Портал:Хрватска/Биографија/Архива
Изабране биографије
уреди
Јануар уреди
Јаница Костелић (Загреб, 5. јануара 1982) је најуспешнија хрватска скијашица и сестра Ивице Костелића, који је најуспешнији хрватски скијаш. У својој каријери Освојила је 4 медаље са Олимпијских игара у Солт Лејк Ситију 2002. (3 злата: комбинација, слалом и велеслалом; 1 сребро: супервелеслалом), две медаље у Торину 2006. (злато у комбинацији; сребро у супервелеслалому), те 5 наслова светског првака (Сент Мориц 2003.: злата у слалому и комбинацији; Санта Катерина 2005. злата у слалому, комбинацији и спусту). Има 30 победа у светском купу (до 15. марта 2006) и 3 пута је била укупна победница Светског купа: 2001, 2003. и 2006.
Једна је од само 3 скијашице у историји која је победила у свим дисциплинама Светског купа (заједно са Аустријанком Петром Кронбергер и Швеђанком Пернилом Виберг), а победе је скупила у свих 5 дисциплина у само месец и по дана.
Фебруар уреди
Марко Марулић (18. август 1450—5. јануар 1524) је био хрватски књижевник и хришћански хуманиста из Сплита, због чега му се често додјељује и атрибут Сплићанин.
У Сплиту је завршио хуманистичку школу, а претпоставља се да је студирао у Падови. Био је веома активан у хрватском ослобађању од Турака, чиме обилује његов књижевни опус. Европску славу дугује својим дјелима написаним на латинском језику, али је писао и на хрватском, а служио се и глагољицом. Марулићев лик се појављује на хрватским новчаницама од 500 куна.
Март уреди
Марио Анчић (Сплит, 30. март 1984) је професионални хрватски тенисер. Професионално је почео да се бави тенисом 2001. године са 16 година, а већ са 17 се квалификовао на Вимблдон и у првом колу поразио Роџера Федерера. Тиме је постао једини тенисер света, осим Бјерн Борга који је успео да као тинејџер победи на Централном терену Вимблдона.
Анчић и његов сународник Иван Љубичић постали су и први тениски дубл у историји Дејвис купа којем је пошло за руком да победе америчку комбинацију Боб и Мајк Брајан. Анчић је помогао Хрватској да освоји Дејвис куп 2005. када је поново с Љубичићем тријумфовао над словачким представницима у Дејвис купу.
Април уреди
Бранимир Џони Штулић (рођен 12. априла 1953. године у Скопљу) је био певач и гитариста југословенске рок групе Азра. Сматра се контроверзним аутором и једним од највећих мистичара југословенске рок сцене.
Гитару је почео да свира од првог разреда гимназије, а током 1970-их са акустичном гитаром обилази загребачке тулуме, на којима свира своје и туђе композиције. Једно време студирао је на Филозофском факултету у Загребу, али је студије напустио. Почетком 1970-их оснива групу Балкан севдах бенд с којом свира све од ауторских песама, преко севдалинки и народњака, до Битлса (The Beatles). Након утицаја панка и новог таласа, Штулић је модификовао свој звук и неке старе акустичне песме прерадио у електричној варијанти. Године 1977. формирао је нови бенд по имену Азра.
Први албум Азре изашао је 1980. године и сматра се једним од најјачих дебија у историји југословенског рока. Самостално и са групом Азра, снимио је 16 музичких албума, од којих су многи продати у тиражу већем од сто хиљада примерака, с укупним бројем који премашује више од милион продатих носача звука. Од почетка 1990-их живи у Утрехту, Холандија, и бави се писањем и превођењем грчких класика.
Мај уреди
Иван Мештровић (15. август 1883, Врпоље — 16. јануар 1962, Саут Бенд) је био хрватски и југословенски вајар и архитекта и један од највећих скулптора 20. вијека. Дипломирао је ликовну академију у Бечу, затим је био професор на ликовним академијама у Загребу, Сиракузи (1947) и Саут Бенду (1955).
Јун уреди
Дражен Петровић (Шибеник, 22. октобар, 1964 – Денкендорф, 7. јун, 1993) је био југословенски и хрватски кошаркаш, један од најбољих европских кошаркаша свих времена. Његов старији брат је бивши југословенски и хрватски кошаркаш и тренер Александар Петровић. Петровић је каријеру започео у Шибенци, наставио у Цибони и Реал Мадриду, са којима је имао највише успеха. Каријеру ја касније наставио у NBA клубовима Портланд Трејблејзерси и Њу Џерзи Нетси.
