Максимилијан Шахман

Максимилијан Шахман (њем. Maximilian Schachmann; 9. јануар 1994),[4] њемачки је професионални бициклиста, који тренутно вози за њемачки професионални бициклистички тим Бора Ханзго. Највеће успјехе остварио је на Свјетском друмском првенству, гдје је у конкуренцији возача до 23 године, освојио сребрне медаље у вожњи на хронометар 2015 и 2016. На Ђиро д’Италији 2018, побиједио је на етапи 18, док је носио бијелу мајицу, за лидера у класификацији за најбољег младог возача до шесте етапе. На Вуелти ал Паис Баско 2019. године, остварио је три етапне побједе, а затим је освојио Париз—Ницу 2020. и 2021.

Максимилијан Шахман
Deutschland Tour 2018 Bonn 090.jpg
Шахман 2018 године.
Лични подаци
Пуно имеМаксимилијан Шахман
Датум рођења(1994-01-09)9. јануар 1994.(27 год.)
Мјесто рођењаБерлин, Њемачка
Држављанство Њемачка
Висина1,83 m[1]
Маса70 kg[1]
Тимске информације
Тренутни тим
Бора Ханзго
Дисциплинадрумски
Тип возачаХронометраш
Професионална каријера
2013Тирингер Енерџи тим
2014Џајант—Шимано развојни
2015—2016АВТ—Грин Веј
2017—2018Квик—Степ Флорс
2019—Бора Ханзго[2][3]
Успјеси
Главне етапне трке
Париз—Ница2 (2020, 2021)
Првенства
Национални шампион
(друмска трка)
MaillotAlemania.PNG 1 (2019)
Друге трке
Гран при Индустрија и артиђанато 1 (2019)
Ажурирано: 28. јул 2021.

КаријераУреди

2013—2016.Уреди

Професионалну каријеру почео је у Тирингер Енерџи тиму 2013 године. Сезону је почео на Буке де л’Арте трци у Француској. Завршио је на 14 мјесту у генералном пласману, трећем мјесту у брдској и осмом мјесту у класификацији за најбољег младог возача.[5] Национално првенство Њемачке за возаче до 23 године, завршио је на 18 мјесту.[6] На трци Ђиро Чиклистико дела Вале остварио је најбољи резултат у сезони — друго мјесто на прологу дугом 2,5 km.[7] Европско првенство у вожњи на хронометар за возаче до 23 године завршио је девети,[8] док је Свјетско првенство у вожњи на хронометар за возаче до 23 године завршио на 12 мјесту.[9]

Сезону 2014 стартовао је на једнодневним тракама у Холандији, гдје није остварио значајније резултате. Након Холандије, возио је Тур де Норманди трку. Пролог на првој етапи завршио је на 28 мјесту,[10] док је у наставку трке губио вријеме и завршио је на 27 мјесту у генералном пласману.[11] Најбољи резултат остварио је на Европском и Свјетском првенству у вожњи на хронометар за возаче до 23 године, обје трке завршио је на петом мјесту.[12][13]

Године 2015 возио је трку у Хрватској у марту — Истарско прољеће, коју је завршио на 16 мјесту.[14] Први запаженији резултат остварио је на Тур де Берлин трци, гдје је завршио на осмом мјесту.[15] Најбоље резултате остварио је на Европском првенству у вожњи на хронометар за возаче до 23 године, гдје је освојио треће мјесто, 16 секунди иза побједника Стивена Ламертника;[16] на Свјетском првенству у вожњи на хронометар за возаче до 23 године, освојио је друго мјесто, сребрну медаљу, 13 секунди иза побједника Мадса Шмита.[17]

 
Шахман на Свјетском првенству за возаче до 23 године 2015.

Сезону 2016 почео је у Португалији, гдје је Волта ао Алентехо трку завршио на 18 мјесту у генералном пласману.[18] Након Португалије возио је Триптик дес Монт ет Шато трку у Белгији. Прву етапу завршио је на 52 мјесту,[19] а захваљујући другом мјесту на другој етапи дошао је до трећег мјеста у генералном пласману.[20] Трећа етапа вожена је из два дијела, истог дана; на хронометру дугом 10,3 km завршио је осми,[21] док је равну етапу 3б, дугу 91 km, завршио у групи, на 33 мјесту[22] и трку је завршио на трећем мјесту у генералном пласману.[23] Након неколико трка без значајнијих резултата, возио је Тур де Берлин трку. Трка је стартовала екипним хронометром, који је Шахманов тим завршио на другом мјесту.[24] На другој етапи, Шахман и Лукас Шелмер су побјегли групи у финишу; Шелмер га је одспринтао и Шахман је завршио етапу на другом мјесту, 18 секунди испред групе.[25] Трећа етапа вожена је из два дијела, истог дана, хронометар на етапи 3а завршио је на деветом мјесту,[26] док је етапу 3б завршио на седмом мјесту.[27] Последња етапа била је равна, није било промјена и Шахман је завршио трку на другом мјесту у генералном пласману, девет секунди иза Француза Ремија Кавање.[28] У јулу, возио је Тур Алкас трку у Француској. Трка је стартовала прологом, који је завршио на десетом мјесту, седам секунди иза Куртиса Вајта.[29] Наредне двије етапе биле су равне, али је Шахман на другој изгубио 13 секунди и пао на 27 мјесто у генералном пласману.[30] На трећој етапи, Шахман је стигао до прве побједе у сезони, тријумфовао је соло, десет секунди испред Скота Дејвиса, али са огромном предношћу испред других конкурената и преузео је прво мјесто у генералном пласману.[31] Четврта етапа је била равна, није било промјена и Шахман је освојио Тур Берлина.[32] Добру сезону употпунио је освајањем сребрне медаље на Свјетском првенству у вожњи на хронометар за возаче до 23 године; завршио је 18 секунди иза сународника Марка Матиса.[33]

2017—2018.Уреди

 
Шахман 2017. године.

Након сезона у јуниорским и развојним тимовима, у јулу 2016 потписао је први професионални уговор, за сезону 2017, са Квик—Степ Флорс тимом.[34] Прву сезону међу професионалцима почео је на Дубаи Туру, који је завршио на 84 мјесту.[35] Први бољи резултат остварио је на Тур де Романди трци, гдје је на прологу завршио четврти, осам секунди иза Фабија Фелинеа.[36] Хронометар на последњој, петој етапи, завршио је на 14 мјесту и трку је завршио на 19 мјесту у генералном пласману, минут и 58 секунди иза Ричија Порта и само три секунде иза Криса Фрума.[37] У класификацији за најбољег младог возача завршио је други, 14 секунди иза Пјера Латура.[37] Сезону је наставио на Тур оф Калифорнија трци, гдје је хронометар на шестој етапи завршио на шестом мјесту.[38] Трку је завршио званично на 14 мјесту у генералном пласману, али је завршио у групи шест возача од 10 до 15 мјеста, који су имали идентичан заостатак — 53 секунде.[39] Национално првенство Њемачке у вожњи на хронометар завршио је четврти, два минута и десет секунди иза побједника — Тонија Мартина;[40] док је национално првенство у друмској вожњи завршио пети, два минута и 11 секунди иза побједника — Маркуса Бурхарта.[41] Сезону је наставио на Тур де Полоње трци, гдје је на петој етапи отишао у бијег; на 27 km до циља, пао је, због чега је напустио трку и морао је да заврши сезону.[42]

 
Шахман на Свјетском првенству у вожњи на хронометар 2018.

