Википедија

Хинди (језик)

Индоаријски језик који се углавном говори у северној Индији
(преусмерено са Хинди језик)

Хинди (हिन्दी) је индоевропски језик[7] који се углавном говори у северној и централној Индији. Њему је сродан цели низ индоаријских дијалеката — панџаби, синди и гуџарати на северозападу; маратхи на југу; одија на југоистоку, бенгалски језик на истоку и непалски на северу.

хинди
हिन्दी – Mānak Hindī
реч хинди, написана деванагари писмом
Изговор/maːn̪ək ɦin̪d̪iː/
Говори се уИндија
Број говорника
322 милиона говорника хиндија и њему сродних језика је као свој језик пријавило 'хинди'[1] (2011)
Званични статус
Службени језик у
 Индија
 Фиџи (као фиџи хинди)
Признати мањински језик у
 Гвајана (као гвајански хиндустански)
 Маурицијус
 Суринам (као суринамски хиндустански)
 Тринидад и Тобаго (као тринидадски хиндустански)
Јужна Африка[а][4]
Уједињени Арапски Емирати[б][5]
РегулишеЦентрална Хинди дирекција[6]
Језички кодови
ISO 639-1hi
ISO 639-2hin
ISO 639-3hin
  Подручје у којем је хинди матерњи језик
  Остали индоаријски језици

Под појмом хинди се подразумева и стандардна верзија хиндустанског језика која је 26. јануара 1965. године постала службени језик Индије, уз дотадашњи енглески и још 21 језик наведен у индијском уставу.[8][9][10] Хинди се често наводи као супротност урдуу, још једној стандардној верзији хиндустанског језика[11] који представља службени језик Пакистана и неколико индијских савезних држава. Основна разлика између два језика је у томе да је стандардно писмо хиндија деванaгари, те да му је речник очишћен од персијских и арапских речи, док се урду пише на персијском писму и садржи велики број персијских и арапских речи. Урду је понекад назив за све хиндустанске дијалекте осим стандардног језика. Хинди, написан деванагари писмом, један је од два званична језика Владе Индије, заједно са енглеским.[12] То је службени језик у девет држава и три територије уније и додатни службени језик у три друге државе.[13][14][15][16] Хинди је такође један од 22 призната језика Републике Индије.[17]

Хинди је lingua franca Хинди појаса. Такође се говори, у мањој мери, у другим деловима Индије (обично у поједностављеном облику као што је базар хиндустани или хафлонг Хинди).[13][18] Изван Индије, неколико других језика је званично признато као „хинди“, али се не односе на стандардни хинди језик који је овде описан и уместо тога потичу од других дијалеката, као што су авади и бојпури. Такви језици укључују фиџијски хинди, који има званични статус на Фиџију,[19] и карипски хиндустански, који се говори у Тринидаду и Тобагу, Гвајани и Суринаму.[20][21][22][23] Осим писма и формалног речника, стандардни хинди је међусобно разумљив са стандардним урду, још једним признатим регистром хиндустанског језика, јер оба деле заједничку колоквијалну основу.[24]

Хинди је четврти језик који се највише говори на свету, после мандаринског, шпанског и енглеског.[25] Ако се рачуна заједно са урду, то је трећи језик по броју говорника на свету, после мандаринског и енглеског.[26][27]

Напомене

уреди
  1. ^ (protected language)
  2. ^ (third official court language)

