglobeandmail.com. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  306. ^ „History of BMW Canada”. www.bmwlondon.ca. Arhivirano iz originala 28. 10. 2017. g. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  307. ^ General Overview. Brilliance Auto Official Site.
  308. ^ „BMW opens China factory”. Testdriven.co.uk. 21. 5. 2004. Arhivirano iz originala 21. 3. 2009. g. Pristupljeno 11. 4. 2009. 
  309. ^ Brands and Products — BMW Sedan. Brilliance Auto Official Site.
  310. ^ „BMW launches new plant in Shenyang”. english.people.com.cn. 21. 5. 2004. Arhivirano iz originala 16. 10. 2012. g. Pristupljeno 11. 7. 2019. 
  311. ^ Schmidt, Nico (24. 5. 2012). „BMW to Boost China Investment”. The Wall Street Journal. ISSN 0099-9660. Arhivirano iz originala 28. 5. 2022. g. Pristupljeno 28. 10. 2021. 
  312. ^ „BMW to Pay $820 Million to China Car Dealers, Group Says”. Bloomberg News. 5. 1. 2015. Arhivirano iz originala 7. 1. 2015. g. 
  313. ^ a b „BMW to add X5 production in China -spokesperson”. Reuters. 13. 12. 2021. Arhivirano iz originala 28. 5. 2022. g. Pristupljeno 14. 12. 2021. 
  314. ^ „BMW to build 1 billion euro car factory in Hungary”. U.S.: Reuters Editorial. Pristupljeno 31. 7. 2018. 
  315. ^ „BMW: Global growth”. Automotive Manufacturing Solutions. Arhivirano iz originala 11. 10. 2019. g. Pristupljeno 2017-10-28. 
  316. ^ „Joining rivals, BMW to set up $1bn plant in Mexico”. Mexico Star. Arhivirano iz originala 9. 8. 2014. g. Pristupljeno 28. 6. 2014. 
  317. ^ „BMW Group Report 2020” (PDF). BMW Group. mart 2021. str. 93. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 5. 2021. g. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  318. ^ „Nedcar rescue deal finalised”. Dutch News. 1. 10. 2012. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  319. ^ „VDL Nedcar: no new follow-up order for MINI Countryman”. VDL Groep. 15. 10. 2020. Arhivirano iz originala 22. 10. 2020. g. Pristupljeno 23. 5. 2021. 
  320. ^ „Production of new BMW 5 series begins in Kaliningrad”. PRAVDA.Ru. 29. 3. 2004. Arhivirano 2009-02-15 na sajtu Wayback Machine
  321. ^ „Isetta 300 model selection”. www.realoem.com. Arhivirano iz originala 26. 10. 2017. g. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  322. ^ „Company – History”. www.bmwgroup.com. Arhivirano iz originala 26. 10. 2017. g. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  323. ^ „This is how BMW became the top selling luxury car company in the U.S.”. www.fortune.com. Arhivirano iz originala 28. 10. 2017. g. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  324. ^ „Sales by Manufacturer”. www.edmunds.com. Arhivirano iz originala 26. 10. 2017. g. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  325. ^ „BMW Plant Spartanburg leads U.S. auto exports”. Roundel. BMW Car Club of America: 30. april 2015. ISSN 0889-3225. 
  326. ^ „Production Overview | BMW US Factory”. www.bmwusfactory.com. Arhivirano iz originala 4. 7. 2017. g. Pristupljeno 26. 5. 2017. 
  327. ^ „Start of Production Begins for the All-New BMW X7”. www.bmwusfactory.com. Arhivirano iz originala 27. 1. 2019. g. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  328. ^ „Homecoming: BMW Plant Spartanburg making final preparations to begin production of all-new BMW X5.”. www.bmwusfactory.com. Arhivirano iz originala 27. 1. 2019. g. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  329. ^ Lowery Contreras, Raoul (31. 5. 2017). „Trump whiffs on BMW and global trade”. thehill.com. Arhivirano iz originala 27. 1. 2019. g. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  330. ^ „BMW Philippines”. Pristupljeno 2020-03-08. 
  331. ^ „Philippine auto industry reports 416,637 unit sales in 2019”. autoindustriya.com. 3. 2. 2020. Pristupljeno 2020-02-03. 
  332. ^ „The Stories Behind 10 of the Most Iconic Brand Slogans”. www.highsnobiety.com. Arhivirano iz originala 28. 5. 2022. g. Pristupljeno 28. 5. 2022. 
  333. ^ Johnson, Richard (21. 8. 2009). „Can Lutz repeat his BMW marketing magic at GM?”. europe.autonews.com. Arhivirano iz originala 28. 5. 2022. g. Pristupljeno 28. 5. 2022. 
  334. ^ „BMW Still the Ultimate Driving Machine”. Forbes.com. 31. 5. 2012. Arhivirano iz originala 1. 12. 2013. g. Pristupljeno 29. 9. 2013. 
  335. ^ „April Fool! A round up of the best (and worst) hoaxes”. The Guardian. 1. 4. 2010. Pristupljeno 26. 1. 2019.

