Шалитра
Калијум нитрат, познат и као шалитра, је со чија је молекулска формула KNO3. Раствара се у води (на температури 20 °C - 31,6 g/100 cm³; на температури 100 °C - 246 g/100 cm³).[9][10] Калијум нитрат се јавља у природи у малим количинама у облику минерала нитрокалита у крајевима са сувом и топлом климом, између осталог у Кини и Индији.[11] Из ових држава је доношен у Европу, због чега је и добио име „индијска шалитра“. Сада се углавном добија реакцијом натријум нитрата и калијум хлорида:
| |||
Називи | |||
---|---|---|---|
IUPAC назив
Калијум нитрат
| |||
Други називи
шалитра
нитратна шалитра[2] | |||
Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
ChemSpider | |||
ECHA InfoCard | 100.028.926 | ||
EC број | 231-818-8 | ||
Е-бројеви | E252 (конзерванси) | ||
KEGG[3] | |||
RTECS | TT3700000 | ||
UNII | |||
UN број | 1486 | ||
| |||
| |||
Својства | |||
KNO3 | |||
Моларна маса | 101,1032 g/mol | ||
Агрегатно стање | бела чврста материја | ||
Мирис | безукусна | ||
Густина | 2,109 g/cm³ (16 °C) | ||
Тачка топљења | 334 °C (633 °F; 607 K) | ||
Тачка кључања | 400 °C (752 °F; 673 K) (разлаже се) | ||
133 g/L (0 °C) 316 g/L (20 °C) 383 g/L (25 °C) 2439 g/L (100 °C)[6] | |||
Растворљивост | донекле растворна у етанолу растворна у глицеролу, амонијаку | ||
Базност (pKb) | 15,3[7] | ||
Магнетна сусцептибилност | −33,7·10−6 cm³/mol | ||
Индекс рефракције (nD) | 1,335, 1,5056, 1,5604 | ||
Структура | |||
Кристална решетка/структура | Орторомбична, арагонит | ||
Термохемија | |||
Специфични топлотни капацитет, C | 95,06 J/mol K | ||
Стандардна енталпија
стварања (ΔfH |
-494,00 kJ/mol | ||
Опасности | |||
Главне опасности | Оксиданс, штетан ако се прогута, удахне или апсорбује на кожи. Изазива иритацију коже и подручја око очију. | ||
Безбедност приликом руковања | ICSC 0184 | ||
ГХС пиктограми | |||
H272, H315, H319, H335 | |||
P102, P210, P220, P221, P280 | |||
NFPA 704 | |||
Тачка паљења | незапаљив (оксидант ) | ||
Смртоносна доза или концентрација (LD, LC): | |||
LD50 (средња доза)
|
1901 mg/kg (орално, зец) 3750 mg/kg (орално, пацов)[8] | ||
Сродна једињења | |||
Други анјони
|
Калијум нитрит | ||
Други катјони
|
Литијум нитрит натријум нитрит рубидијум нитрат цезијум нитрат | ||
Сродна једињења
|
Калијум сулфат калијум хлорид | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |||
верификуј (шта је ?) | |||
Референце инфокутије | |||
- NaNO3 + KCl → KNO3 + NaCl
Калијум нитрат је безбојна или бела кристална супстанција. Њена температура топљења износи 334 °C. При загревању до 400 °C разлаже се на калијум нитрит и кисеоник:
- 2KNO3 → 2KNO2 + O2
Калијум нитрат је оксиданс, који се од давнина користи за прављење барута.[12] Такође се у пиротехници користи и мешавина KNO3 са шећером у размери 1:1 за прављење дима. До почетка 20. века користио се за добијање азотне киселине. Сада се углавном користи за производњу калијум нитрита, као ђубриво (садржи 13% азота и 45% калијум оксида), и за конзервисање хране (E252).[13]
Особине и својства
уредиКориштењем израза „шалитра”" битно је нагласити „калијумска шалитра”, из разлога што постоји „чилска шалитра” и „нордијска шалитра”.
Калијум нитрат долази у облику белог нехигроскопног кристалног праха. Јак је оксиданс и лако се отапа у води при чему се вода хлади (ендотермна реакција). Слабије се раствара у етанолу и глицеролу. У 100g (или 100ml) воде при 50 °C раствара се 80g калијум нитрата.
Температура талишта му је око 337 °C, а изнад 350 °C почиње да отпушта кисеоник.
