Википедија

5-HT2A рецептор

Сисарски 5-HT2A рецептор је тип 5-HT2 рецептора који припада серотонинској рецепторској фамилији Г протеин-спрегнутих рецептор (ГПЦР).[1] То је главни побуђивачки рецепторски тип међу ГПЦР рецепторима серотонина (5-HT), мада 5-HT2A може такође да има инхибиторно дејство[2] у појединим областима као што је визуелни кортекс и орбитофронтални кортекс. Овај рецептор иницијално задобио значај као мета психеделичних дрога попут ЛСД. Касније је утврђено да делимично посредује дејство многих антипсихотичких лекова, посебно групе атипичних антипсихотика.

5-хидрокситриптамински (серотонински) рецептор 2А
Идентификатори
Симболи ХТР2А; 5-ХТ2А; ХТР2
Вањски ИД ОМИМ: 182135 МГИ: 109521 ХомолоГене: 68073 ГенеЦардс: ХТР2А Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 3356 15558
Енсембл ЕНСГ00000102468 ЕНСМУСГ00000034997
УниПрот П28223 Q543Д4
РефСеq (мРНА) НМ_000621 НМ_172812.2
РефСеq (протеин) НП_000612 НП_766400.1
Локација (УЦСЦ) Цхр 13:
47.41 - 47.47 Мб		 Цхр 14:
75.04 - 75.11 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

5-HT2A рецептор је исто тако неопходан за ширење хуманог полиома вируса познатог као ЈЦ вирус.[3]

Историја уреди

Серотонински рецептори су подељени у две класе од стране Гадума и Пикарелија након што је утврђено да неке од серотонином индукованих промена у цревима могу да буду блокиране морфином, док се преостали могу инхибирати дибензилином. Две групе су назване M и D рецептори. За 5-HT2A се мислило да је рецептор D групе 5-HT рецептора.[4] У периоду пре молекуларног клонирања, када је везивање радиолиганда и његово замењивање било једино оруђе, за спиперон и ЛСД је показано да обележавају два различита серотонинска рецептора, и да ниједан од њих не замењује морфин. На основу тога су изведена имена 5-HT1, 5-HT2 и 5-HT3 рецептори, који кореспондирају високом афинитету за ЛСД, спиперон и морфин.[5] Касније је показано да је 5-HT2 веома сличан са 5-HT1C тако да су груписани у исту групу, и 5-HT2 је преименован у 5-HT2A. Стога се 5-HT2 рецепторска фамилија састоји од три засебне молекулске групе: 5-HT2A (некада 5-HT2 или D), 5-HT2B (некада 5-HT2F) и 5-HT2C (некада 5-HT1C).[6]

Дистрибуција уреди

5-HT2A је у знатној мери изражен широм централног нервног система (ЦНС). Посебно високе концентрације овог рецептора су нађене у апикалним дендритима пирамидалних ћелија у слоју V кортекса где модулирају когнитивне процесе,[7][8][9] увећавањем глутаматног отпуштања након комплексног скупа интеракција са 5-HT1A,[10] GABAA,[11] аденозинским А1,[12] AMPA,[13] mGluR2/3,[14] mGlu5,[15] и OX2 рецепторима.[16][17] У малом мозгу пацова, овај протеин је исто тако нађен у Голџијевим ћелијама грануларног слоја,[18] и у Пуркиње ћелијама.[19][20]

На периферији, он је високо изражен у тромбоцитима, и у више ћелијских типова кардиоваскуларног система, у фибробластима, и у неуронима периферног нервног система. Осим тога, 5-HT2A иРНК изражавање је примећено у хуманим моноцитима.[21]

Ефекти уреди

Физиолошки процеси посредовани овим рецептором су:

Лиганди уреди

Агонисти уреди

Активација 5-HT2A рецептора је неопходна за дејство „класичних“ психоделика као што су ЛСД, псилоцин и мескалин, који делују као пуни или парцијални агонисти овог рецептора, и представљају три главне класе 5-HT2A агониста, ерголина, триптамина и фенетиламина, респективно. Веома велика фамилија деривата из ове три класе је развијена, и њихови односи структуре и активности су екстензивно истражени.[23][24] За агонисте који делују на 5-HT2A рецепторе лоциране на апикалним дендритима пирамидалних ћелија унутар региона префронталног кортекса се верује да посредује халуциногену активност.

