Википедија

Антонио ди Натале

италијански фудбалер

Антонио „Тото” ди Натале (итал. Antonio "Totò" Di Natale; Напуљ, 13. октобар 1977) бивши је италијански професионални фудбалер. Наступао је за неколико клубова у Италији и Фудбалску репрезентацију Италије.

Антонио ди Натале
Ди Натале 2012. године
Лични подаци
Пуно име Антонио ди Натале[1]
Надимак Тото
Датум рођења (1977-10-13)13. октобар 1977. (46 год.)
Мјесто рођења Напуљ, Италија
Висина 1,70 м
Позиција нападач
Јуниорска каријера
1994—1996 Емполи
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1996—2004
1997—1998
1998
1998—1999
2004—2016		 Емполи
→ Иперцола
→ Варезе
→ Вијаређо
Удинезе		 158 (49)
33 (6)
5 (0)
25 (12)
385 (191)
Репрезентативна каријера
2002—2012 Италија 42 (11)
* Датум актуелизовања: 15. мај 2016.

Прве фудбалске кораке је направио у екипи Емполија, за чији је омладински тим наступао од 1994. до 1996. године. За сениорску екипу Емполија потписује 1996. године. На Кастељанију се задржао до 2004. године. У међувремену је играо на посудбама за Иперцолу, Варезе и Вијаређо.

Након испадања Емполија у нижи ранг, Ди Натале потписује за Удинезе. Трансфер је озваничен 1. јуна 2004. године.[2] и од тада па све до краја своје каријере игра у тиму са Фријулија. Био је кључни играч „Зебри” када су у сезони 2005/06. изборили пласман у Лигу шампиона. Чак девет сезона заредом је имао двоцифрен број лигашких голова, а 2010. и 2011. осваја награду за најбољег стријелца лиге.[3] Године 2010. осваја и награду за најбољег играча италијанске Серије А за ту сезону.[4]

I кад је био у позним фудбалским годинама, Ди Натале је имао невјероватан осјећај за гол. Између 2009. и 2011. године само су Кристијано Роналдо (86) и Лионел Меси (82) постигли више голова од Антонија (67).[5] Године 2015, популарни француски часопис France Football га је сврстао у 10 најбољих фудбалера свијета који имају преко 36 година.[6]

Ди Натале је најбољи стријелац у историји Удинезеа. За клуб је одиграо укупно 445 утакмица и постигао 227 голова. Са 209 лигашких голова, Антонио заузима 6. мјесто најбољих стријелаца у историји Серије А.

За сениорску репрезентацију Италије је дебитовао 20. новембра 2002. године, против Турске. Први погодак за репрезентацију је постигао 18. фебруара 2004. године против Чешке. За Италију је наступао у периоду од 2002. до 2012. године. Убиљежио је 42 наступа и постигао 11 голова. Био је позван у репрезентацију за Еуро 2008, Свјетско првенство 2010. и Еуро 2012.

Клупска каријера уреди

Емполи уреди

Иако рођен у Напуљу на југу Италије, Антонио ди Натале одлази сјеверније у Тоскану — гдје се придружује омладинском тиму Емполи. Прије него што је добио праву шансу у Емполију, млади Антонио одлази на посудбу — најприје у Иперцолу, а затим и у Варезе. Касније га шаљу на посудбу у Вијаређо, гдје у 25 утакмица постиже 12 голова. Године 2000. Емполи га враћа у своје редове и од тада постаје један од важнијих играча у нападу овог клуба. Помогао му је у сезони 2001/02. да избори промоцију у Серију А тако што је постигао 16 голова; био је најбољи стријелац клуба. Сљедеће сезоне помаже клубу да остане у највишем рангу италијанског фудбала. Ипак, у сезони након тога, Емполи опет бива избачен из Серије А,[7] а Ди Натале одлази у Удинезе.

