Портал:Кошарка/Биографија
Биографија чланци
уреди
01. недеља уреди
Мајкл Џефри Џордан (енгл. Michael Jeffrey Jordan; Бруклин, 17. фебруар 1963) бивши је професионални амерички је бизнисмен и бивши кошаркаш, који је играо на позицијама бека и крила. Играо је 15 сезона у НБА, између 1984. и 2003. године, освојивши шест титула са Чикаго булсима. Био је саставни дио популаризације кошарке и НБА лиге широм свијета 1980-их и 1990-их, поставши глобална културна икона. На његовом профилу на сајту НБА стоји да је „по признању Мајкл Џордан најбољи кошаркаш свих времена“.
Изабран је као трећи пик прве рунде НБА драфта 1984. од стране Чикаго булса и брзо је постао једна од највећих звијезда лиге, забављајући публику својим поентирањем док је стекао репутацију једног од најбољих одбрамбених играча лиге. Због способности скакања, које је демонстрирао извођењем закуцавања са линије слободних бацања у такмичењима за закуцавање, добио је надимке „Ер Џордан“ и „Његово ваздушно височанство“. Прву НБА титулу са Булсима освојио је 1991. након чега је освојио још двије заредом, добивши сва три пута награду за најкориснијег играча финала и два пута за најкориснијег играча НБА. Послије паузе од једне сезоне да би играо бејзбол нижих лига, водио је тим до још три титуле заредом у периоду од 1996. до 1998. освојивши сва три пута награду за најкориснијег играча финала и два пута за најкориснијег играча НБА, а у сезони 1995/96. Булси су поставили рекорд лиге са 72 побједе и 10 пораза. Укупно је 14 пута играо на ол-стар утакмици, десет пута је изабран у први идеални тим НБА и једном у други тим, десет пута је био најбољи стријелац лиге, девет пута је изабран у прву одбрамбену петорку, а три пута је био најбољи по броју украдених лопти.
По други пут се повукао у јануару 1999. године, вративши се 2001. и играо је за Вашингтон визардсе до 2003. када је завршио каријеру. Са репрезентацијом Сједињених Америчких Држава освојио је два пута златну медаљу на Олимпијским играма. Уврштен је у кошаркашку кућу славних и у ФИБА кућу славних; рекордних 49 пута се појавио на насловној страници часописа Спортс илустрејтед. Написао је неколико књига о свом животу и глумио је у неколико филмова, укључујући Свемирски баскет.
02. недеља уреди
.jpg)
Радивој Кораћ (Сомбор, 5. новембар 1938 — Каменица, 2. јун 1969), познат под надимком Жућко, био је југословенски и српски кошаркаш. Познат је по играма у свом клубу ОКК Београду и у репрезентацији Југославије. Један је од најбољих југословенских кошаркаша свих времена; проглашен је спортистом године у Југославији 1960.
Са репрезентацијом је освојио двије сребрне медаље на Свјетском првенству, двије сребрне и једну бронзану на Европском првенству, као и сребрну медаљу на Олимпијским играма 1968. и четири првенства Југославије. Четири пута је био најбољи стријелац Европског првенства и седам пута најбољи стријелац Прве лиге Југославије. Играјући за ОКК Београд, на утакмици Купа европских шампиона против Алвика из Стокхолма 1965. године, постигао је 99 поена и скоро изједначио рекорд Вилта Чејмберлена који је 1962. на утакмици између Филаделфија вориорса и Њујорк никса, постигао 100 поена.
Уврштен је у кошаркашку кућу славних и међу 50 особа које су највише допринјеле развоју Евролиге. Домаћи куп Србије носи назив Куп Радивоја Кораћа, а у периоду од 1972. до 2002. одржавало се такмичење под називом Куп Радивоја Кораћа, које је било треће такмичење по важности у Европи. Погинуо је у саобраћајној несрећи у 30-тој години.
03. недеља уреди
Вилтон Норман „Вилт“ Чејмберлен (енгл. Wilton Norman "Wilt" Chamberlain; Филаделфија, САД, 21. август 1936 — Лос Анђелес, САД, 12. октобар 1999) бивши је амерички кошаркаш.
Играо је на позицији центра, а изабран је на НБА драфт 1959. године од стране Филаделфија вориорса, а у својој петнаестогодишњој каријери наступао је за Харлем глобтротерсе, Филаделфија/Сан Франциско вориорсе, Филаделфија севентисиксерсе и Лос Анђелес лејкерсе, освојивши два пута НБА лигу, по једном са Филаделфија севентисиксерсима и Лос Анђелес лејкерсима. Четири пута је проглашен за најкориснијег играча НБА, једном за најкориснијег играча НБА финала, једном за новајлију године и једном за најкориснијег играча ол-стар утакмице, на којој је учествовао 13 пута. Десет пута је изабран у идеални тим НБА, од чега седам пута и први тим и три пута у други; два пута је изабран у НБА најбољи одбрамбени тим. Седам пута је био најбољи стријелац лиге и 11 пута најбољи скакач.
