Бора Ђорђевић

српски рок певач
(преусмерено са Бора Чорба)

Борисав Бора Ђорђевић, познат и као Бора Чорба (Чачак, 1. новембар 1952) српски је рок музичар и песник. Ђорђевић је главни вокал и текстописац рок групе Рибља чорба од њеног оснивања 1978. године. Пре тога је био члан музичких група Сунцокрет и Рани мраз. Бора Чорба је један од најпознатијих музичара српске и југословенске рок сцене, са великим бројем обожаватеља, као и упечатљива и утицајна јавна личност.

Бора Ђорђевић
Бора Ђорђевић 2013. године
Лични подаци
Пуно имеБорисав Ђорђевић
Друга именаБора Чорба
НадимциБора
Датум рођења(1952-11-01)1. новембар 1952.(71 год.)
Место рођењаЧачак, ФНР Југославија
ПребивалиштеБеоград,
Љубљана
ДржављанствоСрбија
Словенија
Занимањемузичар и текстописац
Музички рад
Активни период1975—данас
Жанррок
нови талас
акустични рок
хард рок
Инструментвокал, акустична гитара, усна хармоника, удараљке
Издавачка кућаЈуготон, Сити рекордс
Остало
Повезани чланциРани мраз, Рибља чорба
Потпис
Политичка каријера
Политичка
странка
Демократска странка Србије (од 1992 до 2014)
Каријера писца
Жанрпоезија
Најважнија делаПрвих десет година је најтеже
Пусто острво

Биографија уреди

 
Ђорђевић током концерта 2009.

Био је члан бројних чачанских и београдских поп и рок група током 1970-их као што су Заједно, Сунцокрет и Рани мраз (са Ђорђем Балашевићем).

Године 1972. у Атељеу 212 учествовао је извођењу рок опере „Исус христ суперстар“ , музичка адаптација Саша Радојчић, препев Јован Ћирилов, где су запажене улоге имали: Златко Пејаковић, Златко Голубовић, Азра Халиловић и Бранко Милићевић.[1]

У Београду је уписао V београдску гимназију, потом и Правни факултет. Након две године је схватио да та професија није за њега, па је покушао да упише Факултет драмских уметности у Београду. Пошто није примљен на глуму, уписао је позоришну организацију на ФДУ. Од тада је апсолвент.[2]

Дана 15. августа 1978. основао је групу Рибља чорба, која је постала врло популарна током следећих неколико месеци. Популарност групе се такође почела манифестовати у Борином алкохолизму, што је, заједно са провокативним друштвено-оријентисаним песмама, проузроковало да он постане један од најконтроверзнијих музичара у Југославији. По издању албума „Коза ностра“, 1990. године, био је оптужен за „вређање радничке класе Југославије“, али су оптужбе одбачене.

Пред почетак распада СФРЈ, о Милошевићу је мислио све најбоље: „Сад ће и овога сјајног човека који зна шта хоће и који то уме да уради покушати умирити и сјебати...“[3]

Након почетка грађанског рата у бившој Југославији, Ђорђевић је био присталица српских војника у Републици Српској и Републици Српској Крајини. Са развојем ратних догађања, постаје велики противник власти Слободана Милошевића, и тај свој став је изразио албумом „Њихови дани“ који је издао само под својим именом, без етикете „Рибља чорба“. У неким каснијим интервјуима, Ђорђевић је говорио да су због песме „Баба Јула“ Милошевићи наручили његово убиство.[4][5]

Био је члан Градског одбора ДСС-а у Београду. Након политичких промена у Србији, био је неко време на позицији саветника министра културе у Влади Србије 2004, али је већ следеће године био принуђен да поднесе оставку, након што је новинаре телевизије Б92 оптужио и назвао „издајничком стоком“.[6]

Био је ожењен Драганом Ђорђевић, са којом има сина Бориса, а са њима је живела и Тамара, Драганина кћерка из претходног брака. Борисав и Драгана су се споразумно развели 5. фебруара 2007, а Борисав јој је оставио стан у којем су живели. Драгана Ђорђевић је извршила самоубиство 23. марта 2007.[7]

По други пут се оженио двадесет шест (неки извори кажу двадесет осам[8]) година млађом рудничанком Александром. Венчање је обављено на Руднику, 18. новембра 2009.[9] Александру је упознао током турнеје по САД. Након четири године је и овај брак окончан.[8]

У четвртак 27. септембра 2012. добио је титулу четничког војводе.[10]

Дана 14. септембра 2021. године је присуствовао политичком скупу коју је предводио покрет Левијатан.[11]

Награде и признања уреди

Одликовања уреди

Друге награде уреди

Добитник је награде академије Иво Андрић за књигу поезије Пусто острво, 2018. године[13]

Почасни грађанин Чачка постао је 2022. године.[14]

Дела уреди

  • Првих десет година је најтеже
  • Нећу
  • Психопата и лопата
  • Срби без муке
  • Бребуси
  • Шта је песник хтео да каже
  • Дебела трагедија
  • Пусто острво, 2018.

Фестивали уреди

Београдско пролеће:

Хит парада, Београд:

Београдски сабор:

  • Текла вода (Вече поп - фолк група, са групом Сунцокрет), '76

Омладина, Суботица:

  • Где ћеш бити лепа Кејо (са групом Сунцокрет), '76
  • Реч Титова (са групом Сунцокрет), '77

Boom festival, Нови Сад:

Опатија:

  • Валентино из ресторана (Вече рок музике, са групом Рибља чорба), '79

Филмографија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Југопапир
  2. ^ „РОКЕР ЈЕ АПСОЛВЕНТ НА ОВОМ ФАКУЛТЕТУ Бора Ђорђевић је пљачкао куће, а од тог новца куповао инструменте!”. Ало. 01. 11. 2021. Приступљено 8. 2. 2022. 
  3. ^ Младост број 70, 12. 9. 1988, страна 27.
  4. ^ „Bora Čorba: Mira i Sloba su pokušali da me ubiju!”. Курир. 2. 2. 2013. Приступљено 13. 4. 2019. 
  5. ^ Ranko, Pivljanin (2. 9. 2018). „U ČETIRI OKA Bora Đorđević: Kad vlast hoće da nas proda, potreban je glas naroda”. Блиц. Приступљено 13. 4. 2019. 
  6. ^ „Смена Боре Ђорђевића. B92.net. 22. 8. 2005. Приступљено 15. 10. 2011. 
  7. ^ „Bora joj je posvetio najljepše pjesme i nikad nije dao priznati da se ubila”. 
  8. ^ а б Блиц, 13.4.2014, Бора Ђорђевић се развео после четири године брака!
  9. ^ Новости, 24.11.2009, Бора је најдивније биће
  10. ^ „Четнички војвода прича о новој титули и политичкој ситуацији у Србији („Ало“, 1. октобар 2012)”. Архивирано из оригинала 1. 10. 2012. г. Приступљено 1. 10. 2012. 
  11. ^ „Bora Čorba u zagrljaju Pavla Bihalija”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-09-14. Приступљено 2021-09-15. 
  12. ^ „Списак одликованих - Сретење 2021.” (PDF). Председник Републике Србије. 15. фебруар 2021. 
  13. ^ „Nagrada "Ivo Andrić" za najbolju knjigu Bori Đorđeviću”. rs.n1info.com. Архивирано из оригинала 26. 01. 2018. г. Приступљено 24. 1. 2018. 
  14. ^ „Хероина из Чачка расплакала целу салу приликом доделе Децембарских награда”. Б92. 18. 12. 2022. Приступљено 5. 1. 2023. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди