Википедија

Тања Пјевац

Тања Пјевац (2. септембар 1980) српска је позоришна, телевизијска и филмска глумица. Стална је чланица драме Српског народног позоришта од 2018. године.[1]

Тања Пјевац
Пуно имеТања Пјевац
Датум рођења(1980-09-02)2. септембар 1980. (41 год.)
Место рођењаНови Сад
 СФР Југославија
ОбразовањеАкадемија уметности
УниверзитетУниверзитет у Новом Саду
Занимањеглумица
Битна улога
Веза до IMDb-а

УлогеУреди

Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности.
Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.

Позоришне представеУреди

Представа Улога Текст Драматургија
/адаптација/		 Режија Позориште Премијера
Трајковићи адвокатица[а] Синиша Павић Миленко Заблаћански Позориште на Теразијама 1996.[3][4]
Мера за меру Ђулијета[б] Вилијам Шекспир Дејан Мијач Српско народно позориште 22. децембар 1998.[9][10]
Кокошка Нина „Кокошка”[в] Николај Кољада Јован Ћирилов Јагош Марковић Југословенско драмско позориште 6. август 1999.[14][15]
Рањени орао Анђелка Мир-Јам Иван Церовић Српско народно позориште 2001.[16][17]
Казанова Карлота Дејвид Грег Ђурђа Тешић 12. фебруар 2002.[18][17]
Раванград Булка Јосимова Ђорђе Лебовић Дејан Мијач 17. децембар 2002.[19][20]
Млетачки трговац Џесика Вилијам Шекспир Милош Кречковић Егон Савин Југословенско драмско позориште 3. фебруар 2004.[21][22]
Смртоносна мотористика Марица, травица Александар Поповић Егон Савин
Небојша Ромчевић		 Атеље 212 15. фебруар 2005.[23][24]
Електра Клитемнестра Данило Киш Михаило Јанкетић Српско народно позориште 4. април 2005.[25][26]
Стендалов синдром Лана Теренс Мекнели Стефан Саблић 17. новембар 2005.[27][28]
Дон Жуан Матурина Молијер Слободан Обрадовић Ана Ђорђевић Битеф театар 17. новембар 2005.[29][30]
Брод за лутке Палчица Милена Марковић Слободан Унковски Југословенско драмско позориште 5. јун 2006.[31][32]
Плава Јеврејка Мајка Исак Самоковлија Стефан Саблић Звездара театар 2007.[33][34]
На дну Квашња Максим Горки Жељка Удовичић Паоло Мађели Југословенско драмско позориште 3. март 2007.[35][36]
Тврђава Европа Игор Маројевић Предраг Штрбац Белеф 20. јул 2008.[37][38]
Кандид или оптимизам Кунигунда, Маркиза Волтер[г] Милош Кречковић Александар Поповски Југословенско драмско позориште 14. новембар 2008.[40][41]
Мирис кише на Балкану Бука[д] Гордана Куић Небојша Ромчевић Ана Радивојевић Опера и театар Мадленијанум 12. април 2009.[44][45]
Ћелава певачица Као госпођа Мартин Ежен Јонеско Јелена Балашевић Српско народно позориште 10. децембар 2009.[46][47]
Ујеж Јанковићка Бранислав Нушић Барбара Хорват
Радослав Миленковић		 Радослав Миленковић 10. децембар 2010.[48][49]
Добри ујкица Кло Алан Ејкборн Стефан Саблић Установа културе
„Вук Стефановић Караџић“		 13. април 2011.[50][51]
Вече са Тинијем Бриџит Карпентер Страхиња Бојовић Богдан Јанковић Плус театар Нови Сад 20. новембар 2012.[52][53]
Бог масакра Анета Рејли Јасмина Реза Петар Јовановић 15. новембар 2014.[54][55]
Лоша копија живота Милена Деполо Бошко Ђорђевић Културни центар Новог Сада 20. фебруар 2015.[56][57]
Сибила или Берт Велимир Лукић Миљана Ћосић Народно позориште Кикинда 18. март 2016.[58][59]
Три лица самоће Маришка Жељко Јовановић Милош Латиновић Филип Марковиновић Српско народно позориште 6. март 2017.[60][61]
Војвођанска рапсодија Зоран Петровић Жељко Мијановић
Владимир Лазић		 Владимир Лазић 2. децембар 2017.[62][63]
Лажа и паралажа Јелица Јован Стерија Поповић Николина Стјепановић Слободан Бранковић 19. јануар 2018.[64][65]
Антигона 1918. Исмена Софокле Маја Тодоровић Милан Нешковић 24. јануар 2019.[66][67]
Смедерево 1941. Николина Ђукановић Ана Ђорђевић 27. септембар 2019.[68][69]

