Википедија

Unija za Mediteran

организација

Unija za Mediteran (franc. Union pour la Méditerranée; prethodno: Mediteranska unija, franc. Union méditerranéenne) je zajednica koja predstavlja okvir za jačanje saradnje zemalja Evropske unije i zemalja koje izlaze na Sredozemno more. Osnivanje je predložio francuski predsednik Nikola Sarkozi, a ideja je sprovedena u delo u 14. jula 2008. godine kada je Unija osnovana.

Unija za Mediteran
Logo Unije za Mediteran
Unija za Mediteran
  Države članice EU
  Ostale članice
  Suspendovane članice
  Posmatrači
Datum osnivanja13. jula 2008.
Tipmeđuvladina organizacija
SedišteBarselona,
Katalonija,
 Španija
Područje delovanjaMediteran
Članovi42 države
1 posmatrač
Službeni jeziciarapski, engleski, francuski
Generalni sekretarNaser Kamel,
 Egipat
Veb-sajtufmsecretariat.org

Članovi uredi

 
Zastave članica Unije za mir, smeštene u Kraljevskoj palati Pedralbes, u Barseloni (sedište Unije)

Članovi Unije Mediterana su:

Pored toga, Libija je država posmatrač.[3] Unija za Sredozemlje je izrazila želju da Libiji dodeli punopravno članstvo,[4] a Mohamed Abdelaziz, libijski ministar spoljnih poslova od januara 2013. do avgusta 2014. godine, jednom je izjavio da je njegova zemlja „otvorena“ za pridruživanje.[5] Arapska liga takođe učestvuje na sastancima Unije za mir.[note 1][6]

Zastava Država Stanovništvo
br. 		Teritorija
km² 		Izlaz na
Sredozemno
more
Austrija   Austrija 8.356.707 83.871 ne
Albanija   Albanija 3.600.523 28.748 da
Alžir   Alžir 34.895.000 2.381.740 da
Belgija   Belgija 10.414.336 30.528 ne
Bugarska   Bugarska 7.204.687 110.912 ne
Bosna i Hercegovina   Bosna i Hercegovina 4.448.500 51.197 da
Ujedinjeno Kraljevstvo   Ujedinjeno Kraljevstvo 61.113.205 244.820 da
Mađarska   Mađarska 10.019.000 93.030 ne
Nemačka   Nemačka 81.757.600 357.050 ne
Grčka   Grčka 10.964.020 131.990 da
Danska   Danska 5.511.791 43.094 ne
Egipat   Egipat 77.420.000 1.001.449 da
Izrael   Izrael 7.515.000 20.770 da
Jordan   Jordan 5.759.732 89.342 ne
Irska   Irska 4.339.000 70.273 ne
Španija   Španija 46.661.950 506.030 da
Italija   Italija 60.231.214 301.318 da
Kipar   Kipar 793.963 9.251 da
Latvia   Latvia 2.254.653 64.589 ne
Liban   Liban 3.925.502 10.452 da
Libija   Libija 6.365.563 1.759.540 da
Litvanija   Litvanija 3.366.357 65.303 ne
Luksemburg   Luksemburg 439.539 2.586 ne
Mauritanija   Mauritanija 3.069.000 1.030.700 ne
Malta   Malta 402.000 316 da
Maroko   Maroko 33.241.259 446.550* da
Monako   Monako 32.671 195 da
Holandija   Holandija 16.357.373 41.526 ne
Palestina   Palestina 4.136.540 6.020 da
Poljska   Poljska 38.138.000 312.683 ne
Portugalija   Portugalija 10.707.924 92.391 ne
Rumunija   Rumunija 21.498.616 238.391 ne
Sirija   Sirija 19.405.000 185.180 da
Slovačka   Slovačka 5.394.837 49.037 ne
Slovenija   Slovenija 2.053.355 20.273 da
Tunis   Tunis 10.383.577 163.610 da
Turska   Turska 72.500.000 783.562 da
Finska   Finska 5.340.093 338.145 ne
Francuska   Francuska 65.447.374 674.843 da
Hrvatska   Hrvatska 4.653.500 56.542 da
Crna Gora   Crna Gora 678.177 13.812 da
Češka   Češka 10.403.100 78.866 ne
Švedska   Švedska 9.263.872 449.964 ne
Estonija   Estonija 1.324.904 45.226 ne

Istorija uredi

Kontekst uredi

Prethodnik: Barselonski proces uredi

 
Bivši francuski predsednik Žak Širak, jedan od osnivača Barselonskog procesa.

