Википедија

Хвар (острво)

Хвар је острво у Јадранском мору, које припада Републици Хрватској. Површина острва је 297,37 км².[1]

Хвар
Географија
ЛокацијаХвар
Координате43° 09′ 58″ С; 16° 44′ 00″ И / 43.166° С; 16.733333° И / 43.166; 16.733333
43° 09′ 58″ С; 16° 44′ 00″ И / 43.166° С; 16.733333° И / 43.166; 16.733333
Површина297,376802 км2
Администрација
Демографија
Становништво11500
Густина ст.38,67 стан./км2

Географски положај уреди

Налази се у Сплитско-далматинској жупанији, у скупу острва ове жупаније. Северно од њега се налази острво Брач, а јужно од њега се налазе Шћедро (од којег га дели Шћедорски канал), Вис (према југозападу), Паклинска острва, Корчула и полуострво Пељешац.

Име уреди

Данашње име острва је грчког порекла (од грчке речи „Pharos“ – светионик). Из тог назива Римљани су обликовали име „Pharia“. Далматински Романи претворили су га у „Фара“, а у раном Средњем веку досељени Словени су сугласник ф заменили групом сугласника хв и променили назив у „Хвар“. Назив Лесина (на Черниговој карти из 1855.[2] а на поморској карти Ангелина Дулцерта из 1339. је Лесна) појављује се од краја XI века и потиче од словенке речи лесна (шумовита) (Јиричек) [3]. Тај назив се данас сачувао још само у италијанском језику, преко Млечана. Немачки путописац Конрад Груненберг 1486. Хвар назива Лессина [4] по тадашњем стандарном поморском именовању. Бенедиктински манастир се назива С. Мариа ди Лесна [5] Могућа веза овог старог назива острва је са именом места Јелса које се у Статуту Хвара (Статута цоммунитатис Лесинае) 1331. године помиње под именом Цивитас Ветус Иелсае.[6] Лазар Томановић ово оствро, поред којега је путовао, спомиње 1883. године под именом Лијезина. [7]

Историја уреди

 
Паганија у 9. веку према Константину Порфирогениту. Већину становништва су по њему чинили некрштени Срби.

Острво је насељено још у праисторијско доба. Из тог раздобља на острву постоје налази хварске културе (3500—2500. пне.), познате по обојеној керамици.

Познати су налази из Маркове и Грапчеве шпиље, у којој је пронађен најстарији приказ брода у Европи на комаду керамичке вазе, те локалитет Пуркин кук са мегалитима.

Касније су острво населили Илири.

Хвар је био место старогрчке колонизације у IV веку пне. На њему је у то доба, 385. пне, основан Фарос, на месту данашњег Старог Града. Поменути Фарос је био полис. Од осталих старогрчких насеобина вреди споменути Димос, који се налазио на месту данашњег Хвара.

Падом Сиракузе, битне заштитнице овог острва, дошао је крај власти старих Грка. Острво је пало под власт старог Рима 219. пне, а Фарос је добио име „Pharia“.

Након пада староримске власти, острво је пало под власт Византије. У том раздобљу постоји празнина, једно нерасветљено раздобље, све до досељивања Словена. Први становници тога подручја након доласка Словена су, према Константину Порфирогениту, некрштени Срби који су основали Неретљанску област звану Паганија.

Срби су тим подручјем владали три века као Неретљанском кнежевином.

У XI веку острво је постало део средњовековне хрватске краљевине Петра Крешимира IV.

Након тога су се на власти смењивали Млетачка република, Византија и Угарска краљевина.

Године 1331. комуна је коначно пала под млетачку заштиту. Млечани су га у потпуности надзирали 1420. године. Млетачка власт је трајала све до пада Млетака, 1797. године. У том раздобљу је град Хвар био главна млетачка лука на источној јадранској обали. Острво Хвар је било део исте управне јединице, као и острво Вис, Хварско-вишке комуне. Траг те поделе је данашња брачко-хварско-вишка бискупија.

