Википедија

Египатски мунгос

Египатски мунгос (лат. Herpestes ichneumon) познат као и ихневмон[2] или фараонов пацов[3] је врста сисара из реда звери и породице мунгоси (Herpestidae) пореклом из тропских и суптропских травњака, савана и жбуња у Африци и око Медитерана у северној Африци, на Блиском истоку и на Иберијском полуострву. Постоји сумња да ли је уведен као интродукована врста или је заиста пореклом са Иберијског полуострва. Због своје широке распострањености, налази се на црвеном списку IUCN-a као најмање угрожена врста.[1]

Египатски мунгос
(Herpestes ichneumon)
Научна класификација
Царство:
Animalia
Тип:
Chordata
Подтип:
Vertebrata
Класа:
Mammalia
Надред:
Laurasiatheria
Ред:
Carnivora
Подред:
Feliformia
(нерангирано):
Aeluroidea
Инфраред:
Viverroidea
Натпородица:
Herpestoidea
Породица:
Herpestidae
Потпородица:
Herpestinae
Род:
Herpestes
Врста:
H. ichneumon

Carl Linnaeus, 1758
Биномно име
Herpestes ichneumon
(Linnaeus, 1758)
  распрострањеност врсте
  могуће интродукована
Синоними

Viverra ichneumon Linnaeus, 1758

Опис

уреди
 
Илустрација Herpestes ichneumon из 1896. године

Египатски мунгос има дуго, грубо крзно које може бити сиво до црвенкасто смеђе боје, са смеђим и жутим мрљама. Има издужену и оштру силуету,[4] са уједначеним сивкасто-смеђим крзном и црним длакама са кремастим врхом,[5] које су дугачке, величине између 6 и 8 центиметара, испод којих се налази густа и мекана длака.[6]

Његова њушка је шиљаста, а уши су му мале, широке и заобљене.[5] Тело му је витко. Дужина тела (без репа) женки је 50–58 центиметара, мужјака 55–61 центиметара, дужина репа женки 43,5–56,3 цм, мужјака 44,7–61 цм, дужина ушију код женки 3–4,2 цм, код мужјака 2,5–3,8 цм, дужина стопала женки 8,9–11,4 цм, мужјака 9,5–11,5 цм; телесна тежина женки 2,2–4,1 килограма, мужјака 2,6–4,1 килограма[7][8][9] Задње ноге и подручје око очију су без крзна. Ноге су тамне и кратке,[5] са пет прстију на свакој нози и оштрим закривљеним канџама које користе за копање.[10][5]

Ова врста има 35–40 зуба, а карнасијали су високо развијени и користе се за стругање меса. Његова зубна формула је следећа:I   C   P   M   = 40 зуба[4] Посебност ове врсте је да има хоризонталну зеницу, што је нешто изузетно међу месождерима.[5] Такође има велику аналну врећицу, са два жлездаста отвора.[10]

Полни диморфизам код египатских мунгоса примећени су у Португалу, где су неке женке мање од мужјака.[11] Женке имају 44 хромозома, док мужјаци имају 43, јер се један Y хромозом транслоцира на аутозом.[12]

 
Бочни, дорзални и вентрални погледи на лобању и бочни погледи на вилицу египатског мунгоса
 
Зуби мунгоса

Распрострањеност и станиште

уреди

Живи у мочварним стаништима у близини потока, река, језера и у приобалним подручјима избегавајући влажне шуме и екстремне пустиње.[9] Насељава простор где се налазе макије на Иберијском полуострву, преферира подручја близу река са густом вегетацијом.[1]

Забележен је у Португалу од севера реке Дуеро на југу, а у Шпанији од централне висоравни, Андалузије до Гибралтарског мореуза.[13][14]

У северној Африци је забележено његово присуство дуж обале од Западне Сахаре до Туниса и од северног Египта преко Синајског полуострва.[1] У Египту је 1993. године примећена једна јединка у оази Фајум.Исте године, њени трагови су забележени у пешчаним динама близу обале у близини Сиди Баранија.[15] Један мунгос је примећен на острву у језеру Бурулус у делти реке Нила током еколошког истраживања током касних 1990-их.[16] На палестинској територији забележена је присуство ове врсте у Појасу Газе и у провинцији Јерихон на Западној обали током истраживања спроведених између 2012. и 2016. године.[17] У западној Сирији је примећена у провинцији Латакија између 1989. и 1995. године; препарирани примерци ове врсте су се нудили у локалним продавницама.[18] У јужној Турској забележен је у провинцијама Хатај и Адана.[19]

У Судану је присутан у близини људских насеља дуж реке Рахад и у Националном парку Диндер.[20] Такође је забележен у комплексу заштићеног подручја Диндер–Алиташ током истраживања између 2015. и 2018. године.[21] У Етиопији, египатски мунгос је забележен на надмороској висини између 2.000–3.000 метара у Етиопској висоравни.[22][23]

2000. године примећен је у Сенегалу у Националном парку Ниоколо-Коба, који углавном обухвата отворено станиште у коме доминирају траве.[24] У гвинејском Националном парку Горњи Нигер, појава египатског мунгоса је први пут документована током истраживања у пролеће 1997. године. Анкетари су пронашли мртве јединке на пијацама где се продаје месо афричких дивљих животиња у селима која се налазе у близини парка.[25]

У националном парку Мукалаба-Дуду у Габону, забележен је присуство египатског мунгоса само у стаништима савана.[26] У Републици Конго, више пута је примећен у шумској савани Западног Конга Националног парка Оџала-Кокоуа током истраживања 2007. године.[27]

Током 1990-их година египатски мунгос се сматрао уобичајеном врстом у танзанијском националном парку Мкомази.[28]

Присуство на Иберијском полуострву

уреди

Сматрало се да је дистрибуција египатског мунгоса на Иберијском полуострву била последица древне интродукција, јер ова врста није присутна у европским фосилним записима.[1] Вероватно су га донели Феничани, са намером да елиминишу мишеве и гмизавце из својих домова,[29]​ али су само пронађени докази да су га у Шпанију донели Римљани (пронађен је скелет мунгоса у гробници у Мериди заједно са другим жртвованим домаћим животињама и на још два места у Португалу).[30][31]

Међутим, филогеографске студије спроведене у другој деценији 21. века откриле су да популације иберијских мунгоса представљају високу генетску диференцијацију у односу на мунгосе са афричког тла, што указује да је ова врста стигла на полуострво преласком Гибралтарског мореуза током ​флуктуације нивоа мора које се десило на крају плеистоцена, што би искључило опцију да су ову врсту на Иберијско полуострво донели људи.[32]

Предложено је неколико хипотеза да се објасни појава египатског мунгоса на Иберијском полуострву:

  • Традиционално се сматрало да је уведен након муслиманске инвазије у 8. веку.[33]
  • Кости египатског мунгоса ископане у Шпанији и Португалу биле су радиокарбонске датоване у први век нове ере. Научници су стога предложили могућност интродукционог увођења током римске Хиспаније као употребу за елиминацију пацова и мишева.[34]
  • Други аутори су предложили природну колонизацију Иберијског полуострва током плеистоцена преко копненог моста када је ниво мора био низак између глацијалног и интерграцијалног периода. Сматра се да је ова популација мунгосаостала изолована од њене популације у Африци након последњег леденог доба.[35]

Понашање и екологија

уреди
 
Египатски мунгос је активан током дана

Египатски мунгос је диурнална тј. дневна животиња.[36] У Националном парку Доњана у Шпанији примећени су појединачни египатски мунгоси, парови и групе до пет јединки. Одрасли мужјаци су показивали територијално понашање и делили су свој дом са једном или више женки. Распон територија одраслих женки се у извесној мери преклапа, осим у кључним областима где одгајају своје потомство.[37]

