Википедија

Љубинка Трговчевић Митровић

српска историчарка

Љубинка Трговчевић Митровић (Сарајево, 7. јануар 1948 – Београд, 4. март 2022) била је српска историчарка.

Љубинка Трговчевић Митровић
Лични подаци
Пуно имеЉубинка Трговчевић Митровић
НадимакБуба
Датум рођења(1948-01-07)7. јануар 1948.
Место рођењаСарајево, СФР Југославија
Датум смрти4. март 2022.(2022-03-04) (74 год.)
Место смртиБеоград, Република Србија
ОбразовањеФилозофски факултет Универзитета у Београду
Породица
СупружникАндреј Митровић
Научни рад
Пољеисторија
ИнституцијаИсторијски институт САНУ (1972–2001), Факултет политичких наука Универзитета у Београду (2001–2016)
НаградеНИН-ова награда за публицистику (1986)

Образовање и рад уреди

Љубинка је рођена у партизанској породици. Још као дете се преселила у Београд, где је завршила основну школу и гимназију.[1] Историју је 1971. године дипломирала на Одсеку за савремену историју Филозофског факултета у Београду. Након тога је специјализовала Општу историју новога века до 1974. када је магистрирала тезом Јавни рад Јована Цвијића у Првом светском рату. Године 1984. одбранила је докторску дисертацију Научници Србије и стварање Југославије 1914–1920.[2]

У Историјском институту САНУ радила је између 1972. и 2001. године, прошавши сва научна звања. У Центру за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду држала је предмет Историја науке и образовања у Србији у XIX и XX веку.[2] Од 2001. до пензионисања 2016. године била је редовни професор Факултета политичких наука у Београду. Задње године рада провела је на Универзитету Доња Горица у Подгорици.[1]

Бавила се историјом Србије и Југославије 19. и 20. века с акцентом на проблеме културе, образовања, науке и научних институција.[2] Истраживала је у архивима европских универзитета у Аустрији, Швајцарској, Немачкој, Француској и Енглеској.[3] Њеним радовима је попунила празнине у постојећој литератури и допринела разумевању улоге и места Србије у југословенској и европској историји.[1]

Основала је награду „Андреј Митровић“ за најбољи мастер рад одбрањен на Катедри за општу савремену историју Филозофског факултета у Београду и награду за најбољу књигу о српско/југословенско-немачким односима коју додељује задужбина „Михаел Жикић“ из Бона.[3]

Приватни живот уреди

Љубинку су блиске особе звале Буба.[4][1] Била је удата за колегу, историчара Андреја Митровића, с којим је била заједно све до његове смрти.[5] Пред крај живота бринула се о његовој заоставштини.[3]

Иако јој политика није била први избор,[3] у њу је ушла још као девојчица. Године 1986. постала је чланица Председништва СР Србије на чијем је челу био Иван Стамболић,[1] али је годину дана након Осме седнице ЦК СКС дала оставку. У време ратова у Југославији била је јавно против њих. У јавности је, заједно са мужем, иступала против национализма и била учесник свих антиратних протеста. Један је од потписника апела ЈНА и хрватских снага од 1991. против разарања Дубровника.[6] Потписала је и апел против НАТО агресије на СР Југославију од 15. априла 1999.[7] Упркос томе што је њеног мужа и њу агресија затекла ван земље, одлучили су да се врате у Београд.[8]

Љубинка је политички била на левој страни и за Југославију, али је и била поносна на своје српско порекло и родни град.[1] Преминула је од кратке али тешке болести у 75. години живота.[9][10] Сахрањена је пет дана након смрти на Новом бежанијском гробљу.[11]

Одабрана библиографија уреди

Иза Љубинке је остао богат научни опус.[12] Ово су неки од њених најзначајнијих радова:

Монографије уреди

Чланци уреди

Поглавља у зборницима уреди

  • Трговчевић-Митровић, Љубинка (1982). „Јован Цвијић о уједињењу Југословена (1914–1915)”. Научно дело Јована Цвијића. Поводом педесетогодишњице његове смрти. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 457—463. 
  • Трговчевић-Митровић, Љубинка (1988). „Студије у иностранству прве генерације универзитетских наставника”. Универзитет у Београду 1838–1938. Београд: Савремена администрација. стр. 69—86. 

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ Đokić 2022, стр. 232.
  2. ^ а б в Михаљчић & Ћирковић 1997, стр. 681.
  3. ^ а б в г Ristović et al. 2022, стр. 58.
  4. ^ Ristović et al. 2022, стр. 60.
  5. ^ Ristović et al. 2022, стр. 59.
  6. ^ Đokić 2022, стр. 234.
  7. ^ „Apel”. Vreme. 15. 4. 1999. Приступљено 25. 7. 2023. 
  8. ^ Ristović et al. 2022, стр. 57.
  9. ^ Radonjić, Marko (4. 3. 2022). „Preminula istoričarka Ljubinka Trgovčević-Mitrović”. Nova.rs. Приступљено 25. 7. 2023. 
  10. ^ „Preminula redovna profesorka Fakulteta političkih nauka dr Ljubinka Trgovčević Mitrović”. Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu. 4. 3. 2023. Приступљено 25. 7. 2023. 
  11. ^ „Sahrane i kremacije u Beogradu, 9. mart 2022.”. Dan u Beogradu. 8. 3. 2022. Приступљено 25. 7. 2023. 
  12. ^ Лолић, Аница, ур. (1984). 35 година Историјског института 1948–1983. Београд: Историјски институт САНУ. стр. 150. 
  13. ^ За ову књигу, Љубинка је добила НИН-ову награду за публицистку 1986. године.

Литература уреди

Спољашње везе уреди


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Љубинка_Трговчевић_Митровић&oldid=27362203”