Шалитра

Калијум нитрат
Називи
	Други називи Шалитра
Идентификација
CAS број	7757-79-1;
ECHA InfoCard	100.028.926
Е-бројеви	E252 (конзерванси)
MeSH	Potassium+nitrate
Својства
Хемијска формула	KNO3
Моларна маса	101.1032
Агрегатно стање	бели прах
Густина	2.109 g·cm−3 (16 °C) основно
Тачка топљења	334 °C
Тачка кључања	400 °C разлаже се
Опасности
ЕУ класификација (DSD)	O
R-ознаке	R8
S-ознаке	S17, S24/25
NFPA 704	0 1 0 OX
Сродна једињења
Други анјони	Калијум-нитрит
Други катјони	Литијум-нитрат; Натријум-нитрат; Рубидијум-нитрат; Цезијум-нитрат
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	Референце инфокутије

Калијум нитрат познат и као шалитра је со чија је молекулска формула KNO₃. Раствара се у води (на температури 20 °C - 31,6 g/100 cm³; на температури 100 °C - 246 g/100 cm³).^[1]^[2]

Калијум нитрат се јавља у природи у малим количинама у облику минерала нитрокалита у крајевима са сувом и топлом климом, између осталог у Кини и Индији. Из ових држава је доношен у Европу, због чега је и добио име „индијска шалитра“. Сада се углавном добија реакцијом натријум нитрата и калијум хлорида:

NaNO₃ + KCl → KNO₃ + NaCl

Калијум нитрат је безбојна или бела кристална супстанција. Њена температура топљења износи 334 °C. При загревању до 400 °C разлаже се на калијум нитрит и кисеоник:

2KNO₃ → 2KNO₂ + O₂

Калијум нитрат је оксиданс, који се од давнина користи за прављење барута. Такође се у пиротехници користи и мешавина KNO₃ са шећером у размери 1:1 за прављење дима. До почетка 20. века користио се за добијање азотне киселине. Сада се углавном користи за производњу калијум нитрита, као ђубриво (садржи 13% азота и 45% калијум оксида), и за конзервисање хране (E252).

Види јошУреди

РеференцеУреди

^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.

ЛитератураУреди

Dennis W. Barnum. (2003). "Some History of Nitrates." Journal of Chemical Education. v. 80, p. 1393-. link.
David Cressy. Saltpeter: The Mother of Gunpowder (Oxford University Press, 2013) 237 pp online review by Robert Tiegs
Alan Williams. "The production of saltpeter in the Middle Ages", Ambix, 22 (1975), pp. 125–33. Maney Publishing, ISSN 0002-6980.

Спољашње везеУреди

International Chemical Safety Card 018402216

[CRC-1] Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.

[Merck13th-2] Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.

[1]

[2]