Отворите главни мени

Драма Српског народног позоришта је уметничка је јединица Српског народног позоришта.

Прва фаза: Оснивање Драме поклапа се и са оснивањем самог позоришта 1861. У периоду од оснивања СНП-а до Првог светског рата одржано је 630 драмских дела

Чланови Драговољачког позоришног друштва у Будиму, у кући трговца Јосифа Станковића. Стоје слева: Стеван Пантелић, Ђорђе Максимовић, Миша Сабовљевић, Лаза Костић, Мита Крестић, Ђура Вуковић и Антоније Хаџић. Седе слева: МаријаДукина, Пава Станковићева, Марија
Ansambl SNP iz 1864.jpg

на основу 392 домаћа и страна писца.[1] У том периоду су се представе спремале у оквиру саме трупе, без редитеља, такорећи, у ходу. Дешавало се да су неке биле извођене само једном или неколико пута након чега се одмах се ишло на следеће. На овај начин су представе припремали: Јован Ђорђевић, Антоније Хаџић, Димитрије Марковић, Лаза Телечки, Димитрије Ружић, Пера Добриновић, Андрија Лукић, Веља Миљковић, Димитрије Спасић, Милош Хаџи Динић, Коча Васиљевић. Преовлађивао је патетични, романтичарски стил глуме.[1]

Dimitrije Ružić, Kralj Lir, V. Šekspir, SNP, Novi Sad, 1899, (Atelje Samuela Singera, Sombor) 2.jpg

Од првих дана, глумци Српског народног позоришта били су и културни мисионари који су битно утицали на културни идентитет и свест нације.

Чланови СНП-а у овој првој фази, који су такође наступали и за друга позоришта свог времена су: Димитрије Ружић, Димитрије Марковић Кикинђанин, Никола Недељковић, Коста Хаџић, Михаило Гавриловић, Михаило Рац(ковић), Младен Цвејић, Стеван Чекић и Драгиња Поповић (касније Ружић), Љубица Поповић, Милица Грунчић и Никола Зорић. До Првог светског рата на сцени Српског народног позоришта играли су и: Лаза Телечки, Марија Недељковић, Никола Рашић, Ђорђе Пелеш, Ђура и Марија Рајковић, Илија Станојевић Чича, Димитрије Спасић, Милош Хаџи Динић. Коча Васиљевић, Веља Миљковић, Павле Маринковић, Милева Рашић, Милица-Милка Гргурова, Софија Поповић, Димитрије и Љубица Коларовић, Марија Цветковић, Тинка и Андрија Лукић, Пера и Јелисавета Добриновић, Марта Тодосић, Милка Марковић, Даница Метејић, Јефта Душановић, Драга Спасић[1]

Пера Добриновић у костиму Фрима, 1886

Међу овим глумцима, нарочито се својим талентом и ангажовањем истичу: Димитрије Ружић, Драга Спасић, Лаза Телечки, Миша Димитријевић, Илија Станојевић, Димитрије Спасић, Јевто Душановић и, међу њима необичан човек, чаробњак који је на сцени могао баш све, највећи уметник српког глумишта — Пера Добриновић. 1981. године, када је отворена нова зграда СНП-а, Пери Добриновићу је подигнут споменик (рад вајара Миланка Мандића). Био је то први споменик глумцу у тадашњој Југославији.

После гостовања у Београду 1868, кнез Михаило, одушевљен новосадским глумцима, позива Јована Ђорђевића да оснује стално позориште у Србији. Прихватајући позив као изазов и част, управа је половину ансамбла повела са собом, и седам година после Српског народног позоришта основано је Народно позориште у Београду.[2]

Друга фаза: Након Првог светског рата, припремала су се домаћа драмска дела, али у недостатку већег броја ових дела, посрбљивала су се дела страних аутора, што значи да су ликовима страних комада давана српска имена, места радњи су бивала са ових простора, а карактеристика ових комада је величање родољубља.[1]

