Унија за Медитеран
Унија за Медитеран (фр. Union pour la Méditerranée; претходно: Медитеранска унија, фр. Union méditerranéenne) је заједница која представља оквир за јачање сарадње земаља Европске уније и земаља које излазе на Средоземно море. Оснивање је предложио француски председник Никола Саркози, а идеја је спроведена у дело у 14. јула 2008. године када је Унија основана.
| Унија за Медитеран | |
|---|---|
 Лого Уније за Медитеран | |
 Државе чланице ЕУ
Остале чланице
Суспендоване чланице
Посматрачи | |
| Датум оснивања | 13. јула 2008. |
| Тип | међувладина организација |
| Седиште | Барселона, Каталонија,  Шпанија |
| Подручје деловања | Медитеран |
| Чланови | 42 државе 1 посматрач |
| Службени језици | арапски, енглески, француски |
| Генерални секретар | Насер Камел, Египат |
| Веб-сајт | ufmsecretariat |
Чланови
уреди
Чланови Уније Медитерана су:
- Са стране Европске уније:
- 27 држава чланица Европске уније (подебљане су оне на Медитерану): Аустрија, Белгија, Бугарска, Хрватска, Кипар, Чешка, Данска, Естонија, Финска, Француска, Немачка, Грчка, Мађарска, Ирска, Италија, Летонија, Литванија, Луксембург, Малта, Холандија, Пољска, Португал, Румунија, Словачка, Словенија, Шпанија и Шведска.
- Европска комисија.
- Од стране медитеранских партнерских земаља:
Поред тога, Либија је држава посматрач.[3] Унија за Средоземље је изразила жељу да Либији додели пуноправно чланство,[4] а Мохамед Абделазиз, либијски министар спољних послова од јануара 2013. до августа 2014. године, једном је изјавио да је његова земља „отворена“ за придруживање.[5] Арапска лига такође учествује на састанцима Уније за мир.[note 1][6]
| Застава | Држава | Становништво бр. |
Територија км² |
Излаз на Средоземно море |
|---|---|---|---|---|
Аустрија 
|
Аустрија | 8.356.707 | 83.871 | не |
Албанија 
|
Албанија | 3.600.523 | 28.748 | да |
Алжир 
|
Алжир | 34.895.000 | 2.381.740 | да |
Белгија 
|
Белгија | 10.414.336 | 30.528 | не |
Бугарска 
|
Бугарска | 7.204.687 | 110.912 | не |
Босна и Херцеговина 
|
Босна и Херцеговина | 4.448.500 | 51.197 | да |
Уједињено Краљевство 
|
Уједињено Краљевство | 61.113.205 | 244.820 | да |
Мађарска 
|
Мађарска | 10.019.000 | 93.030 | не |
Немачка 
|
Немачка | 81.757.600 | 357.050 | не |
Грчка 
|
Грчка | 10.964.020 | 131.990 | да |
Данска 
|
Данска | 5.511.791 | 43.094 | не |
| Египат
|
Египат | 77.420.000 | 1.001.449 | да |
Израел 
|
Израел | 7.515.000 | 20.770 | да |
Јордан 
|
Јордан | 5.759.732 | 89.342 | не |
Ирска 
|
Ирска | 4.339.000 | 70.273 | не |
| Шпанија
|
Шпанија | 46.661.950 | 506.030 | да |
Италија 
|
Италија | 60.231.214 | 301.318 | да |
Кипар 
|
Кипар | 793.963 | 9.251 | да |
Latvia 
|
Latvia | 2.254.653 | 64.589 | не |
Либан 
|
Либан | 3.925.502 | 10.452 | да |
Либија 
|
Либија | 6.365.563 | 1.759.540 | да |
Литванија 
|
Литванија | 3.366.357 | 65.303 | не |
Луксембург 
|
Луксембург | 439.539 | 2.586 | не |
Мауританија 
|
Мауританија | 3.069.000 | 1.030.700 | не |
Малта 
|
Малта | 402.000 | 316 | да |
Мароко 
|
Мароко | 33.241.259 | 446.550* | да |
Монако 
|
Монако | 32.671 | 195 | да |
Холандија 
|
Холандија | 16.357.373 | 41.526 | не |
Палестина 
|
Палестина | 4.136.540 | 6.020 | да |
Пољска 
|
Пољска | 38.138.000 | 312.683 | не |
Португалија 
|
Португалија | 10.707.924 | 92.391 | не |
Румунија 
|
Румунија | 21.498.616 | 238.391 | не |
Сирија 
|
Сирија | 19.405.000 | 185.180 | да |
Словачка 
|
Словачка | 5.394.837 | 49.037 | не |
Словенија 
|
Словенија | 2.053.355 | 20.273 | да |
Тунис 
|
Тунис | 10.383.577 | 163.610 | да |
Турска 
|
Турска | 72.500.000 | 783.562 | да |
Финска 
|
Финска | 5.340.093 | 338.145 | не |
Француска 
|
Француска | 65.447.374 | 674.843 | да |
Хрватска 
|
Хрватска | 4.653.500 | 56.542 | да |
Црна Гора 
|
Црна Гора | 678.177 | 13.812 | да |
Чешка 
|
Чешка | 10.403.100 | 78.866 | не |
Шведска 
|
Шведска | 9.263.872 | 449.964 | не |
Естонија 
|
Естонија | 1.324.904 | 45.226 | не |
Историја
уредиКонтекст
уредиПретходник: Барселонски процес
уреди
Евро-медитеранско партнерство, такође познато као Барселонски процес, настало је 1995. године као резултат Конференције евро-медитеранских министара спољних послова одржане у Барселони 27. и 28. новембра под шпанским председавањем ЕУ. Оснивачки акт Партнерства из 1995. године и Завршна декларација Евро-медитеранске министарске конференције у Барселони назива се Декларација из Барселоне,[7] што се често користи да се односи на сам процес.