ФилмографијаУреди

 
"Ћелава певачица", написао Ежен Јонеско у режији Јелене Балашевић; Драма СНП-а, Нови Сад, 2009/10; Тања Пјевац, Јована Балашевић. Фотографија је део фото збирка Српског народног позоришта.
Год. Назив Улога
2000-е
2005. Љубав, навика, паника (серија) Оља
2006. Стижу долари (серија) Марија Роза Бабић
2006—2007. Агенција за СИС (серија) Лепосава
2008. Вратиће се роде (серија) Стоја
2008. Ближњи (ТВ филм) Јаковљева жена
2008. Кафаница близу СИС-а (серија) Лепосава
2008. Читуља за Ескобара Лелина мајка
2008. Није крај Курва
2009. Чекај ме, ја сигурно нећу доћи Славица
2009. Заувијек млад (серија) Каракашевићева дама
2010. Шесто чуло (серија) Медицинска сестра
2010-е
2012. Војна академија (серија) Потпоручник Деса Илић[70]
2012— Државни посао (серија) Јагода
2014. Фолк (серија) Зорица
2016. Помери се с места (серија)
2016— Први сервис (серија) Каћа
2017. Уприродисе (серија) Ватра (глас)
2017. Сумњива лица (серија) Весна[71]
2018. Терет (en)[72]
2019. Јесењи валцер (кратки филм) Жена[73]
2019. Нек иде живот (серија) Неда
2019. Слатке муке (серија) Медицинска сестра
2020-е
2020. Мама и тата се играју рата (серија) Маја, медицинска сестра
2020. Неки бољи људи (серија) Светлана
2021. Камионџије д. о. о. (серија) Зока, келнерица
2021. Радио Милева (серија) Лаура
2021. Глина за голубове (кратки филм)
2021. Тома Медицинска сестра 1
2021. Бранилац (серија) Олга Минић
2022. Убице мог оца (серија) Вања

Награде и признањаУреди

  • Годишња похвала СНП-а 2018. за улогу Врачаре у представи Војвођанска рапсодија и улогу Јелице у представи Лажа и паралажа[1]
  • Награда Зоранов брк на 29. „Данима Зорана Радмиловића“ 2020. године, за улогу у представи Смедерево 1941.[74][75]

НапоменеУреди

  1. ^ Лик је у премијерној поставци тумачила Валентина Чершков.[2]
  2. ^ Представа је екранизована 2007. године и приказана у оквиру ТВ театра на Радио-телевизији Србије.[5][6][7] Лик је играла и Јована Стипић.[8]
  3. ^ Лик је претходно тумачила Вања Милачић, којој је то била дипломска представа.[11][12][13]
  4. ^ На веб-сајту ЈДП-а наведено је: Текст представе Кандид или Оптимизам представља редитељску адаптацију истоименог Волтеровог романа. Она је настала на основу драматизације Јана Чивиша, Алене Востре и Јарослава Вострија, коју је с чешког превела Тихана Хамовић. Адаптација садржи делови из Волтеровог романа (у преводу Милана Предића) и из његовог Филозофског речника (у преводу Ђорђа Димитријевића). Улогу је најпре тумачила Наташа Тапушковић, док се Тања Пјевац прикључила ансамблу као алтернација.[39]
  5. ^ Није била део премијерне поставке већ се ансамблу прикључила касније.[42][43][1]

