Корисник:Ласловарга/Секељи

Подручја где живе Секељи и Чанго

Секељи − (мађ: Székely; рум: Secui; нем: Székler) су етничка група Мађара, која живи у данашњој Румунији, на истоку и југоистоку Трансилваније, највише их има у окрузима Харгита, Ковасна и Муреш. Само име овог народа се први пут налази у документима из једанаестог века и то на латинском Сикул ("Sicul"), док мађарска форма имена Секељ се спомиње први пут 1334. године у документима који описују одбрану источног дела тадашње Краљевине Мађарске.

Популација

Укупан број Секеља, популација, варира од извора до извора. Румунски званични извор говори о 670.000 Секеља, мађарски извори говоре о бројци од 1,700.000 (а са овом бројком су уствари обухваћени сви Мађари у Трансилванији а не само Секељи). Међутим истина је као и увек негде сакривена у средини а бројке служе сврси. Бројка од 670 хиљада је тачна ако се рачунају Секељи који живе на територији која се некада звала Земља Секеља (мађ:Székelyföld) a данас су то окрузи Харгита, Ковасна и Муреш. У окрузима Харгита и Ковасна они чине већину становништва - Харгита (85%), Ковасна (74%). А Секељи такође живе у подручју између градова Брашов (Braşov) и Сибиу (Sibiu).

Румунски правни систем не признаје Секеље, већ их на пописима убраја у мађаре, а у Мађарској се спомињу као трансилванијски мађари, са тим да у оквиру те популације постоје и Секељи као посебна заједница.

Ако се узима у обзир укупан број Секеља у целој Трансилванији, Мађарској и осталим местима која су историјски позната као места исељавања Секеља (Војводина, Канада, Бразил, Америка) бројка би се могла можда приближити броју од милион Секеља у свету. Тако да се може са сигурношћу рећи да нема тачног податка, само процене.

Миграција Секеља кроз векове

По попису из 2002. године највише Секеља у Румунији има у окрузима Харгита, Ковасна и Муреш:

Локација	Укупно Секеља	% у округу
Харгита	275.841	84,61%
Ковасна	164.055	73,81%
Муреш	200.000	39,26%
Брашов	40.000	...
Остатак	50.000	...
У свету	100.000	...
Укупно	829.896	...

У данашњој Трансилванији од укупног броја Мађара , Секељи чине 40% популације

Историја

Усмена предања

Ентеријер старе секељске сеоске куће

У старим хроникама и у културној баштини Секеља стоји предање да су Секељи потомци Атилиних Хуна. Њих је по предању Атилин син крељевић Чаба, после очеве смрти, довео на место данашњег живљења, и по томе је и тај део добио назив Земља Секеља. Тачније то одредишно место се зове Чигле Поље (мађ: Csigle-mező).

У Анонимусу, документу на латинском, Кеза Шимон је у делу у коме је говорио о секељима написао (цитирам превод):" Секељи, који су првобитно били Атилин народ, су остали на Чигле Пољу и тамо себе нису звали хунима већ секељима".

Предања повезана са чињеницама

Секељи су у прошлости сматрани за посебан народ и чињеница је да су се придружили Мађарима када су они дошли на просторе Карпата и Панонске Низије и основали своју краљевину.

По томе се може рећи да на просторима Трансилваније живе две групације које говоре мађарски језик: Секељи који су потомци Хуна из 453. године и Мађари који који су дошли на ове просторе под вођством Арпада 894. године. Трећа групација која има додира са Секељима а исто говори мађарски језик јесу Чангок (мађ: Csángók), али њих највише има у Молдавији.

Припадност Секеља Хунима је први пут доведена у питање током 18. века, када је у тим монархистичким и ”славним“ временима било срамота причати да си потомак азијских барбара и није одговарало тадашњој Мађарској државној политици. По једној мађарској теорији Секељи су мађарско племе које је остало изоловано у планинама и тако развили свој посебан идентитет.

После тога је у 19. веку наишла румунизација данашње Трансилваније и нове теорије ко је, где и када био током историје, тако да је само постојање Секеља била кочница за развијање исте. По неким румунским историчарима Секељи имају неко страно порекло (не мађарско), па иду чак и дотле да помињу и румунско порекло Секеља.

Ако Секељи нису мађарско хунског порекла, постављају се питања: ”Како то да су Секељи одувек говорили мађарски (доказ за то је ровашко писмо које када се чита добија се старомађарски), одакле Секељима Секељ капија (мађ: Székelykapu), Копја (мађ: kopjafa), Ровашко писмо (мађ: Székely rovásírás), култура и традиција коју гаје и дан данас и чини их јединственим у свом окружењу“. То су све питања која треба поставити разним теоретичарима и политичарима, а то су и одговори свакоме ко се мало пажљивије баци на проучавање и значење истих.

У сваком случају данас је чињеница да Секељи постоје и да живе на просторима који они зову Земља Секеља, а државе долазе и пролазе.

Средњи век

Од оснивања мађарске државе па до турских освајања у 16. веку, Секељи су имали пуну аутономију као независни фактор који управља својом судбином у Краљевини Мађарској у оквиру својих седишта у Ердељу. Секељи су уживали племићке привилегије и све остале привилегије у краљевини као део оснивачке популације и били су изузети од плаћања пореза краљу, то се и званично признавало у документима када се писало о њима као о Нацији Секеља (лат: Natio Siculorum). Најстарији извори о овоме се могу наћи у документима из 13. века.

Још једна интересантна чињеница је да су се све мађарске административне јединице звале вармеђе (мађ: vármegyék), што би у буквалном преводу значило дворац, замак, тврђава са околином, а у то време то су били градови−тврђаве са околином, а административна основа Секеља је био Сек (мађ: szék), што у преводу значи столица или седиште.

