21. октобар

21. октобар (21.10.) је 294. дан у години по грегоријанском календару (295. у преступној години). До краја године има још 71 дан.

Догађаји

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

1096 — Селџучка војска Килиџ Арслана је уништила војску сељака-крсташа на њеном путу ка Никеји.
1097 — Први крсташки рат: крсташи започели опсаду Антиохије.
1520 — Фердинанд Магелан је открио пролаз који спаја Атлантик с Пацификом, који се данас, у његову част, назива Магеланов пролаз.
1600 — Токугава Ијејасу је поразио вође супарничких јапанских кланова у бици код Секигахаре, што означава почетак Токугава шогуната.
1805 — У бици код Трафалгара Британци под Хорејшиом Нелсоном поразили су француско-шпанску флоту без иједног изгубљеног брода.
1879 — Томас Алва Едисон извршио је у лабораторији у Њу Џерсију пробу сијалице са графитним нитима.
1938 — Јапанске трупе су после неколико месеци бомбардовања заузеле кинески град Кантон.
1941 — Немци су у Крагујевцу у Другом светском рату стрељали око 3.000 становника Крагујевца и околних места, а међу њима је било и 300 крагујевачких ученика и петнаесторо деце старости између 8 и 15 година. Након Другог светског рата владало је мишљење да је страдало 7.000 цивила. Према подацима историчара и некадашњег кустоса музеја у Шумарицама Станише Бркића, тог дана је стрељано 2.796 лица.
1943 — Ликвидиран највећи јеврејски гето у Минску
1944 — Америчке трупе су заузеле Ахен, први већи немачки град који су у Другом светском рату освојили савезници.
1945 — На изборима у Француској први пут су гласале жене.
1950 — Кинеске трупе почеле су окупацију Тибета.
1969 — Вили Брант је формирао коалициону владу социјалдемократа и либерала и постао први социјалдемократски канцелар Западне Немачке.
1986 — САД су наредиле педесетпеторици совјетских дипломата да напусте земљу до 1. новембра као одговор на протеривање петорице америчких дипломата из Москве.
1991 — На основу одлуке Председништва СФР Југославије јединице Југословенске народне армије напустиле су Словенију.
1994 — САД и Северна Кореја су потписале споразум према којем ће Пјонгјанг замрзнути и потом напустити нуклеарни програм.
1997 — Мило Ђукановић, премијер Црне Горе победио је на председничким изборима Момира Булатовића, дотадашњег председника, који је имао подршку председника Србије Слободана Милошевића. Тиме је знатно смањен Милошевићев утицај у Црној Гори, а нови црногорски председник усмерио је своју политику на издвајање из југословенске федерације.
2001 — Југословенски генерал у пензији Павле Стругар доборовољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу, који га је у фебруару месецу оптужио за кршење закона и обичаја рата на подручју Дубровника 1991. Он је био први официр бивше Југословенске народне армије који се добровољно предао овом суду.
2002 — Хашки трибунал отпечатио је оптужнице против Драга Николића, Вујадина Поповића и Љубише Беаре, које их терете за учешће у злочинима почињеним у Сребреници, јула 1995, након што су снаге Војске Републике Српске преузеле контролу над тим градом.

Рођења

1328 — Цар Хунг-ву из династије Минг, кинески цар. (прем. 1398)
1449 — Џорџ Плантагенет, војвода од Кларенса. (прем. 1478)
1650 — Жан Бар, француски адмирал. (прем. 1702)
1725 — Франц Ласи, аустријски фелдмаршал. (прем. 1801)
1757 — Пјер Ожеро, француски војсковођа и маршал. (прем. 1816)
1772 — Семјуел Тејлор Колриџ, енглески писац и мислилац. (прем. 1834)
1790 — Алфонс де Ламартин, француски књижевник и политичар. (прем. 1869)
1833 — Алфред Нобел, шведски хемичар, индустријалац и проналазач. (прем. 1896)
1877 — Освалд Ејвери, амерички лекар и медицински истраживач. (прем. 1955)
1917 — Дизи Гилеспи, амерички џез музичар (трубач, певач, композитор). (прем. 1993)
1929 — Урсула Ле Гвин, америчка списатељица. (прем. 2018)
1942 — Џуди Шајндлин, амерички адвокат, ТВ личност и списатељица.
1943 — Тарик Али, британски историчар, романописац, режисер, политички активиста и коментатор.
1945 — Еверет Макгил, амерички глумац.
1945 — Никита Михалков, руски режисер и глумац.^[1]
1947 — Даринка Јеврић, српска песникиња и новинар. (прем. 2007)^[2]
1949 — Мишел Бријер, канадски хокејаш. (прем. 1971)
1949 — Бенјамин Нетанјаху, израелски политичар.
1955 — Милош Радовић, српски сценариста и редитељ, творац Отворених врата
1956 — Кери Фишер, америчка глумица. (прем. 2016)
1956 — Андро Кнего, хрватски кошаркаш.
1957 — Волфганг Кетерле, немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику (2001).
1958 — Андреј Гејм, холандско-британски физичар руског порекла, добитник Нобелове награде за физику (2010).
1959 — Кен Ватанабе, јапански глумац.
1965:
- Јон Андони Гоикоечеа, шпански фудбалер.
- Јожек Хорват Муц, словеначки и ромски књижевник и ромолог
1971 — Никола Дамјанац, српски фудбалски голман.
1972 — Александар Стојковић, српско-босанскохерцеговачки глумац.
1980 — Ким Кардашијан, америчка јавна личност, модел и глумица.
1981 — Немања Видић, српски фудбалер.
1981 — Мартин Кастрођовани, италијански рагбиста.
1982 — Џејмс Вајт, амерички кошаркаш.
1984 — Ана Богданова, руска атлетичарка.
1986 — Милан Вилотић, српски фудбалер.
1987 — Андреј Гречин, руски пливач.
1990 — Рики Рубио, шпански кошаркаш.
1992 — Бернард Томић, аустралијски тенисер.
1997 — Никола Танасковић, српски кошаркаш.

Смрти

1096 — Валтер без Земље, вођа сељачког крсташког рата.
1125 — Козма Прашки, чешки свештеник, писац и историчар. (рођ. 1045)
1266 — Биргер Јарл, краљ Шведске. (рођ. 1210)
1422 — Карло VI Луди, француски краљ. (рођ. 1368)
1765 — Ђовани Паоло Панини, италијански сликар и архитекта. (рођ. 1691)
1805 — Хорејшио Нелсон, британски поморац и адмирал. (рођ. 1758)
1931 — Артур Шницлер, аустријски приповедач и драматург. (рођ. 1862)
1969 — Џек Керуак, амерички писац и један од оснивача битничког покрета. (рођ. 1922)
1969 — Вацлав Сјерпињски, пољски математичар. (рођ. 1882)
1978 — Анастас Микојан, совјетски политичар, револуционар и дипломата. (рођ. 1895)
1980 — Ханс Аспергер, аусријски лекар. (рођ. 1906)
1984 — Франсоа Трифо, француски филмски режисер. (рођ. 1932)
1990 — Дени Шамун, вођа либанске Националне либералне партије. (рођ. 1934)
2014 — Марија Црнобори, југословенска глумица. (рођ. 1918)