Општине Црне Горе
Списак јединица локалне самоуправе у Црној Гори:
Списак општина
уреди- Главни град Подгорица
- Пријестоница Цетиње
- Општина Андријевица
- Општина Бар
- Општина Беране
- Општина Бијело Поље
- Општина Будва
- Општина Гусиње
- Општина Даниловград
- Општина Жабљак
- Општина Зета
- Општина Колашин
- Општина Котор
- Општина Мојковац
- Општина Никшић
- Општина Петњица
- Општина Плав
- Општина Плужине
- Општина Пљевља
- Општина Рожаје
- Општина Тиват
- Општина Тузи
- Општина Улцињ
- Општина Херцег Нови
- Општина Шавник
Хронологија
уредиОвај чланак или један његов део није ажуриран. Ажурирајте овај чланак како би приказао недавне догађаје или најновије доступне информације. Погледајте страницу за разговор за више информација. |
Године 1945. Црна Гора је законом територијално подјељена на 3 града: Никшић, Подгорицу и Цетиње (имали су статус Среских народних одбора), 17 срезова и 294 мјесна народна одбора и мјесна градска народна одбора који су били у саставу срезова. Већ 1946. године смањен је број срезова на 14, а број мјесних народних одбора и мјесних градских народних одбора на 180.
Године 1947. статус града су добила и Пљевља (и има их укупно 4), број срезова је смањен на 13, а број мјесних народних одбора, мјесних народних одбора варошица и мјесних народних одбора вароши (у саставу срезова) на 145.
Наредне 1948. укида се 7 мјесних народних одбора и формира 2 нова.
Током 1949. године смањује се број мјесних народних одбора за још 3, а Бар, Бијело Поље, Даниловград, Иванград, Колашин, Котор, Улцињ и Херцегнови постају Градови у саставу срезова.
Током 1951. године сви градови улазе у састав срезова осим Титограда који је ван среза као Народни одбор града Титограда, такође се укида један мјесни народни одбор.
1952. године доношењем Закона о подјели Народне Републике Црне Горе на срезове, градове и општине формира се 10 срезова и Град Титоград (у рангу среза), 84 општине од којих су 9 биле градске општине.
1955. године доношењем Закона о подручју срезова и општина у Народној Републици Црној Гори образује се 5 срезова са 36 општина које су биле у њиховом саставу.
Године 1957. број општина се смањује на 28, а крајем исте године је донијет закон о укидању срезова од 1. јануара 1958. године.
1960. године доношењем Закона о подјели Народнеој Републике Црне Горе на општине број општина је смањен на 20 и оваква територијална организација ће остати непромјењена наредних 30 година.
1990. године је поново формирана општина Андријевица (Сл. Лист СРЦГ 45/1990), а промјена је званично заживјела 1. јула 1991. године.
2005. године доношењем Закона о Главном граду формиране су градске општине Голубовци и Тузи.
2013. године је формирана општина Петњица.
2014. године је формирана општина Гусиње.
2018. године је формирана општина Тузи.
2022. године је формирана општина Зета.[1]
Статистика (2023)
уреди| # | Грб | Општина | Сједиште | Површина | Становништво | Густина | Етничка већина | Језичка већина | Вјерска већина | |||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| км² | # | укупно | # | по км² | # | |||||||
| 1 |  |
Општина Андријевица | Андријевица | 283 | 3,910 | 14 | Срби (67,25%) | српски (75,55%) | православље | |||
| 2 |  |
Општина Бар | Бар | 598 | 45,812 | 77 | Црногорци (42,26%) | црногорски (40,25%) | православље | |||
| 3 |  |
Општина Беране | Беране | 544 | 24,645 | 45 | Срби (59,82%) | српски (69,15%) | православље | |||
| 4 |  |
Општина Бијело Поље | Бијело Поље | 924 | 38,662 | 42 | Срби (43,13%) | српски (48,15%) | православље | |||
| 5 |  |
Општина Будва | Будва | 122 | 27,445 | 225 | Срби (35,79%) | српски (43,73%) | православље | |||
| 6 |  |
Пријестоница Цетиње | Цетиње | 899 | 14,494 | 16 | Црногорци (91,17%) | црногорски (85,77%) | православље | |||
| 7 |  |
Општина Даниловград | Даниловград | 501 | 18,617 | 37 | Црногорци (57,31%) | српски (50,64%) | православље | |||
| 8 | Општина Гусиње | Гусиње | 157 | 3,933 | 25 | Бошњаци (57,13%) | босански (50,77%) | ислам | ||||
| 9 |  |
Општина Херцег Нови | Херцег Нови | 235 | 30,824 | 131 | Срби (48,34%) | српски (57,25%) | православље | |||
| 10 |  |
Општина Колашин | Колашин | 897 | 6,700 | 7 | Црногорци (52,07%) | српски (58,25%) | православље | |||
| 11 |  |
Општина Котор | Котор | 335 | 22,746 | 68 | Црногорци (46,43%) | српски (43,63%) | православље | |||
| 12 |  |
Општина Мојковац | Мојковац | 367 | 6,728 | 18 | Црногорци (54,01%) | српски (57,08%) | православље | |||
| 13 |  |
Општина Никшић | Никшић | 2,065 | 65,705 | 32 | Црногорци (59,46%) | српски (49,48%) | православље | |||
| 14 | Општина Петњица | Петњица | 173 | 4,957 | 29 | Бошњаци (51,90%) | босански (62,09%) | ислам | ||||
| 15 |  |
Општина Плав | Плав | 328 | 9,050 | 28 | Бошњаци (65,64%) | босански (60,53%) | ислам | |||
| 16 |  |
Општина Плужине | Плужине | 854 | 2,177 | 3 | Срби (74,46%) | српски (84,47%) | православље | |||
| 17 |  |
Општина Пљевља | Пљевља | 1,346 | 24,134 | 18 | Срби (66,41%) | српски (72,92%) | православље | |||
| 18 |  |
Главни град Подгорица | Подгорица | 1,441 | 179,505 | 125 | Црногорци (54,54%) | српски (44,81%) | православље | |||
| 19 |  |
Општина Рожаје | Рожаје | 432 | 23,184 | 54 | Бошњаци (84,66%) | босански
(74,05%) |
ислам | |||
| 20 |  |
Општина Шавник | Шавник | 553 | 1,569 | 3 | Црногорци (53,82%) | српски (54,88%) | православље | |||
| 21 |  |
Општина Тиват | Тиват | 46 | 16,338 | 355 | Срби (34,47%) | српски (39,15%) | православље | |||
| 22 | Општина Тузи | Тузи | 236 | 12,979 | 55 | Албанци (62,55%) | албански (60,25%) | ислам | ||||
| 23 |  |
Општина Улцињ | Улцињ | 255 | 20,507 | 80 | Албанци (73,53%) | албански (74,28%) | ислам | |||
| 24 | Општина Зета | Голубовци | 153 | 16,071 | 105 | Црногорци (49,81%) | српски (63,79%) | православље | ||||
| 25 |  |
Општина Жабљак | Жабљак | 445 | 3,569 | 9 | Црногорци (50,43%)) | српски (61,00%) | православље | |||
Карта
уреди- Карта општина Црне Горе 2014. године
Будућност
уредиТакође, постоје приједлози за формирање општина: Сутоморе, Петровац на Мору и Грбаљ.[2]
Референце
уреди- ^ „Zeta postala samostalna opština”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2022-08-18.
- ^ „Паштровићи траже да Петровац буде општина”. ИН4С (на језику: српски). 16. 9. 2014. Приступљено 13. 5. 2021.