Секељи су имали 7 седишта

• Чиксек (Csík−szék)
• Удвархељсек (Udvarhely−szék)
• Марошсек (Maros−szék)
• Арањосек (Aranyosszék) и
• Харомсек (Három−szék)који се састојао из три подседишта Кезди, Орбаи и Шепшисек (Kézdiszék, Orbaiszék and Sepsiszék).

Пошто су Секељи били дужни да у случају рата дају одређени број војника, у оквиру војне реформе 1241. године била је направљена подела Секеља у три категорије, по којој су после и добијали племићке заслуге и олакшице (libertas Siculorum'):

• Вође или прваци (előkelők) − најповлаштенија класа, племићи
• Коњаници (lófők) − цењени ратници, угледни прваци
• Сељаци (gyalogok) − пешадија, која је исто имала привилегије неплаћања пореза

Губљење привилегија

До 15. века Секељи су уживали аутономију на својој земљи а 1437.године због опасности са истока су склопили савез са Трансилванијским Мађарима и Сасима и ушли у Унију трију нација (Unio trium nationum) која је владала Трансилванијом, тада још Ердељом.

Турско освајање источне Европе у 16. веку је довело одвајања од Мађарске и до полувазалног статуса Трансилваније у односу на Турско царство, када је и основана Ердељска Кнежевина (мађ: Erdélyi Fejedelemség). У току постојања кнежевине и покушаја спровођења неких реформи и укидања повластица које су имали, дошло је и до првог устанка незадовољних Секеља 1562. године. Као последица сталних сукоба са тадашњом угарском владајућом страном, приликом напада румунског војводе (владара дела Молдавије до 1600., Ердеља од 1599. до 1600. године и Валачие (Valachia)− Земља Влаха, 1593. − 1601.) Витеза Михајла (рум: Mihai Viteazul), Секељи су стали на његову страну и помогли му да оствари своје циљеве.

После пораза Турака и поновног потпадања под Аустријску власт, Трансилванија је изгубила и то мало аутономије које је имала под турцима. Приликом поновног преуређења војске и увођења присилне мобилизације од стране Марије Терезије, Секељи су одбили послушност што је резултирало одмаздом и крвопролићем у Мадефалви 7. јануара 1764. године, где је побијено неколико стотине Секеља и довело је до велике сеобе становништва у Молдавију па после у Буковину. На крају из Буковине 1883. године је почело пресељавање у Војводину (Скореновац, Иваново (Србија) и Војловица) и Мађарску. Тај догађај је постао познат у историји Секеља као крвопролиће у Мадефалви.

За време мађарске револуције 1848. године, Секељи су стали на страну (цитат):своје мађарске браће против Трансилванијских Румуна и Саса.

Касније 1867. године Трансилванија је припојена опет мађарској али су Секељи изгубили своју аутономију и све привилегије и уместо бивших 7 седишта наметнуто им је да имају 4 округа.

Ове измене су биле важеће све до распада Аустроугарске и тријанонског мировног уговора из 1920. године

Секељи у 20. веку

Земља Секеља у Румунији

• 1920. − Трианонским уговором Трансилванија је додељена Румунији.
• 1940. − Бечким уговором враћена Мађарској
• 1945. − Поново део Румуније
• 1947. − Паришким уговором потврђен статус
• 1952. − Основана Мађарска аутономна покрајина у Румунији од стране комуниста, Ђорђи Деж
• 1960. − Модифицирање Мађарске аутономне покрајине, и смањивање броја Мађара у истој
• 1968. − Нова административна подела Румуније и укидање Мађарске аутономне покрајине

Језик и култура

Језик

Секељи говоре мађарским језиком или како се још спомиње као секељски дијалекат (мађ: székely nyelvjárás). Са овим дијалектом се служи већина Секеља, док лингвисти праве поделу на источни и западни дијалекат. Источни захвата пределе Чик, Харомсек и Седам села, док западни дијалекат се говори у околини Удвархеља. Исто тако се мора рећи да је направљена и трећа група која обухвата Секеље и Чанго−Мађаре у Молдавији која већ има битније разлике и третира се као посебан дијалекат мађарског језика. Сви ови дијалекти су интересантни за лингвисте због својих особености и сачуваног архаизма, повезаности са старомађарским.

Традиција

• Секељ капија (мађ: székelykapu)
• Копја (мађ: kopjafa)
• Ровашко писмо (мађ: székely rovásírás)
• Предање да Секељи потичу од Хуна
• Најважнији споменици секељске културе налазе се у музеју секељског народа у Светом Ђорђу (рум: Sfântu Gheorghe)

Религија

Секељи су већином католици, а има и калвиниста и унијата. Највише католика има у областима Чик, Ђерђо, Касон, Удвархељ и Кездисек; унијата у областима Удвархеља, Шепши и Арањошсек; а евангелиста у областима Марошсек, Орбаисек, Арањошсек, Удвархељ и Харомсек.

Види још

• Осети
• Алани
• Хајду (Мађари)
• Мађари
• Кумани
• Палоци
• Јаси

Познати Секељи

• Маришка Харгитај - (по оцу) америчка глумица

Спољашње везе

• Путопис о Секељској земљи (језик: енглески)
• О Секељима (језик: енглески)
• Округ Ковасна (језик: енглески) (језик: мађарски)
• Округ Харгита (језик: енглески) (језик: мађарски) (језик: немачки)
• Округ Муреш (језик: енглески) (језик: мађарски)
• Демократски савез Мађара у Румунији (језик: енглески) (језик: мађарски)
• Чланак о Секељима (језик: енглески)
• Новински чланак о секељској аутономији (језик: енглески)