Пуни агонисти уреди

Парцијални агонисти уреди

Метисергид, који је сродан са метилергоновином, се користи за лечење мигрене. Он блокира 5-HT2A и 5-HT2C рецепторе. Атипични антипсихотик арипипразол је исто тако слаб парцијални агонист.[28]

Антагонисти уреди

  • Мада су ергот алкалоиди углавном неспецифични антагонисти 5-HT рецептора, неколико ергот деривата као што је метерголин се везују преферентно за чланове 5-HT2 рецепторске фамилије.
  • Кетансерин, прототипски антагонист 5-HT2 рецептора потентно блокира 5-HT2Арецепторе, мање потентно блокира 5-HT2Ц рецепторе, и нема утицаја на 5-HT3 или 5-HT4 рецепторе или било који члан 5-HT1 рецепторске фамилије.[29] Откриће оваквог профила кетансерина је била прекретница у фармакологији 5-HT2 рецептора. Мада кетансерин може да блокира 5-HT индуковану адхезију тромбоцита, он не врши своје антихипертензивно дејство путем 5-HT2 рецептора, него је то последица његовог високог афинитета за алфа1 адренергичке рецепторе. Он такође има висок афинитет за H1 хистаминергичке рецепторе. Једињења која су хемијски сродна са кетансерином као што је ритансерин су селективнији антагонисти 5-HT2A рецептор са мањим афинитетом за алфа-адренергичке рецепторе. Међутим, ритансерин, попут већине других 5-HT2A антагониста, исто тако потентно инхибира 5-HT2C рецепторе.
  • Нефазодон делује путем блокирања пост-синаптичког серотонинског 2А рецептора и у мањој мери инхибирањем пре-синаптичког серотонин и норепинефрин (норадреналин) преузимања.
  • Атипични антипсихотици као што су клозапин, оланзапин, Кветиапин, рисперидон су релативно потентни 5-HT2A антагонисти као што су и неки од мање потентних типичних антипсихотика старије генерације. Други антагонисти су MDL-100,907 (прототип још једне нове серије 5-HT2A антагониста) и ципрохептадин.
  • Пизотифен је неселективни антагонист.[30]
  • 2-алкил-4-арол-тетрахидро-пиримидо-азепини су тип селективних антагониста.[31]
  • AMDA и сродни деривати су још једна фамилија селективних 5-HT2A антагониста.[32][33][34][35][36]
  • Хидроксизин
  • 5-MeO-NBpBrT

Инверсе агонистс уреди

  • AC-90179 - потентни и селективни инверзни агонист 5-HT2A, такође 5-HT2C антагонист.[37][38]
  • Нелотансерин (APD-125) - селективни 5-HT2A инверзни агонист развијен за третман инсомније. За APD-125 је показано у клиничким испитивањима да је ефективан и добро толерисан,[39] али је даљи развој заустављен 2008 зато што супстанца задовољиле критеријуме испитивања.[40]
  • Епливансерин (Санофи Авентис), пилула за спавање која је доспела до испитивања фазе II, али је апликација за одобрење повучена. Он делује као селективни 5-ХТ2А инверзни агонист.
  • Пимавансерин (ACP-103) - селективнији него AC-90179, орално активан, антипсихотик in vivo. Он је у клиничким испитивањима.[41][42][43][44]
  • Волинансерин

