Милка Куфрин

милка куфрин
милка куфрин
	Милка Куфрин
Лични подаци
Датум рођења	15. октобар 1921.
Место рођења	Пургарија, код Јастребарског, Краљевина СХС
Датум смрти	28. јануар 2000. (78 год.)
Место смрти	Загреб, Хрватска
Професија	друштвено-политичка радница
Породица
Супружник	Раде Булат
Деловање
Члан КПЈ од	1941.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије; 1941—1945.
Херој
Народни херој од	23. јула 1953.
Одликовања

Милка Куфрин (Пургарија, код Јастребарског, 15. октобар 1921 — Загреб, 28. јануар 2000) била је учесница Народноослободилачке борбе, друштвено-политичка радница СФР Југославије и Социјалистичке Републике Хрватске и народни херој Југославије.

Биографија

Рођена 15. октобра 1921. године у селу Пургарија, код Јастребарског. Потиче из сељачке породице. Основну школу је завршила у селу Окићу, а гимназију у Загребу, где се касније уписала се на Агрономски факултет.

Још у средњој школи, Милка, 1938. године, постаје чланица Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). На факултету је, због своје активности у омладинском покрету, брзо запажена. На првој години студија изабрана за секретара скојевске групе, а била је и председник Одбора за скупљање народне помоћи. Са групом скојеваца, Милка је прикупљала пакете за Црвени крст — који су слати учесницима Шпанског грађанског рата, које су се налазили у логорима у Француској.

Априла 1941. године, после окупације Краљевине Југославије и проглашења Независне Државе Хрватске (НДХ), избачена је са факултета. Тада, по задатку Партије, одлази у родни крај, где се повезује с партијском организацијом у селу Хорвати. Ту је постала члан Котарског комитета СКОЈ-а за Јастребарско и Самобор. У свом селу, Окићу, основала је прву скојевску групу.

Народноослободилачка борба

У јуну 1941. године, усташе су покушале да је ухапсе, али је успела побећи. Једно време се скривала код мештана села, а када су јој усташе ухапсиле родитеље и сестре, илегално одлази у Загреб.

Крајем јуна 1941. постаје чланица Месног комитета СКОЈ-а за Загреб и чланица Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Организује и учествује у акцијама скојевских организација у припремању и вршењу диверзантских акција, у писању парола и у уништавању усташких и немачких плаката-прогласа. Крајем октобра 1941. године, одлази из Загреба, и преко Карловца, долази у партизане, на Петрову гору. Ту убрзо постаје чланица Окружног комитета СКОЈ-а за Карловац, и ради на стварању и јачању омладинских организација на Кордуну. Учествовала је и у акцијама партизанских одреда.

Априла 1942. године Милка одлази, с групом партизана, по одлуци Централног комитета КП Хрватске, с Кордуна на подручје Покупља и Жумберка, да у тим крајевима ради на развијању Народноослободилачког покрета (НОП). У Жумберку постаје заменик политичког комесара Прве жумберачке чете, која је вршила честе диверзантске акције на прузи Загреб–Карловац, уништавала поједина усташка упоришта. Милка је заједно с Миланом Мраовићем, народним херојем, у Хрватском Лесковцу разоружала железничку стражу и заробила 9 домобрана. Касније је била постављена за политичког комесара Треће чете батаљона „Јосип Краш“, с којом је вршила свакодневне акције у непосредној близини окупираног Загреба.

У новембру 1942. године постала је чланица Окружног комитета КПХ за Покупље. Али убрзо после тога, по задатку Партије, напушта овај крај и одлази на Кордун, где постаје секретар Покрајинског комитета СКОЈ-а за Хрватску.

Као омладински руководилац обилазила је подручја Кордуна, Лике, Покупља, Жумберка, Славоније, Подравине и Калника, радећи на стварању организације СКОЈ-а на терену и у партизанским јединицама. Године 1943. Милка је изабрана за председника Савеза антифашистичке омладине Хрватске. Учествовала је на Првом конгресу Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије (УСАОЈ), новембра 1942. у Бихаћу, и Другом конгресу, маја 1944. у Дрвару. Била је и већник на Првом, Другом и Трећем заседању Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Хрватске (ЗАВНОХ).

Послератни период

После ослобођења Југославије, бирана је на подручју Јастребарског и Самобора за народног заступника Сабора НР Хрватске и посланика Савезне скупштине у пет сазива. Завршила је Економски факултет, била подсекретар у Савезном секретаријату за робни промет, председник Савезног комитета за туризам, чланица Савезног извршног већа (СИВ), чланица Извршног већа Сабора НР Хрватске и чланица Централног комитета Савеза комуниста Хрватске. Била је и чланица Председништва Републичког одбора СУБНОР-а Хрватске.

Милкин супруг, генерал Раде Булат, такође је био народни херој Југославије. О њој је 2008. године написао књигу, „Милка Куфрин народни херој”.

Умрла је 28. јануара 2000. године у Загребу. Сахрањена је на гробљу Мирогој у Загребу.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем и Орден за храброст. Орденом народног хероја одликована је 23. јула 1953. године.^[1]

Референце

^ Narodni heroji 1 1982, стр. 433.

Литература

Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Beograd: Sedma sila. 1957. COBISS.SR 4864263
Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970. COBISS.SR 4897031
Bijelić, Krste (1980). Heroine Jugoslavije. Zagreb: Spektar. COBISS.SR 49275399
Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167

Спољашње везе

СУБНОР Хрватске — Милка Куфрин, народни херој — Раде Булат
Прогон антифашиста у Хрватској Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)

[FOOTNOTENarodni_heroji_11982433-1] Narodni heroji 1 1982, стр. 433.

[1]