Душан Глигоријевић

Душан Саша Глигоријевић (Брестовац, код Бора, 3. новембар 1920Зајечар, 22. септембар 2008) био је учесник Народноослободилачке борбе, економиста, друштвено-политички радник СР Србије и СФР Југославије.

душан глигоријевић
Dušan Gligorijević.jpg
Душан Саша Глигоријевић
Датум рођења(1920-11-03)3. новембар 1920.
Место рођењаБрестовац, код Бора
 Краљевина СХС
Датум смрти22. септембар 2008.(2008-09-22) (87 год.)
Место смртиЗајечар
 Србија
Професијаекономиста
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
19411945.
Одликовања
Орден југословенске заставе
Партизанска споменица 1941.

БиографијаУреди

Рођен је 3. новембра 1920. године у Брестовцу, код Бора. Дипломирао је на Економском факултету у Београду.

Члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) постао је 1939. године, а Комунистичке партије Југославије (КПЈ) 1941. године. Од јула исте године учествовао је у Народноослободилачкој борби, у којој је био политички комесар чете, батаљона и бригаде; а након ослобођења обављао је различите функције у Влади Народне Републике Србије.

Био је директор Борског и Костолачког рудника, председник општине Бор и Народног одбора среза Зајечар, потпредседник Републичке привредне коморе, секретар за индустрију и трговину Извршног већа Србије, као и потпредседник Извршног већа СР Србије од 1967. до 1969. године.[1]

У међувремену се налазио на месту секретара Градског комитета Савеза комуниста Београда, а од 1984. године био је председник Одбора за економске односе са иностранством у Већу република и покрајина. Биран је за члана Централног комитета Савеза комуниста Србије од 1974. и Централног комитета Савеза комуниста Југославије, 1978. и 1982. године. Био је члан Председништва Централног комитета Савеза комуниста Србије и делегат у Скупштини Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Умро је 22. септембра 2008. у Зајечару.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима је и Орден југословенске заставе са лентом.[2]

РеференцеУреди

  1. ^ Југословенски савременици: ко је ко у Југославији, Хронометар, Београд, 1970
  2. ^ Енциклопедија Југославије; Југословенски и лексикографски завод "Мирослав Крлежа", Загреб, (1986). стр. 413

ЛитератураУреди

  • Југословенски савременици: ко је ко у Југославији; „Хронометар“; Београд; 1970.
  • Енциклопедија Југославије; Југословенски и лексикографски завод „Мирослав Крлежа“; Загреб; 1986.
  • Како смо смењени: Говоре бивши директори великих колектива у Србији; „Привредни преглед“; Београд; 1989.