Примери уреди

Агонисти Антагонисти

Види још уреди

Reference уреди

  1. ^ Cook EH, Fletcher KE, Wainwright M, Marks N, Yan SY, Leventhal BL (1994). „Primary structure of the human platelet serotonin 5-HT2 receptor: identity with frontal cortex serotonin 5-HT2A receptor”. J. Neurochem. 63 (2): 465—9. PMID 8035173. S2CID 40207336. doi:10.1046/j.1471-4159.1994.63020465.x. 
  2. ^ Martin P, Waters N, Schmidt CJ, Carlsson A, Carlsson ML (1998). „Rodent data and general hypothesis: antipsychotic action exerted through 5-Ht2A receptor antagonism is dependent on increased serotonergic tone”. J Neural Transm. 105 (4–5): 365—96. PMID 9720968. S2CID 20944107. doi:10.1007/s007020050064. 
  3. ^ Elphick GF, Querbes W, Jordan JA, Gee GV, Eash S, Manley K, Dugan A, Stanifer M, Bhatnagar A, Kroeze WK, Roth BL, Atwood WJ (2004). „The human polyomavirus, JCV, uses serotonin receptors to infect cells”. Science. 306 (5700): 1380—3. PMID 15550673. S2CID 36657062. doi:10.1126/science.1103492. 
  4. ^ Sanders-Bush E, Mayer SE (2006). „Chapter 11: 5-Hydroxytryptamine (Serotonin): Receptor Agonists and Antagonists”. Ур.: Brunton LL, Lazo JS, Parker K. Goodman & Gilman's the Pharmacological Basis of Therapeutics (11th изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-142280-2. 
  5. ^ Siegel, George J.; R. Wayne Albers (2005). Basic neurochemistry: molecular, cellular, and medical aspects. 1 (7. изд.). Academic Press. стр. 241. ISBN 978-0-12-088397-4. 
  6. ^ Hoyer D, Hannon JP, Martin GR (2002). „Molecular, pharmacological and functional diversity of 5-HT receptors”. Pharmacol. Biochem. Behav. 71 (4): 533—54. PMID 11888546. S2CID 25543069. doi:10.1016/S0091-3057(01)00746-8. 
  7. ^ Aghajanian GK, Marek GJ (1999). „Serotonin, via 5-HT2A receptors, increases EPSCs in layer V pyramidal cells of prefrontal cortex by an asynchronous mode of glutamate release”. Brain Res. 825 (1–2): 161—71. PMID 10216183. S2CID 20081913. doi:10.1016/S0006-8993(99)01224-X. 
  8. ^ Marek GJ, Wright RA, Gewirtz JC, Schoepp DD (2001). „A major role for thalamocortical afferents in serotonergic hallucinogen receptor function in the rat neocortex”. Neuroscience. 105 (2): 379—92. PMID 11672605. S2CID 19764312. doi:10.1016/S0306-4522(01)00199-3. 
  9. ^ Bortolozzi A, Díaz-Mataix L, Scorza MC, Celada P, Artigas F (2005). „The activation of 5-HT receptors in prefrontal cortex enhances dopaminergic activity”. J. Neurochem. 95 (6): 1597—607. PMID 16277612. S2CID 18350703. doi:10.1111/j.1471-4159.2005.03485.x. 
  10. ^ Amargós-Bosch M, Bortolozzi A, Puig MV, Serrats J, Adell A, Celada P, Toth M, Mengod G, Artigas F (2004). „Co-expression and in vivo interaction of serotonin1A and serotonin2A receptors in pyramidal neurons of prefrontal cortex”. Cereb. Cortex. 14 (3): 281—99. PMID 14754868. doi:10.1093/cercor/bhg128. 
  11. ^ Feng J, Cai X, Zhao J, Yan Z (2001). „Serotonin receptors modulate GABA(A) receptor channels through activation of anchored protein kinase C in prefrontal cortical neurons”. J. Neurosci. 21 (17): 6502—11. PMC 6763081  . PMID 11517239. doi:10.1523/JNEUROSCI.21-17-06502.2001. 
  12. ^ Marek, GJ (2009). „Activation of adenosine(1) (A(1)) receptors suppresses head shakes induced by a serotonergic hallucinogen in rats”. Neuropharmacology. 56 (8): 1082—7. PMC 2706691  . PMID 19324062. doi:10.1016/j.neuropharm.2009.03.005. 