Evro-mediteransko partnerstvo, takođe poznato kao Barselonski proces, nastalo je 1995. godine kao rezultat Konferencije evro-mediteranskih ministara spoljnih poslova održane u Barseloni 27. i 28. novembra pod španskim predsedavanjem EU. Osnivački akt Partnerstva iz 1995. godine i Završna deklaracija Evro-mediteranske ministarske konferencije u Barseloni naziva se Deklaracija iz Barselone,[7] što se često koristi da se odnosi na sam proces.

Partnerstvo je kulminiralo nizom pokušaja evropskih zemalja da artikulišu svoje odnose sa severnoafričkim i bliskoistočnim susedima: globalnom mediteranskom politikom (1972–1992) i obnovljenom mediteranskom politikom (1992–1995).[8]

Havijer Solana je otvorio konferenciju rekavši da su okupljeni kako bi se ispravio „sukob civilizacija” i nesporazumi koji su postojali između njih i da je „bilo povoljno” što su se sastali na 900. godišnjicu Prvog krstaškog rata. On je konferenciju opisao kao proces za negovanje kulturnog i ekonomskog jedinstva u regionu Mediterana. Ugovor iz Barselone sačinilo je 27 prisutnih zemalja, a za diplomatski uspeh zaslužan je Solana, koji je predstavljao Španiju kao ministar spoljnih poslova tokom njenog predsedavanja Savetom Evropske unije.

Prema Deklaraciji iz Barselone iz 1995. godine, cilj inicijative je sažet kao: „pretvaranje mediteranskog basena u oblast dijaloga, razmene i saradnje koja garantuje mir, stabilnost i prosperitet.“[9] Deklaracija je utvrdila tri glavna cilja partnerstva, nazvana „korpe“ (tj. pramenovi ili aspekti):[10]

  1. Definisanje zajedničkog prostora mira i stabilnosti kroz jačanje političkog i bezbednosnog dijaloga (politička i bezbednosna korpa).
  2. Izgradnja zone zajedničkog prosperiteta kroz ekonomsko i finansijsko partnerstvo i postepeno uspostavljanje zone slobodne trgovine (ekonomska i finansijska korpa).
  3. Zbližavanje među narodima kroz društveno, kulturno i ljudsko partnerstvo koje ima za cilj podsticanje razumevanja među kulturama i razmene između civilnih društava (društvena, kulturna i ljudska korpa).

Napomene uredi

  1. ^ The Euro-Mediterranean Ministers of Foreign Affairs gathered at Marseilles in November 2008, agreed that the League of the Arab States "shall participate in all meetings at all levels" of the Union for the Mediterranean. Prior to this decision, the Arab League had been participating in Ministerial Meetings of the Euro-Mediterranean Partnership but was not allowed in the preparatory meetings.

Reference uredi

  1. ^ „List of Member States of the Union for the Mediterranean - UfM”. 
  2. ^ „Memo”. European Commission. 2014-03-27. Pristupljeno 2016-02-13. 
  3. ^ „El Partenariado Euro-Mediterráneo: del Proceso de Barcelona a la Unión por el Mediterráneo” (na jeziku: španski). Ministerio de Asuntos Exteriores y de Cooperación. Arhivirano iz originala 25. 5. 2011. g. Pristupljeno 29. 10. 2010. 
  4. ^ Camilleri, Ivan (13. 9. 2011). „Med Union wants Libya as full member”. Times of Malta. Pristupljeno 6. 8. 2012. 
  5. ^ Abu Najm, Michel (2013-10-26). „Libyan FM on Border Security, Militias”. Asharq Al-Awsat. Arhivirano iz originala 01. 11. 2013. g. Pristupljeno 2013-11-05. 
  6. ^ Final Statement of the Marseille Meeting of the Euro-Mediterranean Ministers of Foreign Affairs (PDF). 3—4. 11. 2008. str. 1. 
  7. ^ „EUR-Lex - r15001 - EN - EUR-Lex”. eur-lex.europa.eu. 
  8. ^ Khader, Bichara (2009). Europa por el Mediterráneo. De Barcelona a Barcelona (1995–2009) (na jeziku: španski). Icaria. str. 23. ISBN 978-84-9888-107-3. 
  9. ^ Barcelona Declaration, adopted at the Euro-Mediterranean Conference (PDF). 27—28. 11. 1995. Arhivirano iz originala (PDF) 31. 10. 2013. g. Pristupljeno 30. 10. 2010. 
  10. ^ Šandala, Braňo. „Barcelona Process: Political Background and Goals Časopis pro politiku a mezinárodní vztahy”. www.globalpolitics.cz (na jeziku: češki). Arhivirano iz originala 21. 09. 2021. g. Pristupljeno 2017-09-13. 

Spoljašnje veze uredi

 
Unija za Mediteran na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Унија_за_Медитеран&oldid=27391505”