Његова исхрана је разноврсна. Лови глодаре, рибе, птице, гмизавце, водоземце и инсекте. Такође се храни воћем и јајима. Да би разбио јаја, баца их између ногу о стену или зид.[9] У националном парку Доњана током 1985. године телемертриски је праћено 30 египатских мунгоса и прикупљени су њихови измети. Ови узорци измета су садржали остатке европског зеца (лат. Oryctolagus cuniculus), пешчаног гуштера (лат. Psammodromus), иберијске лопатоноге жабе (лат. Pelobates cultripes), велика белозуба ровчица (лат. Crocidura russula), тропрсти халцид (лат. Chalcides chalcides), чапља говедарица (лат. Bubulcus ibis), месо дивље свиње (лат. Sus scrofa), алжирски миш (лат. Mus spretus) и пацова (лат. Rattus).[38] Истраживања у југоисточној Нигерији су открила да се такође храни џиновским врећастим пацовима (лат. Cricetomys), Теминковим мишем (лат. Mus musculoides), Тулбергов мекодлаким мишем (лат. Praomys tullbergi), нигеријском ровчицом (лат. Crocidura nigeriae), афричком смеђом воденом змијом (лат. Afronatrix anoscopus) и мабуја гуштером.[39] Напада и храни се змијама отровницама, а отпоран је на отров палестинског поскока (лат. Daboia palaestinae), црне пустињске кобре (лат. Walterinnesia aegyptia) и црноврате пљувачке кобре (лат. Naja nigricollis).[40]

Размножавање

уреди

Мужјаци и женке у заточеништву полну зрелост стичу у доби од 2 године.[41] У националном парку Доњана, египатски мунгоси се паре у пролеће, између фебруара и јуна. Женке носе два до три младунчета која се рађају између средине априла и средине августа након трудноће која траје 11 недеља.[42] Младунчад су на почетку без длаке и отварају очи након отприлике недељу дана. Женке се о њима брину до годину дана, а понекад и дуже. Почињу самостално да траже храну и лове у доби од четири месеца. У дивљини, египатски мунгоси могу живети до 12 година, док је египатски мунгос у заточеништву имао више од 20 година.[9] Процењено је да ова врста живи у просеку 7,5 година.[43]

Таксономија

уреди
 
Илустрациони приказ ichneumon, аутор Јохан Кристијан Данијел фон Шребер

1758. године Карл фон Лине је описао египатског мунгоса из области реке Нил у Египту у свом делу Systema Naturae и дао му научно име Viverra ichneumon.[44] H. i. ichneumon (Карл фон Лине, 1758) је сврстан као подврста. Следећи зоолошки примерци су описани између касног 18. века и раних 1930-их као подврсте:[45] [45]

Године 1811. Јохан Карл Вилхелм Илигер је супсумирао "ichneumon" у род Herpestes.[56]

Угроженост

уреди

Истраживање методе криволова проведено у Израелу током јесени 2000. године доказало је да је египатски мунгос био мета криволова на пољопривредним подручјима. Већину пронађених замки поставили су тајландски радници.[57] Бројне осушене главе египатских мунгоса пронађене су 2007. године на пијаци Дантокпа у јужном Бенину, што сугерише да се користи као фетиш у животињским ритуалима.[58]

Заштита

уреди

Египатски мунгос је наведен у Додатку III Бернској конвенцији и Анексу V Директиве о очувању природних станишта, дивље флоре и фауне Европске уније.[1] У Израелу је египатски мунгос заштићен законом, а лов на египатског мунгоса је дозвољен само уз дозволу.[57]

У култури

уреди
 
Бронзана статуа египатског мунгоса са уреусом и соларним диском, египатска династија Птоломејиди
 
Бронзана статуа, династија Птоломејида
 
Статуа из касног периода посвећена богињи Ваџит, изложена у Музеју уметности Волтерс

Мумифицирани остаци четири примерака египатског мунгоса ископани су у Анубисовим катакомбама у Сакари током радова започетих 2009. године.[59] На гробљу у Бени Хасан, египатски мунгос приказан је на поводцу у гробници Бакета И која датира из једанаесте египатске династије.[60] Амерички песник Џон Гринлиф Витијер написао је песму као елегију за ichneumona, која је 1830. године донета на Хејврил академију у Хејврилу у Масучестсу. Давно изгубљена песма објављена је у новембру 1902. године у издању часописа „The Independent“.[61] У делу Шерлока Холмса такође се појављује ichneumon у приповеци Грбавац, мада је због Вотсоновог описа његовог изгледа и историје његовог власника у Индији вероватно да је то заправо индијски сиви мунгос.[62]