  13. ^ Zhang C, Marek GJ (2008). „AMPA receptor involvement in 5-hydroxytryptamine2A receptor-mediated pre-frontal cortical excitatory synaptic currents and DOI-induced head shakes”. Progress in Neuro-psychopharmacology & Biological Psychiatry. 32 (1): 62—71. PMID 17728034. S2CID 44889209. doi:10.1016/j.pnpbp.2007.07.009. 
  14. ^ Gewirtz JC, Marek GJ (2000). „Behavioral evidence for interactions between a hallucinogenic drug and group II metabotropic glutamate receptors”. Neuropsychopharmacology. 23 (5): 569—76. PMID 11027922. S2CID 25238152. doi:10.1016/S0893-133X(00)00136-6. 
  15. ^ Marek GJ, Zhang C (2008). „Activation of metabotropic glutamate 5 (mGlu5) receptors induces spontaneous excitatory synaptic currents in layer V pyramidal cells of the rat prefrontal cortex”. Neurosci. Lett. 442 (3): 239—43. PMC 2677702  . PMID 18621097. doi:10.1016/j.neulet.2008.06.083. 
  16. ^ Lambe EK, Liu RJ, Aghajanian GK (2007). „Schizophrenia, hypocretin (orexin), and the thalamocortical activating system”. Schizophr Bull. 33 (6): 1284—90. PMC 2779889  . PMID 17656637. doi:10.1093/schbul/sbm088. 
  17. ^ Liu RJ, Aghajanian GK (2008). „Stress blunts serotonin- and hypocretin-evoked EPSCs in prefrontal cortex: role of corticosterone-mediated apical dendritic atrophy”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 105 (1): 359—64. PMC 2224217  . PMID 18172209. doi:10.1073/pnas.0706679105  . 
  18. ^ Geurts FJ, De Schutter E, Timmermans JP (2002). „Localization of 5-HT2A, 5-HT3, 5-HT5A and 5-HT7 receptor-like immunoreactivity in the rat cerebellum”. Journal of Chemical Neuroanatomy. 24 (1): 65—74. PMID 12084412. S2CID 16510169. doi:10.1016/S0891-0618(02)00020-0. 
  19. ^ Maeshima T, Shutoh F, Hamada S, Senzaki K, Hamaguchi-Hamada K, Ito R, Okado N (1998). „Serotonin2A receptor-like immunoreactivity in rat cerebellar Purkinje cells”. Neurosci. Lett. 252 (1): 72—4. PMID 9756362. S2CID 28549709. doi:10.1016/S0304-3940(98)00546-1. 
  20. ^ Maeshima T, Shiga T, Ito R, Okado N (2004). „Expression of serotonin2A receptors in Purkinje cells of the developing rat cerebellum”. Neurosci. Res. 50 (4): 411—7. PMID 15567478. S2CID 5772490. doi:10.1016/j.neures.2004.08.010. 
  21. ^ Dürk T, Panther E, Müller T, Sorichter S, Ferrari D, Pizzirani C, Di Virgilio F, Myrtek D, Norgauer J, Idzko M (2005). „5-Hydroxytryptamine modulates cytokine and chemokine production in LPS-primed human monocytes via stimulation of different 5-HTR subtypes”. Int Immunol. 17 (5): 599—606. PMID 15802305. doi:10.1093/intimm/dxh242. 
  22. ^ Yu B, Becnel J, Zerfaoui M, Rohatgi R, Boulares AH, Nichols CD (2008). „Serotonin 5-hydroxytryptamine(2A) receptor activation suppresses tumor necrosis factor-_-induced inflammation with extraordinary potency”. J. Pharmacol. Exp. Ther. 327 (2): 316—23. PMID 18708586. S2CID 25374241. doi:10.1124/jpet.108.143461. 
  23. ^ Nichols, DE (2004). „Hallucinogens.”. Pharmacology & Therapeutics. 101 (2): 131—81. PMID 14761703. doi:10.1016/j.pharmthera.2003.11.002. 
  24. ^ Blaazer AR, Smid P, Kruse CG (септембар 2008). „Structure-activity relationships of phenylalkylamines as agonist ligands for 5-HT2A receptors”. ChemMedChem. 3 (9): 1299—309. PMID 18666267. 