Са репрезентацијом Југославије освојио је бронзану и сребрну медаљу на Олимпијским играма 1984. и 1988, а са Хрватском сребрну медаљу 1992. Погинуо је у саобраћајној несрећи у Немачкој 7. јуна 1993. Сматра се важним делом претходнице која је довела до великог утицаја европских кошаркаша у NBA. Године 2008. УЛЕБ га је изабрао међу 50 људи који су најзаслужнији за развој кошарке у Европи.
Јул уреди
Марин Чилић рођен је 28. септембра 1988. у Међугорју, Босна и Херцеговина (тада СФР Југославија) као трећи од четири сина Зденка и Ковиљке Чилић. Има два старија брата, Горана и Винка, и млађег Милета. Тенис је почео да игра са седам година.
Чилић је велики љубитељ фудбала и ватрени је навијач хрватског националног тима и ФК Милана, а омиљени играчи су му Кака и Робињо. Када је био дете, идоли у тенису били су му Горан Иванишевић и Иван Љубичић.
Чилић воли да игра на свим подлогама, али истиче да се боље осећа на брзим подлогама, као што су тврда и травната, због његовог стила игре. Свој бекхенд сматра својим најјачим оружјем, а узори су му Горан Иванишевић и Иван Љубичић. Тренира га Аустралијанац Боб Брет, и често вежба у Бретовој тениској академији у Сан Рему.
Август уреди
Гроф Јосип Јелачић (рођен 16. октобра 1801. у Петроварадину, данас део Новог Сада, од оца Фрање и мајке Ане, рођене Портнер) је био бан хрватско-далматинско-славонски у периоду од 1848. до 1859. године. У доби од осам година школује се у бечкој терезијанској академији, где су се одгајали питомци за цивилну државну службу. За време школовања показује изразито занимање за географију, историју, говорништво и стране језике. Године 1819. постављен је за поручника аустријске војске, иако није имао војничког образовања. У периоду од 1825. до 1830. године служи у Галицији. Од 1831. боравио је као капетан с огулинском граничарском пуковнијом у Италији. Године 1841. постављен је за пуковника и заповедника Прве банске пуковније у Глини.
С тога положаја постављен је у револуционарној 1848. години за бана и главног заповедника војске у Хрватској. Одлука о Јелачићевом постављењу донесена је у Бечу 16. марта, а царски указ је потписан 23. марта 1848. године. Тобожњи накнадни избор Јелачићев на народној скупштини у Загребу 25. марта био је према томе фингиран. Јелачића је затекло постављење за бана неспремног и недораслог за то место и он се ненадано нашао на челу Хрватске у пресудно доба њене историје. Уз то су у Јелачићевом држању већ и 1848. и 1849. године показивали несумњиви знаци душевне поремећености (према Енциклопедији Лексикографског завода, свезак 3, Загреб MCMLXVI). Бечка је реакција, међутим, била успесима револуционарних покрета у Италији и другим крајевима Монархије толико ослабљена, да све до јесени 1848. године није могла отворено употребити Јелачића као оруђе контрареволуције. У том раздобљу аустријска влада и династија заузимају изричито непријатељски став и према Јелачићу и према целом хрватском покрету: у заједници са својим тадашњим савезником, мађарском племићком владом, свргавају Јелачића с банске и заповедничке части, проглашавајући њега за побуњеника, а Хрватски сабор за незаконит.
Септембар уреди
Портал:Хрватска/Биографија септембар
Октобар уреди
Портал:Хрватска/Биографија октобар
Новембар уреди
Портал:Хрватска/Биографија новембар
Децембар уреди
.jpg)
Мате Парлов (Имотски, 16. новембар 1948. - Пула, 29. јул 2008) је био југословенски и хрватски боксер. Био је олимпијски победник на на Олимпијским играма 1972. у Минхену, светски првак у Хавани 1974. и двоструки шампион Европе у полутешкој категорији. Такође је био професионални првак Европе и света у верзији Светског боксерског савета. Поред европских, светских и олимпијских титула, Парлов је осам пута (1967-1974) освајао титулу првака Југославије, два пута је освајао Златну рукавицу, а пет пута (1970-1974) титулу најбољег на Балкану.