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ Do Linh San, E.; Maddock, A.H.; Gaubert, P.; Palomares, F. (2016). „Herpestes ichneumon”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T41613A45207211. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-1.RLTS.T41613A45207211.en  . Приступљено 02. 06. 2024. 
  2. ^ „Ichneumon”. The Chambers Dictionary (9th изд.). Chambers. 2003. ISBN 0-550-10105-5. 
  3. ^ K. Kowalski (red.), A. Krzanowski, H. Kubiak, B. Rzebik-Kowalska & L. Sych: Ssaki. Wyd. IV. Warszawa: Wiedza Powszechna, 1991, s. 189, seria: Mały słownik zoologiczny. ISBN 83-214-0637-8
  4. ^ а б Aulagnier, S., Haffner, P., Mitchell-Jones, A. J., Moutou, F. y Zima, J. (2009). Lynx Edicions, ур. Guía de los Mamíferos de Europa, del norte de África y de Oriente Medio (на језику: espanol). Barcelona, Spain. стр. 274. ISBN 978-84-96553-52-1. 
  5. ^ а б в г д MacDonald, D. y Barrett, P. (2008). Ediciones Omega, ур. Guía de campo de los Mamíferos de España y de Europa (на језику: espanol). Barcelona, Spain. стр. 468. ISBN 978-84-282-1490-2. 
  6. ^ Padilla Álvarez, F. y Cuesta López, A. E. (2003). Ediciones Díaz de Santos, ур. Zoología Aplicada (на језику: espanol). Madrid, Spain. стр. 488. ISBN 84-7978-588-8. 
  7. ^ J.S. Gilchrist, A.P. Jennings, G. Veron, & P. Cavallini (koordynator): Family Herpestidae (Mongooses). W: D.E. Wilson & R.A. Mittermeier (title): Handbook of the Mammals of the World. Cz. 1: Carnivores. Barcelona: Lynx Edicions, 2009, п. 310–311. ISBN 978-84-96553-49-1. (еng.).
  8. ^ Kingdon, J. (1989). The University of Chicago Press, ур. East African Mammals: an Atlas of Evolution in Africa, Carnivores (на језику: енглески). London, United Kingdoms. стр. 491. ISBN 9780226437217. 
  9. ^ а б в г Palomares, F. (2013). „Herpestes ichneumon Egyptian Mongoose (Ichneumon)”. Ур.: J. Kingdon; M. Hoffmann. The Mammals of Africa. V. Carnivores, Pangolins, Equids and Rhinoceroses. London: Bloomsbury. стр. 306−310. ISBN 978-1-4081-8996-2. 
  10. ^ а б Bies, L. (2002). Animal Diversity Web, ур. „Herpestes ichneumon (On-line)” (на језику: енглески). 
  11. ^ Bandeira V, Virgós E, Barros T, Cunha MV, Fonseca C (2016). „Geographic variation and sexual dimorphism in body size of the Egyptian mongoose, Herpestes ichneumon in the western limit of its European distribution”. Zoologischer Anzeiger. 264: 1—10. doi:10.1016/j.jcz.2016.06.001. 
  12. ^ Fredga, K. (1977). „Chromosomal Changes in Vertebrate Evolution”. Proceedings of the Royal Society of London. Series B, Biological Sciences. 199 (1136): 377—397. Bibcode:1977RSPSB.199..377F. JSTOR 77302. PMID 22865. S2CID 32364326. doi:10.1098/rspb.1977.0148. 
  13. ^ Borralho R, Rego F, Palomares F, Hora A (1995). „The distribution of the Egyptian mongoose Herpestes ichneumon (L.) in Portugal”. Mammal Review. 26 (25): 229−236. doi:10.1111/j.1365-2907.1996.tb00143.x. 
  14. ^ Balmori, A.; Carbonell, R. (2012). „Expansion and distribution of the Egyptian mongoose (Herpestes ichneumon) in the Iberian Peninsula” (PDF). Galemys. 24: 83−85. doi:10.7325/Galemys.2012.N08  . 
  15. ^ Kasparek, M. (1993). „The Egyptian mongoose, Herpestes ichneumon, in western Egypt”. Zoology in the Middle East. 9 (1): 31—32. 
  16. ^ Basuony, M.I. (2000). „Herpestes ichneumon ichneumon (Linnaeus, 1758)”. Ecological Survey of Burullus Nature Protectorate. Mammals. Cairo: Nature Conservation Sector, Egyptian Environmental Affairs Agency. стр. 19. 