У овој фази трупа се састојала из старих и нових чланова: Љубица и Милош Хаџи Динић, Даница и Коста Васиљевић, Милка и Михаило Марковић, Драга Спасић, Даница и Милан Матејић, Катица и Војислав Виловац, Ружа и Драгомир Кранчевић, Марта Тодосић, Марија-Мица Хаџић, Штефанија Ленска, Милева Бошњаковић, Савета и Јован Стојчевић, Пава Слука-Рајичић, Јулија Кучера, Димитрије Спасић, Добрица Милутиновић, Миливоје Живановић, Милорад Душановић, Васа Ивановић, Милка Марковић, Пера Јовановић, Божа Николић, Марија Вера, Радослав Веснић, Пава Слука, Раденко Алмажановић, Александар Верешчагин, Зора Виловац, Светислав Савић, Драгољуб Сотировић, Станоје Душановић, Јован Харитоновић, Хијацинта-Цинта Вугринчевић-Харитоновић, Надежда Архипова, Рахела Ферари, Мила Левова, Томислав Танхофер, Јован и Мила Гец, Михајло Ковачевић, Ида Прегарц, Брана и Каја Цветковић, Станко Колашинец, Стојан Јовановић.

Ову фазу такође краси и то да се искуснијим глумцима поверава редитељски посао.

Трећа фаза: Од завршетка Другог светског рата до данас.

До педесетих година 20. века, држава инструира репертоар позоришта, те се тада изводе представе са

Глумица Рахела Ферари у Српском народном позоришту, Нови Сад, 1939.

ратно-комунистичком пропагандном поруком, као и дела руских аутора. Овој гупи се прикључују и српски класици: Нушић и Стерија. Након педесетих, када се држава више није мешала у рад позоришта, на репертоару се поново пјављују дела домаћих, страних, класичних и савремених аутора.

Милан Ајваз и Станоје Душановић, Карлова тетка, 1939.

И у послератном периоду Драма Српског народног позоришта је одржала своју славу. Глумци тог периода су били: Милан Ајваз, Рахела Ферари, Виктор Старчић, Олга Животић, Љубиша Иличић, Синиша и Љубица Раваси, Станоје Душановић, Душан Животић, Жарко Митровић, Софија Перић-Нешић, Бранко Татић, Александар Стојковић, Славко Симић, Никола Митић, Стојан Јовановић, Милан и Славка Тошић, Петар Вртипрашки, Лазар Богдановић, Фрања Живни, Иван Хајтл, Миодраг Лончар, Витомир Љубичић, Стеван Шалајић, Ђорђе Јелисић, Раде Којадиновић, Велимир Животић, Илинка Душановић, Славко Ђорђевић, Анђелија Веснић, Милица Кљаић-Радаковић, Добрила и Драгиша Шокица, Драгутин Колесар, Заида Кримшамхалов, Милена Булатовић, Стеван Гардиновачки.

РедитељиУреди

Што се редитељског посла тиче, од овог периода у СНП-у увек постоји бар један стални редитељ и други који су гостујући. Неки од њих су:

СценографиУреди
КостимографиУреди
Млади драмски писциУреди

Желећи да допринесе афирмацији младих талентованих драмских писаца и обогати позоришну продукцију у земљи, Српско народно позориште је 2004. покренуло Пројекат три — Конципиран као Фестивал нове српске драме, аутора који до сада нису извођени на професионалним позорницама домаћих театара.

Ансамбл драме: глумци данасУреди

Данас у драми раде као глумци: стални чланови, повремени и гостујући глумци: Новак Билбија — првак, Радоје Чупић — првак, Душан Јакишић — првак, Зоран Богданов — првак, Лидија Стевановић — првакиња, Гордана Ђурђевић-Димић — првакиња, Александра Плескоњић-Илић — првакиња, Мирјана Гардиновачки — првакиња, Југослав Крајнов, Александар Гајин, Драгиња Вогањац, , Мирослав Фабри, Тијана Максимовић, Јована Стипић, Игор Павловић, Драгомир Пешић, Предраг Момчиловић, Гордана Каменаровић, Милован Филиповић, Миодраг Петроње, Гордана Јошић-Гајин, Милорад Капор, Милан Шмит, Оливера Стаменковић, Драган Којић, Љубица Ракић, Александра Царић, Васа Вртипрашки, Миодраг Петровић, Јелена Антонијевић, Михајло Плескоњић, Анка Поповић, Софија Стипић, Ваља Вејин, Лена Богдановић, Ивана Крстић, Рената Виги-Лукић, Звјездана Томашевић-Јосифов и др.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „ДРАМА | Српско народно позориште”. www.snp.org.rs. Приступљено 2019-07-19. 
  2. ^ Веснић, Радослав. Нови Сад Београду — Београд Новом Саду, Наша сцена 157—158, 1960, 2-4

Спољашње везеУреди