Црква Светог првомученика Стефана у Крушевцу
Црква Светог Првомученика Стефана, познатија као Лазарица, налази се у центру данашњег Крушевца, а подигао ју је, највероватније између 1377/1378. и 1380. године[1], кнез Лазар (1371 — 1389), као придворну цркву (раније су постојала мишљења да је реч о манастирској цркви[2]) своје новосаграђене престонице, Крушевачког Града. Има основу триконхоса, а њена спољашњост је урађена на византијски начин, наизменичним ређањем реда тесаника и три реда црвене опеке. Црква, заједно са Раваницом, представља својеврстан почетак Моравског стила и припада грађевинама сажетог типа. Црква манастира Козија подигнута је одмах потом и у извесном смислу је копија ове цркве, по свему судећи дело истих мајстора. Она је први објекат у Србији који је доживео стручну рестаурацију и конзервацију, што је обављено у периоду од 1904. до 1908. године, под руководством архитекте Пере Ј. Поповића. Пре њега, црква је, након ослобођења града од Турака, током 19. века доживела неколико аматерских обнова.
Црква Лазарица | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Крушевац |
Општина | Град Крушевац |
Држава | Србија |
Врста споменика | црква |
Време настанка | XIV век |
Тип културног добра | Споменик културе од изузетног значаја |
Власник | Република Србија |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Краљево |
www |
Заштитни радови на архитектури цркве и конзервација њеног иконостаса, из средине 19. века, обављени су 1989. године, а читав објекат налази се данас под заштитом Републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја.[3][1]
Архитектура
уредиЦрква Лазарица има основу триконхоса сажетог типа са три травеја и кубетом над средњим. На западној страни се налази нартекс који је првобитно имао три улаза, али су бочни касније зазидани. Над њим се уздиже звоник са катихуменом, који је на спрату имао капелицу.
Спољашњост цркве карактерише византијски начин зидања смењивањем реда жутог тесаника са три реда црвене опеке, а урађене су и широке спојнице малтера, које избијају из равни коју ствара зид.
Бочне стране цркве су, као и све три апсиде триконхоса, подељене у вертикалне делове, који се завршавају архиволтама, док је хоризонтална подела у три дела изведена помоћу два кордонска венца. У највишем делу су смештене, међусобно различите, камене розете на црвено-жутој шаховској подлози, док су у зони испод њих, смештени прозори, око којих се налази украсна камена пластика у облику преплета. Розете, као и неки камени преплети, спадају међу најбоље у Моравском стилу[4] и представљају најефектније декоративне елементе који, уклопљени у добро замишљене и пропорционисане архитектонске облике, чине изузетно складну целину[1].
Унутрашњост
уредиПрема досадашњим истраживањима, црква није била живописана све до средине XVIII века. Тада је зограф Андра Андрејевић са својим људима осликао цркву, између 1737. и 1740. године[1], али су до данас опстали само фрагменти њиховог рада. Црквени иконостас потиче из 1844. године и данас је сачуван у потпуности. Његов аутор је највероватније био сликар Живко Павловић[1] (деда Милене Павловић-Барили), а конзервиран је 1989. године.
Галерија
уреди-
Лазарица, фотографија из 1878.
-
Улазна капија
-
Детаљ на фасади
-
Иконостас
-
Копија Цркве лазарице
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г д „Црква Св. Стефана Лазарица са Крушевачким Градом — Споменици културе у Србији”. САНУ.
- ^ Василије Марковић у свом делу „Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији“ (штампано 1920) наводи мишљење Адама Стефановића да је можда у питању некадашњи утврђени манастир, од кога су опстале манастирска црква и главни одбрамбени пирг, за који се данас зна да је донжон-кула некадашње престонице кнеза Лазара.
- ^ „Споменици културе од изузетног значаја“ Архивирано на сајту Wayback Machine (15. октобар 2008) (Министарство културе Републике Србије) (језик: српски)
- ^ Дероко, Александар (1985). Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији (треће допуњено издање). Београд.
Литература
уреди- Марковић, Василије (1920). Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији (I изд.). Сремски Карловци.
- Дероко, Александар (1985). Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији (треће допуњено издање). Београд.
- „Црква Св. Стефана Лазарица са Крушевачким Градом — Споменици културе у Србији”. САНУ.
Спољашње везе
уреди- На изворишту: Клесари Моравске школе (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)
- Српски јунаци средњег века: Лазар Хребељановић, 1. део, РТС Образовно - научни програм - Званични канал
- Српски јунаци средњег века: Лазар Хребељановић, 2. део, РТС Образовно - научни програм - Званични канал
- Енциклопедија за радознале: Тврђава у Крушевцу и друге приче (РТС - уметнички програм - Званични канал)
- Енциклопедија за радознале: Лазарева црква и друге приче (РТС - уметнички програм - Званични канал)
- Енциклопедија за радознале: Лазарева црква и друге приче (РТС Културно - уметнички програм - Званични канал
- Црква Лазарица
- У ЛАЗАРЕВОМ ГРАДУ 47 ЧУВАРА ХРИСТА: Од ослобођења Крушевца 1833. познати сви свештеници цркве Лазарице, средњи век непознаница („Вечерње новости”, 8. јануар 2023)