Сезону 2018 стартовао је на Дубаи Туру, који је прије свега резервисан за спринтере; Трку је освојио његов сувозач Елија Вивијани, док је Шахман завршио на 88 мјесту, 14 минута иза.[43] У априлу, дебитовао је на Арденским класицима, возио је Флеш Валон. Шахман је био у нападу, а након што је достигнут, радио је за Жилијена Алафилипа, који је тријумфовао и прекинуо серију Алехандра Валвердеа од четири узастопне побједе;[44] Шахман је дебитантски наступ на популарној "Валонској стријели" завршио на осмом мјесту.[44] Возио је и други Арденски класик — Лијеж—Бастоњ—Лијеж, на којем је такође радио за Алафилипа, али је до соло побједе стигао његов други сувозач — Боб Јунгелс;[45] Шахман је завршио на 35 мјесту.[45] Квик—Степ је 30. априла објавио састав тима за Ђиро д’Италију 2018, у тиму који се фокусирао на етапне побједе са Вивијанијем, без лидера за генерални пласман, нашао се и Шахман, коме је то био дебитантски наступ на некој гранд тур трци.[46] Хронометар на првој етапи завршио је на осмом мјесту, 21 секунду иза побједника — Тома Димулена;[47] Шахман је осмим мјестом на првој етапи узео бијелу мајицу, за лидера класификације за најбољег младог возача.[47] На шестој етапи изгубио је минут и по и бијелу мајицу преузео је Ричард Карапаз.[48] На етапи 15 изгубио је 29 минута и испао је из борбе за бијелу мајицу.[49] На етапи 18 био је у бијегу, пратио је сваки напад, а у финишу је напао и побиједио 10 секунди испред Рубена Плазе. То му је била прва етапна побједа на гранд тур тркама.[50] Ђиро је завршио на 31 мјесту, сат и 40 минута иза Криса Фрума.[51] Након Ђира возио је национално првенство, гдје је хронометар завршио на четвртом мјесту, два минута иза Тонија Мартина, који је првенство освојио осми пут, седми пут заредом.[52] Почетком августа возио је Европско првенство у вожњи на хронометар, гдје је завршио на трећем мјесту, 27 секунди иза Виктора Кампенартса.[53] Сезону је наставио на Бинк Банк Туру, који је завршио на четвртом мјесту у генералном пласману 25 секунди иза Мохорича,[54] након чега је возио домаћу трку, Тур оф Дојчланд. На другој етапи, Том Димулен је напао на последњем успону, на 6 km до циља, Шахман је једини пратио. У последњем километру, Матеј Мохорич их је достигао, након чега су се гледали и спремали за спринт; Нилс Полит је то искористио, достигао их и напао, али је Шахман реаговао и побиједио у спринту, захваљујући чему је преузео лидерску мајицу.[55] Трећа етапа завршена је групним спринтом, који је Шахман завршио на седмом мјесту; побиједио је Мохорич, који је преузео вођство у генералном пласману захваљујући секундама бонификације.[56] Последњу етапу завршио је такође у групи и завршио је трку на трећем мјесту у генералном пласману, 12 секунди иза Мохорича и шест секунди иза Полита, који је побиједио на последњој етапи.[57] На Свјетском првенству, возио је све три дисциплине. Са тимом Квик—Степ Флорс освојио је златну медаљу у екипном хронометру, 18 секунди испред тима Санвеб,[58] док је трку на хронометар завршио на 11 мјесту, три минута и 40 секунди иза Роана Дениса.[59] Возио је и друмску трку, али је није завршио.[60] Сезону је завршио на другом издању Тур оф Гуангси трке у Кини, коју је завршио на 66 мјесту у генералном пласману, седам минута иза Ђанија Москона, који је освојио трку.[61]

