Светлана Матић (Београд, 19. јун 1966) српска је књижевница и педагог. Пише поезију, прозу и уџбенике на српском и немачком језику. Предаје бошњачки, хрватски и српски језик у бечким школама.[1][2][3]

Светлана Матић
Лични подаци
Датум рођења(1966-06-19)19. јун 1966.
Место рођењаБеоград, СФР Југославија
ОбразовањеДипломирани педагог
УниверзитетУниверзитет у Београду,
Филозофски факултет
Књижевни рад
Најважнија делаНаш језик
Певам дању, певам ноћу
Срби у Аустрији
Званични веб-сајт
www.svetlanamatic.com

Биографија

уреди

У Београду је 1987. године завршила Педагошку академију за образовање наставника разредне наставе, а 1993. педагогију на Филозофском факултету. Поседује и диплому Више теолошко-педагошке школе у Штреберсдорфу, чиме је 2014. стекла звање наставника православне веронауке, и лиценце осигуравајућег заступника за рад у Србији, Хрватској и Аустрији.

Након искуства рада у струци у ОШВук Караџић” у Рипњу и ОШ „Филип Филиповић” у Београду, одлази у Беч, где је десет година радила као директор маркетинга Радио „Телефона 1510” – једног од најпознатијих српских медија у Аустрији. Данас је ангажована као педагошки саветник у Школској дирекцији града Беча, у саветовалишту „Фабе”, у којем је задужена за децу-мигранте са простора бивше Југославије, која имају потешкоћа у учењу и понашању.[4]

Неретко учествује на стручним и научним скуповима, а такође је и сарадник са педагошким часописима, попут „Учитеља”, „Просветног прегледа”, „Наставе и васпитања”, „Споји” и другим.[5]

Написала је једанаест уџбеника и књига поезије и прозе. Редовна је чланица Удружења књижевника Србије, Матице српске, Удружења „Милутин Миланковић”, СПКД „Просвјета” Аустрија, Удружења писаца „Седмица” из Франкфурта, дописни члан Одељења друштвених наука Српске краљевске академије иновационих наука (СКАИН) и потпредседница Удружења „Вукова породица”. Оснивач је и прва председница Аустријско-српског културног друштва „Вилхелмина Мина Караџић”.[6]

Одликована је златном Медаљом за заслуге (2024).[7]

Живи и ради у Бечу.

Дела

уреди

Уџбеници

уреди
  • Наш језик, буквар (Просветни преглед, Београд, 2010)
  • Наставни листови за наставу на матерњем језику (Просветни преглед, Београд, 2010)
  • Taufe als Thema im orthodoxen Religionsunterricht (Крштење у настави православне веронауке) (Akademikerverlag, Сарбрикен, 2015)

Поезија и проза

уреди
  • Дечји бисери, читанка (ауторско издање, Београд, 2011)
  • Игра – Књига за децу и одрасле, поезија (ауторско издање, Београд, 2013)
  • О љубави с љубављу – Дечји искази и афоризми о љубави, коаутор: Александар Чотрић (Пчелица, Чачак, 2014)
  • Мајка – Песме за децу и одрасле / Mutter – Gedichte für Kinder und Erwachsene, поезија на српском и немачком језику (ауторско издање, Беч, 2016)
  • Певам дању, певам ноћу – Писма Мини Караџић (Банатски културни центар, Ново Милошево и СПКД „Просвјета” Аустрија, Беч, 2018)
  • Ich dichte am Tag, dichte in der Nacht – Briefe an Mina Karadžić (Југословенско-немачко културно-уметничко друштво „Хилден”, Хилден, 2018)
  • Поздрав Милици Стојадиновић Српкињи, биографија (Прометеј, Нови Сад, 2019)
  • Срби у Аустрији, монографија, коаутор: Марко Лопушина (Прометеј, Нови Сад, 2019)

Награде и признања

уреди
  • За изузетно залагање и ангажовање у школској педагошкој пракси, те 2010. јој је уручена и награда Бечког школског савета, а 2011. специјално признање за успешан саветодавно-педагошки рад од стране аустријских власти.

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди