Марија Ангелина Немањић
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Марија Ангелина (Дука Палеолог) Немањић (грч. Μαρία Αγγελίνα Δούκαινα Παλαιολογίνα; рођена 1350/1351, преминула 28. децембра 1394) је била српска принцеза из друге половине 14. века, која је била краткотрајна господарица Епира, од убиства њеног супруга Томе Прељубовића (1366—1384) 23. децембра 1384. године, до њене удаје за Изаула де Буонделмонтија (1385—1411), у фебруару 1385. године. Била је ћерка Душановог (краљ 1331 — 1346, цар 1346—1355) полубрата Симеона Уроша (1359—1370) и сестра Јована Уроша (1370—1373), а себе је називала василисом тј. царицом Епира.
| Марија Ангелина | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1350. |
| Датум смрти | 28. децембар 1394. (43/44 год.) |
| Место смрти | Јањина, |
| Породица | |
| Супружник | Тома Прељубовић, други муж Исаило Буонделмонти |
| Потомство | Ирина Прељубовић |
| Родитељи | Симеон Урош Томаиса Орсини |
| Династија | Немањићи |
| Претходник | Тома Прељубовић |
| Наследник | Изаул де Буонделмонти |
Биографија
уреди Током 1359. и 1360. године, Радослав Хлапен, очух Томе Прељубовића покренуо је офанзиву ка Тесалији у покушају да из ње потисне Симеона Синишу. Он у томе није успео, али је рат окончан споразумом према коме је Синиша Хлапену предао Костур, а Тому је оженио својом ћерком Маријом Ангелином.
На захтеве становника Јањине, да их заштити од сталних албанских напада, Синиша је 1366. године у град упутио Тому, коме је доделио титулу деспота. Током наредних година, он је водио борбе против њих, са променљивим успехом, да би 1381. године, уз помоћ Османлија, отпочео офанзиву против њих и до 1384. године је успео да оствари победу у рату против њих. Због своје суровости у овим борбама, Тома је добио надимак Албаноктонос (грч. Αλβανοκτόνος) тј. Албаноубица.
Период Томине владавине Епиром, детаљно је описан у Јањинској хроници, насталој око 1440. године. Њен писац има јасно изражен непријатељски став према њему и приказује га као похлепног и окрутног тиранина, за разлику од његове супруге Марије Ангелине, која је приказана као побожна и морална жена. Са друге стране, Лаоник Халкокондил наводи да је она била жена сумњивих моралних погледа и неверна супруга Томи Прељубовићу.
Поред рата против Албанаца, Тома је успешно ратовао и против кнежевине Ахаје и преосталих латинских поседа на Пелопонезу. Он је у једној бици, вођеној у Акарнанији 1379. године, потукао војску Јовановаца и заробио Фирентинца Изаула де Буонделмонтија.
Против Томе Прељубовића је у Јањини склопљена завера и он је 23. децембра 1384. године, пронађен мртав у свом кревету, пререзаног врата, а према Јањинској хроници, убио га је један од припадника његове личне гарде. За новог владара је проглашена Томина удовица Марија, која се већ у фебруару 1385. године, по препоруци свог брата Јована који је тада био монах у Метеорима, преудала за Буонделмонтија.
Марија Ангелина је преминула 28. децембра 1394. године, а уколико је имала деце, она је највероватније нису надживела.
Ктиторска делатност Марије Ангелине
уредиМарија Ангелина и њен супруг Тома Прељубовић, су били донатори православних манастира. У манастиру Преображења у Метеорима, чији је ктитор био Маријин рођени брат Јован, чува се икона Неверног Томе, на којој су приказани и Тома Прељубовић и Марија Ангелина. Поред тога, у шпанском граду Куенки, седишту истоимене провинције, чува се реликвијар-диптих на коме су приказани Исус, Богородица и још 28 светаца. Ликови ктитора су данас исчезли, али су опстали натписи на основу којих се зна да је реч о Томи и Марији. Сматра се да је он послужио као узор за прављење још једног диптиха, који је Марија поклонила манастиру Преображења, а који је само делимично очуван.
Породично стабло
уреди| 16. Стефан Урош I | ||||||||||||||||
| 8. Стефан Милутин | ||||||||||||||||
| 17. Јелена Анжујска | ||||||||||||||||
| 4. Стефан Урош III Дечански | ||||||||||||||||
| 18. Ђорђе I Тертер | ||||||||||||||||
| 9. Ана Тертер | ||||||||||||||||
| 19. Кира Марија Асен | ||||||||||||||||
| 2. Симеон Урош | ||||||||||||||||
| 20. Константин Палеолог | ||||||||||||||||
| 10. Јован Палеолог | ||||||||||||||||
| 21. Ирина Палеолог Раулина | ||||||||||||||||
| 5. Марија Палеолог | ||||||||||||||||
| 22. Theodore Metochites, megas logothetis | ||||||||||||||||
| 11. Ирена Метохитиса | ||||||||||||||||
| 1. Марија Ангелина Немањић | ||||||||||||||||
| 24. Richard Orsini | ||||||||||||||||
| 12. Јован I Орсини | ||||||||||||||||
| 6. Јован II Орсини | ||||||||||||||||
| 26. Нићифор I Комнин Дука | ||||||||||||||||
| 13. Марија Комнина Дукина Анђелина | ||||||||||||||||
| 27. Ана Палеолог Кантакузин | ||||||||||||||||
| 3. Томаиса Орсини | ||||||||||||||||
| 28. Michael (Demetrios) Komnenos Doukas, despotes in Epirus | ||||||||||||||||
| 14. Andronikos Angelos Palaiologos | ||||||||||||||||
| 29. Ана Тертер | ||||||||||||||||
| 7. Ана Палеолог | ||||||||||||||||
| 30. Georgios Kokalas | ||||||||||||||||
| 15. X Kokala | ||||||||||||||||
Види још
уредиЛитература
уреди- Kazhdan, Alexander P., ур. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504652-6.
- Nicol, Donald M. (1984). The Despotate of Epiros 1267-1479: A Contribution to the History of Greece in the Middle Ages (2. проширено изд.). Cambridge University Press.
- Nicol, Donald M. (1993). The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453 (2. изд.). Cambridge University Press.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- MARIA ANGELINA PALAIOLOGINA: ABUSED WIFE OR HUSBAND SLAYER?
