Драган Мрђа

српски фудбалер

Драган Мрђа (Вршац, 23. јануар 1984) је бивши српски фудбалер. Играо је на позицији нападача.

Драган Мрђа
Dragan Mrdja.jpg
Лични подаци
Пуно име Драган Мрђа
Датум рођења (1984-01-23)23. јануар 1984.(36 год.)
Место рођења Вршац, СФР Југославија
Висина 1,87 m
Позиција нападач
Јуниорска каријера
Раднички Вршац
1997—2001 Црвена звезда
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2001—2005 Црвена звезда 39 (7)
2003—2005 Јединство Уб 27 (10)
2005—2007 Лирс 30 (2)
2006 Зулте Варегем 5 (0)
2007—2008 Химки 9 (2)
2008—2010 Војводина 56 (35)
2010—2013 Сион 32 (9)
2013—2014 Црвена звезда 27 (19)
2014—2017 Омија Ардија 89 (34)
2017—2018 Шонан Белмаре 10 (1)
2018 Олимпија Љубљана 1 (0)
Репрезентативна каријера**
2006—2007 Србија до 21 8 (4)
2008—2014 Србија 14 (2)
* Датум актуелизовања: 23. април 2020.
** Датум актуелизовања: 23. април 2020.

КаријераУреди

Црвена звездаУреди

Мрђа је из Влајковца, места поред Вршца.[1] У овом месту је направио прве фудбалске кораке, али је убрзо прешао у Раднички из Вршца. У млађе категорије Црвене звезде прелази 1997. године.[1]

За први тим Црвене звезде је дебитовао 4. маја 2002. године против Земуна (1:1), на Маракани, када је у 75. минуту ушао у игру са клупе уместо Леа Леринца.[2] Био је то једини меч за тада 18-годишњег Мрђу у сезони 2001/02.

Наредне 2002/03. сезоне, тренер Зоран Филиповић му је пружио знатно већу шансу. Први гол за Звезду постигао је 15. августа 2002. године у квалификацијама за Куп УЕФА против Каирата у победи од 2:0.[3] Те сезоне је често био стартер, али је и много пута улазио са клупе. Заиграо је од првог минута у тријумфу против Кјева у Верони (2:0), када су црвено-бели избацили италијански тим из такмичења,[4] а касније испали од Лација, који је био успешнији у двомечу. Мрђа је у првенству на 25 мечева постигао четири гола, по један у победама против Могрена (4:1), Зете (5:1),[5] Чукаричког (2:0) и Сутјеске (3:0).[6] У Купу је погодио мрежу Радничког из Крагујевца (3:0) и забележио укупно пет мечева у најмасовнијем такмичењу. У овој сезони Црвена звезда није освојила ниједан трофеј, а Мрђа је на укупно 35 утакмица у свим такмичењима шест пута затресао мрежу.[2]

У сезони 2003/04. није успео да се избори за статус првотимца код тренера Славољуба Муслина. У конкуренцији искуснијих Жигића, Пантелића, Стојановића и Богавца, Мрђа је имао малу минутажу.[2] Ипак и поред тога је дао допринос у освајању дупле круне постигавши четири гола на пет лигашких утакмица, уз још један гол у Купу на два меча, а забележио је и два наступа у Купу УЕФА. Против Борца (5:1) је постигао три гола,[7] један против Обилића (3:1)[8] и један против Цар Константина (7:0) у Купу.[9]

Током боравка у Црвеној звезди, Мрђа је као позајмљен играч наступао и за Јединство са Уба.[10] Ипак, касније је у Звезди све више био у другом плану. У сезони 2004/05. код тренера Петровића, а потом и Достанића је одиграо само осам мечева у свим такмичењима.[2] Почео је и сезону 2005/06. код тренера Валтера Зенге, наступио је у првом колу шампионата на гостовању Хајдуку у Кули, али је након тога отишао у белгијски Лирс.[1]

Иностранство и ВојводинаУреди

У сезони 2005/06. је у дресу Лирса одиграо 20 првенствених мечева на којима је постигао два гола.[11] Током наредне сезоне је био позајмљен Зулте Варегему,[12] али је одиграо само пет утакмица након чега се вратио у Лирс.[11] У јулу 2007. потписује трогодишњи уговор са руским премијерлигашем Химкијем.[13] У овом клубу је Мрђа опет сарађивао са Славољубом Муслином, али као и током сарадње у Црвеној звезди, ни овај пут није имао велику минутажу.[2] Наступио је на само девет утакмица руске Премијер лиге, и постигао два гола.[11]

Почетком септембра 2008. се враћа у српски фудбал и потписује уговор са новосадском Војводином.[14] Током сезоне 2008/09. у Суперлиги Србије је на 27 одиграних утакмица постигао 13 голова.[11] У наредној 2009/10. сезони пружа још боље партије. Са 22 постигнута гола је био најбољи стрелац лиге, а добио је и награду за најбољег играча Суперлиге Србије.[15] Са новосадским клубом је стигао и до финала Купа Србије 2010. године, у којем су поражени од Црвене звезде.[16]