Једини је играч који је у једној НБА сезони остварио просјеке веће од 40 и 50 поена по утакмици и једини је који је у једној утакмици постигао 100 поена. Каријеру је завршио са постигнутих 31.419 поена и 23.924 скокова, поставивши рекорд по броју скокова, а до фебруара 2024. имао је преко 12.000 скокова више од најближег активног играча. Уврштен је у кошаркашку Куће славних, као и на најбољих 35 играча за 35 годишњицу, најбољих 50 за 50 годишњицу и најбољих 75 на 75 годишњицу. Након НБА каријере, био је успјешан бизнисмен и остварио је неколико глумачких улога, међу којима је глумио и у филму Конан уништитељ.
04. недеља уреди
.jpg)
Вилијам Фелтон „Бил“ Расел (енгл. William Felton "Bill" Russell; Монро, Луизијана, 12. фебруар 1934 — Мерсер Ајланд, Вашингтон, 31. јул 2022) био је амерички кошаркаш и кошаркашки тренер. Играо је на позицији центра за Бостон селтиксе и сматра се једним од најбољих кошаркаша свих времена. Пет пута је био Најкориснији играч НБА, 11 пута је био у идеалном тиму НБА, три пута у првом и осам пута у другом тиму, а такође је 12 пута био учесник НБА ол-стар утакмице и једном најкориснији играч ол-стара. Био је предводник славне династије Селтикса која је у 13 сезона под његовим вођством освојила 11 титула првака НБА. Заједно са хокејашем Хенријем Ричардом из НХЛ држи рекорд за највише титула освојених од стране појединачног спортисте у било којем професионалном спорту у Сјеверној Америци. Са репрезентацијом Сједињених Америчких Држава освојио је златну медаљу на Олимпијским играма 1956. у Мелбурну. Четири пута је био најбољи скакач лиге, а у 12 сезона заредом имао је преко 1.000 скокова и на другом је мјесту по броју скокова и скокова по утакмици у историји лиге, иза Вилта Чејмберлена. Такође је и клупски рекордер по броју скокова. Један је од два играча у историји НБА са преко 50 скокова на једној утакмици, поред Чејмберлена, који му је био велики ривал и други најважнији играч те генерације.
Осим у играчком, имао је и важну улогу у друштвеном животу, с предводећи први талас тамнопутих играча у лиги, а такође је био и први тамнопути кошаркаш који је постигао статус суперзвијезде. Осим као играч, три сезоне је водио Селтиксе као тренер-играч, чиме је такође постао први тамнопути тренер у историји сјеверноамеричког професионалног спорта, као и први тамнопути тренер који је освојио титулу првака. Уврштен је у кошаркашку кућу славних и као играч и као тренер, а такође је уврштен и у ФИБА кућу славних.
Умро је 2022. године, а њему у част су током НБА сезона 2022/23. сви играчи на горњој десној страни предњег дијела дреса носили број 6, који је Расел носио током играчке каријере, на црној позадини. У његову част, НБА је повукла из употребе број 6 у свим клубовима, са изузетком да тај број могу да наставе да носе играчи који су га носили прије доношења одлуке, што је било први пут у историји да је један број повучен из цијеле лиге.
05. недеља уреди
Џејмс Нејсмит (енгл. James Naismith); 6. новембра 1861. Алмант, Онтарио), био је љекар, хришћански капелан, спортски тренер и изумитељ кошаркашке игре.
По жељи родитеља требало је да буде свјештеник, студирао је и завршио теологију, али се занимао и другим стварима. Упоредо са теологијом завршио је и умјетност, а током студија бавио се и спортом, играјући амерички фудбал. Прво је играо за екипу УМЦА из Монтреала, а затим је прешао у амерички град Спрингфилд, гдје је завршио и студије физичког васпитања. Од 1919. до 1937. био је директор Канзас универзитета.
За бољу физичку припремљеност својих студената, играча америчког фудбала, током зимских мјесеци смислио је нову игру коју је назвао basket ball. Он је подијелио свој тим у двије групе, на крају сале је поставио двије корпе на поду и рекао играчима да им је задатак да јајолику фудбалску лопту убаце, како знају и умију, у корпу. Пошто у почетку није било правила и играли су могли да заклоне корпу тијелом, он је одлучио да корпе подигне на одређену висину, а пошто су лопту морали да ваде пењући се мердевинама послије сваког поготка, одлучио је да одсијече дно корпе и да лопта сама пропада.
Прва утакмица је одиграна 20. јануара 1892. године. Нејсмит је својих 18 фудбалера подијелио у двије групе по девет и гледаоцима приказао нову игру. Прва утакмица на универзитету одиграна је 9. фебруара 1895. а 1897. организовано је прво првенство САД под окриљем америчке атлетске уније.
Умро је 28. новембра 1939. а уврштен је и у кошаркашку кућу славних и у ФИБА кућу славних.