  25. ^ Braden, MR; Parrish, JC; Naylor, JC; Nichols, David E. (2006). „Molecular interaction of serotonin 5-HT2A receptor residues Phe339(6.51) and Phe340(6.52) with superpotent N-benzyl phenethylamine agonists”. Mol. Pharmacol. 70 (6): 1956—64. PMID 17000863. S2CID 15840304. doi:10.1124/mol.106.028720. 
  26. ^ McLean, TH; Parrish, JC; Braden, MR; Marona-Lewicka D; Gallardo-Godoy A; Nichols, David E. (2006). „1-Aminomethylbenzocycloalkanes: conformationally restricted hallucinogenic phenethylamine analogues as functionally selective 5-HT2A receptor agonists”. Journal of Medicinal Chemistry. 49 (19): 5794—803. PMID 16970404. doi:10.1021/jm060656o. 
  27. ^ Chambers JJ, Kurrasch-Orbaugh DM, Parker MA, Nichols DE (2001). „Enantiospecific synthesis and pharmacological evaluation of a series of super-potent, conformationally restricted 5-HT(2A/2C) receptor agonists”. Journal of Medicinal Chemistry. 44 (6): 1003—10. PMID 11300881. doi:10.1021/jm000491y. 
  28. ^ Shapiro DA, Renock S, Arrington E, Chiodo LA, Liu L, Sibley DR, Roth BL, Mailman R (2003). „Aripiprazole, a novel atypical antipsychotic drug with a unique and robust pharmacology”. Neuropsychopharmacology. 28 (8): 1400—1411. PMID 12784105. S2CID 22568982. doi:10.1038/sj.npp.1300203. 
  29. ^ Yamamoto, I.; Kuwahara, A.; Fujimura, M.; Kadowaki, M.; Fujimiya, M. (1999). „Yamamoto I, Kuwahara A, Fujimura M, Kadowaki M, Fujimiya M.”. Neurogastroenterol Motil. 11 (6): 457—65. PMID 10583853. S2CID 36310013. doi:10.1046/j.1365-2982.1999.00173.x.  Текст „Involvement of 5-HT3 and 5-HT4 receptors in the motor activity of isolated vascularly perfused rat duodenum ” игнорисан (помоћ)
  30. ^ Rang, H. P. (2003). Pharmacology. Edinburgh: Churchill Livingstone. стр. 187. ISBN 978-0-443-07145-4. 
  31. ^ Shireman BT, Dvorak CA, Rudolph DA, Bonaventure P, Nepomuceno D, Dvorak L, Miller KL, Lovenberg TW, Carruthers NI (2008). „2-Alkyl-4-aryl-pyrimidine fused heterocycles as selective 5-HT2A antagonists”. Bioorganic & Medicinal Chemistry Letters. 18 (6): 2103—8. PMID 18282705. doi:10.1016/j.bmcl.2008.01.090. 
  32. ^ Westkaemper RB, Runyon SP, Bondarev ML, Savage JE, Roth BL, Glennon RA (1999). „9-(Aminomethyl)-9,10-dihydroanthracene is a novel and unlikely 5-HT2A receptor antagonist”. Eur. J. Pharmacol. 380 (1): R5—7. PMID 10513561. doi:10.1016/S0014-2999(99)00525-7. 
  33. ^ Westkaemper RB, Glennon RA (2002). „Application of ligand SAR, receptor modeling and receptor mutagenesis to the discovery and development of a new class of 5-HT2A ligands”. Curr Top Med Chem. 2 (6): 575—98. PMID 12052195. doi:10.2174/1568026023393741. 
  34. ^ Peddi S, Roth BL, Glennon RA, Westkaemper RB (2003). „Spiro[9,10-dihydroanthracene]-9,3'-pyrrolidine-a structurally unique tetracyclic 5-HT2A receptor antagonist”. Eur. J. Pharmacol. 482 (1–3): 335—7. PMID 14660041. doi:10.1016/j.ejphar.2003.09.059. 
  35. ^ Runyon SP, Mosier PD, Roth BL, Glennon RA, Westkaemper RB (2008). „Potential modes of interaction of 9-aminomethyl-9,10-dihydroanthracene (AMDA) derivatives with the 5-HT2A receptor: a ligand structure-affinity relationship, receptor mutagenesis and receptor modeling investigation”. J. Med. Chem. 51 (21): 6808—28. PMC 3088499  . PMID 18847250. doi:10.1021/jm800771x. 
  36. ^ Wilson KJ, van Niel MB, Cooper L, Bloomfield D, O'Connor D, Fish LR, MacLeod AM (2007). „2,5-Disubstituted pyridines: the discovery of a novel series of 5-HT2A ligands”. Bioorg. Med. Chem. Lett. 17 (9): 2643—8. PMID 17314044. doi:10.1016/j.bmcl.2007.01.098. 