2019.Уреди

У августу 2018. године, потписао је двогодишњи уговор са тимом Бора Ханзго.[62] Сезону 2019, почео је трци УАЕ Тур, која је настала након спајања Абу Даби Тура и Дубаи Тура.[63] Трка је стартовала екипним хронометром, који је тим Бора Ханзго завршио на деветом мјесту, 28 секунди иза Јумбо—Визме.[64] Завршио је на 13 мјесту у генералном пласману, минут и 56 секунди иза Приможа Роглича, који је освојио трку 31 секунду испред Алехандра Валвердеа.[65] Почетком марта возио је Страде Бјанке класик. Имао је механичких проблема, након чега је пао, али је успио да се врати у групу. Ипак, није имао снаге у финишу и отпао је на последњем калдрмисаном успону; завршио је на 29 мјесту, седам минута иза Жилијена Алафилипа.[66] Дан касније возио је класик Гран при Индустрија и Артиђанато. Напао је на последњем успону, што је пратио само Матиа Катанео; Шахман је био бољи у спринту и остварио је прву побједу у сезони.[67] Сезону је наставио на Вуелта а Каталуњи. На првој етапи, Томас де Гент је побиједио из бијега, док је Шахман напао у финишу из главне групе и завршио је на другом мјесту, два минута и 38 секунди иза Де Гента и четири секунде испред групе.[68] На петој етапи, отишао је у бијег заједно са Бертом Јан Линдеманом, Андрејем Амадором и Тиџејем ван Гардереном. Напао је из бијега на 10 km до циља и остварио соло побједу, 13 секунди испред групе, коју је одспринтао Мајкл Метјуз.[69] Последњу етапу завршио је на трећем мјесту, 53 секунде иза Давидеа Формола и трку је завршио на 12 мјесту у генералном пласману, три минута и 15 секунди иза Мигела Анхела Лопеза.[70]

Почетком априла, возио је Вуелта ал Паис Баско трку, гдје је побиједио на хронометру на првој етапи, девет секунди испред Данијела Мартинеза.[71] На трећој етапи, десио се пад на 6 km до циља, због којег је Алафилип морао да напусти трку; Шахман је избјегао пад и побиједио је четири секунде испред Дијега Улисија.[72] На четвртој етапи, Адам Јејтс је напао на последњем успону на 6 km до циља, пратили су Шахман, Тадеј Погачар и Јакоб Фуглсанг.[73] Погачар је напао у финишу, Шахман је пратио, почео да спринта на 150 m до циља и побиједио је четири секунде испред Погачара, остваривши трећу етапну побједу, захваљујући чему је повећао предност у генералном пласману на 42 секунде испред Јона Изагиреа.[73] На петој етапи, отпао је на последњем успону, изгубио два минута и пао на треће мјесто у генералном пласману, минут и четири секунде иза сувозача — Емануела Букмана.[74] На последњој, шестој етапи, Адам Јејтс, Погачар, Фуглсанг, Јон Изагире и Данијел Мартин су напали на успону на 65 km до циља; Јејтс је побиједио у спринту, док је Шахман завршио три и по минута иза и трку је завршио на десетом мјесту у генералном пласману, три минута и 44 секунде иза Јона Изагиреа, који је освојио трку након бијега.[75]