06. недеља уреди
.jpg)
Никола Јокић (Сомбор, 19. фебруар 1995) српски је кошаркаш. Игра на позицији центра, а тренутно наступа за Денвер нагетсе. Први је Србин који је проглашен за најкориснијег играча НБА лиге. Награду за најбољег кошаркаша најјаче кошаркашке лиге на свету освојио је два пута, у сезонама 2020/21. и 2021/22. Поставио је и оборио бројне индивидуалне играчке рекорде у НБА лиге.
Три сезоне је наступао за Мега Лекс и проглашен је за најкориснијег играча Јадранске лиге. Изабран је у другом кругу НБА драфта 2014. као 41. пик од стране Денвер нагетса са којима је у јулу 2015. потписао уговор. Остварио је најбржи трипл-дабл у историји НБА лиге за само 14 минута и 33 секунде проведених на терену. Уједно је постао европски кошаркаш са највећим бројем трипл-дабл мечева и ушао међу 10 најбољих играча по том параметру у историји НБА лиге. Године 2019. изабран је први пут да игра на Ол-стар утакмици. У сезони 2018/19. предводио је тим до плеј-офа, у којем је Денвер први пут послије десет година прошао прво коло. Три пута је изабран у најбољу петорку НБА лиге: 2019, 2021. и 2022. године. Предводио је Денвер нагетсе до прве историјске НБА титуле у сезони 2022/23. гдје је био један од најзаслужнијих за побједу у финалној серији против Мајами хита и проглашен је за најкориснијег играча финала.
Са репрезентацијом Србије је освојио сребрну медаљу на Олимпијским играма 2016. године. Кошаркашки савез Србије додијелио му је награду за најбољег српског кошаркаша три пута.
07. недеља уреди
.jpg)
Вордел Стефен Кари II (енгл. Wardell Stephen Curry II; Акрон, 14. март 1988) амерички је кошаркаш, који тренутно игра за Голден Стејт вориорсе на позицији плејмејкера и носи број 30. Вориорси су га изабрали у првом кругу НБА драфта 2009. као 7. пика. Одликује га погађање тројки из великих удаљености.
Три сезоне је играо на Дејвидсон колеџу, гдје је наступао за екипу Дејвидсон вајлдкетса. Син је некадашњег професионалног кошаркаша Дела Карија, који је 16 сезона наступао у НБА лиги, играјући за Јуту, Кливленд, Шарлот, Милвоки и Торонт. Старији је брат Сета Карија, који такође игра у НБА.
Године 2015. на Ол-стару побиједио је у такмичењу у брзом шутирању тројки, освојио је први шампионски прстен са Голден Стејтом и проглашен за најкориснијег играча сезоне. У сезони 2015/16. други пут је добио награду за најкориснијег играча, а са 73 побједе на 82 утакмице Вориорси су оборили рекорд Чикаго булса из сезоне 1995/96. Освојио је други шампионски прстен у сезони 2016/17. послије трећег НБА финала у низу. У сезони 2017/18. освојио је трећи шампионски прстен са Голден Стејтом, а четврти прстен је освојио у сезони 2021/22. када је први пут проглашен за МВП финала.
Рекордер је НБА лиге по постигнутим тројкама у регуларној сезони и у плеј-офу, а такође, први је кошаркаш у историји који је постигао преко 400 тројки у регуларном дијелу сезоне. У тандему са саиграчем Клејом Томпсоном, заједнички држе рекорд лиге по броју постигнутих тројки у регуларној сезони и добили су надимак Сплеш браћа. Дана 14. децембра 2021. године постао је играч са највише постигнутих тројки у НБА, престигавши Реј Алена на вјечној листи.
Са сениорском репрезентацијом САД освојио је двије златне медаље на Свјетском првенству (2010. и 2014). Поједини кошаркашки стручњаци, играчи и навијачи сматрају да је најбољи шутер у историји НБА лиге.
08. недеља уреди
Дирк Вернер Новицки (нем. Dirk Werner Nowitzki; Вирцбург, 19. јун 1978) бивши је њемачки кошаркаш, који је играо на позицији крилног центра. Један од најбољих европских кошаркаша свих времена.
Каријеру је почео у родном Вирцбургу и заиграо је у Другој лиги Њемачке са 16 година. У марту 1998. играо је на турниру америчких кошаркаша против играча из остатка свијета, а исте године је изабран као девети пик на драфту од стране Милвоки бакса, који су га трејдовали у Далас мавериксе. У тиму је постао стални члан прве петорке, а 2006. је стигао до финала НБА лиге. Године 2011. предводио је тим до прве титуле у историји НБА. Више пута је био члан ол-стар екипе, неколико пута је био изабран у најбољу петорку лиге, док је у сезони 2006/07. проглашен за најкориснијег играча НБА и тако постао први Европљанин који је добио то признање.
Године 2019. завршио је каријеру, а у НБА је постигао преко 30.000 поена.
Са репрезентацијом Њемачке је освојио сребрну медаљу на Европском првенству 2005. у Београду.
