Оренбург (рус. Оренбу́рг) град је у Русији и административни центар Оренбуршке области у Поволшком федералном округу. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 544.987 становника. Оренбург се налази 1.480 km југоисточно од Москве, недалеко од границе са Казахстаном.

Оренбург
Оренбург
Желзничка станица у Оренбургу
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округПоволшки
ОбластОренбуршка област
Основан1743 год|в 1743 году
Статус града1743.
Стара именаЧкалов
Становништво
Становништво
 — 2020.572.188
Географске карактеристике
Координате51° 46′ 04″ С; 55° 05′ 54″ И / 51.76766° С; 55.09828° И / 51.76766; 55.09828
Временска зонаUTC+5
Површина259[1] km2
Оренбург на карти Русије
Оренбург
Оренбург
Оренбург на карти Русије
Остали подаци
ГрадоначелникЈуриј Мишчерјаков
Поштански број460000
Позивни број3532
ОКАТО код53401
Веб-сајт
www.admin.orenburg.ru

Оренбург лежи на 150 m надморске висине, на реци Уралу, која иначе чини границу између Европе и Азије.

Историја уреди

Руско царство је планирало изградњу источног пограничног утврђеног града у регији јужни Урал. Требало је да буде назван Оренбург 1734. Насељеници су изворно основали насеобину 1735. на ушћу реке Ор у реку Урал. Име града значи „тврђава на Ору“, будући да је „Бург“ немачки назив за утврђени град. Ово насеље је променило своје име 1739. у Орск. Био је покушај да се оснује још један Оренбург на месту званом Красногар, или „Црвеном Брду“ 1741, али ово насеље није опстало. Трећи Оренбург је успешно утемељен на његовом данашњем месту приближно 250 km низводно реком Уралом од Орска 1743.

Овај трећи Оренбург је функционисао као важна војна испостава на међи са номадским Козацима. Постао је средиште Оренбуршких Козака. Након утеловљења средишње Азије у Руско царство, Оренбург се претвара у трговачку станицу и значајно железничко чвориште на путу према новим средњоазијским поседима и према Сибиру.

Страдао је у пожару крајем 18. века, али је брзо обновљен. У граду су изграђене цркве у барокном стилу. У почетку град је имао значај и као трговачка постаја. Нарочито је трговина стоком цветала.

У 19. веку неколицина војних команданата је покушала да ојача културни живот у граду. Временом, даљим продором козака на Исток, град је губио свој гарнизонско-стражарски карактер. Изграђена је и једна џамија 1838. године, а крајем 19. века саграђена је црква у типичном руско-нововизантијском стилу.

 
Мост преко реке Урал у Оренбургу

Када су бољшевици преузели власт у Русији, срушен је велики број цркава у Оренбургу. Град је добио на значају током Другог светског рата, пошто је велики број за рат важних фабрика измештен у далеки Оренбург, који је био заштићен од ратних дејстава.

Оренбург је функционисао и као главни град Киргиске АССР (у данашњем Казахстану) унутар Русије 1920—1925. Када је та република преименована у Казачку АССР 1925, Оренбург се поновно придружио ужој Русији, а Алма-Ата (данашњи Алмати) је постао нови главни град. Иако је република постала Казахска ССР 1936, Оренбург је остао у Русији.

Од 1938. до 1957. град је носио име Чкалов (рус. Чкалов) по руском (совјетском) пробном пилоту, а број становника је удвостручен у периоду између тридесетих и шездесетих година двадесетог века. Током своје совјетске историје, град је припадао Русији или некој од аутономних совјетских република у саставу Русије.

Становништво уреди

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 544.987 становника, 4.374 (0,80%) мање него 2002.

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2020.
171.726267.317344.266458.747546.501549.361[2]548.331572.188

Знаменитости уреди

Град је у великој мери обележен социјалистичким стилом у архитектури: велики стамбени блокови за радничку класу. Али, ипак, у центру вреди видети Саборну цркву Светог Николе, изграђену у класицистичком стилу, затим мост на реци Урал, у чијој близини се налази неколико преосталих кућа из 18. и 19. века. Град има оперу, већницу, неколико музеја и уметничку академију.

Градови побратими и партнерски градови уреди


Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Генеральный план Оренбурга. Материалы по обоснованию проекта. Раздел 4.1. Территория города. стр. 29.
  2. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе уреди