Википедија

Лука Пуј

француски тенисер

Лука Пуј (фр. Lucas Pouille; рођен 23. фебруара 1994. године у Гран Синту, Француска) је француски тенисер који је свој најбољи пласман у синглу достигао 19. марта 2018. када је заузимао 10. место на АТП листи. Највише воли да игра на тврдој подлози а омиљени ударац му је форхенд. Отац му је из Француске а мајка из Финске.[5]

Лука Пуј
Лука Пуј у квалификацијама за Вимблдон 2023.
Лични подаци
Датум рођења(1994-02-23)23. фебруар 1994. (30 год.)
Место рођењаГран Синт, Француска
ДржављанствоФранцуска
Висина1,85 m
Маса84 kg
ПребивалиштеДубаи, УАЕ
Информације о каријери
Проф. каријера2012–
ИграДесном руком; дворучни бекхенд
ТренерЕмануел Планк (2012–2018)[1]
Амели Моресмо (2018–2020)[2][3]
Тијери Асион (2020–)[4]
Никола Ренаван (2020–)[4]
Зарада8.276.212 $
АТП профилwww.atptour.com/en/players/lucas-pouille/pf39/overview
Појединачно
Победе—порази140—129 (52,04% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира и у Дејвис купу)
Освојени турнири5 (1 челенџер, 4 фјучерса)
Изгубљена финала4
Најбољи пласманБр. 10 (19. март 2018)
Тренутни пласманБр. 363 (28. август 2023)
Успех на гренд слем турнирима
ОП АустралијеПФ (2019)
Ролан Гарос3K (2017, 2018)
ВимблдонЧФ (2016)
ОП САДЧФ (2016)
Парови
Победе—порази27—58 (31,76% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира)
Освојени турнири0
Изгубљена финала0
Најбољи пласманБр. 79 (11. април 2016)
Тренутни пласманБр. 853 (28. август 2023)
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП АустралијеПФ (2016)
Ролан Гарос2К (2015)
Вимблдон1К (2015, 2016)
ОП САД2К (2015)
Мешовити парови
Победе—порази3—1 (75% на Гренд слем турнирима и Хопман купу)
Успех на гренд слем турнирима — мешовити парови
ОП Аустралије–
Ролан Гарос1К (2023)
Вимблдон–
ОП САД–
Екипна такмичења
Дејвис купП (2017)
Хопман купГФ (2019)
Званични веб-сајт
http://lucaspouille.com
Ажурирано: 28. август 2023.

Каријера

уреди

Тенис је почео да тренира са осам година.[5]

2016.

уреди

Прве запажене резултате на турнирима у појединачној конкуренцији постигао је током 2016. године: финале турнира у Букурешту у којем је поражен од Шпанца Фернанда Вердаска[6] и полуфинале мастерса у Риму где је заустављен од Британца Ендија Марија (у главни жреб је ушао као "срећни губитник").[7]

Исте године је на Отвореном првенству Аустралије у конкуренцији парова дошао до полуфинала заједно са сународником Манарином где су изгубили од пара Џејми Мари/Бруно Соарес. Пре тога су у четвртфиналу победили прве носиоце, дубл комбинацију Ројер/Текау.[8]

Најбоље резултате на гренд слемовима је остварио 2016. кад је играо четвртфинала Вимблдона и Отвореног првенства САД.[9]

Први АТП турнир у каријери је освојио 25. септембра 2016. године, када је у финалу Меца победио Доминика Тима са 2:0.[10]

Добитник је награде за играча који је највише напредовао у току 2016. (The Most Improved Player of the Year Award) померивши се са 91. места у фебруару на 15. место на крају поменуте године.[11]

2017.

уреди

На турниру у Марсеју 2017. стигао је до финала у коме је поражен од сународника Жоа-Вилфрида Цонге у два сета.[12] На премијерном издању турнира у Будимпешти долази до своје друге титуле победивши у финалу Аљажа Беденеа, Словенца са британским држављанством.[13]

Своју прву титулу на трави а другу у 2017. освојио је на турниру у Штутгарту где је у финалу савладао Фелисијана Лопеза. Меч је добио после преокрета, а одсервирао је чак 29 асова.[14]

До прве титуле на турнирима из серије 500 дошао је у Бечу када је у финалу био бољи свог сународника Жоа-Вилфрида Цонге. На тај начин постао је први тенисер у 2017. који је тријумфовао на све три подлоге.[15]

2018.

уреди

Другу титулу на домаћем тлу освојио је у Монпељеу где је за противника у финалу имао троструког шампиона турнира, Ришара Гаскеа. На путу до титуле спасао је две меч лопте у полуфиналном дуелу против Цонге.[16] Друго АТП финале у 2018. одиграо је у Марсеју где је поражен од Руса Карена Хачанова у три сета.[17] Само три дана касније, у Дубаију, поново се састаје са Хачановим и овога пута побеђује чиме се пласира у четвртфинале.[18] И на овом турниру стиже до саме завршнице, али ипак не успева да победи Шпанца Баутисту Агута. Добри резултати остварени током фебруара и почетком марта омогућили су му напредак на 12. место АТП листе.[19]

АТП финала

уреди

Појединачно: 9 (5:4)

