Портал:Кошарка/Биографија/Архива
Изабрани чланци
уреди
Јануар уреди
Владе Дивац (3. фебруар 1968, Пријепоље, Србија, Југославија) је прослављени бивши југословенски и српски кошаркаш. Од 2009. године је председник Олимпијског комитета Србије.
Дивац је играо на позицији центра у Слоги, Партизану, Лејкерсима, Хорнетсима, Црвеној звезди (у Евролиги) и Кингсима. Био је један од првих Европљана који је заиграо у НБА. Са кошаркашком репрезентацијом Југославије освојио је два светска првенства, три европска првенства и две сребрне медаље на Олимпијским играма. За национални тим Југославије је одиграо 145 утакмица и постигао 1345 поена.
Иако активан играч, Дивац је био на положају председника Партизана у периоду од 2000. до 2004. Након завршетка играчке каријере постао је скаут Лос Анђелес Лејкерса и спортски директор кошаркашке секције Реал Мадрида. Године 2008. УЛЕБ га је сврстао међу 50 људи који су најзаслужнији за развој кошарке у Европи.
Дивац се бави и хуманитарним радом. Са Жарком Паспаљем, Александром Ђорђевићем, Предрагом Даниловићем, Зораном Савићем, Дејаном Бодирогом и Жељком Ребрачом основао је хуманитарну организацију Група 7. Дивац је због свог хуманитарног рада постао амбасадор добре воље Уједињених нација.
Фебруар уреди
Јао Минг (кин: 姚明, Yao Ming; Шангај, 12. септембар 1980) је бивши кинески кошаркаш. Играо је за Хјустон рокетсе у НБА лиги. Са својих 229 центиметра висине био је највиши активни кошаркаш у НБА лиги у време своје последње сезоне.
Јао је рођен у Шангају где је као тинејџер почео да игра кошарку за Шангај шарксе. У њиховом сениорском тиму одиграо је пет сезона, а у последњој сезони освојио првенство у кинеској ЦБА лиги. Након што је од Шаркса добио дозволу да напусти клуб драфтован је од стане Хјустон рокетса као први пик на драфту 2002. године. Јао је осам пута изабран да наступа као стартер за тим Западне конференција на Ол-стар утакмицама, а пет пута је биран у најбољи тим НБА лиге. Са Рокетсима је четири пута стизао до плеј-офа, а 2009. године Рокетси су прошли прво коло плеј-офа, што је био велики успех с обзиром да им то није пошло за руком још од 1997. године. Јао је пропустио укупно 250 утакмица у последњих шест година своје каријере због повреда стопала и чланка.
Он је један од најпознатијих кинеских спортиста који има уговор са више познатих компанија. Његова прва сезона у НБА лиги била је инспирација за документарни филм који носи име „Јаова година", а заједно са НБА аналитичарем Риком Бучером написао је аутобиографију „Јао: Живот у два света“.
Март уреди
Александар Ђорђевић Саша (Београд, 26. август 1967) је бивши југословенски и српски кошаркаш. У својој каријери играо је за Партизан, Олимпију Милано, Фортитудо, Портланд Трејлблејзерсе, Барселону, Реал Мадрид и Скаволини. Освојио је 2 првенства Југославије (1987. и 1992), 2 купа Југославије (1989. и 1992), 3 првенства Шпаније (1997, 1999 и 2000), 3 Купа Радивоја Кораћа (1989, 1993. и 1999) и Куп европских шампиона 1992.
Одиграо је 108 утакмица у дресу репрезентације Југославије, са којом је освојио сребрну медаљу на Олимпијским играма 1996, злато са Светског првенства 1998, злата с Европских првенстава 1991, 1995. и 1997, као и бронзу 1987. године.
Ђорђевић се памти по својим тројкама у последњој секунди у финалу Купа европских шампиона 1992. (за Партизан) и на утакмици против Хрватске (за репрезентацију Југославије) на Европском првенству 1997. 1995. године примио је златну значку Спорта, награду за најбољег спортисту у Југолсавији, a Југословенски олимпијски комитет му је доделио награду за најбољег мушког спортисту.
Играчку каријеру је завршио 3. јула 2005. године, убрзо се отиснуо у тренерске воде и био је шеф стручног штаба италијанског прволигаша Армани Џинс Милано. Један је од југословенских амбасадора добре воље и оснивач хуманитарне организације „Групе 7“.
Април уреди
Ејси Ло (енгл. Acie Law, Далас, САД, 25. јануар 1985) је амерички кошаркаш. Игра на позицији плејмејкера. Тренутно игра за Олимпијакос. На својој четвртој години на универзитету Texas A&M Ло је постигао 1.653 поена и забележио 540 асистенција. Остао је упамћен међу навијачима по погођеном шуту за три поена у последњој секунди против њиховог највећег ривала Тексас лонгхорса 1. марта 2006. године, као и по изванредној партији у неизвесној утакмици против Канзаса 3. фебруара 2007. године коју је Тексас добио са 69:66. Као награду за Лоове заслуге универзитет Тексас је одлучио да дрес са бројем 1 који је он носио повуче из употребе. Ло је први играч у историји универзитета којем је указана ова част.
