Марија Аделсхајм-Поповић

Марија Аделсхајм-Поповић (свк. Maria Adelsheim-Popovićová; Кошице, 13. мај 1822Београд, 13. фебруар 1875) била је словачка и српска позоришна глумица.[1]

Марија Аделсхајм-Поповић
Датум рођења(1822-05-13)13. мај 1822.
Место рођењаКошице
 Аустријско царство
Датум смрти13. фебруар 1875.(1875-02-13) (52 год.)
Место смртиБеоград
 Кнежевина Србија

БиографијаУреди

Марија Аделсхајм-Поповић је пореклом из Словачке, из племићке породице Пецко. Као глумица дебитовала је у Пожуну 1846. године у једној немачкој позоришној дружини, променивши своје породично име Пецко у Аделсхајм, јер се њена породица противила њеној жељи да се посвети глуми.[a] Извесно време била је чланица Карловог позоришта у Бечу одакле 1855. године, на позив Димитрија Деметра, прелази у Загреб у тек основано Хрватско народно казалиште.[2]

У Загребу упознаје глумца Лазу Поповића, једног од синова свештеника Луке Поповића из Врањева, за кога се удаје 1863. године и са њим 1867. године одлази у Нови Сад, где у јесен 1868. године постаје чланица Српског народног позоришта.[2] Овим браком Марија улази у чувену „уметничку династију” поп-Луке Поповића.[b] У Новом Саду успешно игра две сезоне, до 26. септембра 1868. године као стална гошћа.[1]

Од априла 1869. године неколико месеци игра у београдском Народном позоришту. Београђани су је на сцени гледали још 1862. године, приликом чувеног гостовања Мандровићеве дружине из Загреба.[2] Загребачки глумци су тада, мада у невољи због турског бомбардовања Београда, били прихваћени са великим одушевљењем и као уметници и као браћа. На београдским позоришним листама Марија Аделсхајм појављивала се и као Гђа Вељковићка. Посебно је запажена била у улози Мејриме у истоименој драми Матије Бана.[1]

Од јесени 1869. године гостује по јужнословенским крајевима са путујућом позоришном дружином свога мужа.[1] У јесен 1874. године дружина се распада и Марија се, заједно са Лазом, враћа у Београд.[9] Те зиме доживела је несрећу — пала је на поледици. Оперисана је али је, услед тешких повреда које је том приликом задобила, умрла на врхунцу стваралачког полета.[2]

Марија Аделсхајм-Поповић била је врло даровита, образована, интелигентна и једна од најбољих глумица свога доба.[2] У првом глумачком нараштају београдског Народног позоришта она се, уз Марију Јеленску, истицала лепим образовањем и смислом за педагошки рад, што је нарочито користило младим глумцима. Пера Добриновић је увек истицао да за свој нагли глумачки успон може да захвали управо њој.[1]

УлогеУреди

Са подједнаком уверљивошћу и спонтаношћу у каријери је остварила низ значајних улога:[2][1]

  • Софија (Јуран и Софија,[c] Иван Кукуљевић Сакцински),
  • Мејрима (Мејрима, Матија Бан),
  • Ружица (Ослобођење Бошњака, М. Бан),
  • Дебора (Дебора, Саломон Херман фон Мозентал),
  • Маца (Граничари, Јосип Фрајденрајх),
  • Црна краљица (Црна краљица, Ј. Фрајденрајх)
  • Јелисавета (Марија Стјуарт, Фридрих Шилер),
  • Марија (Марија Тјудор, Виктор Иго),
  • Мати (Крштено писмо, Аугуст Вилхелм Ифланд),
  • Херцогиња (Чаша воде, Ежен Скриб),
  • Фадета (Цврчак,[d] Шарлота Бирх-Пфајфер),
  • Софија (Два наредника, А. Мејлар и Б. Добињи),
  • Марта (Балканска царица, Никола I Петровић Његош),
  • Лепосава (Звонимир, Јован Суботић),
  • Јелисавета (Јелисавета, кнегиња црногорска, Ђура Јакшић),
  • Јелисавета (Гроф Есекс, Хајнрих Лаубе) и др.