уреди
Легенда
Гренд слем турнири (0:0)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (0:0)
АТП 500 (1:1)
АТП 250 (4:3)
Финала по подлози
Тврда (3:3)
Шљака (1:1)
Трава (1:0)
Финала по локацији
Отворено (2:2)
Дворана (3:2)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 25. април 2016. Букурешт, Румунија Шљака   Фернандо Вердаско 3:6, 2:6
Победник 1. 25. септембар 2016. Мец, Француска Тврда (д)   Доминик Тим 7:6(7:5), 6:2
Финалиста 2. 26. фебруар 2017. Марсеј, Француска Тврда (д)   Жо-Вилфрид Цонга 4:6, 4:6
Победник 2. 30. април 2017. Будимпешта, Мађарска Шљака   Аљаж Бедене 6:3, 6:1
Победник 3. 18. јун 2017. Штутгарт, Немачка Трава   Фелисијано Лопез 4:6, 7:6(7:5), 6:4
Победник 4. 29. октобар 2017. Беч, Аустрија Тврда (д)   Жо-Вилфрид Цонга 6:1, 6:4
Победник 5. 11. фебруар 2018. Монпеље, Француска Тврда (д)   Ришар Гаске 7:6(7:2), 6:4
Финалиста 3. 25. фебруар 2018. Марсеј, Француска (2) Тврда (д)   Карен Хачанов 5:7, 6:3, 5:7
Финалиста 4. 3. март 2018. Дубаи, УАЕ Тврда   Роберто Баутиста Агут 3:6, 4:6



Остала финала

уреди

Тимска такмичења: 2 (1:1)

уреди
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнери Противници Резултат Извор
Победник 1. 24–26. новембар 2017. Дејвис куп, Лил, Француска Тврда (д)   Жо-Вилфрид Цонга
  Ришар Гаске
  Пјер-Иг Ербер 		  Давид Гофан
  Стив Дарси
  Рубен Бемелманс
  Јорис Де Лоре 		3:2 [20]
Финалиста 1. 23–25. новембар 2018. Дејвис куп, Лил, Француска Шљака (д)   Жереми Шарди
  Пјер-Иг Ербер
  Николас Махут
  Жо-Вилфрид Цонга 		  Марин Чилић
  Борна Ћорић
  Франко Шкугор
  Мате Павић
  Иван Додиг 		1:3 [21]

Референце

уреди
  1. ^ „Lucas Pouille splits with long-time coach Emmanuel Planque”. Tennis World. 9. 11. 2018. Приступљено 2. 12. 2018. 
  2. ^ „Per report, Lucas Pouille hires Amelie Mauresmo as new coach”. Tennis World. 6. 12. 2018. Приступљено 7. 1. 2019. 
  3. ^ „Lucas Pouille's Double Whammy: A Positive Covid-19 Test and a Split with Mauresmo”. Tennis Now. 24. 10. 2020. Приступљено 7. 12. 2020. 
  4. ^ а б „Lucas Pouille Revamps his Team After Parting Ways with Amelie Mauresmo”. Essentially Sports. 17. 11. 2020. Приступљено 7. 12. 2020. 
  5. ^ а б „Lucas Pouille – bio”. ATP World Tour. Приступљено 5. 3. 2017. 
  6. ^ „Verdasco Beats Pouille For Bucharest Crown”. ATP World Tour. 25. 4. 2016. Приступљено 22. 6. 2016. 
  7. ^ „Murray Beats Rain & Pouille To Reach First Rome Final”. ATP World Tour. 14. 5. 2016. Приступљено 22. 6. 2016. 
  8. ^ „It's Murray/Soares vs. Nestor/Stepanek”. ATP World Tour. 27. 1. 2016. Приступљено 22. 6. 2016. 
  9. ^ „Magični Luka Puj eliminisao Nadala!”. b92 sport. 4. 9. 2016. Приступљено 5. 9. 2016. 
  10. ^ „Escape Artist Pouille Claims Maiden Title In Metz”. ATP World Tour. 25. 9. 2016. Приступљено 27. 9. 2016. 
  11. ^ „Pouille Named Most Improved Player Of 2016”. ATP World Tour. 12. 11. 2016. Приступљено 5. 3. 2017. 
  12. ^ „Tsonga Dominates In Marseille For Back-To-Back Titles”. ATP World Tour. 26. 2. 2017. Приступљено 5. 3. 2017. 
  13. ^ „Pouille Storms To Budapest Title”. ATP World Tour. 30. 4. 2017. Приступљено 1. 5. 2017. 
  14. ^ „Pouille Aces Way To Second Title Of Season In Stuttgart”. ATP World Tour. 18. 6. 2017. Приступљено 23. 6. 2017. 
  15. ^ „Pouille Powers To Biggest Title In Vienna”. ATP World Tour. 29. 10. 2017. Приступљено 15. 11. 2017. 
  16. ^ „Pouille Clinches Fifth Career Title”. ATP World Tour. 11. 2. 2018. Приступљено 17. 2. 2018. 
  17. ^ „Khachanov Returns To The Winners' Circle In Marseille”. ATP World Tour. 25. 2. 2018. Приступљено 14. 3. 2018. 
  18. ^ „Pouille Clinches 'Revenge' Win Over Khachanov In Dubai”. ATP World Tour. 28. 2. 2018. Приступљено 14. 3. 2018. 
  19. ^ „Biggest Title Yet! Bautista Agut Wins Dubai”. ATP World Tour. 3. 3. 2018. Приступљено 14. 3. 2018. 
  20. ^ „2017 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала 18. 09. 2017. г. Приступљено 29. 11. 2018. 
  21. ^ „2018 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала 27. 11. 2018. г. Приступљено 29. 11. 2018. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лука_Пуј&oldid=28693061”