Удинезе уреди

Након испадања Емполија у нижи ранг, Ди Натале прелази у Удинезе. Партнери у нападу те 2004/05. сезоне су му били Винченцо Јаквинта и Давид ди Микеле. Заједно су постигли 35 голова и предводили клуб до четвртог мјеста на табели. Ди Натале је у тој сезони постигао седам голова на 33 утакмице. Сваком сезоном Антонио је играо боље и боље. Године 2007. је именован за новог капитена клуба, а уговор му је продужен на чак пет година.

Сезона 2009/10. је била његова најбоља. Постигао је 29 голова, односно 54% од укупног броја голова клуба. Тада је и понио титулу најбољег стријелца лиге, постигавши чак седам голова више од другопласираног Дијега Милитоа (22).[8] Тада је такође проглашен за играча године италијанске Серије А. Исте године је показао колико је велики играч када је у утакмици против Лација прекинуо игру да се укаже љекарска помоћ повријеђеном Либору Козаку, и то при резултату 3 : 2 за Лацио. Због овог потеза је добио награду за ферплеј.

 
Ди Натале (2011)

Антонио је наставио са двоцифреним бројем голова и у наредним сезонама, а његова вјерност тиму га је учинила синонимом за клуб из Удинеа. На његову адресу 2013. године стиже понуда кинеског клуба Гуангџоу, коју је са клупе предводио италијански менаџер Марчело Липи. Иако би годишње зарађивао чак 10 милиона евра, Антонио је понуду одбио те остао вјеран италијанском клубу.[9]

Након пораза од Хеласа (Верона) резултатом 3 : 1, дана 6. јануара 2014. године, Антонио је изјавио да игра своју посљедњу сезону и да ће се у јуну 2014. пензионисати.[10] Те сезоне је постигао свој 185. гол у Серији А и тако престигао легендарног Батистуту на вјечној листи стријелаца Серије А.[11] Сезону је завршио као 4. на листи стријелаца, са 17 голова. Иако је раније те године објавио повлачење, било је очигледно да овај 36-годишњак може понудити још; тако је објавио да ће наставити са својом фудбалском каријером.[12]

I у сљедећој 2014/15. сезони, Антонио наставља са добром игром и головима. У првој утакмици сезоне, 31. аугуста 2014. постиже два гола свом некадашњем клубу Емполију који је у претходној сезони изборио промоцију за највиши ранг.[13] Исте године 23. новембра постиже свој 200. гол у Серији А.[14] У фебруару 2015. стиже нова инострана понуда. Овог пута је то био један неименовани амерички клуб који је нудио 8 милиона евра. Наравно, Антонио је понуду одбио, а сматра се да је у питању био амерички ФК Њујорк Сити.[15] Дана 3. маја 2015. постиже побједнички гол против Вероне. То је уједно био његов 206. погодак у Серији А; тако престиже још једну легенду италијанског фудбала, Роберта Бађоа, на 6. мјесту вјечне листе стријелаца лиге.[16]

У априлу 2016, Ди Натале је објавио да ће дефинитивно напустити клуб по истеку уговора, тачније по истеку сезоне 2015/16.[17] Дана 15. маја 2016. постигао је погодак из пенала у домаћој утакмици у којој је Удинезе изгубио 2 : 1 против Карпија. То је била његова посљедња утакмица за клуб.

Ди Натале је постигао укупно 191 гол у 385 лигашких утакмица за 12 година које је провео у Калчоу. Ако се у обзир узму сва такмичења, за клуб је постигао укупно 227 голова и забиљежио 63 асистенције.[18][19] Касније те године је и дефинитивно објавио да одлази у пензију.[20][21]

Репрезенативна каријера уреди

Деби за репрезентацију Италије Ди Натале је имао 20. новембра 2002. године, у пријатељској утакмици против Турске.[22] Свој први гол за Италију је постигао 18. фебруара 2004. у пријатељској утакмици против Чешке.[23]

Еуро 2008. уреди

Године 2006. Антонио Ди Натале добија позив у репрезентацију и учествује у квалификацијама за Еуро 2008. Те квалификације су Италијани успјешно завршили на првом мјесту и пласирали се на Еуро. Ово првенство Антонио неће памтити по добром. Наиме, у четвртфиналној утакмици против Шпаније, Ди Натале је у пенал-серији промашио одлучујући пенал.[24] Шпанија је прошла даље, а на крају и освојила турнир.

Свјетско првенство 2010. уреди

Ди Натале је добио позив и за наредно велико такмичење. Селектор Марчело Липи је одлучио да уврсти Антонија у тим за Свјетско првенство 2010. које се играло у Јужној Африци. Бранилац наслова свјетског првака, Италија, ово такмичење је завршио у групној фази — као посљедња екипа групе Ф иза Парагваја, Словачке и Новог Зеланда. У посљедњој утакмици против Словачке, Ди Натале је постигао гол у поразу од 3 : 2.[25]

Еуро 2012. уреди

 
Ди Натале (десно) у дуелу са Рамосом у финалу Еура 2012

Године 2012, Ди Натале је уврштен у тим Италије за Европско првенство 2012. које се играло у Пољској и Украјини. Италија је у овом турниру стигла до финала, а Антонио је забиљежио пет наступа за „Ацуре”.

Није играо само у четвртфиналној утакмици против Енглеске. Постигао је један гол, и то у групној фази такмичења против Шпаније. Након што је у 56. минуту ушао у игру, Антонио се убрзо нашао у изгледној прилици. Његово сјајно кретање уочава Андреа Пирло и шаље му употребљиву лопту у простор иза одбране противника. Антонио излази сам испред Икера Касиљаса и прецизним ударцем погађа за вођство Италијана. До краја утакмице Шпанци су изједначили, па је крајњи исход сусрета био 1 : 1.[26]

Ова два тима су се опет срела, и то у самој завршници такмичења односно финалу. Антонио је опет ушао са клупе, али Шпанија је била увјерљива и славила 4 : 0. Овом побједом Шпанци су одбранили титулу шампиона Европе.[27]

Након овог турнира, Ди Натале се опростио од репрезентативног фудбала.[28] Иако се надао позиву у тим за Свјетско првенство у фудбалу 2014, до тога није дошло.[29]

За репрезентацију Италије одиграо је укупно 42 утакмице. Постигао је 11 голова и уписао четири асистенције.[30]

Лични живот уреди

Још док је као 19-годишњак играо за Емполи упознао је своју будућу супругу Иленију Бети. Оженио се 15. јуна 2002. године. Пар има два сина.[31] Године 2010, Антонио је одбио Јувентус јер су породица и он били задовољни животом у Удинеу.[32]

Дана 14. априла 2012. године, играч Удинезеа на посудби у Ливорноу, Пјермарио Морозини, срушио се у току лигашке утакмице.[33] Убрзо је преминуо, а узрок је био срчани удар. Антонио Ди Натале, иначе Морозинијев добар пријатељ, јавно се обвезао да ће финансијски збрињавати Морозинијеву физички хендикепирану сестру.[34]

Статистика уреди

Ажурирано: 15. мај 2016. (2016-05-15)

Клуб уреди

Клуб Сезона Лига Куп[н. 1] Еуро[н. 2] Укупно
Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови
Емполи 1996/97 1 0 0 0 0 0 1 0
Укупно 1 0 0 0 0 0 1 0
Иперцола (посудба) 1997/98 33 6 0 0 0 0 33 6
Укупно 33 6 0 0 0 0 33 6
Варезе (посудба) 1998 4 0 0 0 0 0 4 0
Укупно 4 0 0 0 0 0 4 0
Вијаређо (посудба) 1998/99 25 12 0 0 0 0 25 12
Укупно 25 12 0 0 0 0 25 12
Емполи 1999/2000 25 6 5 1 0 0 30 7
2000/01 35 9 3 1 0 0 38 10
2001/02 38 16 4 2 0 0 42 18
2002/03 27 13 5 1 0 0 32 14
2003/04 33 5 2 1 0 0 35 6
Укупно 158 49 19 6 0 0 177 55
Удинезе 2004/05 33 7 5 4 2 0 40 11
2005/06 35 8 3 3 10 4 48 15
2006/07 31 11 2 2 — — 33 13
2007/08 36 17 1 1 — — 37 18
2008/09 22 12 1 1 7 3 30 16
2009/10 35 29 3 0 — — 38 29
2010/11 36 28 1 0 — — 37 28
2011/12 36 23 1 1 6 5 43 29
2012/13 33 23 1 0 8 3 42 26
2013/14 32 17 2 1 4 2 38 20
2014/15 33 14 1 4 — — 34 18
2015/16 23 2 2 2 — — 25 4
‍ Укупно 385 191 24 19 37 17 446 227
УКУПНО 606 258 43 25 37 17 686 300