У августу 2010. је потписао трогодишњи уговор са швајцарским Сионом.[17] У марту 2011. током сусрета швајцарског првенства у коме је његов Сион поражен од Цириха (0:2), Мрђа су страдали лигаменти левог колена.[18] Повреда је била теже природе, па је за Мрђу сезона била завршена.[19] Пре повреде за Сион је постигао осам првенствених голова, као и још шест у купу.[11] Након опоравка од повреде добијао је шансу током првог дела сезоне 2011/12, али је играјући за репрезентацију у новембру 2011. поново повредио лигаменте,[20] након чега је пропустио већину утакмица у овој сезони. И током сезоне 2012/13. је мало времена повредио на терену. Поново је имао проблема са повредом,[21] а касније је био и удаљен из првог тима због несугласица са тренером Ђенаром Гатузом.[22]

Повратак у Црвену звездуУреди

У августу 2013. се вратио у Црвену звезду, потписавши двогодишњи уговор са клубом.[23] Током сезоне 2013/14. је био најбољи стрелац Суперлиге Србије са 19 голова.[24] Био је један од кључних фудбалера у тиму Славише Стојановића, који је вратио титулу Црвеној звезди после шест година.[2]

Хет-трик је постигао против Спартака (5:1) и Слободе (4:1), по два пута је био стрелац против Новог Пазара (5:1) и Вождовца (5:1), а по једном против ОФК Београда (2:1), Војводине (2:1 за тријумф у 92. минуту), Јагодине (2:0), Спартака (2:1), Чукаричког (4:1), нишког Радничког (2:0), Партизана (1:2), Рада (2:0) и ОФК Београда (4:2), када је прослављена титула првака Србије коло пре краја.[2]

Укупно је на 28 мечева у свим такмичењима постигао 20 голова, и био је најбољи стрелац клуба у овој сезони.[2]

Јапан и ОлимпијаУреди

Првог дана јула 2014. је потписао уговор са са јапанском Омијом.[25] У првој сезони је на 18 мечева у Џеј лиги постигао девет голова, али то није било довољно да екипа избори опстанак.[26] Иако је Омија испала у другу лигу, Мрђа је одлучио да остане па је потписао нови уговор са клубом.[27] Омија је одиграла само једну сезону у другом рангу, и вратила се у Џеј лигу, а Мрђа је овом успеху значајно допринео са 19 постигнутих голова.[2]

Након три године у Омији, током којих је на 99 одиграних мечева у свим такмичењима постигао 36 голова, Мрђа у јулу 2017. прелази у Шонан Белмаре, јапанског друголигаша.[28] Као и са Омијом, Мрђа је и са Шонаном изборио пласман у Џеј лигу,[2] али је овај пут имао знатно мањи учинак, постигавши само један гол.[11]

У фебруару 2018. се вратио у европски фудбал и потписао уговор са Олимпијом из Љубљане.[29] Ипак у словеначком клубу се кратко задржао. Забележио је само један наступ, током ког је одиграо два минута, и већ почетком априла је дошло до споразумног раскида уговора.[30]

РепрезентацијаУреди

Мрђа је постигао први гол за неку од фудбалских селекција Србије, у дуелу младих репрезентација Чешке и Србије (1:0).[31] Са младом репрезентацијом Србије је наступао на Европском првенству 2007. у Холандији, где је национални тим поражен у финалу од домаћина. Мрђа је на овом првенству постигао два гола, прво у полуфиналу против Белгије (2:0),[32] а потом и у финалу против Холандије (1:4).[33]

За сениорску репрезентацију Србије је одиграо 14 мечева и постигао два гола.[34] Дебитовао је 19. новембра 2008. против Бугарске (6:1) у Београду, а најбољу партију за "орлове" пружио је 7. априла 2010. против Јапана (3:0) у Осаки када је у победи нашег тима био и двоструки стрелац.[35]

Био је учесник Светског првенства 2010. у Јужној Африци на коме није одиграо ни минут.[34]

Последњи пут у дресу репрезентације Србије је наступио 6. јуна 2014. на пријатељском мечу против Бразила (0:1) у Сао Паолу.[34]

Голови за репрезентацијуУреди

# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 7. април 2010. Осака, Јапан   Јапан 0-1 0-3 Пријатељска
1. 7. април 2010. Осака, Јапан   Јапан 0-3 0:3 Пријатељска

