Велереч
Велереч, Горњи Милановац 03.jpg
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2011.Раст 704
Географске карактеристике
Координате44° 03′ 00″ СГШ; 20° 28′ 00″ ИГД / 44.05° СГШ; 20.466666° ИГД / 44.05; 20.466666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина338 м
Површина14,34 км2
Велереч на мапи Србије
Велереч
Велереч
Велереч на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Велереч је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 704 становника. Припада општини Сврачковци.[1]

ИсторијаУреди

Становништво се иселило пред најездом Турака. Нови досељеници населили су се у 18. веку. Они су се доселили из Старог Влаха и Црне Горе. Велереч се први пут помиње у турском попису 1559. године под именом Сладановци. Име је добило по врсти храста сладан, у народу познатог као слатка граница. Име Велереч настало је од назива велико-речје, што значи земљиште испресецано великим бројем речица.[1]

У Велеречу постоји доста легенди о учешћу становника тог села у боју на Косову рољу 1389. године, о животу мештана под турском влашћу, као и о учешћу мештана у борби против Турака у Првом и Другом српском устанку.[1]

Школа и црквена парохија Велеречи су у Горњем Милановцу – у цркви Свете Тројице. Сеоска слава је Бели четвртак.[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 167 ратника. Погинуло их је 80 а 87 је преживело.[1]

ГеографијаУреди

Велереч се налази северно од Горњег Милановца, а са градом је у додиру пошто је део градског насеља формиран на велеречком атару. Село заузима површину од 1.434 хектара, са јужне стране се граничи са Горњим Милановцем и Грабовицом, на северу са Мајданом и Љутовницом, источно са Сврачковцима и Невадама и западно са селима Брусница и Клатичево. Налази се на надморској висини од око 330 м.[1]

Кроз село пролази Ибарска магистрала која је настала након што је модернизован пут Горњи Милановац – Рудник. Такође пролази и део путног правца Горњи Милановац – ПрањаниПожега, као и пут ка Крагујевцу. Све до 1970. кроз село је пролазила железничка пруга узаног колосека СарајевоБеоград, која је укинута због нерентабилности, што се касније показало погрешним јер је већ крајем 20. века поново вођена акција за успостављање железничке везе са Чачком и Београдом, али је због тада неповољних политичких околности овај пројекат одложен. Своју железничку станицу, Срчаник, Велереч је добио 1922. године.

Овде се налазе Стари споменици на сеоским гробљима у Велеречи (општина Горњи Милановац) и Крајпуташ на Турском брду у Велеречи.

КлимаУреди

Село се налази у зони умереноконтиненталне климе, средња годишња температура износи 10°C, а велики утицај на климу има и близина планине Рудник. Најтоплији месец је јул са просеком од 19°C, док је најхладнији јануар са просеком од око 1°C, док минималне температуре силазе и испод 28 степени испод нуле. Средња годишња количина падавина је око 850 мм. Од ветрова доминирају северац, као и североисточни ветар који се у селу назива „устока“, као и јужни ветар развигорац у пролеће.

ДемографијаУреди

У пописима село је 1910. године имало 749 становника, 1921. године 697, а 2002. године тај број је спао на 644.

У насељу Велереч живи 483 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,7 код мушкараца и 40,2 код жена). У насељу има 188 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,19.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[2]
Година Становника
1948. 905
1953. 888
1961. 868
1971. 687
1981. 481
1991. 565 562
2002. 599 611
2011. 704
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
589 98,33%
Црногорци
  
3 0,50%
Мађари
  
1 0,16%
Македонци
  
1 0,16%
непознато
  
4 0,66%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 125. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

  • Томислав М. Јовановић. Велереч и Велеречани, издавач Месна заједница Велереч, Горњи Милановац. 2006. ISBN 978-86-7432-025-9.

Спољашње везеУреди