РеференцеУреди

  1. ^ а б „Maximilian Schachmann”. eurosport.co.uk. Приступљено 7. 5. 2018. 
  2. ^ „With Christoph Pfingsten, BORA – hansgrohe completes its roster for 2019”. bora-hansgrohe.com. Denk Pro Cycling GmbH & Co. KG. 12. 10. 2018. Приступљено 28. 7. 2021. 
  3. ^ Ryan, Barry (28. 12. 2019). „2020 Team Preview: Bora-Hansgrohe”. Cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 28. 7. 2021. 
  4. ^ „Maximilian SCHACHMANN”. museociclismo.it. Приступљено 7. 5. 2018. 
  5. ^ „Boucle de l'Artois”. procyclingstats.com. Приступљено 7. 5. 2018. 
  6. ^ „National Championships Germany U23 - R”. procyclingstats.com. Приступљено 7. 5. 2018. 
  7. ^ „Giro Ciclistico della Valle d\'Aosta Mont”. procyclingstats.com. Приступљено 7. 5. 2018. 
  8. ^ „European Time Trial Championship Men U23” (PDF). cycling2013.cz. 19. 7. 2013. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 5. 8. 2013. Приступљено 7. 5. 2018. 
  9. ^ Farand, Stephen (23. 9. 2013). „Howson powers to U23 men's time trial title”. cyclingnews.com. Приступљено 7. 5. 2018. 
  10. ^ „Tour de Normandie 2014 Classement etape” (PDF) (на језику: француском). tourdenormandiecycliste.fr. Приступљено 7. 5. 2018. 
  11. ^ „Tour de Normandie 2014”. procyclingstats.com. Приступљено 7. 5. 2018. 
  12. ^ „Time trial, M23 Hommes / Men U23” (PDF). UEC. 11. 7. 2014. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 4. 3. 2016. Приступљено 7. 5. 2018. 
  13. ^ Fotheringham, Alasdair (22. 9. 2014). „Flakemore claims U23 time trial world title for Australia”. cyclingnews.com. Приступљено 7. 5. 2018. 
  14. ^ „Istarsko proljece - Istrian Spring Trophy”. procyclingstats.com. Приступљено 7. 5. 2018. 
  15. ^ „Tour de Berlin 2014 (2.2U)”. procyclingstats.com. Приступљено 7. 5. 2018. 
  16. ^ „UEC 2015 European Road Championships - Men's U23 time trial”. roadec2015.ee. 24. 9. 2015. Архивирано из оригинала на датум 24. 9. 2015. Приступљено 7. 5. 2018. 
  17. ^ „Schmidt wins U23 time trial title at the World Championships”. cyclingnews.com. 21. 9. 2015. Приступљено 7. 5. 2018. 
  18. ^ „Volta ao Alentejo 2016”. procyclingstats.com. Приступљено 7. 5. 2018. 
  19. ^ „Le Triptyque des Monts et Châteaux 2016 - etapé 1”. procyclingstats.com. Приступљено 7. 5. 2018. 
  20. ^ „Le Triptyque des Monts et Châteaux 2016 - etapé 2”. procyclingstats.com. Приступљено 7. 5. 2018. 
  21. ^ „Le Triptyque des Monts et Châteaux 2016 - etapé 3a”. procyclingstats.com. Приступљено 7. 5. 2018. 
  22. ^ „Le Triptyque des Monts et Châteaux 2016 - etapé 3b”. procyclingstats.com. Приступљено 7. 5. 2018. 
  23. ^ „« TABLEAU D'HONNEUR - 03/04/2016 - Tournai - Chièvres” (PDF) (на језику: француском). alarrivee.be. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 16. 9. 2016. Приступљено 7. 5. 2018. 
  24. ^ „Tour de Berlin 2016 - stage 1”. procyclingstats.com. Приступљено 7. 5. 2018. 
  25. ^ „Tour de Berlin 2016 - stage 2”. procyclingstats.com. Приступљено 7. 5. 2018. 
  26. ^ „Tour de Berlin 2016 - stage 3а”. procyclingstats.com. Приступљено 7. 5. 2018. 
  27. ^ „Tour de Berlin 2016 - stage 3б”. procyclingstats.com. Приступљено 7. 5. 2018. 
  28. ^ „Tour de Berlin 2016 - General classification”. procyclingstats.com. Приступљено 7. 5. 2018. 
  29. ^ „Résultats - Tour d'Alsace 2016 - prologue”. velo101. Приступљено 7. 5. 2018. 
  30. ^ „Résultats - Tour d'Alsace 2016 - Classement 2ème étape”. velo101.com. Приступљено 7. 5. 2018. 
  31. ^ „Résultats - Tour d'Alsace 2016 - Classement 3ème”. velo101.com. Приступљено 7. 5. 2018. 
  32. ^ „Résultats - Tour d'Alsace 2016 - Classement général final”. velo101.com. Приступљено 7. 5. 2018. 