Референце

уреди
  1. ^ „Scheduled Languages in descending order of speaker's strength - 2011” (PDF). Registrar General and Census Commissioner of India. 29. 6. 2018. 
  2. ^ Gangopadhyay, Avik (2020). Glimpses of Indian Languages. Evincepub publishing. стр. 43. ISBN 9789390197828. 
  3. ^ Palakodety, Shriphani; KhudaBukhsh, Ashiqur R.; Jayachandran, Guha (2021), „Low Resource Machine Translation”, Low Resource Social Media Text Mining, Singapore: Springer Singapore, стр. 7—9, ISBN 978-981-16-5624-8, S2CID 244313560, doi:10.1007/978-981-16-5625-5_5, Приступљено 2022-09-24 
  4. ^ „Constitution of the Republic of South Africa, 1996 - Chapter 1: Founding Provisions”. www.gov.za. Приступљено 6. 12. 2014. 
  5. ^ „Abu Dhabi includes Hindi as third official court language”. The Hindu. 10. 2. 2019 — преко www.thehindu.com. 
  6. ^ „Central Hindi Directorate: Introduction”. Архивирано из оригинала 4. 5. 2012. г. Приступљено 18. 2. 2014. 
  7. ^ Singh, Rajendra, and Rama Kant Agnihotri. Hindi morphology: A word-based description. Vol. 9. Motilal Banarsidass Publ., 1997.
  8. ^ „About Hindi-Urdu”. North Carolina State University. Архивирано из оригинала 15. 8. 2009. г. Приступљено 9. 8. 2009. 
  9. ^ Basu, Manisha (2017). The Rhetoric of Hindutva (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-14987-8. „Urdu, like Hindi, was a standardized register of the Hindustani language deriving from the Delhi dialect and emerged in the eighteenth century under the rule of the late Mughals.” 
  10. ^ Peter-Dass, Rakesh (2019). Hindi Christian Literature in Contemporary India (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-00-070224-8. „Two forms of the same language, Nagarai Hindi and Persianized Hindi (Urdu) had identical grammar, shared common words and roots, and employed different scripts.” 
  11. ^ „Constitution of India”. Архивирано из оригинала 2. 4. 2012. г. Приступљено 21. 3. 2012. 
  12. ^ „Constitutional Provisions: Official Language Related Part-17 of The Constitution Of India”. Department of Official Language, Government of India. Архивирано из оригинала 13. 1. 2017. г. Приступљено 15. 2. 2017. 
  13. ^ а б „How languages intersect in India”. Hindustan Times. 22. 11. 2018. 
  14. ^ „How many Indians can you talk to?”. www.hindustantimes.com. Приступљено 22. 12. 2019. 
  15. ^ „Hindi and the North-South divide”. 9. 10. 2018. 
  16. ^ Pillalamarri, Akhilesh. „India's Evolving Linguistic Landscape”. thediplomat.com. Приступљено 22. 12. 2019. 
  17. ^ „PART A Languages specified in the Eighth Schedule (Scheduled Languages)”. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. 
  18. ^ „How many Indians can you talk to?”. www.hindustantimes.com. 
  19. ^ „Hindi Diwas 2018: Hindi travelled to these five countries from India”. 14. 9. 2018. 
  20. ^ „Sequence of events with reference to official language of the Union”. Архивирано из оригинала 2. 8. 2011. г. 
  21. ^ „रिपब्लिक ऑफ फीजी का संविधान (Constitution of the Republic of Fiji, the Hindi version)”. Архивирано из оригинала 1. 11. 2013. г. 
  22. ^ „Caribbean Languages and Caribbean Linguistics” (PDF). University of the West Indies Press. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 12. 2016. г. Приступљено 16. 7. 2016. 
  23. ^ Richard K. Barz (8. 5. 2007). „The cultural significance of Hindi in Mauritius”. South Asia: Journal of South Asian Studies. 3: 1—13. doi:10.1080/00856408008722995. 
  24. ^ Gube, Jan; Gao, Fang (2019). Education, Ethnicity and Equity in the Multilingual Asian Context (на језику: енглески). Springer Publishing. ISBN 978-981-13-3125-1. „The national language of India and Pakistan 'Standard Urdu' is mutually intelligible with 'Standard Hindi' because both languages share the same Indic base and are all but indistinguishable in phonology and grammar (Lust et al. 2000).” 
  25. ^ Mikael Parkvall, "Världens 100 största språk 2007" (The World's 100 Largest Languages in 2007), in Nationalencyklopedin. Asterisks mark the 2010 estimates Архивирано 11 новембар 2012 на сајту Wayback Machine for the top dozen languages.
  26. ^ Gambhir, Vijay (1995). The Teaching and Acquisition of South Asian Languages (на језику: енглески). University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-3328-5. „The position of Hindi-Urdu among the languages of the world is anomalous. The number of its proficient speakers, over three hundred million, places it in third of fourth place after Mandarin, English, and perhaps Spanish.” 
  27. ^ „Hindustani”. Columbia University Press. Архивирано из оригинала 29. 7. 2017. г. — преко encyclopedia.com. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
 
Хинди на Викимедијиној остави.
 
Хинди (језик) на Википедији.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хинди_(језик)&oldid=28932201”