Чељустоусте
Чељустоусте (лат. Gnathostomata) су кичмењаци са вилицом. У чељустоусте кичмењаке спада око 60.000 врста, што чини 99% свих постојећих кичмењака. Поред супротне вилице, чељоусти такође имају зубе, паран број удова, и хоризонталан полукружни канал унутрашњег уха, заједно са физиолошким и ћелијским анатомским карактеристикама као што су мијелински слој неурона. Још једна од карактеристика је адаптивни имуни систем који користи В(Д)Ј рекомбинације за стварање антигена предела, а не генетске рекомбинације у променљивом гену лимфоцита рецептора.[1]
| Кичмењаци с вилицом | |
|---|---|
| |
| Фосил оклопне рибе (Placodermi) из рода Dunkleosteus | |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Подтип: | Vertebrata |
| Инфратип: | Чељустоусте |
| Подгрупе | |
| |
Сада се претпоставља да чељустоусти кичмењаци потичу од предака, који су већ имали оба пара карличних и трбушних пераја.[2] Поред тога, код неких врста класе оклопне рибе (Placodermi) је такође постојао трећи пар удова, који је код мужјака модификован за размножавање и базалне плоче код женки, образац који није виђен код других група кичмењака.[3]
Остеостраци се сматрају сестринском групом чељустоустих кичмењака.[4][5][6]
Верује се да је вилица еволуирала од предњих шкржних лукова, који су стекли нову улогу да пумпају воду кроз шкрге отварањем и затварањем уста ефикасније – механизам усне пумпе. Уста су онда могла да расту више и шире што је омогућило хватање већег плена. Овај механизам отварања и затварања би током времена постајао јачи и чвршћи и претворио се у праву вилицу.
Нова истраживања показују да је једна грана (род Entelognathus) класе оклопне рибе (Placodermi) највероватније предак савремених чељустоустих кичмењака (рушљориба и кошљориба).
КласификацијаУреди
Група је према традиционалној класификацији суперкласа, подељена на три главне групе: рушљорибе (Chondrichthyes), оклопне рибе (Placodermi) и Teleostomi, која укључује изумрле бодљикаве ајкуле (Acanthodii) и кошљорибе (укључујући класе које потичу од кошљориба птице, сисаре, гмизавце и водоземце). Неки системи класификације користе термин Amphirhina.
Резултати новијих истраживања упућују на закључак да Teleostomi није валидна клада и да су кошљорибе (Osteichthyes) еволуирале од оклопних риба (Placodermi) из рода Entelognathus или рода налик њему, а да су бодљикаве ајкуле (Acanthodii) сродније данашњим рушљорибама (Chondrichthyes), то јест рушљорибе потичу од једне гране бодљикавих ајкула.[7] Бодљикаве ајкуле са рушљорибама потичу од исте гране оклопних риба као и кошљорибе.
Чељустоусте (Gnathostomata) се деле на:
- Оклопне рибе (Placodermi) †
- Eugnathostomata
| Gnathostomata |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.jpg){kind=small}
_(Crocodylus_moreletii).jpg){kind=small}
.png){kind=small}
РеференцеУреди
- ^ Cooper MD, Alder MN (2006). „The evolution of adaptive immune systems”. Cell. 124 (4): 815—22. PMID 16497590. doi:10.1016/j.cell.2006.02.001.
- ^ New study showing pelvic girdles arose before the origin of movable jaws
- ^ The first vertebrate sexual organs evolved as an extra pair of legs
- ^ Zaccone, Dabrowski & Hedrick 2015, стр. 2
- ^ Keating, Joseph N.; Sansom, Robert S.; Purnell, Mark A. (2012). „A new osteostracan fauna from the Devonian of the Welsh Borderlands and observations on the taxonomy and growth of Osteostraci” (PDF). Journal of Vertebrate Paleontology. 32 (5): 1002—1017. ISSN 0272-4634. doi:10.1080/02724634.2012.693555.
- ^ Sansom, R. S.; Randle, E.; Donoghue, P. C. J. (2014). „Discriminating signal from noise in the fossil record of early vertebrates reveals cryptic evolutionary history”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 282 (1800): 20142245—20142245. ISSN 0962-8452. doi:10.1098/rspb.2014.2245.
- ^ A Silurian placoderm with osteichthyan-like marginal jaw bones