Награде уреди

Репрезентација уреди

Италија[36]

Индивидуалне уреди

  • Најбољи стријелац Серије А (2): 2009/10, 2010/11[3]
  • Играч године Серије А: 2010[37]
  • Сребрна кугла (итал. Pallone d'Argento): 2011[38]
  • Национална награда за примјерну каријеру „Гаетано Ширеа” (итал. Premio Nazionale Carriera Esemplare "Gaetano Scirea"): 2011[39]
  • Тим године Серије А (3): 2010/11,[40] 2011/12,[41] 2012/13[42]
  • Најбољи стријелац Италијанског купа (1): 2014/15[43]

Напомене уреди

  1. ^ Укључује Италијански куп.
  2. ^ Наступи и голови у УЕФА Лиги шампиона, Европској лиги, Суперкупу и Интертото купу, укључујући и квалификације.

Референце уреди

  1. ^ „FIFA World Cup South Africa 2010 List of Players” (PDF). FIFA. Pristupljeno 29. 12. 2018. 
  2. ^ „Antonio Di Natale – TRANSFER HISTORY”. transfermarkt.com. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  3. ^ а б „Italy – Serie A Top Scorers”. RSSSF. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  4. ^ Francesco Velluzzi (14. 5. 2016). „Udinese-Di Natale, si gira l'ultima scena: Friuli in festa per il suo eroe” (na jeziku: italijanskom). La Gazzetta dello Sport. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  5. ^ Clegg, Jonathan. „A Striker From the Shadows”. The Wall Street Journal. Arhivirano iz originala 3. 2. 2015. g. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  6. ^ Simon, Thomas (19. 5. 2015). „Le top 10 des meilleurs vieux” [The top 10 of the best oldies]. France Football (na jeziku: francuskom). Arhivirano iz originala 3. 7. 2017. g. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  7. ^ „Serie A TIM 2003–04”. Lega Serie A. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  8. ^ „Serie A Statistics 2010 Season”. WhoScored.com. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  9. ^ „Di Natale rejected €10m wages”. Football Italia. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  10. ^ Garganese, Carlo (6. 1. 2014). „Di Natale announces his retirement from football”. Goal.com. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  11. ^ „Di Natale heaps further misery on Milan”. UEFA. 8. 3. 2014. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  12. ^ „Calcio, Di Natale non si ritira e resta a Udine”. it.eurosport.yahoo.com. Arhivirano iz originala 8. 12. 2015. g. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  13. ^ „Serie A: Udinese win 2-0 at home to Empoli”. Sky Sports. 31. 8. 2014. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  14. ^ „Di Natale hits magic 200-goal mark”. FIFA.com. 23. 11. 2014. Arhivirano iz originala 27. 11. 2014. g. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  15. ^ MLS club makes huge offer to DiNatale — gianlucadimarzio.com
  16. ^ „Di Natale: 'Honour to beat Baggio'”. Football Italia. 3. 5. 2015. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  17. ^ „Official: Di Natale to leave Udinese”. Football Italia. 29. 4. 2016. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  18. ^ „Di Natale: 'I cried like a baby'”. Football Italia. 15. 5. 2016. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  19. ^ „Calciomercato indiano, Di Natale rifiuta il Pune City: aspetta nuove offerte” (na jeziku: italijanskom). Goal.com. 16. 8. 2016. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  20. ^ „Di Natale: Why I rejected Juve”. Football Italia. 29. 9. 2016. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  21. ^ „Ex Udinese, Di Natale: 'Mi sono ritirato ufficialmente. Sul no alla Juve...'” (na jeziku: italijanskom). Calciomercato. 4. 10. 2016. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  22. ^ „Antonio Di Natale”. uefa.com. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  23. ^ „ITALY 2 – 2 CZECH REPUBLIC”. SoccerWay. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  24. ^ „Casillas' saves put Spain in semis”. UEFA. 22. 6. 2008. Arhivirano iz originala 25. 5. 2010. g. 