09. недеља уреди
Желимир Жељко Обрадовић (Чачак, 9. март 1960) српски је кошаркашки тренер и бивши југословенски кошаркаш. Тренутно је тренер Партизана. Најуспјешнији је европски кошаркашки тренер у историји.
Каријеру је почео у Борцу, након чега је 1984. прешао у Партизан. За репрезентацију је заиграо релативно касно, са 28. година, на Олимпијским играма y Сеулу 1988. гдје је освојио сребрну медаљу. Његова играчка каријера је привремено прекинута када је осуђен на двије године затвора јер је усмртио пјешака у саобраћајној несрећи, после чега је одслужио војни рок у ЈНА и пропустио је сезону 1988/1989. Након повратка на терен освојио је златну медаљу на Свјетском првенству 1990. y Аргентини. Каријеру је завршио у Партизану 1991. када је почео да тренира клуб и освојио је Евролигу у сезони 1992. након чега је отишао у Хувентуд, са којим је освојио Евролигу 1994. Са Реал Мадридом је освојио Евролигу по трећи пут 1995. након чега је освојио пет пута са Панатинаикосом (2000, 2002, 2007, 2009 и 2011) и једном са Фенербахчеом (2017).
У тренерској каријери је освојио укупно 64 трофеја и признања. Евролигу је освајио девет пута са пет различитих клубова, док је 18 пута био учесник фајнал фора Евролиге. Као тренер репрезентације СР Југославије освојио је Европско првенство 1997. и Свјетско првенство 1998.
10. недеља уреди
_(cropped2).jpg)
Леброн Рејмон Џејмс старији (енгл. LeBron Raymone James Sr.; Акрон, Охајо, 30. децембар 1984) амерички је кошаркаш који тренутно наступа за Лос Анђелес лејкерсе. Сматра се једним од најбољих кошаркаша свих времена, а често се пореди са Мајклом Џорданом, у расправи ко је најбољи свих времена. Играјући за Кливленд кавалирсе, Мајами хит и Лос Анђелес лејкерсе, постао је једини играч у историји НБА лиге који је освојио титулу са три различита тима, као и награду за најкориснијег играча НБА финала.
Играо је у десет финала лиге, од чега осам заредом, са Мајамијем и Кливлендом, од 2011. до 2018. а освојио је четири пута титулу. Четири пута је добио награду за најкориснијег играча лиге, четири пута за најкориснијег играча НБА финала, рекордних 20 пута је играо на НБА Ол-стару, три пута је добио награду за најкориснијег играча Ол-стара, рекордних 13 пута је уврштен у први тим НБА, три пута у други тим, три пута у трећи тим, пет пута је изабран у први одбрамбени тим и једном у други тим, по једном је био најбољи стријелац и најбољи асистент лиге, а проглашен је за рукија године 2004. када је и уврштен у идеални тим рукија. Рекордер је по броју постигнутих поена у НБА лиги, по чему је престигао на вјечној листи Карима Абдул Џабара, Карла Малона, Кобија Брајанта и Мајкла Џордана, а рекордер је и по броју поена у плеј-офу. По броју асистенција је на четвртом мјесту вјечне листе, са преко 10.000, а остварио је и преко 10.000 скокова.
Са репрезентацијом Сједињених Америчких Држава, освојио је двије златне медаље на Олимпијским играма — 2008. и 2012, бронзану медаљу на Играма 2004, бронзану медаљу на Свјетском првенству 2006. и златну медаљу на Америчком првенству 2007. године.
11. недеља уреди
Дражен Петровић (Шибеник, 22. октобар 1964 — Денкендорф, 7. јун 1993) био је југословенски и хрватски кошаркаш српског поријекла. Његов старији брат је бивши југословенски и хрватски кошаркаш и тренер Александар Петровић. Каријеру је почео у Шибенци, гдје је провео четири године, након чега је 1984. прешао у Цибону, са којом је у прве двије сезоне освојио два пута Европигу. Године 1988. прешао је у Реал Мадрид, са којим је освојио Куп, постигавши 62 поена у финалу против Барселоне. Године 1989. изабран је на НБА драфту као 60 пик од стране Портланд трејлблејзерса, гдје је провео двије сезоне и незадовољан минутажом трејдован је у Њу Џерзи нетсе. Са тимом је играо плеј-оф два пута и једном је изабран у трећи тим лиге.
Са репрезентацијом Југославије освојио је бронзану и сребрну медаљу на Олимпијским играма 1984. и 1988. а са репрезентацијом Хрватске сребрну медаљу 1992. Године 1985. примио је златну значку Спорта, награду за најбољег спортисту у Југославији.
Погинуо је у саобраћајној несрећи у Њемачкој 7. јуна 1993. Године 2008. УЛЕБ га је изабрао међу 50 људи који су најзаслужнији за развој кошарке у Европи.