  33. ^ „World Championships: Marco Mathis wins U23 Men's time trial”. cyclingnews.com. 10. 10. 2016. Приступљено 7. 5. 2018. 
  34. ^ „Three neo-pros join Etixx – Quick-Step for 2017”. quickstepfliirscycling.com. 19. 7. 2016. Архивирано из оригинала на датум 12. 7. 2017. Приступљено 7. 5. 2017. 
  35. ^ „Dubai Tour: Marcel Kittel wins final stage as Cavendish suffers mechanical”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. 4. 2. 2017. Приступљено 7. 5. 2018. 
  36. ^ O'Shea, sadhbh (25. 4. 2017). „Tour de Romandie: Felline wins prologue”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Приступљено 7. 5. 2018. 
  37. ^ а б „Richie Porte wins the Tour de Romandie”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. 30. 4. 2017. Приступљено 7. 5. 2018. 
  38. ^ Malach, Pat (19. 5. 2017). „Tour of California: Bennett moves into yellow after Big Bear time trial”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd Immediate Media Company Ltd. Приступљено 7. 5. 2018. 
  39. ^ „George Bennett wins Tour of California”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. 20. 5. 2017. Приступљено 7. 5. 2018. 
  40. ^ „Tony Martin claims seventh national TT title”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. 23. 6. 2017. Приступљено 7. 5. 2018. 
  41. ^ „Burghardt claims German road race title”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. 25. 6. 2017. Приступљено 7. 5. 2018. 
  42. ^ „Tour de Pologne: Van Poppel claims stage 5 in Rzeszow”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. 2. 8. 2017. Приступљено 7. 5. 2018. 
  43. ^ „Dubai Tour: Viviani wins final stage to secure overall victory”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. 10. 2. 2018. Приступљено 7. 5. 2018. 
  44. ^ а б Benson, Daniel (18. 4. 2018). „Alaphilippe wins La Flèche Wallonne”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Приступљено 7. 5. 2018. 
  45. ^ а б Ryan, Barry (22. 4. 2018). „Jungels wins Liege-Bastogne-Liege”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Приступљено 7. 5. 2018. 
  46. ^ „Quick-Step Floors target Giro d'Italia sprints with Viviani”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. 30. 4. 2018. Приступљено 7. 5. 2018. 
  47. ^ а б Fletcher, Patrick (3. 5. 2018). „Giro d'Italia: Tom Dumoulin wins stage 1, Chris Froome out of the top 20”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Приступљено 7. 5. 2018. 
  48. ^ Farrand, Stephen (10. 5. 2018). „Giro d'Italia: Chaves wins on Mount Etna”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Приступљено 22. 5. 2018. 
  49. ^ Ostanek, Daniel (20. 5. 2018). „Giro d'Italia: Simon Yates takes his third stage win in Sappada”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Приступљено 22. 5. 2018. 
  50. ^ Benson, Daniel (27. 5. 2018). „Giro d'Italia stage 18: Simon Yates' lead halved atop Prato Nevoso”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Приступљено 29. 5. 2018. 
  51. ^ Ostanek, Daniel (27. 5. 2018). „Giro d'Italia: Chris Froome takes a third straight Grand Tour victory”. cyclingnews.com. Immediate Media Company Ltd. Приступљено 29. 5. 2018. 
  52. ^ „Tony Martin adds seventh consecutive German TT title”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Immediate Media Company. 29. 6. 2018. Приступљено 17. 4. 2019. 
  53. ^ „Campenaerts repeats in European Championships men's time trial title”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Immediate Media Company. 8. 8. 2018. Приступљено 17. 4. 2019. 
  54. ^ O'Shea, Sadhbh (19. 8. 2018). „Mohoric wins 2018 BinckBank Tour”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Immediate Media Company. Приступљено 17. 4. 2019. 