  37. ^ Weiner DM, Burstein ES, Nash N, Croston GE, Currier EA, Vanover KE, Harvey SC, Donohue E, Hansen HC, Andersson CM, Spalding TA, Gibson DF, Krebs-Thomson K, Powell SB, Geyer MA, Hacksell U, Brann MR (2001). „5-hydroxytryptamine2A receptor inverse agonists as antipsychotics”. J. Pharmacol. Exp. Ther. 299 (1): 268—76. PMID 11561089. Архивирано из оригинала 17. 09. 2009. г. Приступљено 21. 07. 2011. 
  38. ^ Vanover KE, Harvey SC, Son T, Bradley SR, Kold H, Makhay M, Veinbergs I, Spalding TA, Weiner DM, Andersson CM, Tolf BR, Brann MR, Hacksell U, Davis RE (2004). „Pharmacological characterization of AC-90179 [2-(4-methoxyphenyl)-N-(4-methyl-benzyl)-N-(1-methyl-piperidin-4-yl)-acetamide hydrochloride]: a selective serotonin 2A receptor inverse agonist”. J. Pharmacol. Exp. Ther. 310 (3): 943—51. PMID 15102927. S2CID 12205122. doi:10.1124/jpet.104.066688. 
  39. ^ Rosenberg, R; Seiden, DJ; Hull, SG; Erman, M; Schwartz, H; Anderson, C; Prosser, W; Shanahan, W; Sanchez, M (2008). „APD125, a selective serotonin 5-HT2A receptor inverse agonist, significantly improves sleep maintenance in primary insomnia”. Sleep. 31 (12): 1663—71. PMC 2603489  . PMID 19090322. doi:10.1093/sleep/31.12.1663. 
  40. ^ APD125 for Insomnia Архивирано на сајту Wayback Machine (26. август 2009)
  41. ^ Вановер КЕ, Wеинер ДМ, Макхаy M, Веинбергс I, Гарделл ЛР, Ламех Ј, Дел Тредици АЛ, Пиу Ф, Сцхиффер ХХ, Отт ТР, Бурстеин ЕС, Улдам АК, Тхyгесен МБ, Сцхлиенгер Н, Андерссон CM, Сон ТY, Харвеy СЦ, Поwелл СБ, Геyер МА, Толф БР, Бранн МР, Давис РЕ (2006). „Пхармацологицал анд бехавиорал профиле оф Н-(4-флуоропхенyлметхyл)-Н-(1-метхyлпиперидин-4-yл)-Н'-(4-(2-метхyлпропyлоxy)пхенyлметхyл) царбамиде (2Р,3Р)-дихyдроxyбутанедиоате (2:1) (АЦП-103), а новел 5-хyдроxyтрyптамине(2А) рецептор инверсе агонист”. Ј. Пхармацол. Еxп. Тхер. 317 (2): 910—8. ПМИД 16469866. С2ЦИД 22681576. дои:10.1124/јпет.105.097006. 
  42. ^ Гарделл ЛР, Вановер КЕ, Поундс L, Јохнсон РW, Баридо Р, Андерсон ГТ, Веинбергс I, Дyссегаард А, Брунмарк П, Табатабаеи А, Давис РЕ, Бранн МР, Хацкселл У, Бонхаус ДW (2007). „АЦП-103, а 5-хyдроxyтрyптамине 2А рецептор инверсе агонист, импровес тхе антипсyцхотиц еффицацy анд сиде-еффецт профиле оф халоперидол анд рисперидоне ин еxпериментал моделс”. Ј. Пхармацол. Еxп. Тхер. 322 (2): 862—70. ПМИД 17519387. С2ЦИД 28861527. дои:10.1124/јпет.107.121715. 
  43. ^ Вановер КЕ, Бетз АЈ, Wебер СМ, Биббиани Ф, Киелаите А, Wеинер ДМ, Давис РЕ, Цхасе ТН, Саламоне ЈД (2008). „А 5-ХТ2А рецептор инверсе агонист, АЦП-103, редуцес тремор ин а рат модел анд леводопа-индуцед дyскинесиас ин а монкеy модел”. Пхармацол. Биоцхем. Бехав. 90 (4): 540—4. ПМЦ 2806670  . ПМИД 18534670. дои:10.1016/ј.пбб.2008.04.010. 
  44. ^ Аббас А, Ротх БЛ (2008). „Пимавансерин тартрате: а 5-ХТ2А инверсе агонист wитх потентиал фор треатинг вариоус неуропсyцхиатриц дисордерс”. Еxперт Опин Пхармацотхер. 9 (18): 3251—9. ПМИД 19040345. С2ЦИД 71240383. дои:10.1517/14656560802532707. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

  • „5-ХТ2А”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 18. 11. 2016. г. 
  • 5-ХТ2А+Рецептор на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=5-HT2A_receptor&oldid=26722521”