Љупчо Арсов
Љупчо Арсов — Гоце (Штип, 19. мај 1910 — Скопље, 18. новембра 1986) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Македоније, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. Од 1979. до 1982. године обављао је функцију председника Председништва СР Македоније.
љупчо арсов | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() Љупчо Арсов | |||||||||||
Лични подаци | |||||||||||
Датум рођења | 19. мај 1910. | ||||||||||
Место рођења | Штип, Османско царство | ||||||||||
Датум смрти | 18. новембар 1986. (76 год.) | ||||||||||
Место смрти | Скопље, СР Македонија, СФР Југославија | ||||||||||
Професија | економиста | ||||||||||
Деловање | |||||||||||
Члан КПЈ од | 1940. | ||||||||||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||||||||||
Председник Председништва СР Македоније | |||||||||||
Период | 1979 — 1982. | ||||||||||
Претходник | Видоје Смилевски | ||||||||||
Наследник | Ангел Чемерски | ||||||||||
Херој | |||||||||||
Народни херој од | 29. новембра 1953. | ||||||||||
Одликовања |
|
Биографија Уреди
Рођен је 19. маја 1910. године у Штипу. Године 1932. завршио је Високо-економске школу у Загребу и потом се запослио, као службеник у Хипотекарној банци у Београду. Још за време студија у Загребу приступио је омладинском револуционарном покрету, а 1940. године је постао члан Комунистичке партије Југославије. Када је службено премештен у Ваљево, тамо постаје инструктор КПЈ у Месном комитету, а 1941. године члан Рејонског комитета КПЈ у Београду.
После окупације Краљевине Југославије, вратио се у родни Штип и одмах се укључио у рад партијске организације и радио на припремама оружане борбе. Крајем 1941. године био је члан Месног комитета КПЈ за Битољ и радио је на припремама за формирање партизанског одреда. Почетком 1942. године бугарска полиција га је ухватила, али је због недостатка доказа убрзо пуштен из затвора.
У априлу 1942. године изабран је за члана Покрајинског комитета КПЈ за Македонију. Када је у јуну, отишао на састанак у Прилеп, полиција је 23. јуна опколила кућу у којој се одржавао састанак и приликом бекства, Љупчо је сломио ногу и био ухваћен. После четири месеца испитивања и мучења, био је интерниран. После повратка из интернације марта 1943. године постао је секретар Обласног комитета КПЈ у Штипу. Постао је члан Петог обласног комитета и комесар Пете оперативне зоне. Затим одлази на Скопску Црну Гору и у околини Врања, и 1. децембра 1943. године формира кумановски партизански батаљон „Орце Николов“. На терену је руководио партизанским акцијама, док није позван у Скопље, где је касније постао секретар Обласног комитета.
Био је већник на Другом засједању АВНОЈ-а и члан Главног штаба НОВ и ПО Македоније. На Првом заседању Антифашистичке скупштине народног ослобођења Македоније, 2. августа 1944. године у манастиру св. Прохор Пчињски, изабран је за потпредседника Председништва АСНОМ-а.
После ослобођења Југославије обављао је разне одговорне дужности:
- члан ЦК КП Македоније, од 1944.
- у првој влади НР Македоније изабран је за потпредсника и за министра финансија
- министар рада у Влади ФНРЈ, од 1948. до 1952.
- Председник Извршног већа НР Македоније, од 1953. до 1961.
- председник Народне скупштине НР Македоније, од 1962. до 1963.
- председник Већа народа Савезне скупштине СФРЈ
- републички и савезни народни посланик, у свим скупштинским сазивима до 1967.
- председник ССРН Македоније, од 1967. до 1971.
- прдеседник Председништва СР Македоније, од 1979. до 1982.
- члан Савета федерације
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима је Орден јунака социјалистичког рада. Орденом народног хероја одликован је 29. новембраа 1953. године.[1]
Референце Уреди
- ^ Народни хероји 1982, стр. 33.
Литература Уреди
- Енциклопедија Југославије том I. Београд: Југославенски лексикографски завод. 1990.
- Народни хероји Југославије том I. Београд: Народна књига. 1982.