  25. ^ Wilson, Paul (24. 6. 2010). „World Cup 2010: Italy exit as Slovakia turf out reigning champions”. The Guardian. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  26. ^ „Fàbregas secures share of spoils for Spain”. UEFA. 10. 6. 2012. Pristupljeno 11. 6. 2012. 
  27. ^ Atkin, Atkin (1. 7. 2012). „Spain overpower Italy to win UEFA EURO 2012”. UEFA. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  28. ^ „Di Natale: "I did think about retiring I'm not going to Euro 2012 to be on holiday"”. La Gazzetta dello Sport. 22. 5. 2012. Arhivirano iz originala 26. 5. 2012. g. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  29. ^ „Italy: World Cup 2014 team guide”. The Guardian. 7. 6. 2014. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  30. ^ „Nazionale in cifre: Di Natale, Antonio”. figc.it (na jeziku: italijanskom). FIGC. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  31. ^ „I baby vip azzurri!” (na jeziku: italijanskom). Leiweb. Arhivirano iz originala 3. 12. 2013. g. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  32. ^ „Di Natale: 'Juve? No, grazie'”. Calcio Mercato. 26. 5. 2012. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  33. ^ „Italy footballer Morosini dies after collapse on pitch”. BBC. 14. 4. 2012. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  34. ^ „Udinese captain Antonio Di Natale to look after disabled sister of Piermario Morosini following player's death”. Telegraph. 16. 4. 2012. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  35. ^ Антонио ди Натале на сајту National Football Teams (језик: енглески)
  36. ^ „A. Di Natale”. Soccerway. Pristupljeno 17. 12. 2015. 
  37. ^ „Serie A – C'è anche Di Natale in mezzo a tanta Inter”. Yahoo.com (na jeziku: italijanskom). Eurosport. 24. 1. 2011. Arhivirano iz originala 5. 3. 2016. g. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  38. ^ „PALLONE D'ARGENTO A EL SHAARAWY: L'ALBO D'ORO”. acmilan.com (na jeziku: italijanskom). A.C. Milan. 12. 5. 2013. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  39. ^ „In Villa Ghirlanda è stato presentato il "Memorial Scirea 2011"” (na jeziku: italijanskom). Comune Cinisello. Arhivirano iz originala 22. 12. 2015. g. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  40. ^ „Gran Cala' del Calcio 2011: Rizzoli premiato miglior arbitro” (na jeziku: italijanskom). FIGC.it. 24. 1. 2012. Arhivirano iz originala 3. 11. 2013. g. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  41. ^ „Gran Galà del Calcio Aic. E' Pirlo il migliore del 2012” [Gran Galà del Calcio Aic. Pirlo is the best of 2012] (na jeziku: italijanskom). Tutto Sport. 27. 1. 2013. Arhivirano iz originala 11. 5. 2013. g. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  42. ^ „Oscar del calcio: Vidal e Pirlo sono il top. La Juve è la più forte d'Italia” (na jeziku: italijanskom). Tuttosport. 27. 1. 2014. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  43. ^ „Coppa Italia 2014–2015 – Top Scorers”. Eurosport. Arhivirano iz originala 15. 7. 2015. g. Pristupljeno 3. 7. 2017. 

Спољашње везе уреди

 
Антонио ди Натале на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Antonio_di_Natale&oldid=25987246”