Бијело Брдо (Ердут)

Бијело Брдо је насеље у источној Славонији, у општини Ердут, Република Хрватска. Према резултатима пописа из 2021. у насељу је живело 1517 становника.[1]

Бијело Брдо
Bijelo Brdo-Бијело Брдо (hr-хр) 02.jpg
Храм Светог Николе
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаОсјечко-барањска
ОпштинаЕрдут
ОбластСлавонија
Становништво
 — 2011.Пад 1.517
Географске карактеристике
Координате45° 31′ 04″ СГШ; 18° 52′ 19″ ИГД / 45.51765394169903° СГШ; 18.87195524327424° ИГД / 45.51765394169903; 18.87195524327424Координате: 45° 31′ 04″ СГШ; 18° 52′ 19″ ИГД / 45.51765394169903° СГШ; 18.87195524327424° ИГД / 45.51765394169903; 18.87195524327424
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина90 м
Бијело Брдо на мапи Хрватске
Бијело Брдо
Бијело Брдо
Бијело Брдо на мапи Хрватске
Бијело Брдо на мапи Осјечко-барањске жупаније
Бијело Брдо
Бијело Брдо
Бијело Брдо на мапи Осјечко-барањске жупаније
Остали подаци
Поштански број31204 Бијело Брдо
Позивни број+385 31
Регистарска ознакаOS

ГеографијаУреди

Налази се на државном путу Осијек – Ердут. Бијело Брдо је од седишта жупаније удаљено око 15 км.

ИсторијаУреди

Бело Брдо је 1885. године било у Даљском изборном срезу, са пописаних 1900 душа.[2]

СтановништвоУреди

На попису становништва 2011. године, Бијело Брдо је имало 1.961 становника.[3]

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Бијело Брдо је имало 2.400 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
1.941 80,87%
Хрвати
  
217 9,04%
Југословени
  
97 4,04%
Мађари
  
11 0,45%
Немци
  
4 0,16%
Словенци
  
4 0,16%
Црногорци
  
4 0,16%
Муслимани
  
2 0,08%
Грци
  
1 0,04%
Македонци
  
1 0,04%
Роми
  
1 0,04%
Русини
  
1 0,04%
Словаци
  
1 0,04%
остали
  
1 0,04%
неопредељени
  
59 2,45%
регион. опр.
  
6 0,25%
непознато
  
49 2,04%
укупно: 2.400

ИсторијаУреди

Други свјетски ратУреди

Српска православна црква у Бијелом Брду, срез Осијек „преуређена је у католичку, а све драгоцености жупници су однели у Осијек“.

Из Осијека и околних села Даља и Бјелог Брда насилно су пресељене 93 староседелачке породице, које су прво отеране у Босну а затим пребачене у Србију. У њихове куће насељени су Хрвати из Далмације.[4]

У Бјелом Брду истог среза одмах по окупацији дошао је жупник Фрања Шегуна а из Даљa Јосиф Асталош и позвали су Србе да пређу у католицизам. Пошто се Срби нису одазвали њиховом позиву, то је 27. септембра 1941. ноћу похапшено из села 15 фамилија и отерано у логор. После овог жупник Шегуна је у својој проповеди поручио Србима „нека се покрсте и нека не слиједе пут ових 15 фамилија које се налазе у логору“. После тога послат је позив сваком домаћину српске куће да оде бележнику у општину и потпише већ готову молбу за прелазак у католичку веру. Заплашени а и да би сачували живот, око 400 српских породица пристало је да пређе у католицизам, тако да су 26. октобра су били колективно покатоличени. Хрватица Марија Сабо која је присуствовала том чину поред осталог каже:

Храм Светог Николе – Бјело Брдо

Парохијски храм посвећен преносу моштију Светог Николе је саграђен 1764. године, а звоник је дограђен 1809. године. То је једнобродна грађевина подигнута у духу барокног класицизма, са полукружном олтарском апсидом и високим звоником испред западног улаза. Иконостас је сликао Јован Исаиловић Стерија 1783. године, а зидно сликарство је много касније, између 1850-1854. године извео његов унук Јован Исаиловић млађи.

1941-1945: На почетку Другог светског рата, храм је након присилног покатоличавања, претворен у католичку цркву. Том приликом је иконостас избачен из цркве и уништена је његова дрворезбарија. Радовима на уништавању мобилијара и претварању храма у католичку цркву руководио је фрањевац Камило Колб. Након рата храм је враћен Српској православној цркви. Подигнута је нова олтарска преграда на којој с поред сачуваних икона постављене две старије зографске иконе, и икона Јована Претече коју је за иконостас Српске православне цркве у оближњем Сарвашу сликао Димитрије Бачевић.

1991: У току ратних операција разбијена су четири прозора, а фасада је оштећена мецима.

СпортУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Приступљено 9. 11. 2022. 
  2. ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
  3. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 15. 3. 2017. 
  4. ^ Страњаковић 1991, стр. 118.

Спољашње везеУреди

ЛитератураУреди

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.