  17. ^ Albaba, I. (2016). „The terrestrial mammals of Palestine: A preliminary checklist”. International Journal of Fauna and Biological Studies. 3 (4): 28−35. 
  18. ^ Masseti, M. (2009). „Carnivores of Syria”. ZooKeys (31): 229—252. Bibcode:2009ZooK...31..229M. doi:10.3897/zookeys.31.170  . 
  19. ^ Özkurt, Ş.Ö. (2015). „Karyological and some morphological characteristics of the Egyptian mongoose, Herpestes ichneumon (Mammalia: Carnivora), along with current distribution range in Turkey”. Turkish Journal of Zoology. 39 (39): 482−487. doi:10.3906/zoo-1403-25  . 
  20. ^ Elnaiem DA, Hassan MM, Maingon R, Nureldin GH, Mekawi AM, Miles M, Ward RD (2001). „The Egyptian mongoose, Herpestes ichneumon, is a possible reservoir host of visceral leishmaniasis in eastern Sudan” (PDF). Parasitology. 122 (5): 531—536. PMID 11393826. S2CID 18583792. doi:10.1017/s0031182001007594. 
  21. ^ Bauer H, Mohammed AA, El Faki A, Hiwytalla KO, Bedin E, Rskay G, Sitotaw E, Sillero-Zubiri C (2018). „Antelopes of the Dinder-Alatash transboundary Protected Area, Sudan and Ethiopia” (PDF). Gnusletter. 35 (1): 26—30. Архивирано из оригинала (PDF) 2021-01-29. г. Приступљено 2018-12-03. 
  22. ^ Yalden DW, Largen MJ, Kock D, Hillman JC (1996). „Catalogue of the Mammals of Ethiopia and Eritrea. Revised checklist, zoogeography and conservation”. Tropical Zoology 9. 9 (1): 73−164. Bibcode:1996TrZoo...9...73Y. doi:10.1080/03946975.1996.10539304. 
  23. ^ Aerts, Raf (2019). Forest and woodland vegetation in the highlands of Dogu'a Tembien. In: Nyssen J., Jacob, M., Frankl, A. (Eds.). Geo-trekking in Ethiopia's Tropical Mountains - The Dogu'a Tembien District. SpringerNature. ISBN 978-3-030-04954-6. Приступљено 18. 6. 2019. 
  24. ^ McGrew WC, Baldwin PJ, Marchant LF, Pruetz JD, Tutin CE (2014). „Chimpanzees (Pan troglodytes verus) and their mammalian sympatriates: Mt. Assirik, Niokolo-Koba National Park, Senegal”. Primates. 55 (4): 525−532. PMID 24990446. S2CID 16046066. doi:10.1007/s10329-014-0434-2. 
  25. ^ Ziegler S, Nikolaus G, Hutterer R (2002). „High mammalian diversity in the newly established National Park of Upper Niger, Republic of Guinea”. Oryx. 36 (1): 73—80. doi:10.1017/s003060530200011x  . 
  26. ^ Nakashima, Y. (2015). „Inventorying medium-and large-sized mammals in the African lowland rainforest using camera trapping”. Tropics. 23 (4): 151—164. doi:10.3759/tropics.23.151  . 
  27. ^ Henschel P, Malanda GA, Hunter L (2014). „The status of savanna carnivores in the Odzala-Kokoua National Park, northern Republic of Congo”. Journal of Mammalogy. 95 (4): 882—892. doi:10.1644/13-MAMM-A-306  . 
  28. ^ Eltringham SK, Morley RJ, Kingdon J, Coe MJ, McWilliam NC (1999). „Checklist: Mammals of Mkomazi” (PDF). Ур.: Coe MJ. Mkomazi: The Ecology, Biodiversity and Conservation of a Tanzanian Savanna. London: Royal Geographical Society, Institute of British Geographers. стр. 503—510. ISBN 978-0-907649-75-5. [мртва веза]
  29. ^ Sanchis Duato, E., Bordón Ferré, Y. y Fos Causera, M. Ed. Univ. Politéc. Valencia, ур. Biogeografía (на језику: espanol). ISBN 9788497055208. 
  30. ^ Detry, Cleia; Cardoso, João Luís; Heras Mora, Javier; Bustamante-Álvarez, Macarena; Silva, Ana Maria; Pimenta, João; Fernandes, Isabel; Fernandes, Carlos (2018). „Did the Romans introduce the Egyptian mongoose (Herpestes ichneumon) into the Iberian Peninsula?”. The Science of Nature. 105 (11–12): 63. Bibcode:2018SciNa.105...63D. doi:10.1007/s00114-018-1586-5. hdl:10400.2/7699. 
  31. ^ El País (ур.). „Un sacrificio ritual de 40 perros reescribe la historia de la cazadora de cobras”. 
  32. ^ Palomares, F. (2018). Museo Nacional de Ciencias Naturales, Madrid., ур. „Meloncillo – Herpestes ichneumon (Linnaeus, 1758)” (PDF). Enciclopedia Virtual de los Vertebrados Españoles. 
  33. ^ Cheylan, G. (1991). „Patterns of Pleistocene turnover, current distribution and speciation among Mediterranean mammals”. Ур.: Groves, R. H.; Groves, R. H.; Di Castri, F. Biogeography of Mediterranean invasions. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 227−262. ISBN 978-0-521-36040-1. 
  34. ^ Detry, C.; Cardoso, J. L.; Mora, J. H.; Bustamante-Álvarez, M.; Silva, A. M.; Pimenta, J.; Fernandes, I.; Fernandes, C. (2018). „Did the Romans introduce the Egyptian mongoose (Herpestes ichneumon) into the Iberian Peninsula?”. The Science of Nature. 105 (11–12): 63. Bibcode:2018SciNa.105...63D. PMID 30311012. S2CID 52964026. doi:10.1007/s00114-018-1586-5. hdl:10400.2/7699  . 
  35. ^ Gaubert, P.; Machordom, A.; Morales, A.; et al. (2011). „Comparative phylogeography of two African carnivorans presumably introduced into Europe: disentangling natural versus human-mediated dispersal across the Strait of Gibraltar”. Journal of Biogeography. 38 (2): 341−358. Bibcode:2011JBiog..38..341G. S2CID 35131821. doi:10.1111/j.1365-2699.2010.02406.x. hdl:10261/51540  . 
  36. ^ Estes, R. D. (1991). The Behavior Guide to African Mammals: Including Hoofed Mammals, Carnivores, Primates . University of California Press. стр. 298–302. ISBN 0-520-08085-8. 
  37. ^ Palomares, F.; Delibes, M. (1993). „Social organization in the Egyptian mongoose: group size, spatial behaviour and inter-individual contacts in adults”. Animal Behaviour. 45 (5): 917—925. S2CID 53180507. doi:10.1006/anbe.1993.1111. 
  38. ^ Palomares, F. (1993). „Opportunistic feeding of the Egyptian mongoose, Herpertes ichneumon (L.) in Southwestern Spain”. Revue d'Écologie (La Terre et la Vie). 48 (3): 295—304. S2CID 129815558. doi:10.3406/revec.1993.2108. 
  39. ^ Angelici FM (2000). „Food habits and resource partitioning of carnivores (Herpestidae, Viverridae) in the rainforests of southeastern Nigeria: preliminary results” (PDF). Revue d'Écologie (La Terre et la Vie). 55: 67—76. S2CID 55589137. doi:10.3406/revec.2000.2314. 
  40. ^ Ovadia, M.; Kochva. E. (1977). „Neutralization of Viperide and Elapidae snake venoms by sera of different animals”. Toxicon. 15 (6): 541−547. PMID 906038. doi:10.1016/0041-0101(77)90105-2. 
  41. ^ Dücker, V.G. (1960). „Beobachtungen über das Paarungsverhalten des Ichneumons (Herpestes ichneumon L.)” (PDF). Zeitschrift für Säugetierkunde. 25: 47—51. 
  42. ^ Palomares, F.; Delibes, M. (1992). „Some physical and population characteristics of Egyptian mongooses (Herpertes ichneumon L., 1758) in southwestern Spain”. Zeitschrift für Säugetierkunde. 57: 94—99. hdl:10261/50822. Приступљено 19. 11. 2022. 
  43. ^ Pacifici M, Santini L, Di Marco M, Baisero D, Francucci L, Grottolo Marasini G, Visconti P, Rondinini C (2013). „Generation length for mammals”. Nature Conservation (5): 87—94. 
  44. ^ Linnaeus, Carl (1758). „Viverra ichneumon”. Caroli Linnæi Systema naturæ per regna tria naturæ, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I (decima, reformata изд.). Holmiae: Laurentius Salvius. стр. 41. 
