Списак добитника Награде АВНОЈ-а

Списак добитника Награде АВНОЈ-а - највише државне награде Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ), од увођења ове награде 1966. године до распада СФРЈ, 1990. године.

Грб СФР Југославије

1960-e

1966.

Године 1966. на челу Одбора за доделу награде био је Јосип Видмар, председник Словеначке академије наука и уметности, а награде је уручио Едвард Кардељ, тадашњи председник Савезне скупштине. Добитници Награде АВНОЈ-а су били:

• Антун Аугустинчић, вајар
• Бранко Жежељ, професор Универзитета
• Франц Когој, професор Универзитета
• Блаже Конески, књижевник и професор Универзитета
• Мирослав Крлежа, књижевник
• Петар Лубарда, сликар
• Исмет Мујезиновић, сликар
• Павле Савић, професор Универзитета
• Алојз Тавчар, професор Универзитета
• Коста Тодоровић, професор Универзитета
• Јован Хаџи, професор Универзитета
• Родољуб Чолаковић, друштвено-политички радник и књижевник.

1967.

• Иво Андрић, књижевник
• Михаило Лалић, књижевник
• др Чедомир Симић, ветеринар и професор Универзитета

1968.

• Велибор Глигорић, књижевни и позоришни критичар, професор Универзитета
• Едвард Кардељ, политички теоретичар и друштвено-политички радник
• др Ђорђе Лазаревић, инжењер грађевинарства и конструктор и професор универзитета
• др Исидор Папо, лекар-кардиохирург, генерал-пуковник санитетске службе и главни хирург ЈНА и професор Универзитета

1969.

• Миладин Пећинар, инжењер грађевинарства и професор Универизтета

1970-e

1970.

• Оскар Давичо, књижевник
• Оскар Данон, композитор и диригент
• Душан Каназир, молекуларни биолог и професор Универзитета
• Десанка Максимовић, песникиња
• Станоје Стефановић, лекар и професор Универзитета
• Бранко Ћопић, књижевник
• Емерик Блум, област привреде
• Вељко Булајић, област филма
• Војо Димитријевић, сликар, академик
• Алојз Дерлинг, област металургије
• Марјан Детони, сликар
• Крсто Хегедушић, сликар
• Панта Јаковљевић, област привреде
• Љубиша Јовановић, позоришна уметност
• Вјекослав Калеб, књижевност
• Миле Клопчић, књижевност
• Петар Мартиновић, експериментална морфологија и ендокринологија
• Франце Михелич, сликарство
• Георгије Острогорски, историчар
• Меша Селимовић, књижевник
• Станоје Стефановић, медицинске науке
• Ристо Стијовић, вајарство
• Ацо Шопов, књижевник
• Винко Жганец, етномузикологија

1971.

• Иван Радовић, сликар и ликовни критичар

1972.

Године 1972. добитници Награде АВНОЈ-а су били:

• др Владимир Бакарић, друштвено-политички радник
• Норберт Вебер, привредник и директор Железаре из Сиска
• Јаков Готовац, композитор и оперски диригент
• др Бранимир Гушић, оториноларинголог и професор Универзитета
• др Петар Дрезгић, ректор Универзитета у Новом Саду
• Борис Зихерл, социолог, професор Универзитета и друштвено-политички радник
• Душан Костић, књижевник
• Скендер Куленовић, књижевник
• Живко Мучалов, привредник и генерални директор Енергопројета из Београда
• др Франц Новак, гинеколог и професор Универзитета
• Петре Прличко, позоришни и филмски глумац
• остали добитници:
  • Рударско-топионички басен Бор, СР Србија
  • Стеријино позорје
  • Југословенски лексикографски завод из Загреба

1973.

• Стојан Аралица, сликар
• Вјекослав Афрић, драмски и филмски глумац, редитељ, сценариста и драмски писац
• Мирослав Чангаловић, оперски певач
• привредне организације:
  • Хидроградња Сарајево, СР Босна и Херцеговина

1974.

• Најдан Пашић, правник и професор Универзитета

1976.

• Бранислав Букуров, гегораф и професор Универзитета
• др Војислав Станојевић, лекар-хирург, санитетски-пуковник ЈНА и професор и почасни доктор Универзитета у београду
• Дубравка Томшич-Среботњак, пијанисткиња

1977.

• Љубисав Ракић, лекар и професор Универзитета

1978.

• Михаило Апостолски, генерал-пуковник, историчар и академик
• Васко Попа, песник

1980-e

1980.

• Милан Шимпрага, високо квалификовани радник-металостугар и иноватор у производњи
• Ранко Маринковић, песник
• привредне организације:
  • Индустријско-пољопривредни комбинат "Серво Михаљ", Зрењанин

1981.

• Богдан Богдановић, архитекта и професор Универзитета
• Михаило Вукдраговић, композитор и ректор Музичке академије
• Борис Папандопуло, редитељ и диригент
• Тодор Скаловски, редитељ и диригент
• Богољуб Станковић, математичар и професор Универзитета

1982.

• Иван Видав, математичар и професор Универзитета
• Миомир Вукобратовић, машински инжењер и пионир хуманоидне роботике у Југославији
• др Мурис Османагић, геолог и професор Универзитета

1983.

• др Жарко Булајић, економиста, професор Универзитета и друштвено-политички радник
• др Драгутин Вукотић, лекар-уролог
• Недељко Гвозденовић, сликар
• Михаило Михаиловић, хемичар, професор Универзитета и члан САНУ
• др Хрвоје Пожар, доктор техничких наука и професор Универзитета
• привредне организације:
  • Агрокомерц Велика Кладуша, СР Босна и Херцеговина

1984.

• Миливој Мића Николајевић, сликар
• Владимир Пантелић, ветеринар и професор Универзитета
• др Барнислав Шошкић, економсита и професор Универзитета
• проф. д-р. Љупчо Серафимов, во областа на медицинските науки

1985.

• Радомир Константиновић, књижевник
• привредне организације:
  • Саобраћајни институт ЦИП Београд, СР Србија

1986.

• Светомир Арсић-Басара, вајар
• Предраг Пеђа Милосављевић, сликар
• Милоје Сарић, инжењер пољопривреде и професор Универзитета
• привредне организације:
  • Металски завод „Тито“ Скопље, СР Македонија

1987.

• Сава Петковић, лекар и професор Универзитета
• др Никола Хајдин, доктор грађевинских наука и професор Универзитета

1988.

• Драго Грденић, хемичар и професор Универзитета
• Данило Киш, књижевник
• Љубиша Самарџић, глумац

1989.

• Емир Кустурица, филмски редитељ
• Мирослав Мишковић, генерални директор Хемијске индустрије „Жупа“ из Крушевца
• Милорад Павић, књижевник
• Ратко Рудић, спортиста-ватерполиста
• Стојан Ћелић, сликар и професор Универзитета уметности

Непозната година

• Живан Милисавац, књижевник
• Михаило Милојевић, машински инжењер и друштвени радник
• Мата Милошевић, глумац и редитељ
• Милорад Павић, књижевник
• Александар Саша Петровић, редитељ (одрекао се награде)
• Влада Поповић, друштвено-политички радник

Литература

• Југославија и свет 1966. година. „Младост“ Београд 1967. година.
• Југословенски савременици - Ко је ко у Југославији. Хронометар, Београд 1970. година.
• Ко је ко у Србији 1991. Библиофон, Београд 1991. година.
• Ко је ко у Србији 1995. Библиофон, Београд 1995. година.