Ејси Ло IV је рођен у Даласу. Син је Ејсија и Долорес Ло. Добио је име по свом прадеди (Ејси Ло старији), кога никад није упознао. Његов деда (Ејси Ло млађи) је преминуо 1997. године након што је претрпео срчани удар док је гледао бокс меч између Мајка Тајсона и Холфилда, заједно са младим Ејси Лоом IV и његовим оцем Ејси Лоом III, који је својевремено играо плејмејкера на универзитету Ксавијер. Ло има старијег брата и две млађе сестре.
Мај уреди
Андреј Генађевич Кириленко (рус. Андрей Геннадьевич Кириленко; Ижевск, 18. фебруар 1981) руски је кошаркаш. Тренутно је члан Минесота Тимбервулвса у НБА лиги. Изабран је у 1. кругу (24. укупно) НБА драфта 1999. од стране Јута Џеза. Игра на позицији ниског крила, а може играти и крилног центра.
На Европском првенству у кошарци 2007. године изабран је за најкориснијег играча турнира (MVP) где је Русија освојила златну медаљу.
Познат је под два надимка: АК-47 (Андреј Кириљенко, његов број на дресу је 47), и Иван Драго зато што подсећа на овог филмског лика.
Кириленко је рођен у Ижевску, главном граду Удмуртске републике у Руској федерацији, али је одрастао у Санкт Петербургу. Његова жена Маша, певачица је и кћерка бившег руског репрезентативца Андреја Лопатова. Такође има брата Фјодора.
Јун уреди
.jpg)
Радивој Кораћ „Жућко" (5. новембар 1938 — 2. јун 1969) је био један од најбољих југословенских кошаркаша. Са репрезентацијом је освојио две сребрне медаље на Европским првенствима (1961, 1965), две на Светским првенствима (1963, 1967) и Олимпијским играма 1968., као и бронзану медаљу на Европском првенству 1963, и четири првенства Југославије.
Кораћ је рођен у Сомбору у породици Богдана и Загорке Кораћ. Почео је да игра за БСК (ОКК Београд) са 16 година и играо је крилног центра са висином од 193 cm, а тренер му је био Борислав Станковић. Са ОКК Београдом Кораћ је освојио четири првенства Југославије (1958, 1960, 1963, 1964) Кораћ је био први стрелац и играч Стандарда из Лијежа, првака Белгије (1967/68), играјући за Петрарку из Падове, био је први стрелац првенства Италије (592 поена на 22 утакмице).
Познат по надимку Жућко, постао је један од најбољих југословенских играча током 1960-тих. Проглашен је спортистом године у Југославији 1960. Био је најбољи стрелац првенства Југославије седам година узастопно, што је највише у историји југословенске кошарке, са просеком поена по утакмици од 32,7. Кораћ је био познат по свом карактеристичном извођењу слободних бацања, са две руке одоздо, држећи лопту пре шута непосредно изнад терена.
Јул уреди
Обрад Белошевић је српски кошаркашки судија (Лесковац, 28. априла 1928. — Београд, 20. јануара 1986) који је са првом генерацијом кошаркашких судија ушао у новоотворену Кућу славних ФИБА 1. марта 2007. у Алкобендасу у Шпанији.
Судио је преко 300 утакмица Првенства Југославије од 1951. до 1976. године. Делио је прваду на Олимпијским играма у Мексику 1968., светским прванствима 1970. и 1974. Два пута је судио финале Купа европских шампиона 1969. у Барселони (КК ЦСКА Москва - КК Реал Мадрид) и 1970. у Сарајеву (Варезе - КК ЦСКА Москва). Једном је судио и финале Купа Радивоја Кораћа.
Уочи финала Куп европских шампиона 1977. у Београду између (Макабија и Варезеа, ФИБА му је доделила Сребрну пиштаљку за изузетан допринос суђењу у светској кошарци
Август уреди
Шакил О'Нил (енгл. Shaquille O'Neal; 6. март 1972) бивши је амерички професионални кошаркаш. Играо је на позицији центра, а изабран је у 1. кругу (1. укупно) НБА драфта 1992. од стране Орландо меџика. Игравши за Орландо Меџик, Лос Анђелес Лејкерсе, Мајами Хит, Финикс сансе, Кливленд кавалирсе и Бостон селтиксе, О'Нил је остварио многе успехе. Освојио је 4 НБА прстена, 2000. године проглашен је најкориснијим играчем лиге, 3 пута је биоНајкориснији играч НБА финала. О'Нил је петнаестероструки НБА Ол-стар, четрнаест пута је биран у Ол-НБА екипу и три пута у најбољу дефанзивну петорку.
