Хронологија радничког покрета код јужнословенских народа до 1879.

следећа целина:
1919—1929. ►

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за раднички и социјалистички покрет код јужнословенских народа који су се догодили до 1879 године. Хронологија се бави догађајима на подручју бивше Југославије, а тада Аустроугарске и Османлијског царства, као и независних држава Кнежевине Србије и Књажевине Црне Горе и општим догађајима везаним за међународни раднички покрет и јужнословенске народе.

Напомена: За догађаје који су се одигравали на територији данашњих држава Србије (без Војводине), Црне Горе и Македоније, где је до 1919. био на снази стари календар, односно јулијански календар, у загради се налази датум по старом календару.


1842. 1848. 1849. 1850. 1853. 1857. 1858. 1864. 1866. 1867. 1868. 1869. 1870. 1871. 1872. 1873. 1874. 1875. 1876. 1878.


1842. година

уреди

у току јуна

уреди
  • У Београду типографски радници Државне штампарије ступили у штрајк захтевајући повољније услове рада (према досадашњим истраживањима ово је био први раднички штрајк у Србији).[1]
 
Насловна страна комунистичког манифеста

у току септембра

уреди

1848. година

уреди

21. фебруар

уреди

2. децембар

уреди

у току 1848.

уреди

1849. година

уреди

9. август (28. јул по с.к.)

уреди
  • У Београду носачи запослени при царинарници на Сави ступили у штрајк захтевајући повећање месечне плате за 2 талира. Штрајк је успешно завршен.[1]

1850. година

уреди

28. март

уреди

1853. година

уреди

у току октобра

уреди

1857. година

уреди

7. новембар (26. октобар по с.к.)

уреди

у току децембра

уреди


  1842.   1848.   1849.   1850.   1853.   1857.   1858.   1864.   1866.   1867.   1868.   1869.   1870.   1871.   1872.   1873.   1874.   1875.   1876.   1878.  

1858. година

уреди

у току децембра

уреди

1860. година

уреди

13. августа

уреди

26. септембра

уреди

1864. година

уреди

28. септембар

уреди
  • У Лондону основано Међународно удружење радника — прва међународна револуционарна организација пролетаријата позната и под називом Прва интернационала. Ово удружење постојало је до 1876. и имало је великог утицаја на јужнословенске народе, где се под његовим утицајем јављају први социјалисти, покрећу се први социјалистички листови и преводи марксистичке литературе.[1]

1866. година

уреди

4. март

уреди

1867. година

уреди

у току априла и маја

уреди

20. октобар

уреди
  • У Осијеку одржана оснивачка скупштина „Осјечког радничко-образовног друштва“.[2]


  1842.   1848.   1849.   1850.   1853.   1857.   1858.   1864.   1866.   1867.   1868.   1869.   1870.   1871.   1872.   1873.   1874.   1875.   1876.   1878.  

1868. година

уреди

9. фебруар

уреди

10. јун (29. мај по с.к.)

уреди

2. август

уреди

24. септембар

уреди

1869. година

уреди

13. април

уреди
  • У Панчеву почео излазити лист Панчевац под уредништвом Јована Павловића. Излазио је до 1875, када је забрањен.[2]

1. мај

уреди
  • У Будимпешти покренут недељни лист „Типографија“, гласило типографских радника. У листу су сарађивали и типографски радници са територије Војводине. Под утицајем овог часописа и у Војводини су се почели организовати штампарски радници.[3]

20. септембар

уреди
  • У Загребу одржан састанак око 150 радника и обртника с намером да оснују радничко друштво.[3]

у току октобра

уреди
  • У Ријеци радници ковачких, постоларских и столарских радионица ступили у штрајк. Штрајкачи су тражили да им се смањи радно време (које је тада трајало 13 часова) и Градском већу су упутили захтев да посредује између радника и послодаваца.[3]


  1842.   1848.   1849.   1850.   1853.   1857.   1858.   1864.   1866.   1867.   1868.   1869.   1870.   1871.   1872.   1873.   1874.   1875.   1876.   1878.  

1870. година

уреди
 
Карл Маркс (1818—1883)
 
Спомен-плоча на згради Типографског друштва у Загребу

20. фебруар

уреди
  • У Љубљани одржана Оснивачка скупштина „радничког-просветног друштва“ на којој је учествовало око 400 учесника.[3]

21. фебруар (9. фебруар по с.к.)

уреди
  • У Београду на збору шест столарски и осам браварских мајстора донета одлука о оснивању Прве столарско-браварске дружине.[3]

3. април

уреди
  • У Будимпешти основана „Општа радничко-болесничка и инвалидска каса“ која је деловала у оквир Општег радничког друштва са циљем да на основу узајамности пружи помоћ својим члановима у случају болести или инвалидитета. У почетку чланови су били само радници из Будимпеште, а од 1874. се отварају испоставе и у Белој Цркви, Вршцу, Панчеву, Великом Бечкереку (данас Зрењанин), Великој Кикинди, Суботици и др.[3]

7. мај (25. април по с.к.)

