Вукоје Булатовић
Вукоје Булатовић (Туларе, код Медвеђе, 18. март 1927 — Београд, 10. новембар 2001) био је учесник Народноослободилачке борбе, новинар и друштвено-политички радник Социјалистичке Републике Србије.
| вукоје булатовић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 18. март 1927. |
| Место рођења | Туларе, код Медвеђе, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 10. новембар 2001. (74 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија, СР Југославија |
| Професија | новинар |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | 1943. |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Служба | НОВ и ПО Југославије |
| Потпредседник Председништва СР Србије | |
| Период | 1986 — 1988. |
| Претходник | Бранко Пешић |
| Наследник | Александар Митровић |
Биографија
уредиРођен је 18. марта 1927. у селу Туларе, код Медвеђе. У родом селу је завршио основну школу, а 1941. након окупације Југославије, са свега четрнаест година отишао је у партизане. Године 1943. примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ).[1]
Након завршетка рата радио је у Лесковцу, као члан Окружног комитета КПС и секретар Градског комитета СКОЈ, од 1948. године. Потом је био инструктор Централног комитета Народне омладине Југославије. У међувремену је завршио Филозофски факултет у Београду.[1]
Био је сарадник Института за међународни раднички покрет, секретар Комисије за идеолошки рад Централног комитета Савеза комуниста Србије. Од 1964. радио је као саветник у амбасади СФРЈ у Италији у Риму и истовремено био дописник лита Комунист. Након повратка из Италије био је републички секретар (министар) за информисање у Извршном већу Скупштине СР Србије.[1]
Од 1974. до 1982. био је директор и одговорни уредник листа Политика, а истовремено је био члан Председништва ЦК СК Србије.[2] Маја 1986. изабран је за члана Председништва СР Србије, у коме је у два мандата 1986—1987. и 1987—1988. обављао дужност потпредседника, у време када су председници Председништва били — Иван Стамболић и Петар Грачанин.
Од Петог конгреса СКС, 1968. биран је за члана Централног комитета СК Србије, а био је и председник Комисије за међународне односе ЦК СКС.[1] Политику је напустио и пензионисао се након истека мандата члана Председништва СР Србије, децембра 1989, с обзиром да је припадао политичкој групи, која је поражена на Осмој седници ЦК СКС, септембра 1987. године.[3]
Умро је 10. новембра 2001. у Београду. Кремиран је, а његова урна је положена у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу.[2]
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања.[1]
Референце
уреди- ^ а б в г д Ko je ko 1970, стр. 136.
- ^ а б „Preminuo bivši direktor "Politike"”. arhiva.glas-javnosti.rs. 11. 11. 2001. Архивирано из оригинала 02. 10. 2023. г. Приступљено 22. 09. 2023.
- ^ „Vukoje Bulatović In memoriam (1927-2001)”. nin.co.rs. 15. 11. 2001.
Литература
уреди