12. недеља уреди
Пау Гасол Саез (кат. Pau Gasol; Барселона, 6. јул 1980) бивши је шпански кошаркаш. Био је шест пута учесник НБА ол-стара и четири пута је биран у Идеални тим НБА, два пута у други и два пута у трећи тим. Два пута је освојио НБА лигу, оба пута са Лос Анђелес лејкерсима узастопно 2009. и 2010. Био је НБА руки године 2002. са Мемфис гризлисима, као први играч који није Американац који је освојио ту награду. Сматра се једним од најбољих крилних центара свих времена, а такође се сматра једним од најбољих европских кошаркаша свих времена. Старији је брат бившег НБА играча Марка Гасола.
Каријеру је почео у Барселони, а 2001. је је изабран је као трећи пик у првој рунди на НБА драфту од стране Атланта хокса, али су његова права промијењена на Ванкувер Гризлисе. Поставио је рекорд франшизе Гризлиса по по броју изведених и погођених слободних бацања. Послије више од шест сезона у тиму, који се преселио у Мемфис и промијенио име у Мемфис гризлисе, прешао је у Лос Анђелес лејкерсе 2008. са којима је освојио двије титуле, а 2014. прешао је у Чикаго булсе. Послије двије године у тиму, 2016. је прешао у Сан Антонио спарсе, након чега је 2019. прешао у Милвоки баксе. За Милвоки је одиграо само три утакмице прије него што се повриједио и морао је да се оперише, а након сезоне без уговора, 2021. се вратио у Барселону, са којом је освојио титулу првака шпанске АЦБ лиге и играо је финале Евролиге 2020/21. На крају сезоне завршио је каријеру.
Са репрезентацијом Шпаније освојио је Свјетско првенство, три титуле на Европском првенству, двије сребрне и једну бронзану олимпијску медаљу. Проглашен је за најкориснијег играча Свјетског првенства 2006. као и за најкориснијег играча Европских првенстава 2009. и 2015. и са двије МВП награде, дијели прво мјесто са Крешимиром Ћосићем. Такође је најбољи стријелац Европског првенства свих времена.
Године 2021. постао је члан Међународног олимпијског комитета, а 2023. објављено је да ће бити уврштен у Нејсмит Меморијал кошаркашку кућу славних.
13. недеља уреди
Сузан Бриџит Су Берд (енгл. Suzanne Brigit Sue Bird; Сајосет, Њујорк, 16. октобар 1980) бивша је америчка кошаркашица која је током цијеле каријере играла за Сијетл сторм из Женске националне кошаркашке асоцијације (ВНБА). Сијетл сторм ју је драфтовао као првог пика на ВНБА драфту 2002. и сматра се једном од највећих кошаркашица у историји ВНБА. До 2021. једина је играчица ВНБА која је освојила титуле у три различите деценије. Била је на функцији у НБА тиму Денвер нагетсима, као њихов сарадник за кошаркашке операције. Такође је играла за три тима у Русији, а има двојно држављанство са САД и Израелом.
У средњој школи, била је играчица године у држави Њујорк и играчица године часописа New York Daily News. У последњој години у непораженом тиму Универзитета у Конектикату 2002. године, освојила је трофеј Вејд и награду Нејсмит као најбоља колеџ играчица године. Трострука је добитница награде Ненси Либерман као најбољи бек године на колеџу, док је предводила свој тим до учинка од 114–4.
Освојила је четири пута ВНБА лигу, пет пута златну медаљу на Олимпијским играма са репрезентацијом Сједињених Америчких Држава, четири пута Свјетско првенство и четири пута Евролигу. Укупно је бирана 13 пута за ол-стар меч и осам пута је бирана у идеални тим ВНБА, од чега пет пута у први тим и три пута у други. Године 2011. изабрана је међу 15 најбољих кошаркашица у историји ВНБА, а 2022. завршила је каријеру.
14. недеља уреди
Фил Џексон (енгл. Phil Jackson; 17. септембар 1945. Дир Лоџ, Монтана) бивши је амерички кошаркаш, кошаркашки тренер и функционер.
Играо је на позицији крилног центра и освојио је двије титуле НБА лиге са Њујорк никсима, за које је играо десет година, након чега је двије године играо за Њу Џерзи нетсе. Након завршетка играчке каријере, почео је тренерску и првих пет година је тренирао углавном америчке клубове ван НБА, док је 1987. постао помоћни тренер Чикаго булса. Године 1989. преузео је функцију тренера Булса, које је предводио до 1998. и освојио је шест пута НБА лигу. Од 1999. до 2004. био је тренер Лос Анђелес лејкерса, које је након једне године паузе поново тренирао од 2005. до 2011. Са Лејкерсима је освојио пет пута НБА и са укупно 11 титула поставио је рекорд по броју титула једног тренера у НБА. Године 2011. завршио је тренерску каријеру.
Године 2014. именован је за генералног менаџера Њујорк никса, гдје је био до јуна 2017.
15. недеља уреди
Душан Домовић Булут (Нови Сад, 23. октобар 1985) српски је кошаркаш који је био рангиран на 1. мјесту на ранг-листи кошаркаша у категорији 3x3 од стране Међународне кошаркашке федерације (ФИБА). Сматра се најбољим 3x3 играчем свих времена.