  55. ^ O'Shea, Sadhbh (24. 8. 2018). „Deutschland Tour: Schachmann wins stage 2”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Immediate Media Company. Приступљено 17. 4. 2019. 
  56. ^ „Deutschland Tour: Mohoric wins stage 3”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Immediate Media Company. 25. 8. 2018. Приступљено 17. 4. 2019. 
  57. ^ „Mohoric wins Deutschland Tour”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Immediate Media Company. 26. 8. 2018. Приступљено 17. 4. 2019. 
  58. ^ Ostanek, Daniel (23. 9. 2018). „World Championships: Quick-Step Floors win men's team time trial”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Immediate Media Company. Приступљено 17. 4. 2019. 
  59. ^ Ryan, Barry (26. 9. 2018). „Rohan Dennis wins time trial world title”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Immediate Media Company. Приступљено 17. 4. 2019. 
  60. ^ Ostanek, Daniel (30. 9. 2018). „Valverde crowned World Champion in Innsbruc”. cyclingnews.com. Приступљено 17. 4. 2019. 
  61. ^ „Moscon wins Tour of Guangxi”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Immediate Media Company. 21. 10. 2018. Приступљено 17. 4. 2019. 
  62. ^ „Bora-Hansgrohe sign Schachmann on two-year deal”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Immediate Media Company. 19. 9. 2019. Приступљено 17. 4. 2019. 
  63. ^ „UAE Tour”. cyclingweekly.com. Приступљено 17. 4. 2019. 
  64. ^ Farrand, Stephen (24. 2. 2019). „Jumbo-Visma win UAE Tour TTT”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Immediate Media Company. Приступљено 17. 4. 2019. 
  65. ^ O'Shea, Sadhbh (2. 3. 2019). „Sam Bennett wins final stage of UAE Tour”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Immediate Media Company. Приступљено 17. 4. 2019. 
  66. ^ „Alaphilippe wins Strade Bianche”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Immediate Media Company. 9. 3. 2019. Приступљено 17. 4. 2019. 
  67. ^ „Schachmann wins GP Industria & Artigianato”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Immediate Media Company. 10. 3. 2019. Приступљено 17. 4. 2019. 
  68. ^ Frattini, Kristen (25. 3. 2019). „Catalunya: De Gendt solos to stage win”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Immediate Media Company. Приступљено 17. 4. 2019. 
  69. ^ Frattini, Kristen (29. 3. 2019). „Volta a Catalunya: Schachmann wins stage 5”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Immediate Media Company. Приступљено 17. 4. 2019. 
  70. ^ Fotheringham, Alasdair (31. 3. 2019). „Lopez secures Volta a Catalunya victory”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Immediate Media Company. Приступљено 17. 4. 2019. 
  71. ^ Weislo, Laura (8. 4. 2019). „Itzulia Basque Country: Schachmann wins stage 1”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Immediate Media Company. Приступљено 17. 4. 2019. 
  72. ^ Weislo, Laura (10. 4. 2019). „Tour of the Basque Country: Schachmann wins stage 3 in Estibaliz”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Immediate Media Company. Приступљено 17. 4. 2019. 
  73. ^ а б Frattini, Kristen (11. 4. 2019). „Tour of the Basque Country: Schachmann wins another on stage 4”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Immediate Media Company. Приступљено 17. 4. 2019. 
  74. ^ Frattini, Kristen (12. 4. 2019). „of the Basque Country: Buchmann wins stage 5”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Immediate Media Company. Приступљено 17. 4. 2019. 
  75. ^ Ryan, Barry (13. 4. 2019). „Ion Izagirre wins the Tour of the Basque Country”. Cyclingnews.com. Bath, UK: Immediate Media Company. Приступљено 17. 4. 2019. 

Спољашње везеУреди