Ljupčo Arsov

Ljupčo Arsov — Goce (Štip, 19. maj 1910 — Skoplje, 18. novembra 1986) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFRJ i SR Makedonije, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije. Od 1979. do 1982. godine obavljao je funkciju predsednika Predsedništva SR Makedonije.

ljupčo arsov
Ljupčo Arsov
Lični podaci
Datum rođenja	(1910-05-19)19. maj 1910.
Mesto rođenja	Štip, Osmansko carstvo
Datum smrti	18. novembar 1986.(1986-11-18) (76 god.)
Mesto smrti	Skoplje, SR Makedonija, SFR Jugoslavija
Profesija	ekonomista
Delovanje
Član KPJ od	1940.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Predsednik Predsedništva SR Makedonije
Period	1979 — 1982.
Prethodnik	Vidoje Smilevski
Naslednik	Angel Čemerski
Heroj
Narodni heroj od	29. novembra 1953.
Odlikovanja

Biografija

Rođen je 19. maja 1910. godine u Štipu. Godine 1932. završio je Visoko-ekonomske školu u Zagrebu i potom se zaposlio, kao službenik u Hipotekarnoj banci u Beogradu. Još za vreme studija u Zagrebu pristupio je omladinskom revolucionarnom pokretu, a 1940. godine je postao član Komunističke partije Jugoslavije. Kada je službeno premešten u Valjevo, tamo postaje instruktor KPJ u Mesnom komitetu, a 1941. godine član Rejonskog komiteta KPJ u Beogradu.

Posle okupacije Kraljevine Jugoslavije, vratio se u rodni Štip i odmah se uključio u rad partijske organizacije i radio na pripremama oružane borbe. Krajem 1941. godine bio je član Mesnog komiteta KPJ za Bitolj i radio je na pripremama za formiranje partizanskog odreda. Početkom 1942. godine bugarska policija ga je uhvatila, ali je zbog nedostatka dokaza ubrzo pušten iz zatvora.

U aprilu 1942. godine izabran je za člana Pokrajinskog komiteta KPJ za Makedoniju. Kada je u junu, otišao na sastanak u Prilep, policija je 23. juna opkolila kuću u kojoj se održavao sastanak i prilikom bekstva, Ljupčo je slomio nogu i bio uhvaćen. Posle četiri meseca ispitivanja i mučenja, bio je interniran. Posle povratka iz internacije marta 1943. godine postao je sekretar Oblasnog komiteta KPJ u Štipu. Postao je član Petog oblasnog komiteta i komesar Pete operativne zone. Zatim odlazi na Skopsku Crnu Goru i u okolini Vranja, i 1. decembra 1943. godine formira kumanovski partizanski bataljon „Orce Nikolov“. Na terenu je rukovodio partizanskim akcijama, dok nije pozvan u Skoplje, gde je kasnije postao sekretar Oblasnog komiteta.

Bio je većnik na Drugom zasjedanju AVNOJ-a i član Glavnog štaba NOV i PO Makedonije. Na Prvom zasedanju Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Makedonije, 2. avgusta 1944. godine u manastiru sv. Prohor Pčinjski, izabran je za potpredsednika Predsedništva ASNOM-a.

Posle oslobođenja Jugoslavije obavljao je razne odgovorne dužnosti:

• član CK KP Makedonije, od 1944.
• u prvoj vladi NR Makedonije izabran je za potpredsnika i za ministra finansija
• ministar rada u Vladi FNRJ, od 1948. do 1952.
• Predsednik Izvršnog veća NR Makedonije, od 1953. do 1961.
• predsednik Narodne skupštine NR Makedonije, od 1962. do 1963.
• predsednik Veća naroda Savezne skupštine SFRJ
• republički i savezni narodni poslanik, u svim skupštinskim sazivima do 1967.
• predsednik SSRN Makedonije, od 1967. do 1971.
• prdesednik Predsedništva SR Makedonije, od 1979. do 1982.
• član Saveta federacije

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima je Orden junaka socijalističkog rada. Ordenom narodnog heroja odlikovan je 29. novembraa 1953. godine.

Literatura

• Enciklopedija Jugoslavije tom I. Beograd: Jugoslavenski leksikografski zavod. 1990. 
• Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.