  45. ^ а б Wozencraft, W.C. (2005). „Herpestes ichneumon”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 567. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  46. ^ Gmelin, J. F. (1788). „Viverra cafra”. Caroli a Linné systema naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I (Editio decima tertia, aucta, reformata изд.). Leipzig: Georg Emanuel Beer. стр. 85. 
  47. ^ Cuvier, F.G. (1834). „Mangouste d'Alger”. Histoire naturelle des mammifères: avec des figures originales, coloriées, dessinées d'après des animaux vivans. Tome VII. Paris: Blaise. стр. 68. 
  48. ^ Gray, J. E. (1842). „Description of a new species of Ichneumon (Herpestes) discovered in Spain”. The Annals and Magazine of Natural History; Zoology, Botany, and Geology. 9 (55): 49−50. doi:10.1080/03745484209442954. 
  49. ^ Bocage, J.V.B. (1890). „Mammifières d'Angola et du Congo”. Jornal de Sciências Mathemáticas, Physicas e Naturaes. Series 2. 2 (2): 1−32. 
  50. ^ Lönnberg, E. (1908). „Notes on some Mammals collected in the Congo Free State”. Arkiv för Zoologi. 4 (16): 1−14. 
  51. ^ Osgood, W.H. (1910). „Further new mammals from British East Africa”. Publications of Field Museum of Natural History, Zoological Series. 10: 15−21. 
  52. ^ Lönnberg, E. (1917). „Mammals collected in Central Africa by Captain E. Arrhenius”. Kongliga Svenska Vetenskapsakademiens Handlingar. 58 (2): 1−110. 
  53. ^ Cabrera, Á. (1924). „Mamíferos africanos nuevos”. Boletín de la Sociedad Española de Historia Natural. 24 (4): 216−224. Архивирано из оригинала 2018-11-01. г. Приступљено 2018-10-31. 
  54. ^ Roberts, A. (1926). „Some new S. African mammals and some changes in nomenclature”. Annals of the Transvaal Museum. 11 (4): 245−267. 
  55. ^ Roberts, A. (1932). „Preliminary description of fifty-seven new forms of South African mammals”. Annals of the Transvaal Museum. 15 (1): 1−19. 
  56. ^ Illiger, C. D. (1811). „Genus Herpestes”. Prodromus systematis mammalium et avium additis terminis zoographicis uttriusque classis. Berlin: Sumptibus C. Salfeld. стр. 135. 
  57. ^ а б Yom-Tov, Y. (2003). „Poaching of Israeli wildlife by guest workers” (PDF). Biological Conservation. 110 (1): 11−20. Bibcode:2003BCons.110...11Y. doi:10.1016/s0006-3207(02)00169-6. 
  58. ^ Djagoun, C. A. M. S.; Gaubert, P. (2009). „Small carnivorans from southern Benin: a preliminary assessment of diversity and hunting pressure”. Small Carnivore Conservation (40): 1—10. 
  59. ^ Nicholson, P.T.; Ikram, S.; Mills, S.F. (2015). „The Catacombs of Anubis at North Saqqara” (PDF). Antiquity. 89 (345): 645−661. S2CID 53539966. doi:10.15184/aqy.2014.53. 
  60. ^ Evans, L. (2017). „Beasts and Beliefs at Beni Hassan: A Preliminary Report”. Journal of the American Research Center in Egypt. 52: 219−229. doi:10.5913/jarce.52.2016.a013 (неактивно 2024-06-02). 
  61. ^ Whittier, J. G. (1902). „The Dead Ichneumon”. The Independent. св. 54 бр. 2816. New York City. стр. 2746—2747. 
  62. ^ Conan Doyle, Arthur (1893). The Adventure of the Crooked Man. A. L. Burt Company. „"It's a mongoose," I cried. "Well, some call them that, and some call them ichneumon," said the man. "Snake-catcher is what I call them, and Teddy is amazing quick on cobras. I have one here without the fangs, and Teddy catches it every night to please the folk in the canteen.” 

Литература

уреди


Спољашње везе

уреди
 
Египатски мунгос на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Египатски_мунгос&oldid=27900289”