У периоду од 2000. до 2002. године О'Нил је уз помоћ Кобија Брајанта освојио чак три узастопне НБА титуле и сва три пута је однео награду за најкориснијег играча НБА финала. Након несугласица с Брајантом и изгубљеног НБА финала 2004. године, О'Нил је мењан у Мајами Хит. С њима је провео четири године, а у сезони 2005/06. О'Нил је уз Вејдову помоћ освојио свој четврти НБА прстен. Након сезоне 2007/08. О'Нил се преселио у Финикс сансе и с њима је одиграо једну сезону, али ипак нису стигли до плејофа. Након завршетка сезоне 2008/09., О'Нил се придружио Кливленд Кавалирсима, а задњу НБА сезону одиграо је у дресу Бостон Селтикса и убрзо након тога објавио пензионисање од професионалне кошарке.
Септембар уреди
Дејан Бодирога (рођен 2. марта 1973. у Зрењанину) је српски кошаркаш. Многи љубитељи кошарке га сматрају најбољим играчем који никада није играо у NBA лиги. Са репрезентацијом Југославије Бодирога је освојио сребро на Олимпијским играма 1996., два Светска првенства и 3 Европска првенства. Два пута је био добитник златне значке Спорта, награде за најбољег спортисту у Југославији. Дејан Бодирога је познат је због лидерства, кошаркашке интелигенције и способности да игра на свим позицијама.
Члан је хуманитарне организације Група 7.
Дејан Бодирога је рођен 2. марта 1973. у породици Васе и Милке Бодироге. У почетку је тренирао фудбал, а кошарком је почео да се бави са 13 година у кошаркашком клубу Машинац (Серво Михаљ) под надзором тренера Радета Првулова. У први тим Машинца га је са 15 година увео Миодраг Николић, бивши кошаркаш ОКК Београда и југословенски репрезентативац.
Октобар уреди
Серж Ибака (енгл. Serge Ibaka; Бразавил, Република Конго, 18. септембар 1989) конгоански је кошаркаш који поседује и шпанско држављанство. Игра на позицији крилног центра и тренутно наступа за Оклахома Сити Тандере. На НБА драфту 2008. одабрали су га Сијетл Суперсоникси као 24. пика. Члан је шпанске кошаркашке репрезентације.
Ибака је рођен у Бразавилу, Републици Конго. И отац и мајка су му били кошаркаши. Отац му је играо у Републици Конго и за конгоански национални тим а мајка му је играла у Демократској Републици Конго. Почео је играти кошарку као веома мали у његовом првом клубу „Avenir du Rail“, користећи спорт као излаз после ране смрти мајке и очевог одласка у Други конгоански рат. Ибака је као тинејџер отишао у Шпанију и почео играти за јуниорске тимове а највише за CB L'Hospitalet са којим је освојио неколико турнира.
Одабран је као 24 избор НБА драфта 2008. године од стране Сијетл Суперсоникса. Постао је први играч из Републике Конго који је изабран на НБА драфту, иако су Оклахома Сити Тандери (тим који је наследио Суперсонксе) одлучили да остане у Европи. Тада је потписао трогодишњи уговор са АЦБ лигашем Манресом остављајући опцију да после сваке сезоне може отићи у НБА. У АЦБ лиги је постизао 7,1 поен, 4,5 скокова и 1 блокаду за 16 минута просечно по мечу.
Новембар уреди
Александар Ђорђевић Саша (Београд, 26. август 1967) је бивши југословенски и српски кошаркаш. У својој каријери играо је за Партизан, Олимпију Милано, Фортитудо, Портланд Трејлблејзерсе, Барселону, Реал Мадрид и Скаволини Пезаро. Освојио је 2 првенства Југославије (1987. и 1992), 2 купа Југославије (1989. и 1992), 3 првенства Шпаније (1997, 1999 и 2000), 3 Купа Радивоја Кораћа (1989, 1993. и 1999) и Куп европских шампиона 1992.
Одиграо је 108 утакмица у дресу репрезентације Југославије, са којом је освојио сребрну медаљу на Олимпијским играма 1996, злато са Светског првенства 1998, злата с Европских првенстава 1991, 1995. и 1997, као и бронзу 1987. године.
Ђорђевић се памти по својим тројкама у последњој секунди у финалу Купа европских шампиона 1992. (за Партизан) и на утакмици против Хрватске (за репрезентацију Југославије) на Европском првенству 1997. 1995. године примио је златну значку Спорта, награду за најбољег спортисту у Југолсавији, a Југословенски олимпијски комитет му је доделио награду за најбољег мушког спортисту. 2008. УЛЕБ га је изабрао међу 50 људи који су најзаслужнији за развој кошарке у Европи.
Играчку каријеру је завршио 3. јула 2005. године, убрзо се отиснуо у тренерске воде и био је шеф стручног штаба италијанског прволигаша Армани Џинс Милано. Један је од југословенских амбасадора добре воље и оснивач хуманитарне организације „Групе 7“.