Отворите главни мени

Олга Јовичић Рита (Ужичка Пожега, 3. фебруар 1921Прозор, 11. јул 1942), учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. Била је прва жена политички комесар у Народноослободилачкој војсци Југославије.

ОЛГА ЈОВИЧИЋ
Jovicic Olga.JPG
Олга Јовичић Рита
Датум рођења(1921-02-03)3. фебруар 1921.
Место рођењаУжичка Пожега
 Краљевина СХС
Датум смрти11. јул 1942.(1942-07-11) (21 год.)
Место смртиоколина Прозора
Независна Држава Хрватска НД Хрватска
Професијастудент
Чланица КПЈ од1940.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Народни херој од20. децембра 1951.

БиографијаУреди

Рођена је 3. фебруара 1920. године у Ужичкој Пожеги. Убрзо по Олгином рођењу, породица се преселила у Краљево, где је Олга завршила основну школу и гимназију. Године 1939. године отишла је на студије у Београд. На факултету је брзо избила у прве редове напредних студената. У чланство Комунистичке партије Југославије примљена је 1940. године.

Окупаторска полиција је хапси после напада Немачке на Совјетски Савез, јуна 1941. године. Упркос злостављању Олга се у затвору добро држала. Августа 1941. побегла је из затвора са једном другарицом и другом. Тада је ступила у Краљевачки партизански одред „Јован Курсула“. Олга и њена другарица биле су прве партизанке у Краљевачком одреду. У Одреду постаје руководилац за агитацију и пропаганду, одлази у села, држи говоре и састанке.

За време Прве непријатељске офанзиве повлачи се са главнином партизанских јединица у Санџак. При формирању Прве пролетерске ударне бригаде, у Рудом, 21. децембра 1941. године, на захтев свих бораца Краљевачког одреда, именована је за политичког комесара Прве чете Четвртог (краљевачког) батаљона. Олга је била прва жена политички комесар у Народноослободилачкој војсци Југославије.

Олга је храбро издржала све борбе које је водио Четврти (краљевачки) батаљон Прве пролетерске бригаде. Боље него остали борци она издржава напоре Игманског марша, борби на Јахорини, у Другој и Трећој непријатељској офанзиви, у походу на Босанску крајину и у покрету ка сливу Неретве. Олга је оправдала поверење које се јој дали борци Краљевачког батаљона избором за комесара чете.

Када је непријатељ опколио партизанске јединице на Романији, у зиму 1942. године, и настојао да их уништи, Прва чета Четвртог батаљона добила је задатак да затвори правац од Рогатице. Олга је била болесна, са високом температуром, командир чете и борци једва су је наговорили да остане у амбуланти. После неколико километара Олга је стигла чету, није могла да остане у амбуланти док њена чета иде на тако важан и одговоран задатак. Те ноћи заједно са четом пробијала се кроз снежне наносе на Романији, ка Јахорини, и учествовала у свим борбама.

Јула 1942. године, у време борби за Прозор, дуго је убеђивала муслиманске жене у селу Дуге, где је био смештен Четврти (краљевачки) батаљон, да помогну и прихвате борце. Када се враћала на положај своје чете, из неутврђеног правца је испаљен на њу митраљески рафал. Пала је тешко рањена. Другови су је однели у село Дуге где је ускоро подлегла ранама.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 20. децембра 1951. године, проглашена је за народног хероја.

ЛитератураУреди

  • Жене Србије у НОБ. Београд: Просвета/Нолит. 1975. 
  • Хероине Југославије. Загреб: Спектар. 1980. 
  • Народни хероји Југославије том I. Београд: Народна књига. 1982.