Рођен је у Новом Саду, кошарком се бави од малена, наступао је за Меридиани и Војводину, као и за македонски Кожув. Од 2012. игра 3x3 професионално; наступао је је за екипу Нови Сад Ал-Вахда, као и за Партизан 3х3. Од 2021. наступа у америчкој Биг 3 лиги.
Са репрезентацијом Србије освојио је четири златне и једну сребрну медаљу на 3х3 Свјетском првенству, двије златне и једну сребрну на Европском првенству, као и бронзану медаљу на Олимпијским играма.
16. недеља уреди
_(cropped).JPG)
Василис Спанулис (грч. Βασίλης Σπανούλης; Лариса, 7. август 1982) бивши је грчки кошаркаш. Играо је на позицијама плејмејкера и бека.
Троструки је освајач Евролиге, са два највећа грчка ривала: Панатинаикосом (2009) и Олимпијакосом (2012, 2013). Био је и најкориснији играч Евролиге у сезони 2012/13. као и три пута најкориснији играч фајнал фора. Осам пута је био члан идеалне петорке Евролиге, три пута у првој а пет пута у другој постави. Играо је и НБА, за Хјустон рокетсе једну сезону.
Са репрезентацијом Грчке је освојио златну медаљу на Европском првенству 2005. у Србији и Црној Гори. Године 2006. освојио је сребрну медаљу на Свјетском првенству у Јапану а има и бронзану медаљу са Европског првенства 2009. у Пољској. Каријеру је завршио 2021. као најбољи стријелац Евролиге у историји.
17. недеља уреди
Соња Васић (рођена Петровић; Београд 18. фебруар 1989) бивша је српска кошаркашица која је наступала за репрезентацију Србије. Висока је 189 центиметара и играла је на позицији крилног центра.
Професионалну каријеру је почела 2006. године у Црвеној звезди. Након двије операције укрштених лигамената колена, са 23 године је хтјела да заврши професионалну каријеру. Године 2007. проглашена је за најбољу младу играчицу Европе, а годину дана раније напустила је Црвена звезду и прешла у Барселону као малољетна. Након Барселоне прешла је у француски Бруж, са којим је освојила троструку круну, а затим у Спартак Москву, са којим је два пута освојила Евролигу. Године 2012. играла је за ВНБА тим Чикаго скај, након чега се вратила у Спартак, а 2014. прешла је у УСК Праг, са којим је у првој сезони освојила Евролигу.
Са репрезентацијом Србије освојила је двије златне и једну бронзану медаљу на Европском првенству и бронзану медаљу на Олимпијским играма.
Године 2021. завршила је каријеру.
18. недеља уреди
.jpg)
Хаким Абдул Олајџувон (енгл. Hakeem Abdul Olajuwon; 21. јануар 1963) бивши је нигеријско-амерички кошаркаш у периоду од 1984. до 2002. Играо је на позицији центра за Хјустон рокетсе и Торонто рапторсе у НБА лиги. Сматра се једним од најбољих кошаркаша свих времена.
Рођен је у нигеријском граду Лагосу, а из земље је отпутовао како би играо за Универзитет у Хјустону. Током каријере на колеџу три пута је играо у плеј-офу, а на драфту 1984. Хјустон рокетси су га изабрали као првог пика. Са Ралфом Сампсоном оформио је дуо назван „Куле близнакиње“. Њих двојица су предводили Хјустон до финала НБА лиге 1986. гдје су изгубили у шест утакмица од Бостон селтикса. Након што је 1988. године Сампсон трејдован у Голден Стејт вориорсе, постао је лидер тима. Два пута је био најбољи у лиги у скоковима (1989, 1990) и три пута у блокадама (1990, 1991, 1993).
У сезони 1993/94. освојио је НБА по први пут и постао је једини у историји лиге који је освојио награду за најкориснијег играча НБА, одбрамбеног играча године и најкориснијег играча НБА финала у истој сезони. У сезони 1994/95. освојио је НБА други пут заредом, против Орландо меџика, које је предводио Шакил О’Нил и поново је добио награду за најбољег одбрамбено играча лиге и најкориснијег играча финала. Укупно је 12 пута учествовао на ол-стар утакмици и 12 пута је изабран у идеални тим НБА, од чега шест пута у први тим и по три пута у други и трећи тим.
Играо је за репрезентацију Сједињених Америчких Држава, са којом је освојио златну медаљу на Олимпијским играма 1996. Каријеру је завршио као водећи играч лиге у блокадама (3.830) и као један од четири НБА играча који је забележио квадрапл-дабл. Изабран је као један од 50 најбољих играча у историји НБА за 50 годишњицу и као један од 75 најбољих за 75 годишњицу 2021. године. Уврштен је у кошаркашку кућу славних и у ФИБА кућу славних, као и у спортску кућу славних Тексаса и спортску кућу славних Хјустона.
19. недеља уреди
Арвидас Ромас Сабонис (литв. Arvydas Sabonis; Каунас, 19. децембар 1964) бивши је совјетски и литвански кошаркаш. Играо је на позицији центра. Сматра се једним од најбољих високих асистената, као и за једним од најбољих центара и најбољих европских играча у историји.
Каријеру је почео 1981. у Жалгирису, са којим је освојио Евролигу. Послије осам година отишао је из Жалгириса у Шпанију, гдје је играо три године за Ваљадолид, а затим је прешао у Реал Мадриду, са којим је освојио Евролигу по други пут. Године 1995. потписао је уговор са Портланд трејлблејзерсима, гдје је у првој сезони у НБА изабран у идеални тим новајлија. Године 2001. вратио се у Жалгирис, али се послије једне сезоне вратио у Портланд, са којим је одиграо последњу сезону у НБА, а затим се поново вратио у Жалгирис и добио је награду за најкориснијег играча Евролиге у сезони 2003/04.
Са репрезентацијом Совјетског Савеза освојио је Олимпијске игре, Свјетско и Европско првенство, док је са репрезентацијом Литваније освојио двије бронзане медаље на Олимпијским играма и сребрну медаљу на Европском првенству. Примљен је у кошаркашку кућу славних и у ФИБА кућу славних
20. недеља уреди
.jpg)
Шакил Рашаун О'Нил (енгл. Shaquille Rashaun O'Neal; Њуарк, 6. март 1972) бивши је амерички кошаркаш. Играо је на позицији центра, а изабран је на НБА драфту 1992. као први пик од стране Орландо меџика. Игравши за Орландо, Лос Анђелес лејкерсе, Мајами хит, Финикс сансе, Кливленд кавалирсе и Бостон селтиксе, освојио четири пута НБА, три пута је био најкориснији играч НБА финала и једном најкориснији играч НБА. Укупно је 15 пута био учесник НБА ол-стар утакмице, 14 пута је биран у идеални тим, од чега осам пута у први тим, два пута у други и четири пута у трећи тим.
У периоду од 2000. до 2002. године заједно са Кобијем Брајантом освојио је три узастопне НБА титуле и сва три пута је добио награду за најкориснијег играча НБА финала. Након несугласица с Брајантом и изгубљеног НБА финала 2004. отишао је у Мајами хит, гдје је провео четири године, а у сезони 2005/06. заједно са Двејном Вејдом освојио је НБА четврти пут. Након сезоне 2007/08. отишао је у Финикс сансе, гдје је провео једну сезону, након чега је прешао у Кливленд кавалирсе, а последњу НБА сезону провео је у дресу Бостон селтикса и убрзо након тога објавио је да завршава каријеру.
Са репрезентацијом Сједињених Америчких Држава освојио је златну медаљу на Олимпијским играма и на Свјетском првенству. Уврштен је у кошаркашку кућу славних и у ФИБА кућу славних, а његов број из употребе су повукли Лос Анђелес лејкерси, Мајами хит и Орландо меџик.
21. недеља уреди
Марина Маљковић (Београд 26. септембар 1981) српски је кошаркашки тренер. Са 16 година почела је да се бави тренирањем, када је била асистент у Француској, у клубу за који је играла. Након што је дипломирала и добила лиценцу за кошаркашког тренера започела је самостални рад у локалном клубу Ушће. Тренирала је све млађе селекције, а сениорски тим је за двије године довела из Српске лиге у А лигу тадашње Србије и Црне Горе. Године 2007. почела је да тренира Хемофарм, са којим је освојила двије титуле првака државе, након чега је прешла у Партизан. Са Партизаном је освојила четири титуле првака Србије, а 2013. прешла је у Лион.
Године 2016. прешла је у Галатасарај, са којим је освојила Еврокуп, а од 2017. постала је и селектор женске репрезентације Србије, док је упоредо тренирала клубове клубове у Кини и Јапану. Године 2022. прешла је у Фенербахче, са којим је освојила Евролигу у сезони 2022/23. прву у каријери.
Са репрезентацијом Србије освојила је два пута Европско првенство и једном бронзану медаљу на Олимпијским играма.
22. недеља уреди
Крешимир Ћосић (Загреб, 26. новембар 1948 — Балтимор, 25. мај 1995) био је југословенски и хрватски кошаркаш и тренер.
Рођен је у Загребу, а одрастао је у Задру гдје је започео каријеру 1965. играјући за КК Задар, гдје је остао до 1969. након чега је отишао на [[Универзитет Бригам Јанг. Одбио је неколико понуда да игра у НБА клубовима и вратио се у КК Задар, гдје је остао до 1975. Играо је још за Виртус и Цибону. Државно првенство освојио је пута и четири пута Куп, а Цибоном је освојио Куп побједника купова. Са репрезентацијом Југославије, освојио је три златне медаље, три сребрне и једну бронзану на Европском првенству, двије златне и двије сребрне на Светским првенствима је освојио прво место Свјетском првенству, као и једну златну и двије сребрне медаље на Олимпијским играма.