УспесиУреди

КлупскиУреди

Црвена звезда

ПојединачниУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 „MCZ Intervju: Dragan Mrđa”. mojacrvenazvezda.net. 29. 11. 2013. Приступљено 23. 4. 2020. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 2,9 „Na današnji dan: Rođen Dragan Mrđa”. mojacrvenazvezda.net. 23. 1. 2018. Приступљено 23. 4. 2020. 
  3. ^ „Kvalifikacije za kup UEFA :Kairat - C.Zvezda 0:2 (izjave)”. b92.net. 15. 8. 2002. Приступљено 23. 4. 2020. 
  4. ^ „Chievo Verona – Crvena zvezda 0:2 !!!”. b92.net. 4. 10. 2002. Приступљено 23. 4. 2020. 
  5. ^ „Bošković igrao za peticu”. blic.rs. 18. 11. 2002. Приступљено 23. 4. 2020. 
  6. ^ „Šou Pjanovića”. glas-javnosti.rs. 2. 3. 2003. Приступљено 23. 4. 2020. 
  7. ^ „Kiks Partizana u Kuli, prednost Zvezde raste”. b92.net. 26. 10. 2003. Приступљено 23. 4. 2020. 
  8. ^ „Vračar najzad pao!”. glas-javnosti.rs. 2. 11. 2003. Приступљено 23. 4. 2020. 
  9. ^ „Kup SCG: Crvena zvezda - Car Konstantin 7:0”. b92.net. 11. 11. 2003. Приступљено 23. 4. 2020. 
  10. ^ „Dragan Mrđa”. srbijafudbal.net. Приступљено 23. 4. 2020. 
  11. 11,0 11,1 11,2 11,3 11,4 11,5 „Dragan Mrdja”. footballdatabase.eu. 31. 8. 2006. Приступљено 23. 4. 2020. 
  12. ^ „Dragan Mrdja prešao u Varegem”. mondo.rs. 31. 8. 2006. Приступљено 23. 4. 2020. 
  13. ^ „Dragan Mrdja novi igrač ruskog Himkija”. mondo.rs. 5. 7. 2007. Приступљено 23. 4. 2020. 
  14. ^ „Dragan Mrđa u dresu Vojvodine”. mondo.rs. 2. 9. 2008. Приступљено 23. 4. 2020. 
  15. ^ „Dragan Mrđa najbolji fudbaler Superlige Srbije”. sport.blic.rs. 20. 5. 2010. Приступљено 23. 4. 2020. 
  16. ^ „Zvezda osvojila Kup Srbije”. novosti.rs. 5. 5. 2010. Приступљено 23. 4. 2020. 
  17. ^ „Sion je moj pun pogodak”. sport.blic.rs. 13. 8. 2010. Приступљено 23. 4. 2020. 
  18. ^ „Mrđi stradali ligamenti kolena!”. novosti.rs. 12. 3. 2011. Приступљено 23. 4. 2020. 
  19. ^ „Mrđa van terena šest meseci”. mondo.rs. 15. 3. 2011. Приступљено 23. 4. 2020. 
  20. ^ „Mrđa opet pokidao ukrštene ligamente”. novosti.rs. 12. 11. 2011. Приступљено 23. 4. 2020. 
  21. ^ „Mrđa: Povrede su prošlost”. b92.net. 1. 11. 2012. Приступљено 23. 4. 2020. 
  22. ^ „Mrđa napušta Sion”. rts.rs. 13. 5. 2013. Приступљено 23. 4. 2020. 
  23. ^ „Dragan Mrđa ponovo u Zvezdi”. crvenazvezdafk.com. 14. 8. 2013. Приступљено 23. 4. 2020. 
  24. ^ „Pogledajte svih 19 golova najboljeg strelca JSL - Dragana Mrđe! (VIDEO)”. telegraf.rs. 29. 5. 2014. Приступљено 23. 4. 2020. 
  25. ^ „FOTO: Mrđa potpisao za Omiju (VIDEO)”. mozzartsport.com. 1. 7. 2014. Приступљено 23. 4. 2020. 
  26. ^ „Mrđa opet pogodio, Omija se oprostila od Džej lige (VIDEO)”. mozzartsport.com. 6. 12. 2014. Приступљено 23. 4. 2020. 
  27. ^ „Mrđa srećan i u drugoj ligi Japana: U Omiji još barem dve sezone”. mozzartsport.com. 22. 1. 2015. Приступљено 23. 4. 2020. 
  28. ^ „Dragan Mrđa iz prve u drugu ligu”. mozzartsport.com. 1. 7. 2017. Приступљено 23. 4. 2020. 
  29. ^ „Mandarić odveo Mrđu u Ljubljanu”. mozzartsport.com. 10. 2. 2018. Приступљено 23. 4. 2020. 
  30. ^ „Mrđa više nije Zmajček”. mozzartsport.com. 2. 4. 2018. Приступљено 23. 4. 2020. 
  31. ^ „Srbija počela pobedom!”. b92.net. 17. 8. 2006. Приступљено 23. 4. 2020. 
  32. ^ „EP U21: Srbija u finalu!”. b92.net. 20. 6. 2007. Приступљено 23. 4. 2020. 
  33. ^ „Holandija odbranila titulu prvaka”. b92.net. 23. 6. 2007. Приступљено 23. 4. 2020. 
  34. 34,0 34,1 34,2 „Mrđa Dragan”. reprezentacija.rs. Приступљено 23. 4. 2020. 
  35. ^ „Dva gola Mrđe za trijumf Srbije u Japanu”. reprezentacija.rs. 7. 4. 2010. Приступљено 23. 4. 2020. 

Спољашње везеУреди