Citirana bibliografija uredi

Buckley, Martin (2001). BMW Cars. MotorBooks International. ISBN 978-1-61060-827-5. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
Covello, Mike (2001). Standard Catalog of Imported Cars 1946–2002. Krause Publications. ISBN 978-0-87341-605-4. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
Cranswick, Marc (2014). The BMW 5 Series and X5: A History of Production Cars and Tuner Specials, 1972–2008. McFarland. ISBN 978-0-7864-8005-0. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
Dempsey, Wayne R. (2006). 101 Performance Projects for Your BMW 3 Series 1982–2000. Motorbooks. ISBN 978-1-61060-790-2. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
Edmonston, Phil (2012). Lemon-Aid New Cars and Trucks 2013. Dundurn. ISBN 978-1-4597-0575-3. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
Falloon, Ian (2015). The Complete Book of BMW Motorcycles: Every Model Since 1923. Motorbooks. ISBN 978-0-7603-4727-0. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
Gantriis, Peter (2018). The Art of BMW Motorcycles. Motorbooks. ISBN 978-0-7603-6153-5. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
Kiley, David (2004a). Driven: Inside BMW, the Most Admired Car Company in the World. John Wiley & Sons. ISBN 978-0-471-26920-5. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
Kiley, David (2004b). Driven: Inside BMW, the Most Admired Car Company in the World. John Wiley & Sons. ISBN 978-0-471-66384-3. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
Lewin, Tony (2016). The BMW Century: The Ultimate Performance Machines. Motorbooks. ISBN 978-0-7603-5017-1. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
Lewin, Tony (2004). The Complete Book of BMW. MotorBooks International. ISBN 978-1-61059-205-5. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
Noakes, Andrew (2010). BMW. Vom 328 Roadster und der Isetta bis zum 5er Gran Turismo. Bath: Parragon Books. ISBN 978-1-4075-6814-0. 
Norbye, Jan P. (1984). BMW, Bavaria's Driving Machines. Publications International. ISBN 978-0-88176-193-1. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
Schrader, Halwart (1979). BMW, a History. Quarterly Auto. Princeton Pub. ISBN 978-0-525-12522-8. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
Taylor, James (2014). BMW Classic Coupes, 1965–1989: 2000C and CS, E9 and E24. Crowood. ISBN 978-1-84797-847-9. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
Walton, Jeremy (2001). BMW 3 Series Enthusiast's Companion. Bentley Publishers. ISBN 978-0-8376-0220-2. Pristupljeno 27. 1. 2019. 

Literatura uredi

  • Grunert, Manfred; Triebe, Florian (2006), BMW Group Mobile Tradition, ur., Das Unternehmen BMW seit 1916, München: BMW Group Mobile Tradition, ISBN 978-3-932169-46-5 
  • Hodges, David (2000). BMW. Suttons Photographic History of Transport series. Stroud, Gloucestershire, England: Sutton Publishing. ISBN 0750921447. 
  • Kiley, David (2004), Driven: Inside BMW, the Most Admired Car Company in the World, Wiley, ISBN 978-0-471-26920-5 
  • Lewandowski, Jürgen (2006). BMW: Typen und Geschichte [BMW: Types and History] (3. izd.). Bielefeld: Delius Klasing. ISBN 3768814203. 
  • Lewin, Tony (2022). BMW Century (2. izd.). Beverly, MA, USA: Motorbooks. ISBN 9780760373774. 
  • Noakes, Andrew (2010). The Ultimate History of BMW: From the innovative 328 sports car and the Isetta bubble car to the 5 Series Gran Turismo. Bath: Parragon Books. ISBN 9781407549781. 
  • Schrader, Halwart (2011). BMW: Passion · Power · Perfektion [BMV: Strast · Snaga · Savršenstvo]. Stuttgart: Motorbuch Verlag. ISBN 9783613033788. 
  • ———————— (2016). BMW: Von 1981 bis heute [BMV: Od 1981. do danas]. Typenkompass series. Stuttgart: Motorbuch Verlag. ISBN 9783613038721. 
  • Schrader, Halwart (2004), Typenkompass BMW, Stuttgart: Motorbuch, ISBN 3-613-02386-5 
  • Werner, Constanze (2006), Kriegswirtschaft und Zwangsarbeit bei BMW, München: Oldenbourg, ISBN 978-3-486-57792-1, „Im Auftr. von MTU Aero Engines und BMW Group” 

Spoljašnje veze uredi

 
BMW na Vikimedijinoj ostavi.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=BMW&oldid=27698299”