Википедија

Денис Истомин

Денис Олегович Истомин (узб. Denis Olegovich Istomin; рођен 7. септембра 1986. у Оренбургу, СССР) је узбекистански тенисер руског порекла.

Денис Истомин
Денис Истомин на Вимблдону 2019.
Лични подаци
НадимакДени[1]
Датум рођења(1986-09-07)7. септембар 1986. (37 год.)
Место рођењаОренбург, Руска СФСР, СССР
Држављанство Узбекистан
Висина1,88 m
Маса85 kg
ПребивалиштеТашкент, Узбекистан
Информације о каријери
Про. каријера2004–
ИграДесном руком; дворучни бекхенд
ТренерКлаудија Истомина
Зарада6.141.533 $
АТП профилwww.atpworldtour.com/en/players/denis-istomin/i165/overview
Појединачно
Победе—порази229–261 (46,73% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири2 (12 челенџера, 5 фјучерса)
Изгубљена финала3
Најбољи пласманБр. 33 (13. август 2012)
Тренутни пласманБр. 450 (11. новембар 2022)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије4K (2017)
Ролан Гарос2K (2009, 2010, 2012, 2013, 2014, 2017)
Вимблдон4K (2012)
ОП САД4K (2013)
Остали турнири
Олимпијске игре3K (2012)
Парови
Победе—порази92–131 (41,26% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира и у Дејвис купу)
Освојени турнири3 (9 челенџера, 4 фјучерса)
Изгубљена финала2
Најбољи пласманБр. 59 (8. октобар 2012)
Тренутни пласманБр. 354 (14. децембар 2020)
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП Аустралије2К (2012, 2015)
Ролан Гарос3К (2011, 2012)
Вимблдон3К (2012)
ОП САД2К (2011, 2015)
Мешовити парови
Победе—порази3–1 (75% на Гренд слем турнирима)
Успех на гренд слем турнирима — мешовити парови
ОП АустралијеПФ (2013)
Ролан Гарос–
Вимблдон–
ОП САД–
Тимска такмичења
Дејвис купПО (2009, 2012, 2014, 2015, 2016, 2018)
Ажурирано: 14. децембар 2020..
Освојене медаље
Представљајући Узбекистан
Тенис
Азијске игре
Златна медаља — прво место Џакарта–Палембанг 2018. Појединачно
Сребрна медаља — друго место Гуангџоу 2010. Појединачно
Сребрна медаља — друго место Гуангџоу 2010. Тимски
Бронзана медаља — треће место Инчон 2014. Тимски

Тениска каријера Уреди

Почео је да тренира тенис са пет година.[1] Узори током одрастања су му били Пит Сампрас и Марат Сафин.[2]

Најбоља позиција на АТП листи у синглу му је 33. место од 13. августа 2012, до ког је стигао недуго након пласмана у треће коло Олимпијских игара у Лондону. Завршио је осам сезона међу 100 најбољих тенисера света (2010–15, 2017–18).[1]

Освојио је титуле на турнирима у Нотингему 2015. и Ченгдуу 2017. Био је финалиста у Њу Хејвену 2010, Сан Хозеу 2012. и Кицбилу 2018. где је изгубио од Мартина Клижана у тек другом финалу двојице квалификаната још од 1990.[1][3] Најуспешније тениске сезоне су му биле 2010. и 2013. када је имао по 32 победе.[1]

На Азијским играма у Палембангу 2018. донео је злато Узбекистану у појединачној конкуренцији.[4]

На Отвореном првенству Аустралије 2017. стигао је до четвртог кола као 117. тенисер света, уз добијену специјалну позивницу (Wild Card). У другом колу је савладао браниоца титуле, Новака Ђоковића, преокретом од 1:2 у сетовима, после 4 часа и 48 минута игре.[5]

Такође, стизао је до четвртих кола Вимблдона 2012. и Отвореног првенства САД 2013. На турнирима мастерс 1000 серије најбољи резултати су му четврто коло Индијан Велса 2012. и треће коло Монтреала 2013.[1]