Партнерство је кулминирало низом покушаја европских земаља да артикулишу своје односе са северноафричким и блискоисточним суседима: глобалном медитеранском политиком (1972–1992) и обновљеном медитеранском политиком (1992–1995).[8]
Хавијер Солана је отворио конференцију рекавши да су окупљени како би се исправио „сукоб цивилизација” и неспоразуми који су постојали између њих и да је „било повољно” што су се састали на 900. годишњицу Првог крсташког рата. Он је конференцију описао као процес за неговање културног и економског јединства у региону Медитерана. Уговор из Барселоне сачинило је 27 присутних земаља, а за дипломатски успех заслужан је Солана, који је представљао Шпанију као министар спољних послова током њеног председавања Саветом Европске уније.
Према Декларацији из Барселоне из 1995. године, циљ иницијативе је сажет као: „претварање медитеранског басена у област дијалога, размене и сарадње која гарантује мир, стабилност и просперитет.“[9] Декларација је утврдила три главна циља партнерства, названа „корпе“ (тј. праменови или аспекти):[10]
- Дефинисање заједничког простора мира и стабилности кроз јачање политичког и безбедносног дијалога (политичка и безбедносна корпа).
- Изградња зоне заједничког просперитета кроз економско и финансијско партнерство и постепено успостављање зоне слободне трговине (економска и финансијска корпа).
- Зближавање међу народима кроз друштвено, културно и људско партнерство које има за циљ подстицање разумевања међу културама и размене између цивилних друштава (друштвена, културна и људска корпа).
Напомене
уреди- ^ The Euro-Mediterranean Ministers of Foreign Affairs gathered at Marseilles in November 2008, agreed that the League of the Arab States "shall participate in all meetings at all levels" of the Union for the Mediterranean. Prior to this decision, the Arab League had been participating in Ministerial Meetings of the Euro-Mediterranean Partnership but was not allowed in the preparatory meetings.
Референце
уреди- ^ „List of Member States of the Union for the Mediterranean - UfM”.
- ^ „Memo”. European Commission. 2014-03-27. Приступљено 2016-02-13.
- ^ „El Partenariado Euro-Mediterráneo: del Proceso de Barcelona a la Unión por el Mediterráneo” (на језику: шпански). Ministerio de Asuntos Exteriores y de Cooperación. Архивирано из оригинала 25. 5. 2011. г. Приступљено 29. 10. 2010.
- ^ Camilleri, Ivan (13. 9. 2011). „Med Union wants Libya as full member”. Times of Malta. Приступљено 6. 8. 2012.
- ^ Abu Najm, Michel (2013-10-26). „Libyan FM on Border Security, Militias”. Asharq Al-Awsat. Архивирано из оригинала 01. 11. 2013. г. Приступљено 2013-11-05.
- ^ Final Statement of the Marseille Meeting of the Euro-Mediterranean Ministers of Foreign Affairs (PDF). 3—4. 11. 2008. стр. 1.
- ^ „EUR-Lex - r15001 - EN - EUR-Lex”. eur-lex.europa.eu.
- ^ Khader, Bichara (2009). Europa por el Mediterráneo. De Barcelona a Barcelona (1995–2009) (на језику: шпански). Icaria. стр. 23. ISBN 978-84-9888-107-3.
- ^ Barcelona Declaration, adopted at the Euro-Mediterranean Conference (PDF). 27—28. 11. 1995. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 10. 2013. г. Приступљено 30. 10. 2010.
- ^ Šandala, Braňo. „Barcelona Process: Political Background and Goals Časopis pro politiku a mezinárodní vztahy”. www.globalpolitics.cz (на језику: чешки). Архивирано из оригинала 21. 09. 2021. г. Приступљено 2017-09-13.
