Мачвански управни округ

управни округ Републике Србије
(преусмерено са Mačva District)

Мачвански управни округ је један од округа Републике Србије. Округ се налази у западном делу државе. Према подацима са последњег пописа 2022. године у округу је живело 265.377 становника[1] Седиште округа је у граду Шапцу.

Мачвански управни округ
Држава Србија
РегионШумадија и западна Србија
Историјске областисредишња Мачва, Поцерина, Јадар, Рађевина, Азбуковица
Админ. центарШабац
Површина3.268 km2
Становништво2022.[1]
 — број ст.265.377
 — густина ст.81,2 ст./km2
Позивни број+381 (0)15
Општине и градови8
Богатић
Владимирци
Коцељева
Крупањ
Град Лозница
Љубовија
Мали Зворник
Град Шабац
Број насеља228
(5 градских и 223 сеоска)
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Административна подела

уреди
 
Мапа округа

Округ обухвата следеће градове и општине (са њиховим административним центрима):

Административна подела

уреди

Мачвански управни округ обухвата два града и шест општина.

Назив Грб Број становника (2011) Број становника (2022)[1]
Град Шабац   115.884 106.066
Град Лозница   79.327 73.083
Општина Богатић   28.883 24.788
Општина Владимирци   17.462 14.509
Општина Коцељева   13.129 11.249
Општина Крупањ   17.295 14.569
Општина Љубовија   14.469 12.272
Општина Мали Зворник   12.482 11.560

Већа насеља

уреди

Значајнија насеља у округу су (са бројем становника по попису из 2002. године):

Етничке групе (попис из 2002. године)

уреди

Етничке групе (попис из 2011. године)

уреди

Култура и историја

уреди
 
Спомен-кућа Вука Стефановића Караџића у Тршићу
 
Спомен-костурница на Церу

У близини Шапца су знаменити споменици, посвећени познатим догађајима из историје српског народа:

Недалеко од Лознице је село Тршић, родно место, реформатора српског језика и правописа, Вука Караџића. Из Тршића се пешачком стазом стиже у манастир Троношу, једно од најстаријих средњовековних немањићких задужбина. Овај манастир из XIV века, одиграо је у прошлости истакнуту улогу у очувању народне културе и традиције Срба. Дуго се у њему, а нарочито у XIV веку, неговала преписивачка школа за сопствене потребе и потребе других манастира. Тиме је сачувана историјска и културна грађа српског народа.

Види још

уреди

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди