Давор Ростухар
Давор Ростухар (Загреб, 1982), хрватски истраживач, путописац и авантурист. Оснивач је Клуба за експедиционизам и културу. Углавном путује по далеким руралним крајевима заједно са пар пријатеља и(ли) девојком и са нешто локалаца.[1] Почео је да путује кад је имао 16 година, а студиј социологије и историје напустио је да би могао сасвим да се посвети путовањима. 28. јуна 2013. гостовао је у емисији Недјељом у два Александра Станковића.[2] Године 2008. Република Хрватска доделила му је статус слободног уметника књижевника. Објавио је четири књиге и више од хиљаду репортажа и пет хиљада фотографија у разним штампаним медијима (Натионал Геограпхиц Хрватска, Меридијани, Гео, Плаyбоy, Вечерњи лист, Вјесник, Глобус…).
На својим је путовањима од 2002. посетио следеће државе: Турску, Сирију, Јордан, Либан, Израел, Египат, Русију, Шпанију, Авганистан, Пакистан, Индију, Гватемалу, Белизе, Боливију, Бразил, Аргентину, Чиле, Папуу Нову Гвинеју, Француску Полинезију, Вијетнам, Лаос, Камбоџу, Тајланд, Филипине, САД, Италију, Индонезију, Косово, Уједињене Арапске Емирате, Либију, Јапан, Јужну Кореју, Узбекистан, Туркменистан, Мароко, Мауретанију, Сенегал, Гамбију, Капвердска Острва, Мали, Перу, Судан, Етиопију, Кенију, Уганду, Руанду, Танзанију, Малави, Мозамбик и ЈАР. Један је од пар Хрвата који се баве овим послом. Углавном трага за потпуном дивљином и неконтактираним домородачким народима. У емисији Недјељом у два 2013. казао је да још постоји пар десетака неконтактираних племена, али да ће она сигурно у наредној деценији бити упозната са цивилизацијом или нестати. Најближе исконској дивљини сматра Папуу Нову Гвинеју где људи још увек верују у шумске духове и облаче се у травнате сукње или носе тиквицу око пениса. У Амазони је тражио потпуну дивљину без човека, џунглу у којој животиње никада нису виделе човека. Стигао је надомак ње. Тапири, мајмуни, јагуари, птице и друге животиње биле су силно престрашене и зачуђене први пут угледавши људе. Гласно су урликале, стале зачуђене, бежале или терале људе гранчицама, камењем и сличним ситницама. Његова путовања у најруралније крајеве документована су у књизи Џунгла, највећој Ростухаровој успешници, а одрађена су у периоду од 2005. до 2008. године. У Западној Папуи на крају је пронашао непознато канибалско племе.
Важнији пројекти
уреди- осмомесечно путовање мотоциклом од Загреба до Кејптауна по истоку афричког континента, експедиција до последњих “првих” Африканаца, ловачко-сакупљачког племена Хадзабе у Танзанији
- успон на највиши вулкан у тропима, 6425 метара висок врх Коропуна у Перуу
- петомесечно путовање од Загреба до Тога (Западна Африка) на мотоциклу, прелазак Сахаре мотоциклом и ходање 130 км кроз земљу народа Догон
- три мјесеца проведена у најзабаченијим подручјима Западне Папуе у Индонезији
- 23 дана у Боливијској Амазони, експедиција у део џунгле у којем човек никада није био, потрага за јагуаром
- 820 километара узводно уз реку Сепик и 270 км ходања кроз џунглу у најдаљем крају Папуе Нове Гвинеје, 52 дана избивања из цивилизације
- пролазак кроз нетакнуту џунглу парка Мадиди у Боливији пешке и на индијанској сплави; 34 дана, 450 км
- откриће древне пећине са археолошким артефактима у Гватемали коју су користиле Маје пре више од 2 000 година
- веслање низ реку Сан Педро у Гватемали; две седмице, 150 км
- успон на Мт.Бланк (4807м) и на непознати врх у западном Тибету (6012м)
- ходање по Хималаји до скривеног краљевства Мустанг; месец дана, 250 км
- пут бициклом од Загреба до Египта; 10 месеци, 8000 км
Библиографија
уредиСпољашње везе
уредиРеференце
уреди- ^ www.индеx.хр, "Давор Ростухар: Хрватски авантурист против озеблина, маларије, дивљине и вулкана", објављено 23. августа 2012., приступљено 3. октобра 2013.
- ^ www.тпортал.хр, "'Освијештени турист' Ростухар код Станковића", објављено 28. јула 2013., приступљено 3. октобра 2013.