Википедија

Тања Пјевац

Тања Пјевац (Нови Сад, 2. септембар 1980) српска је позоришна, телевизијска и филмска глумица. Стална је чланица драме Српског народног позоришта од 2018. године.[1]

Тања Пјевац
Лични подаци
Пуно имеТања Пјевац
Датум рођења(1980-09-02)2. септембар 1980. (43 год.)
Место рођењаНови Сад, СФР Југославија
ОбразовањеАкадемија уметности
УниверзитетУниверзитет у Новом Саду
Занимањеглумица
Рад
Битна улога
Веза до IMDb-а

Улоге уреди

Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности. Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.

Позоришне представе уреди

Наслов Улога Редитељ Позориште Премијера
Трајковићи Адвокатица[а] Миленко Заблаћански Позориште на Теразијама 1996.[3][4]
Мера за меру Ђулијета[б] Дејан Мијач Српско народно позориште 22. децембар 1998.[9][10]
Кокошка Нина „Кокошка”[в] Јагош Марковић Југословенско драмско позориште 6. август 1999.[14][15]
Рањени орао Анђелка Иван Церовић Српско народно позориште 2001.[16][17]
Казанова Карлота Ђурђа Тешић 12. фебруар 2002.[18][17]
Раванград Булка Јосимова Дејан Мијач 17. децембар 2002.[19][20]
Млетачки трговац Џесика Егон Савин Југословенско драмско позориште 3. фебруар 2004.[21][22]
Смртоносна мотористика Марица, травица Атеље 212 15. фебруар 2005.[23][24]
Електра Клитемнестра Михаило Јанкетић Српско народно позориште 4. април 2005.[25][26]
Стендалов синдром Лана Стефан Саблић 17. новембар 2005.[27][28]
Дон Жуан Матурина Ана Ђорђевић Битеф театар 17. новембар 2005.[29][30]
Брод за лутке Палчица Слободан Унковски Југословенско драмско позориште 5. јун 2006.[31][32]
Плава Јеврејка Мајка Стефан Саблић Звездара театар 2007.[33][34]
На дну Квашња Паоло Мађели Југословенско драмско позориште 3. март 2007.[35][36]
Тврђава Европа Предраг Штрбац Белеф 20. јул 2008.[37][38]
Кандид или оптимизам Кунигунда, Маркиза[г] Александар Поповски Југословенско драмско позориште 14. новембар 2008.[40][41]
Мирис кише на Балкану Бука[д] Ана Радивојевић Опера и театар Мадленијанум 12. април 2009.[44][45]
Ћелава певачица Као госпођа Мартин Јелена Балашевић Српско народно позориште 10. децембар 2009.[46][47]
Ујеж Јанковићка Радослав Миленковић 10. децембар 2010.[48][49]
Добри ујкица Кло Стефан Саблић Установа културе „Вук Стефановић Караџић“ 13. април 2011.[50][51]
Вече са Тинијем Богдан Јанковић Плус театар Нови Сад 20. новембар 2012.[52][53]
Бог масакра Петар Јовановић 15. новембар 2014.[54][55]
Лоша копија живота Бошко Ђорђевић Културни центар Новог Сада 20. фебруар 2015.[56][57]
Сибила или Берт Миљана Ћосић Народно позориште Кикинда 18. март 2016.[58][59]
Три лица самоће Маришка Филип Марковиновић Српско народно позориште 6. март 2017.[60][61]
Војвођанска рапсодија Владимир Лазић 2. децембар 2017.[62][63]
Лажа и паралажа Јелица Слободан Бранковић 19. јануар 2018.[64][65]
Антигона 1918. Исмена Милан Нешковић 24. јануар 2019.[66][67]
Смедерево 1941. Ана Ђорђевић 27. септембар 2019.[68][69]
Голманов страх од пенала 4. септембар 2021.[70]

Филмографија уреди

 
"Ћелава певачица", написао Ежен Јонеско у режији Јелене Балашевић; Драма СНП-а, Нови Сад, 2009/10; Тања Пјевац, Јована Балашевић. Фотографија је део фото збирка Српског народног позоришта.
2000 ▼ 2010 ▼ 2020 ▼ Укупно
Дугометражни филм 3 1 1 5
ТВ филм 1 0 0 1
ТВ серија 7 9 6 22
Кратки филм 0 1 1 2
Укупно 11 11 8 30
Год. Назив Улога
2000-е ▲
2005. Љубав, навика, паника (серија) Оља
2006. Стижу долари (серија) Марија Роза Бабић
2006—2007. Агенција за СИС (серија) Лепосава
2008. Вратиће се роде (серија) Стоја
2008. Ближњи (ТВ филм) Јаковљева жена
2008. Кафаница близу СИС-а (серија) Лепосава
2008. Читуља за Ескобара Лелина мајка
2008. Није крај Курва
2009. Чекај ме, ја сигурно нећу доћи Славица
2009. Заувијек млад (серија) Каракашевићева дама
2010. Шесто чуло (серија) Медицинска сестра
2010-е ▲
2012. Војна академија (серија) Потпоручник Деса Илић[71]
2012— Државни посао (серија) Јагода
2014. Фолк (серија) Зорица
2016. Помери се с места (серија)
2016— Први сервис (серија) Каћа
2017. Уприродисе (серија) Ватра (глас)
2017. Сумњива лица (серија) Весна[72]
2018. Терет [en][73]
2019. Јесењи валцер (кратки филм) Жена[74]
2019. Нек иде живот (серија) Неда
2019. Слатке муке (серија) Медицинска сестра
2020-е ▲
2020. Мама и тата се играју рата (серија) Маја, медицинска сестра
2020. Неки бољи људи (серија) Светлана
2021— Камионџије д. о. о. (серија) Зока, келнерица
2021—2022. Радио Милева (серија) Лаура
2021. Глина за голубове (кратки филм)
2021. Тома Медицинска сестра 1
2021—2022. Бранилац (серија) Олга Минић / Јованка Јовић
2022. Убице мог оца (серија) Вања
2023. Пенал и сексуални живот Ане Ђ. Тања

Награде и признања уреди

  • Годишња похвала СНП-а 2018. за улогу Врачаре у представи Војвођанска рапсодија и улогу Јелице у представи Лажа и паралажа[1]
  • Награда Зоранов брк на 29. „Данима Зорана Радмиловића“ 2020. године, за улогу у представи Смедерево 1941.[75][76]

Напомене уреди

  1. ^ Лик је у премијерној поставци тумачила Валентина Чершков.[2]
  2. ^ Представа је екранизована 2007. године и приказана у оквиру ТВ театра на Радио-телевизији Србије.[5][6][7] Лик је играла и Јована Стипић.[8]
  3. ^ Лик је претходно тумачила Вања Милачић, којој је то била дипломска представа.[11][12][13]
  4. ^ На веб-сајту ЈДП-а наведено је: Текст представе Кандид или Оптимизам представља редитељску адаптацију истоименог Волтеровог романа. Она је настала на основу драматизације Јана Чивиша, Алене Востре и Јарослава Вострија, коју је с чешког превела Тихана Хамовић. Адаптација садржи делови из Волтеровог романа (у преводу Милана Предића) и из његовог Филозофског речника (у преводу Ђорђа Димитријевића). Улогу је најпре тумачила Наташа Тапушковић, док се Тања Пјевац прикључила ансамблу као алтернација.[39]
  5. ^ Није била део премијерне поставке већ се ансамблу прикључила касније.[42][43][1]

Референце уреди

  1. ^ а б в „Тања Пјевац”. Српско народно позориште. Приступљено 22. 5. 2021. 
  2. ^ „Artičoke”. Данас. 23. 11. 2007. Приступљено 22. 5. 2021. 
  3. ^ „Podgoričko kulturno ljeto”. Б92. 20. 8. 2007. Приступљено 22. 5. 2021. 
  4. ^ „Nije koma uloga za Milenka”. Курир. vesti.rs. 20. 1. 2008. Приступљено 2. 4. 2020. 
  5. ^ „ТВ театар: Мера за меру”. Радио-телевизија Србије. 27. 12. 2015. Приступљено 22. 5. 2021. 
  6. ^ „Mera za meru – Srpsko narodno pozorište – Novi Sad”. Радио-телевизија Србије. Јутјуб. 1. 11. 2017. Приступљено 22. 5. 2021. 
  7. ^ Х, Н. (28. 4. 2020). „Представе СНП-а онлајн: Шекспирова „Мера за меру””. Дневник холдинг. Приступљено 22. 5. 2021. 
  8. ^ „IV festival Bez prevoda”. Народно позориште Ужице. 1999. Приступљено 22. 5. 2021. 
  9. ^ „Mera za meru”. Српско народно позориште. Архивирано из оригинала 03. 7. 2004. г. Приступљено 22. 5. 2021. 
  10. ^ „Onlajn repertoar Srpskog narodnog pozorišta”. radiodelta.rs. 21. 4. 2020. Архивирано из оригинала 22. 04. 2020. г. Приступљено 22. 5. 2021. 
  11. ^ T, Gr. (7. 8. 1999). „Tragedija bez dostojanstva, komedija bez vedrine”. Глас јавности. Приступљено 22. 5. 2021. 
  12. ^ Cvetković, Goran (16. 11. 2010). „Mocartova lakirovka”. elektrobeton.net. Приступљено 22. 5. 2021. 
  13. ^ Malimarkov, Ivana Pekić (1. 11. 2014). „Intervju: Vanja Milačić”. konkretno.co.rs. Приступљено 22. 5. 2021. 
  14. ^ „“Skladište uspomena 25” i “Kokoška””. montenegrina.net. 12. 7. 2011. Приступљено 22. 5. 2021. 
  15. ^ T, Gr. (14. 7. 2011). „Između bildungsromana i knjige metamorfoze”. Данас. Приступљено 22. 5. 2021. 
  16. ^ Miletić, S. (24. 5. 2001). „Dosta šale!”. Глас јавности. Приступљено 22. 5. 2021. 
  17. ^ а б Пејчић, Н. (30. 1. 2003). „Ближа улогама чврстих жена”. Дневник. Трипод [en]. Приступљено 22. 5. 2021. 
  18. ^ M, S. (12. 1. 2002). „Kazanova - vojnik Sergej Trifunović”. Глас јавности. Приступљено 22. 5. 2021. 
  19. ^ „Ravangrad”. Српско народно позориште. Архивирано из оригинала 03. 07. 2004. г. Приступљено 22. 5. 2021. 
  20. ^ Medenica, Ivan (26. 12. 2002). „Ravangrad, Đorđe Lebović”. Време. Приступљено 22. 5. 2021. 
  21. ^ Medenica, Ivan (12. 2. 2004). „Porcija vrhunske glume”. Време. Приступљено 22. 5. 2021. 
  22. ^ „Mletački trgovac”. hocupozoriste.rs. Приступљено 22. 5. 2021. 
  23. ^ „Смртоносна мотористика”. Атеље 212. Приступљено 22. 5. 2021. 
  24. ^ Medenica, Ivan (17. 2. 2005). „Paradoksalni klasik”. Време. Приступљено 22. 5. 2021. 
  25. ^ „Elektra”. Српско народно позориште. Архивирано из оригинала 17. 01. 2006. г. Приступљено 22. 5. 2021. 
  26. ^ „Veliki glumac radio 'Elektru'”. Блиц. 4. 4. 2005. Приступљено 22. 5. 2021. 
  27. ^ „Premijera u SNP”. inet.co.yu. 20. 11. 2005. Архивирано из оригинала 21. 11. 2005. г. Приступљено 22. 5. 2021. 
  28. ^ Годишњак 28 2007, стр. 137.
  29. ^ „Don Žuan” (PDF). Битеф театар. Приступљено 22. 5. 2021. 
  30. ^ Годишњак 28 2007, стр. 34.
  31. ^ „Brod za lutke”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала 06. 12. 2008. г. Приступљено 22. 5. 2021. 
  32. ^ Годишњак 28 2007, стр. 39—40.
  33. ^ „Artičoke”. Данас. 14. 2. 2007. Приступљено 22. 5. 2021. 
  34. ^ „/Predstava/ Isak Samokovlija: Plava Jevrejka /Tjedan Izraela/”. dnevnikulturni.info (на језику: хрватски). scenaamadeo.hr. 27. 7. 2007. Приступљено 23. 9. 2010. 
  35. ^ „Na dnu”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала 06. 12. 2008. г. Приступљено 22. 5. 2021. 
  36. ^ Годишњак 29 2008, стр. 25.
  37. ^ „"Тврђава Европа" - друга премијера на Белефу”. Радио-телевизија Србије. 17. 7. 2008. Приступљено 22. 5. 2021. 
  38. ^ Gavrovski, Vanja (15. 7. 2008). „Igor Marojević: Tvrđava Evropa”. Б92. Приступљено 22. 5. 2021. 
  39. ^ „Kandid ili optimizam”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала 04. 12. 2008. г. Приступљено 22. 5. 2021. 
  40. ^ Годишњак 31 2010, стр. 24—25.
  41. ^ Годишњак 33 2012, стр. 30.
  42. ^ Bujišić, S. (7. 4. 2009). „„Miris kiše na Balkanu“ u Madlenianumu”. Данас. Приступљено 24. 5. 2021. 
  43. ^ „Miris kiše na Balkanu”. Опера и театар Мадленијанум. Приступљено 24. 5. 2021. 
  44. ^ Годишњак 31 2010, стр. 55.
  45. ^ Годишњак 34 2013, стр. 56.
  46. ^ „Ћелава певачица”. Српско народно позориште. Приступљено 22. 5. 2021. 
  47. ^ Годишњак 32 2011, стр. 131.
  48. ^ „Ујеж”. Српско народно позориште. Приступљено 22. 5. 2021. 
  49. ^ Годишњак 33 2012, стр. 142—143.
  50. ^ „Добри ујкица”. Установа културе „Вук Стефановић Караџић“. Архивирано из оригинала 18. 09. 2011. г. Приступљено 22. 5. 2021. 
  51. ^ Годишњак 33 2012, стр. 85.
  52. ^ „Вече са Тинијем”. Српско народно позориште. Приступљено 22. 5. 2021. 
  53. ^ Годишњак 35 2014, стр. 119—120.
  54. ^ „Бог масакра”. Српско народно позориште. Приступљено 22. 5. 2021. 
  55. ^ Годишњак 37 2016, стр. 143.
  56. ^ „Српски реп мјузикл Лоша копија живота у КЦ Нови Сад”. Танјуг. Радио-телевизија Војводине. 13. 2. 2015. Приступљено 22. 5. 2021. 
  57. ^ „Хип-хоп мјузикл „Лоша копија живота“ пред Новосађанима”. Културни центар Новог Сада. 22. 2. 2015. Приступљено 22. 5. 2021. 
  58. ^ „Sibila ili Bert”. Народно позориште Кикинда. 16. 3. 2016. Архивирано из оригинала 26. 10. 2020. г. Приступљено 22. 5. 2021. 
  59. ^ Годишњак 38 2017, стр. 102.
  60. ^ „Три лица самоће”. Српско народно позориште. Приступљено 22. 5. 2021. 
  61. ^ Годишњак 39 2018, стр. 137.
  62. ^ „Војвођанска рапсодија”. Српско народно позориште. Архивирано из оригинала 21. 05. 2021. г. Приступљено 22. 5. 2021. 
  63. ^ Годишњак 40 2019, стр. 136.
  64. ^ „Лажа и паралажа”. Српско народно позориште. Приступљено 22. 5. 2021. 
  65. ^ Годишњак 40 2019, стр. 137.
  66. ^ „Антигона 1918.”. Српско народно позориште. Архивирано из оригинала 21. 05. 2021. г. Приступљено 22. 5. 2021. 
  67. ^ Годишњак 41 2020, стр. 136.
  68. ^ „Смедерево 1941.”. Српско народно позориште. Архивирано из оригинала 28. 09. 2023. г. Приступљено 22. 5. 2021. 
  69. ^ Годишњак 42 2021, стр. 118.
  70. ^ „Голманов страх од пенала”. Српско народно позориште. Приступљено 27. 8. 2022. 
  71. ^ „Војна академија”. Радио-телевизија Србије. 5. 2. 2014. Приступљено 22. 5. 2021. 
  72. ^ „Сумњива лица, 15. и 16. спојене други циклус”. Радио-телевизија Србије. 1. 3. 2021. Приступљено 22. 5. 2021. 
  73. ^ Stojiljković, Marko (10. 11. 2018). „Teret: A šta sa zlom koje nesvesno čine nesumnjivo dobri ljudi?”. Lupiga.Com. Приступљено 22. 5. 2021. 
  74. ^ „„Јесењи валцер“ Огњена Петковића награђен у Барселони”. Филмски центар Србије. Радио-телевизија Србије. 23. 4. 2020. Приступљено 22. 5. 2021. 
  75. ^ „Tanja Pjevac dobitnica “Zoranovog brka” za ulogu u predstavi Smederevo 1941.”. zamedia.rs. 19. 10. 2020. Приступљено 22. 5. 2021. 
  76. ^ „“Zoranov brk” Tanji Pjevac”. kanal9tv.com. 20. 10. 2020. Приступљено 22. 5. 2021. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тања_Пјевац&oldid=27679285”