Иван Шубашић
Иван Шубашић (Вукова Горица, 7. мај 1892 — Загреб, 22. март 1955), хрватски и југословенски политичар и правник. Био је функционер Хрватске сељачке странке, близак династији Карађорђевић. После стварања Бановине Хрватске постао је њен бан. Након Априлског рата избегао је из земље и био члан емигрантске владе. Био је председник последње емигрантске владе Краљевине Југославије, која је постигла споразум са НКОЈ. У току рата 1944. вратио земљу, а марта 1945. постао потпредседник у влади Тито-Шубашић.
| Иван Шубашић | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Иван Шубашић, правник и политичар | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 7. мај 1892. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Вукова Горица код Карловаца, Аустроугарска | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Датум смрти | 22. март 1955. (62 год.) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Место смрти | Загреб, ФНРЈ | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Политичка странка | Хрватска сељачка странка | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.svg)
Биографија уреди
Рођен је 7. маја 1892. у Вуковој Горици, близу Карловца.
Основну школу и гимназију је завршио у Загребу. Након тога, уписао је Теолошки факултет. У време Првог светског рата мобилисан у Аустроугарску војску и учествовао у борбама на Дрини 1914. Након тога, послат на Источни фронт. Ту је ступио у добровољачке јединице Српске војске и учествовао у пробоју Солунског фронта. Одликован је Орденом Белог орла са мачевима, похваљен је армијском похвалницом команданта Прве армије јер је 3. (16.) септембра "бомбама продро кроз 'Кобургов редут'".[1]
Регент Александар га је даривао Орденом Карађорђеве звезде са мачевима другог реда.
По завршетку рата, студирао и докторирао право на Загребачком свеучилишту. Отворио своју адвокатску канцеларију у Врбаском. Ту се упознао и са вођом ХСС, Влатком Мачеком и убрзо приступио истој странци. За народног посланика изабран је 1938. године.
Бан Бановине Хрватске уреди
Као угледан човек, радио је као посредник између Двора принца Павла Карађорђевића и Влатка Мачека о решењу хрватског питања. Именован је за бана Бановине Хрватске после споразума Цветковић-Мачек у јесен 1939. године.
За време Априлског рата боравио у Загребу. Одбио да пусти на слободу затворене комунисте пре немачког уласка у Загреб.
У избегличкој влади уреди
Био је уско повезан са владом генерала Симовића и са њом је напустио земљу. После већих оставка појединих министра Симовићеве владе, добио је место једног од краљевог намесника. После краћег боравка у Лондону, отпутовао је у САД у саставу владине делегације. У Америци остаје све до почетка 1944. када на подстицај премијера Черчила прихвата да састави нову владу 1. јуна 1944.
У овој влади, др Шубашић је вршио осим функције председника владе и функције министра иностраних послова, министра финансија. Такође је именован заступником министра војске, морнарице и ваздухопловства до избора новог министра, дивизијског генерала Борисава Ристића.
На предлог Черчила упућен је у Југославију да се споразуме са представницима НКОЈ-а и маршалом Титом о формирању заједничке владе.
Повратак у Југославију уреди
Борави на Вису од 14−17. јуна 1944, где је потписао са Титом Вишки споразум. Након тога, одлази у Бари где извештава премијера Черчила о резултатима споразума. На поновно инсистирање Черчила, одлази по други пут у Југославију.
Борави у Белој Цркви октобра 1944, а затим у Вршцу октобра где има опсежне разговоре са Титом о саставу нове владе. По формирању привремене владе ДФЈ, 7. марта 1945. у Београду, др Шубашић је добио ресор спољних послова. Већ октобра 1945. поднео је оставку због неслагања са политичким курсом у земљи и напустио владу.
По победи снага ЈНОФ-а на изборима, др Шубашић одлази у Загреб где је и умро 22. марта 1955.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ "Време", 17. јан. 1940, стр. 6 Архивирано на сајту Wayback Machine (29. август 2020). digitalna.nb.rs
Литература уреди
- Станишић, Михаило (1999). Експанзионизам Хрвата и растројство Срба. Службени лист СРЈ. стр. 369. ISBN 86-355-0429-1.
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Pavlowitch, Stevan K. (2008). Hitler's new disorder: the Second World War in Yugoslavia. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-70050-4.
- Petranović, Branko (1964). Političke i pravne prilike za vreme privremene vlade DFJ. Beograd: Institut društvenih nauka.
- Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit.
- Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 2. Beograd: Nolit.
- Tomasevich, Jozo (1975). War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0857-9.
- Tomasevich, Jozo (2002). War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3615-2.