Освојио је укупно дванаест челенџера у синглу (уз пет пораза у финалима), од којих последње 2018. у Чикагу и Алматију.[1]

Приватни живот Уреди

Истоминов отац Олег је бизнисмен, а мајка Клаудија га тренира и путује са њим. Има једног брата, Антона. У слободно време воли да игра билијар и прати фудбал, навијач је Реал Мадрида. У јуну 2011. дипломирао је физичку културу на Универзитету за физичку културу и спорт у Ташкенту. Услед саобраћајне незгоде из 2002. године није могао да хода три месеца и имао је 18 шавова на нози.[1][6]

АТП финала Уреди

Појединачно: 5 (2:3) Уреди

Легенда
Гренд слем турнири (0:0)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (0:0)
АТП 500 (0:0)
АТП 250 (2:3)
Финала по подлози
Тврда (1:2)
Шљака (0:1)
Трава (1:0)
Финала по локацији
Отворено (2:2)
Дворана (0:1)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 29. август 2010. Њу Хејвен, САД Тврда   Сергиј Стаховски 6:3, 3:6, 4:6
Финалиста 2. 20. фебруар 2012. Сан Хозе, САД Тврда (д)   Милош Раонић 6:7(3:7), 2:6
Победник 1. 27. јун 2015. Нотингем, В. Британија Трава   Сем Квери 7:6(7:1), 7:6(8:6)
Победник 2. 1. октобар 2017. Ченгду, Кина Тврда   Маркос Багдатис 3:2 (предаја)
Финалиста 3. 4. август 2018. Кицбил, Аустрија Шљака   Мартин Клижан 2:6, 2:6

Парови: 5 (3:2) Уреди

Легенда
Гренд слем турнири (0:0)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (0:0)
АТП 500 (0:1)
АТП 250 (3:1)
Финала по подлози
Тврда (2:2)
Шљака (1:0)
Трава (0:0)
Финала по локацији
Отворено (1:1)
Дворана (2:1)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 7. октобар 2012. Пекинг, Кина Тврда   Карлос Берлок   Боб Брајан
  Мајк Брајан 		3:6, 2:6
Финалиста 2. 22. септембар 2013. С. Петербург, Русија Тврда (д)   Доминик Инглот   Давид Мареро
  Фернандо Вердаско 		6:7(6:8), 3:6
Победник 1. 19. октобар 2013. Москва, Русија Тврда (д)   Михаил Елгин   Кен Скупски
  Нил Скупски 		6:2, 1:6, [14:12]
Победник 2. 9. фебруар 2014. Монпеље, Француска Тврда (д)   Николај Давиденко   Марк Жикел
  Никола Маи 		6:4, 1:6, [10:7]
Победник 3. 2. август 2015. Гштад, Швајцарска Шљака   Александар Бури   Оливер Марах
  Ајсам-ул-Хак Куреши 		3:6, 6:2, [10:5]

Референце Уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж „Denis Istomin – bio”. ATP Tour. Приступљено 15. 12. 2020. 
  2. ^ „How We Got Here: Denis Istomin”. ATP Tour. 6. 1. 2013. Приступљено 15. 12. 2020. 
  3. ^ „Istomin To Meet Klizan In All-Qualifier Kitzbühel Final”. ATP Tour. 3. 8. 2018. Приступљено 15. 12. 2020. 
  4. ^ „Asian Games: Uzbekistan's Denis Istomin wins tennis singles gold and jets off to the US Open”. The Straits Times. 25. 8. 2018. Приступљено 15. 12. 2020. 
  5. ^ „Istomin Records Biggest Win, Edges Djokovic In Melbourne”. ATP Tour. 19. 1. 2017. Приступљено 15. 12. 2020. 
  6. ^ „Tragedy to triumph: Denis Istomin's journey back to the tennis court”. ESPN. 22. 1. 2017. Приступљено 15. 12. 2020. 

Спољашње везе Уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Денис_Истомин&oldid=26112337”