уреди

26. април

уреди
  • У Марибору избио први штрајк кројачких помоћника, који су тражили боље услове рада и повећање надница. Штрајк је успешно завршен 29. априла.[4]

16. јун

уреди

5. јул

уреди

24. јул

уреди
  • У Загребу одржана скупштина типографских радника на којој је основано „Типографичко друштво за међусобно подупирање и наображење“, која је обухватала све графичке раднике у Хрватској и Славонији.[4]

16. септембар (4. септембар по с.к.)

уреди
  • У Београду потврђена правила Прве потрошачке кооперативе. Око њеног оснивања и рада посебно се ангажовао Светозар Марковић.[4]

25. октобар

уреди
  • У Осијеку кројачки помоћници ступили су у штрајк тражећи повећање зараде и ограничење радног времена на 10 сати. Због претње полиције, део штрајкача се после три дана вратио на посао, услед чега је штрајк пропао.[4]


  1842.   1848.   1849.   1850.   1853.   1857.   1858.   1864.   1866.   1867.   1868.   1869.   1870.   1871.   1872.   1873.   1874.   1875.   1876.   1878.  

1871. година

уреди

21. јануар (9. јануар по с.к.)

уреди
  • У Шапцу на иницијативу социјалиста донета одлука о оснивању Обућарске дружине, као произвођачке кооперативе.[4]

28. јануар (16. јануар о с.к.)

уреди
  • У Београду на радничком збору донета одлука о оснивању Општег радничког друштва. Тада су била усвојена и правила друштва, која власти нису хтеле да потврде.[4]

у току јануара

уреди
  • У Београду донета одлука о оснивању Прве кројачке дружине, на кооперативној основи. Ова дружина је отпочела са радом током фебруара.[4]
 
Барикаде у Паризу 1871.

18. март

уреди
  • У току француско-пруског рата у Паризу избила побуна радника у којој је град ослобођен и створена „Париска комуна“. Ова краткотрајна држава била је прва „радничка држава“ на свету у којој је спроведен низ друштвених реформи која су касније имале доста утицаја на даљи ток развитка социјалистичке идеологије. Снаге одане француској влади, уз пруску помоћ, су успеле да угуше револуцију. У току тзв „крваве недеље“ од 21. до 28. маја убијено је преко 30.000 Парижана.[4]

30. март

уреди
  • У Љубљани отпочео штрајк кројачких помоћника, који је окончан повишицом надница од 20%.[4]

3. април

уреди
  • У Љубљану дошао Јохан Мост, један од вођа аустријског радничког покрета. Он је требало да одржи говор на радничком збору, али су власти тај скуп забраниле.[4]

6. април

уреди
  • У Марибору одржан раднички збор на ком је говорио Јохан Мост. Мариборско образовно радничко друштво се тада, после поделе у аустријском радничком покрету (на умерене и радикале) нашло у рукама радикалне струје, коју је предводио Мост.[4]

20. април

уреди
 
Насловна страна првог броја листа Раденик из 1871.

29. април (17. април по с.к.)

уреди

3. мај

уреди
  • У Загребу избио штрајк столара. Полиција је у циљу заустављања штрајка најпре ухапсила вође штрајка, а потом су следећег ухапшени и остали штрајкачи. Убрзо су сви пуштени на слободу.[5]

13. јун (1. јун по с.к.)

уреди

18. јун

уреди
  • У Вршцу основано Вршачко опште радничко друштво чији је циљ био стручно и културно образовање радника, као и одржавање слободних конференција и других активности. Због политичких говора, који су били чести на радничким зборовима, друштво је 1875. године било забрањено.[5]

22. јул

уреди
  • У Љубљани избио штрајк радница фабрике бомбона и слаткиша. Уз помоћ полиције, штрајк је био угушен, а две раднице, које су биле организаторке штрајка, су отпуштене.[5]

25. јул (13. јул по с.к.)

уреди


  1842.   1848.   1849.   1850.   1853.   1857.   1858.   1864.   1866.   1867.   1868.   1869.   1870.   1871.   1872.   1873.   1874.   1875.   1876.   1878.  

1872. година

уреди

13. јануар

уреди

20. март (8. март по с.к.)

уреди

22. август (10. август по с.к.)

уреди
  • Кнез Милан Обреновић постао пунолетан и преузео владарске дужности од намесништва.