Након загрејавања на температуру изнад 560 °C, мења се у калијум нитрит, производећи кисеоник:
- 2 KNO3 → 2 KNO2 + O2
Водени раствор је готово неутралан, има pH 6,2 при температури од 14 °C за 10% раствор. Није пуно хидроскопан, апсорбује око 0,03% воде при 80% влажности током 50 дана. Није растворан у алкохолу и није отрован; може експлозивно да реагује са другим материјама, али сам није експлозиван.
Производња
уредиКалијум нитрат се може направити комбинацијом амонијум нитрата и калијум хидроксида:
- NH4NO3 (aq) + KOH (aq) → NH3 (g) + KNO3 (aq) + H2O (l)
Алтернативни начин производње калијум нитрата без нуспродукта амонијака је комбинација амонијум нитрата и калијум хлорида:
- NH4NO3 (aq) + KCl (aq) → NH4Cl (aq) + KNO3 (aq)
Калијум нитрат се такође може произвести неутрализацијом азотне киселине са калијум хидроксидом. Ова је реакција јако егзотермна.
- KOH (aq) + HNO3 → KNO3 (aq) + H2O (l)
Употреба
уредиКалијум нитрат налази бројне примене, углавном као извор нитрата.
KNO3 иначе користи и за добијање азотне киселине (поступци који се темеље и на кориштењу H2SO4 као једног од реактаната), користи се као вештачко ђубриво јер има висок удео азота, као оксидационо средство у чврстим композитним ракетним горивима, као адитив у прехрани (Е 252). Користи се и у производњи сладоледа и паста за зубе.
Ђубриво
уредиКалијум нитрат је често користи као ђубриво, као извор азота и калијума, два важна храњива састојка за биљке.
Оксиданс
уредиС обзиром да је јако оксидационо средство, (узрокује оксидацију других материја), често се користи у пиротехничким смесама у којима је често помешан с разним другим материјама, у различитим односима. Саставни је део великог броја пиротехничких смеса, али за ту сврху мора бити чист, јер загађења утичу на хидроскопност или мењају боју пламена смесе (Na и Ca једињења). Једно од њих, међу осталим познатог састава, је црни барут, који је у ствари смеша калијум нитрата, сумпора и угљеника (најчешће у облику угљена). Калијум нитрат је делотворан оксиданс, пламен боји бледо љубичасто (јер је калијумова со), у додиру с природним оксидансима (нпр. шећер), црвено.
Такође је једна од три компоненте барута, заједно са угљеником (углавном угљеном) и сумпором.[14] Као такав барут се користи као ракетно гориво, али такође и у комбинацијама са шећером. Такође се користи у пиротехници, као мешавина калијум нитрата и сахарозе.[15] Također se dodaje u cigarete kako bi zapalio duhan.[16]
Чување хране
уредиУ процесу чувања хране калијум нитрат је уобичајени састојак усољеног меса још од средњег века,[17] али је његова употреба је углавном укинута због недоследних резултата у поређењу с модернијим нитратима и нитритима. Натријум нитрат је углавном потиснуо калијум нитрат у кулинарској употреби, зато што је ефикаснији од калијум нитрата (шалитре) у превенцији бактеријских инфекција. Када се користи као адитив храни у Европској унији,[18] познат је под именом Е252. Такође је одобрен у САД[19] Аустралији и Новом Зеланду[20] (где је познат као ИНС252).
Гашење пожара
уредиКалијум нитрат је главни чврсти састојак кондензираних аеросоли за сузбијање пожара, али када изгара, реагује са слободним радикалима ватре и производи калијум карбонат.
Уклањање пањева стабла
уредиКалијум нитрат је главна компонента (углавном око 98%) течности за уклањање пањева, зато што убрзава природни распад пања додајући азот гљивама које нападају пањеве.[21]
Топлотна обрада метала
уредиКалијум нитрат је често кориштен у топлотној обради метала као отапало. Оксидирање, растворност у води и ниске цене чине га идеалним за краткорочну заштиту од рђе.
Похрана соларне енергије
уредиНатријум и калијум нитрат су припремају у растаљеном стању са похрањеном соларном енергијом прикупљеном у соларној електрани у Шпанији. Постоје тернарне соли, које уз додатак калцијум нитрата или литијум нитрата, који побољшава капацитет топлоте у растопљеној соли.[22]
Фармакологија
уредиКалијум нитрат се може пронаћи у неким пастама за зубе за осетљиве зубе.[23] Недавно, употреба калијум нитрата у зубним пастама за лечење осетљивих зуба се повећала и то би могло бити делотворно лечење.[24][25]
Калијум нитрат у неким зубним пастама може изазвати нападаје астме код неких особа. Пре је био кориштен за лечење астме и артритиса. Калијум нитрат је користан за високи крвни притисак. Други нитрати и нитрити су још у употеби за лечење ангина. Некада се мислило да калијум нитрат узрокује импотенцију, и још увек се избегава у прехрани војника, иако нема научног доказа за таква својства.[26][27]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Record of Potassium nitrate in the GESTIS Substance Database from the IFA, accessed on 2007-03-09
- ^ Gustafson, A. F. (1949). Handbook of Fertilizers - Their Sources, Make-Up, Effects, And Use. стр. 25. ISBN 9781473384521. Архивирано из оригинала 2017-02-17. г.
- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ B. J. Kosanke; B. Sturman; K. Kosanke; I. von Maltitz; T. Shimizu; M. A. Wilson; N. Kubota; C. Jennings-White; D. Chapman (2004). „2”. Pyrotechnic Chemistry. Journal of Pyrotechnics. стр. 5—6. ISBN 978-1-889526-15-7. Архивирано из оригинала 2016-05-05. г.
- ^ Kolthoff, Treatise on Analytical Chemistry, New York, Interscience Encyclopedia, Inc., 1959.
- ^ chem.sis.nlm.nih.gov Архивирано 2014-08-12 на сајту Wayback Machine
- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
- ^ Shorter Oxford English dictionary (6th изд.). United Kingdom: Oxford University Press. 2007. стр. 3804. ISBN 9780199206872.
- ^ Lauer, Klaus (1991). „The history of nitrite in human nutrition: A contribution from German cookery books”. Journal of Clinical Epidemiology. 44 (3): 261—264. ISSN 0895-4356. PMID 1999685. doi:10.1016/0895-4356(91)90037-a.
- ^ Haldane, J. (1901). „The Red Colour of Salted Meat”. The Journal of Hygiene. 1 (1): 115—122. ISSN 0022-1724. PMC 2235964 . PMID 20474105. doi:10.1017/S0022172400000097.
- ^ Jai Prakash Agrawal (2010). High Energy Materials: Propellants, Explosives and Pyrotechnics. Wiley-VCH. стр. 69. ISBN 978-3-527-32610-5.
- ^ Amthyst Galleries, Inc.
- ^ Inorganic Additives for the Improvement of Tobacco Архивирано 2007-11-01 на сајту Wayback Machine, TobaccoDocuments.org
- ^ "Meat Science", University of Wisconsin
- ^ UK Food Standards Agency. „Current EU approved additives and their E Numbers”. Приступљено 2011-10-27.
- ^ US Food and Drug Administration. „Listing of Food Additives Status Part II”. Приступљено 2011-10-27.
- ^ Australia New Zealand Food Standards Code„Standard 1.2.4 - Labelling of ingredients”. Приступљено 2011-10-27.
- ^ Roark, Stan. „Stump Removal for Homeowners”. Alabama Cooperative Extension System. Архивирано из оригинала 2012-03-23. г. Приступљено 2011-09-26.
- ^ „GEMASOLAR, THE FIRST TOWER THERMOSOLAR COMMERCIAL PLANT WITH MOLTEN SALT STORAGE SYSTEM” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2012-03-09. г. Приступљено 2011-12-20.
- ^ „Sensodyne Toothpaste for Sensitive Teeth”. 2008-08-03. Архивирано из оригинала 2007-08-07. г. Приступљено 2008-08-03.
- ^ „The Effect of Potassium Nitrate and Silica Dentifrice in the Surface of Dentin”. Архивирано из оригинала 2010-01-11. г. Приступљено 2010-07-16.
- ^ Orchardson, R.; Gillam, D. G. (2006). „Managing dentin hypersensitivity”. Gillam J Am Dent Assoc. 137 (7): 990—998. PMID 16803826. doi:10.14219/jada.archive.2006.0321.
- ^ „The Straight Dope: Does saltpeter suppress male ardor?”. 1989-06-16. Архивирано из оригинала 11. 10. 2007. г. Приступљено 2007-10-19.
- ^ Jones, Richard E.; Kristin H. López (2006). Human Reproductive Biology, Third Edition. Elsevier/Academic Press. стр. 225. ISBN 0120884658.
Литература
уреди- Barnum, Dennis W. (децембар 2003). „Some History of Nitrates”. Journal of Chemical Education. 80 (12): 1393. Bibcode:2003JChEd..80.1393B. doi:10.1021/ed080p1393.
- David Cressy (2013). Saltpeter: The Mother of Gunpowder. Oxford University Press. 237 pp online review by Robert Tiegs
- Alan Williams. "The production of saltpeter in the Middle Ages", Ambix, 22 (1975), pp. 125–33. Maney Publishing, ISSN 0002-6980.