РеференцеУреди

  1. ^ а б в „Тања Пјевац”. Српско народно позориште. Приступљено 22. 5. 2021. 
  2. ^ „Artičoke”. Данас. 23. 11. 2007. Приступљено 22. 5. 2021. 
  3. ^ „Podgoričko kulturno ljeto”. Б92. 20. 8. 2007. Приступљено 22. 5. 2021. 
  4. ^ „Nije koma uloga za Milenka”. Курир. vesti.rs. 20. 1. 2008. Приступљено 2. 4. 2020. 
  5. ^ „ТВ театар: Мера за меру”. Радио-телевизија Србије. 27. 12. 2015. Приступљено 22. 5. 2021. 
  6. ^ „Mera za meru – Srpsko narodno pozorište – Novi Sad”. Радио-телевизија Србије. Јутјуб. 1. 11. 2017. Приступљено 22. 5. 2021. 
  7. ^ Х, Н. (28. 4. 2020). „Представе СНП-а онлајн: Шекспирова „Мера за меру””. Дневник холдинг. Приступљено 22. 5. 2021. 
  8. ^ „IV festival Bez prevoda”. Народно позориште Ужице. 1999. Приступљено 22. 5. 2021. 
  9. ^ „Mera za meru”. Српско народно позориште. Архивирано из оригинала на датум 03. 07. 2004. Приступљено 22. 5. 2021. 
  10. ^ „Onlajn repertoar Srpskog narodnog pozorišta”. radiodelta.rs. 21. 4. 2020. Архивирано из оригинала на датум 22. 04. 2020. Приступљено 22. 5. 2021. 
  11. ^ T, Gr. (7. 8. 1999). „Tragedija bez dostojanstva, komedija bez vedrine”. Глас јавности. Приступљено 22. 5. 2021. 
  12. ^ Cvetković, Goran (16. 11. 2010). „Mocartova lakirovka”. elektrobeton.net. Приступљено 22. 5. 2021. 
  13. ^ Malimarkov, Ivana Pekić (1. 11. 2014). „Intervju: Vanja Milačić”. konkretno.co.rs. Приступљено 22. 5. 2021. 
  14. ^ „“Skladište uspomena 25” i “Kokoška””. montenegrina.net. 12. 7. 2011. Приступљено 22. 5. 2021. 
  15. ^ T, Gr. (14. 7. 2011). „Između bildungsromana i knjige metamorfoze”. Данас. Приступљено 22. 5. 2021. 
  16. ^ Miletić, S. (24. 5. 2001). „Dosta šale!”. Глас јавности. Приступљено 22. 5. 2021. 
  17. ^ а б Пејчић, Н. (30. 1. 2003). „Ближа улогама чврстих жена”. Дневник. Трипод (en). Приступљено 22. 5. 2021. 
  18. ^ M, S. (12. 1. 2002). „Kazanova - vojnik Sergej Trifunović”. Глас јавности. Приступљено 22. 5. 2021. 
  19. ^ „Ravangrad”. Српско народно позориште. Архивирано из оригинала на датум 03. 07. 2004. Приступљено 22. 5. 2021. 
  20. ^ Medenica, Ivan (26. 12. 2002). „Ravangrad, Đorđe Lebović”. Време. Приступљено 22. 5. 2021. 
  21. ^ Medenica, Ivan (12. 2. 2004). „Porcija vrhunske glume”. Време. Приступљено 22. 5. 2021. 
  22. ^ „Mletački trgovac”. hocupozoriste.rs. Приступљено 22. 5. 2021. 
  23. ^ „Смртоносна мотористика”. Атеље 212. Приступљено 22. 5. 2021. 
  24. ^ Medenica, Ivan (17. 2. 2005). „Paradoksalni klasik”. Време. Приступљено 22. 5. 2021. 
  25. ^ „Elektra”. Српско народно позориште. Архивирано из оригинала на датум 17. 01. 2006. Приступљено 22. 5. 2021. 
  26. ^ „Veliki glumac radio 'Elektru'”. Блиц. 4. 4. 2005. Приступљено 22. 5. 2021. 
  27. ^ „Premijera u SNP”. inet.co.yu. 20. 11. 2005. Архивирано из оригинала на датум 21. 11. 2005. Приступљено 22. 5. 2021. 
  28. ^ Годишњак 28 2007, стр. 137.
  29. ^ „Don Žuan” (PDF). Битеф театар. Приступљено 22. 5. 2021. 
  30. ^ Годишњак 28 2007, стр. 34.
  31. ^ „Brod za lutke”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала на датум 06. 12. 2008. Приступљено 22. 5. 2021. 
  32. ^ Годишњак 28 2007, стр. 39—40.
  33. ^ „Artičoke”. Данас. 14. 2. 2007. Приступљено 22. 5. 2021. 
  34. ^ „/Predstava/ Isak Samokovlija: Plava Jevrejka /Tjedan Izraela/”. dnevnikulturni.info (на језику: хрватски). scenaamadeo.hr. 27. 7. 2007. Приступљено 23. 9. 2010. 
  35. ^ „Na dnu”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала на датум 06. 12. 2008. Приступљено 22. 5. 2021. 
  36. ^ Годишњак 29 2008, стр. 25.
  37. ^ „"Тврђава Европа" - друга премијера на Белефу”. Радио-телевизија Србије. 17. 7. 2008. Приступљено 22. 5. 2021. 
  38. ^ Gavrovski, Vanja (15. 7. 2008). „Igor Marojević: Tvrđava Evropa”. Б92. Приступљено 22. 5. 2021. 
  39. ^ „Kandid ili optimizam”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала на датум 04. 12. 2008. Приступљено 22. 5. 2021. 
  40. ^ Годишњак 31 2010, стр. 24—25.
  41. ^ Годишњак 33 2012, стр. 30.
  42. ^ Bujišić, S. (7. 4. 2009). „„Miris kiše na Balkanu“ u Madlenianumu”. Данас. Приступљено 24. 5. 2021. 
  43. ^ „Miris kiše na Balkanu”. Опера и театар Мадленијанум. Приступљено 24. 5. 2021. 
  44. ^ Годишњак 31 2010, стр. 55.
  45. ^ Годишњак 34 2013, стр. 56.
  46. ^ „Ћелава певачица”. Српско народно позориште. Приступљено 22. 5. 2021. 
  47. ^ Годишњак 32 2011, стр. 131.
  48. ^ „Ујеж”. Српско народно позориште. Приступљено 22. 5. 2021. 
  49. ^ Годишњак 33 2012, стр. 142—143.
  50. ^ „Добри ујкица”. Установа културе „Вук Стефановић Караџић“. Архивирано из оригинала на датум 18. 09. 2011. Приступљено 22. 5. 2021. 
  51. ^ Годишњак 33 2012, стр. 85.
  52. ^ „Вече са Тинијем”. Српско народно позориште. Приступљено 22. 5. 2021. 
  53. ^ Годишњак 35 2014, стр. 119—120.
  54. ^ „Бог масакра”. Српско народно позориште. Приступљено 22. 5. 2021. 
  55. ^ Годишњак 37 2016, стр. 143.
  56. ^ „Српски реп мјузикл Лоша копија живота у КЦ Нови Сад”. Танјуг. Радио-телевизија Војводине. 13. 2. 2015. Приступљено 22. 5. 2021. 
  57. ^ „Хип-хоп мјузикл „Лоша копија живота“ пред Новосађанима”. Културни центар Новог Сада. 22. 2. 2015. Приступљено 22. 5. 2021. 
  58. ^ „Sibila ili Bert”. Народно позориште Кикинда. 16. 3. 2016. Архивирано из оригинала на датум 26. 10. 2020. Приступљено 22. 5. 2021. 
  59. ^ Годишњак 38 2017, стр. 102.
  60. ^ „Три лица самоће”. Српско народно позориште. Приступљено 22. 5. 2021. 
  61. ^ Годишњак 39 2018, стр. 137.
  62. ^ „Војвођанска рапсодија”. Српско народно позориште. Приступљено 22. 5. 2021. 
  63. ^ Годишњак 40 2019, стр. 136.
  64. ^ „Лажа и паралажа”. Српско народно позориште. Приступљено 22. 5. 2021. 
  65. ^ Годишњак 40 2019, стр. 137.
  66. ^ Пејчић, Н. (24. 1. 2019). „У четвртак премијера „Антигоне 1918“ у СНП-у”. Дневник холдинг. Приступљено 22. 5. 2021. 
  67. ^ „Антигона 1918.”. Српско народно позориште. Приступљено 22. 5. 2021. 
  68. ^ „Premijera predstave "Smederevo 1941." u petak u SNP-u”. 021.rs. 27. 9. 2019. Приступљено 22. 5. 2021. 
  69. ^ „Смедерево 1941.”. Српско народно позориште. Приступљено 22. 5. 2021. 
  70. ^ „Војна академија”. Радио-телевизија Србије. 5. 2. 2014. Приступљено 22. 5. 2021. 
  71. ^ „Сумњива лица, 15. и 16. спојене други циклус”. Радио-телевизија Србије. 1. 3. 2021. Приступљено 22. 5. 2021. 
  72. ^ Stojiljković, Marko (10. 11. 2018). „Teret: A šta sa zlom koje nesvesno čine nesumnjivo dobri ljudi?”. Lupiga.Com. Приступљено 22. 5. 2021. 
  73. ^ „„Јесењи валцер“ Огњена Петковића награђен у Барселони”. Филмски центар Србије. Радио-телевизија Србије. 23. 4. 2020. Приступљено 22. 5. 2021. 
  74. ^ „Tanja Pjevac dobitnica “Zoranovog brka” za ulogu u predstavi Smederevo 1941.”. zamedia.rs. 19. 10. 2020. Приступљено 22. 5. 2021. 
  75. ^ „“Zoranov brk” Tanji Pjevac”. kanal9tv.com. 20. 10. 2020. Приступљено 22. 5. 2021. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тања_Пјевац&oldid=24340749”