Током тренерске каријере био је селектор репрезентације Југославије, са којом је освојио по једну бронзану медаљу на Свјетском и Европском првенству. Уврштен је Кошаркашку кућу славних, као трећи неамерички играч у том тренутку. У његову част дворана Задра носи назив Крешимир Ћосић, као и Куп Хрватске, који се зове Куп Крешимира Ћосића.
23. недеља уреди
Коби Бин Брајант' (енгл. Kobe Bean Bryant; Филаделфија, Пенсилванија, 23. август 1978 — Калабасас, Калифорнија, 26. јануар 2020) био је амерички кошаркаш, који је цијелу каријеру провео у једном НБА клубу — Лос Анђелес лејкерсима, а играо је и за репрезентацију Сједињених Америчких Држава на позицији бека. Сматра се једним од најбољих кошаркаша свих времена. Са Лејкерсима је освојио пет пута НБА лигу, учествовао је 18 пута на ол-стар утакмици, 15 пута је изабран у идеални тим, 12 пута у идеални одбрамбени тим, једном је проглашен за најкориснијег играча НБА, док је два пута проглашен за најкориснијег играча финала. Завршио је као најбољи стријелац НБА лиге двапут, док је на четвртом мјесту на листи најбољих стријелаца свих времена и у регуларном дијелу и у плеј офу, а најбољи је стријелац Лос Анђелес лејкерса у историји; такође, постао је први бек у историји НБА који је одиграо 20 сезона у лиги.
Након што је завршио средњу школу, учествовао је на драфту 1996, гдје су га, као 13 пика, изабрали Шарлот хорнетси, који су га трејдовали у Лејкерсе. Као руки, у својој првој сезони у НБА, стекао је репутацију доброг скакача и био је фаворит навијача за побједу на такмичењу у закуцавању, а изабран је за Ол-стар меч у својој другој сезони. Упркос сукобу са саиграчем Шакилом О’Нилом, предводили су Лејкерсе до три титуле заредом, од 2000. до 2002. Након што су Лејкерси изгубили финале 2004, О’Нил је трејдован и Брајант је постао лидер тима. Био је најбољи стријелац регуларног дијела лиге у сезонама 2004/05. и 2005/06. а 2006. постигао је рекорд каријере по броју поена на једној утакмици, када је дао 81 поен против Торонто репторса, чиме је дошао на друго мјесто по броју постигнутих поена на једној утакмици, иза Вилта Чејмберлена, који је убацио 100 поена 1962. Предводио је тим до титула у сезонама 2008/09. и 2009/10, а оба пута је проглашен за најкориснијег играча финала. Године 2016. завршио је каријеру.
Са репрезентацијом Сједињених Америчких Држава освојио је златну медаљу на Олимпијским играма 2012. и 2016. Године 2018. добио је Оскара за најбољи краткометражни анимирани филм, за филм Драга кошарко.
Погинуо је 2020. у 41 години, заједно са тринаестогодишњом ћерком Ђијаном и седморо других особа, у паду хеликоптера у Калабасасу. Уврштен је у кућу славних, гдје је постхумно примљен у мају 2021. када је такође изабран међу 75 најбољих играча НБА лиге свих времена, поводом 75 годишњице од оснивања.
24. недеља уреди
Душан Ивковић (Београд, 29. октобар 1943 — Београд, 16. септембар 2021) био је југословенски кошаркаш и српски кошаркашки тренер. Један је од најуспјешнијих европских тренера свих времена. Од 2008. до 2013. био је селектор репрезентације Србије, а такође је био предсједник Спортског друштва Раднички.
Најуспјешнији је селектор репрезентације Југославије на Европским првенствима; водио је репрезентацију на три Европска првенства и на сва три освојио златну медаљу: 1989, 1991 и 1995. На та три првенства репрезентација је одиграла 19 утакмица и на свих 19 је побиједила. У јануару 2008. је изабран за селектора репрезентације Србије за период од четири године. На Европском првенству 2009. у Пољској, освојио је сребрну медаљу, а на Свјетском првенству 2010. репрезентација је завршила на четвртом мјесту.
Упоредо са репрезентацијом тренирао је и клубове; са Партизаном је освојио првенство Југославије, Куп Југославије и Куп Радивоја Кораћа. У Србији је још тренирао Војводину, након чега је отишао у Грчку, гдје је тренирао неколико клубова, међу којима ПАОК и Олимпијакос. Од 2002. до 2007. је радио у главном граду Русије — Москви. Прве три сезоне је провео у ЦСКА а друге двије у Динаму. На љето 2014. постао је тренер турског Анадолу Ефеса, гдје је остао до 2016.
Почетком јула 2016. објавио је да завршава тренерску каријеру. Ревијални опроштајни меч је водио 20. септембра 2017. у Атини против Олимпијакоса. Исте године је примљен у ФИБА кућу славних. Умро је у септембру 2021. године.