НапоменеУреди

  1. ^ Братислава, главни град Словачке, некада је носио име Pressburg (немачко име), Pozsony (мађарско име) или Пожун (српско име)
  2. ^ Бројна породица овог свештеника је српском позоришту дала седам чувених имена, пет кћери и два сина. Свој живот су позоришту посветили Љубица Коларовић, Катица Поповић, Драгиња Ружић, Јелисавета - Јеца Добриновић, Софија Вујић, Лазa и Паја Поповић. О деци попа Луке може се рећи да су сви били талентовани за по­зорницу, а изнад свега вредни и амбициозни. Служили су свима за пример. Они су посебно добродошли српском позоришту, баш у најтежем перио­ду, периоду његовог настајања. Заједно са снајама и зетовима, међу којима су били, осим Марије,[1] Димитрије Ружић, Пера Добриновић и Димитрије Коларовић[3] ова „уметничка династија” је једно време сачињавала готово половину трупе Српског народног позоришта у Новом Саду[4] и представљали су моћан и веома утицајан породични круг, не само у глумачкој дружини него и у органима Друштва за Српско народно позориште.[5] Глумачку традицију наставили су и унуци проте Луке: Зорка Тодосић, Емилија Поповић[6], Милка Марковић[7] и Лука Поповић.[8]
  3. ^ Јуран и Софија Ивана Кукуљевића Сакцинског је прва драма изведена на хрватском језику и штокавском нарјечју на позорницама северне Хрватске, 1839. године.[10]
  4. ^ Драматизација романа Мала Фадета, Жорж Санд

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 „АДЕЛСХАЈМ-ПОПОВИЋ Марија”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 18. 1. 2017. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Stojković 1979, стр. 149—150
  3. ^ Stojanović, Olja (2016). Zorka Todosić : 1864-1936 (PDF). Beograd: Muzej pozorišne umetnosti Srbije. ISBN 978-86-80629-87-2. COBISS.SR 226043148
  4. ^ „Тајне љубави чувених Срба (6): Грех са свастиком”. Vesti on-line. Приступљено 10. 1. 2017. 
  5. ^ „ДОБРИНОВИЋ Зорка”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 14. 1. 2017. 
  6. ^ Блажић, Мирјана. „Гости из Прошлости”. Радио Београд 1. РТС. Приступљено 12. 1. 2017. 
  7. ^ „Максимовић Вујић, Софија”. Српски биографски речник. [Књ.] 5, Кв-Мао (PDF). Нови Сад: Матица српска. 2011. ISBN 978-86-7946-085-1. Приступљено 13. 1. 2017. COBISS.SR 266200327
  8. ^ MEČKIĆ, LAZAR. „Luka Popović”. NBO - Novi Bečej On-line. Приступљено 18. 1. 2017. 
  9. ^ „ПОПОВИЋ Лаза”. Енциклопедија СНП. Српско народно позориште, Нови Сад. Приступљено 24. 2. 2017. 
  10. ^ „‘JURAN I SOFIJA’: Prva drama izvedena na hrvatskom jeziku i štokavskom narječju na pozornicama sjeverne Hrvatske”. zagreb.info. Приступљено 20. 2. 2017. 

ЛитератураУреди

  • Stojković, Borivoje S. (1979). Istorija srpskog pozorišta od srednjeg veka do modernog doba : (drama i opera). Beograd: Muzej pozorišne umetnosti SR Srbije. COBISS.SR 46929415
  • Српска породична енциклопедија. Књ. 1, А-Ар. Београд: Народна књига - Алфа, Политика. 2006. ISBN 86-331-2730-X. COBISS.SR 129480460

Спољашње везеУреди