1873. година

уреди

19. јануар

уреди
  • У Загребу одржана Оснивачка скупштина Загребачког радничког друштва. Скупштина, којој је присуствовало око 200 радника, усвојила је правила друштва, која су била одобрена од Земаљске владе.[6]

23. јануар

уреди
  • У Земуну покренут први социјалистички педагошки часопис Учитељ. Овај први број је изашао под уредништвом Мите Нешковића. Други број под уредништвом Николе Брашована штампан је у Вршцу. Генерална команда у Загребу је 18. јануара 1874. донела одлуку о забрани часописа.[6]

4. октобар

уреди
  • У Загребу изашао први број листа Раднички пријатељ. Оснивачи листа су били загребачки социјалисти, а циљ листа је био политичко образовање радничког сталежа и ширење друштвеног живота. Лист је излазио два пута месечно, пола на хрватском, а пола на немачком језику. Последњи број листа изашао је 25. априла 1875. године.[6]

29. октобар

уреди
  • У Загребу Земаљска влада одобрила правила „Друштва тискарах и словарах у Хрватској, Славонији и Далмацији“, чиме је ово друштво проширило своје деловање на целу Хравтску и истовремено постало претеча Савеза струковних организација типографа.[6]

16. новембар

уреди
  • У Цељу основано Радничко образовно друштво. Друштво је у јуну 1875. расформирано.[6]


  1842.   1848.   1849.   1850.   1853.   1857.   1858.   1864.   1866.   1867.   1868.   1869.   1870.   1871.   1872.   1873.   1874.   1875.   1876.   1878.  

1874. година

уреди
 
Светозар Марковић (1846-1875)

у току јануара

уреди

5. јул

уреди

9. јул

уреди

27. јул (15. јул по с.к.)

уреди

3. август (22. јул по с.к.)

уреди
  • У Београду објављен први број теоријског, књижевног и научног часописа Рад. Лист је био покренула социјалистичка група Светозара Марковића и излазио је до 5. априла 1875. (5. јуна по с.к.).[6]

1875. година

уреди

25. јануар

уреди
  • У Марибору основано Општеобразовно радничко друштво.[6]

21. фебруар

уреди
  • У Загребу Загребачко радничко друштво, користећи нови „Закон о слободи састајања“, организовало прву јавну радничку скупштину у просторијама градске пиваре на којој је присуствовало око 300 радница.[6]

10. март (26. фебруар по с.к.)

уреди


  1842.   1848.   1849.   1850.   1853.   1857.   1858.   1864.   1866.   1867.   1868.   1869.   1870.   1871.   1872.   1873.   1874.   1875.   1876.   1878.  

1876. година

уреди
 
Споменик „Тополивцу“ у Крагујевцу, испред зграде Заставе

1. јануар (20. децембар 1876. по с.к.)

уреди
  • У Београду Влада Кнежевине Србије потврдила правила Дружине типографских радника. Ово друштво је у почетку имало само просветно-потпорни карактер, а од 1896. дефинитивно је прерасло у синдикалну организацију.[7]

27. фебруар (15. фебруар по с.к.)

уреди
  • У Крагујевцу одржане демонстрације радника и следбеника Светозара Марковића. Ове демонстрације познате су у историографији као „Црвено барјаче“ — у Крагујевцу су на општинским изборима 13. новембра 1875. (1. новембар по с.к.) победили социјалисти, а власти су да би спречили предају општинске власти социјалистима за 27. фебруар (15. фебруар по с.к.) сазвале збор грађана, у нади да ће на њему дођи до изражавања неповерења грађана према социјалистима. Заказани збор, је уз масовно учешће радника изгласао поверење општинском одбору. Ова победа обележена је масовним радничким демонстрацијама. Поворка демонстраната, на челу са црвеном заставом, на којој је била исписана реч „Самоуправа“ и уз звуке „Марсељезе“ продефиловала је централним крагујевачким улицама.[7]

30. јун

уреди

1878. година

уреди

13. јун

уреди

29. јул

уреди
  • Започела аустроугарска окупација Босне и Херцеговине. Током уласка аустријске војске у Босну и Херцеговину у многим местима су јој Турци, упркос забране султана, пружали отпор (окупација је трајала до 1908. када је извршена анексија).

у току септембра

уреди


  1842.   1848.   1849.   1850.   1853.   1857.   1858.   1864.   1866.   1867.   1868.   1869.   1870.   1871.   1872.   1873.   1874.   1875.   1876.   1878.  


Референце

уреди
  1. ^ а б в г д Hronologija 1 1980, стр. 1.
  2. ^ а б в г Hronologija 1 1980, стр. 2.
  3. ^ а б в г д ђ е Hronologija 1 1980, стр. 3.
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ Hronologija 1 1980, стр. 4.
  5. ^ а б в г д ђ е ж Hronologija 1 1980, стр. 5.
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и Hronologija 1 1980, стр. 6.
  7. ^ а б в Hronologija 1 1980, стр. 7.

Литература

уреди
  • Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963.  COBISS.SR 54157575
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom I 1919—1941. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739342
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479