Самуилов српски поход

Самуилов српски поход је вођен 998. године или након 1008. године. Много је нејасноћа око овог војног похода. [1] Прва је да ли је био усмерен директно против Срба или против византијских посједа у теми Далмације. Друго је да ли је у то време била инспирисана хрватском свађом. И треће је да ли је уопште било непријатељстава у Босни и Рашкој, након чега су та подручја припојена Бугарској. Вјероватно се у ово вријеме штовање Богомилство ширило у Босни.

Самуилов српски поход
Део Бугарско-српски ратови (средњовековни)
First Bulgarian Empire (976-1018).png
Време:998. године или након 1008 година.
Место:Далмација (тема)
Исход: успеха
Територијалне
промене:
Српске земље у Бугарску
Сукобљене стране
Monogram on the silver eagle from the Voznesenka treasure.svg Прво бугарско царство Seal Vojislavljevici (Duklja).png Дукља
Команданти и вође
Самуило (цар) Јован Владимир
Јачина
непознато непознато
Жртве и губици
непознато непознато

Године 997. Самуил је прихватио царевску титулу након што су у Бугарску стигле вести да је у Цариграду умро последњи бугарски цар крумове династије Роман Бугарски. Први задатак Самуила је био да осигура страго, због чега је повео војни поход против Срба у Далмацији, а затим се вратио преко Босне и Рашке у Бугарску.

Марш је вероватно предузео да спречи могући савез Византије са Србима. Прва опсада је Улцињ, која није успела. Бугари су освојили Котор, Рисан и напредовали према Дубровнику, али Самуилов покушај контроле града није успео. Самуил је напустио Дубровник и кренуо према Задру. [2]

Опсада Задра је такође била неуспјешна, па је Самуил кренуо према сјеверу да освоји Босну и Рашку. [2]

РеференцеУреди

  1. ^ Живковић, Тибор (2003). „Поход бугарског цара Самуила на Далмацију” (PDF). Историјски часопис. 49 (2002): 9—25. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 12. 9. 2019. Приступљено 12. 9. 2019. 
  2. 2,0 2,1 Ф. Шишиħ, „Летопис попа Дукльана“, Београд, 1928, стр. 331