Град Хвар је дао доста учених људи у 15-16. веку. Њихова имена је навео Винко Прибојевић (умро 1532) историчар у свом чувеном говору пред угледним Хваранима, одржаном 1525. године.[8] У Старом граду на острву Хвару бавио се књижевним радом племић Ханибал Луцић 1480-1534. године. Био је то поштован и имућан човек који је путовао по свету и стекао искуство и образовање. Писао је љубавне песме (збирка "Писан разлицих"), посланице и један "драматски спис" под насловом "Робиња".[9] Луцићев савременик и суграђанин, такође књижевник био је Петар Хекторовић 1487-1572. године. Значајан је по томе што је у своје дело "Рибање и рибарско приговарање" (из 1569) унео две српске народне песме. У једној је свађа Марка Краљевића и брата му Андије, а друга бугарштица говори о Радославу Северинцу, кога је убио Влатко војвода Удински.[10] Описао је у том делу тродневни излет из Хвара до Брача и Шолте, пропраћен разговором са двојицом рибара.[11]

Након 1797., острво је пало под власт Хабзбуршке Монархије. Године 1806. пада под власт Наполеонове Француске, Хабзбуршке Монархије односно реорганизовањем исте, под аустријски део Аустро-Угарске. Тада је настало златно доба за ово острво : уређене су све острвске луке, направљен је катастар, настала је мала индустријализација, а узлазни круг на пољопривредном тржишту (винова лоза, бухач, лаванда) је ојачао средњи слој становништва, док се заостајање нижих слојева ублажило. До појаве пароброда, острво је имало своју трговачку морнарицу.

У граду Хвару су у то време своје конзулате отворили Грчка, Парма, Папска држава и Напуљско Краљевство.

Године 1858. је отворена прва метеоролошка станица на простору данашње Хрватске, а 1868. је основано прво туристичко друштво („Хигијеничко друштво“). На острву "Фару" (Хвару) у Лезини одржавао се годишњи вашар 1853. године - 10. маја.[12]

После распада Аустро-Угарске, Краљевина Италија је запосела острво исте 1918. године, и остала је на њему све до 1921, када је коначно постало део Краљевине СХС/Краљевине Југославије.

Падом Краљевине, 1941, острво је ушло у састав Независне Државе Хрватске, где је био део велике жупе Цетина.

Падом власти НДХ, постало је део НР Хрватске/СР Хрватске. Острво је било једна управна јединица, општина Хвар са седиштем у граду Хвару.

Касније, осамостаљењем Хрватске, у данашњој Републици Хрватској, Хвар се поделио на четири општине: Град Хвар, Стари Град, Јелса и Сућурај.

Почетком рата у Хрватској, острвско становништво и привреда су трпели последице поморске блокаде Хрватске 1991., коју је успоставила ЈРМ, да би спречила шверц оружја.

Православље на Хвару уреди

Православље на острву Хвару се везује од почетка за досељене Грке војнике из своје отаџбине, у 15. веку.

Документи који су сачувани се односе на 18. век и показују агресивност католичког клира који је гушио православне, тежећи да их преведе у окриље своје вере. Још 1727. године Сенат је православцима зајамчио слободу исповедања вере. Власт је дозволила да подигну православни храм ван града и да ту држе једног калуђера за богослужења. Дата им је земља за издржавање, али и зависили су од милости власти. Грци су заиста убрзо подигли у "земљоузу" крај мора, православну цркву, посвећену Св. Параскеви и уз њу парохијски дом. Али бискуп је успео да уреди да се у тај православни храм унесе и католички олтар, за њихова богослужења. Католици су контролисали рад и мешали се у послове православних. Број Грка православних парохијана ионако мали, стално се смањивао. Они су или умирали или прелазили у католицизам. Једна од најпознатијих грчких породица са Хвара Макиедо, је имала такву судбину. Дошло је 1807. године до саме пропасти православне парохије, за време поп Неофита Кромиде, када су у парохији биле само две душе. Срби нису видели да ту има достојанственог живота, па се нису досељавали код сродних по вери Грка. Ускоро је остао Хвар без православаца, иконе су пренете у католичку "римску" градску цркву, а сам храм је претворен у "магазу војничку у којој се прах (барут) држи".[13]

Помиње се 1808. године у једном попису "Лезина" (Хвар) са православном црквом посвећеном Св. Петки. У њој је службовао један свештеник као парох. На другом месту (истог пописа) се каже даје исти храм тада већ порушен.[14] Поменута црква је 1616. године била део грчког православног манастира истог имена - Св. Петке.[15]

Клима уреди

Клима је средоземна. Западни део острва је изразито сушнији, чак је међу крајевима са најмање падавина у Хрватској.

Становништво уреди

Апсолутно већинско становништво овог острва су Хрвати.

Највећа насеља на острву су Хвар, Стари Град, Јелса и Сућурај, који су уједино и четири острвске општине које покривају подручје овог острва.

Остала насеља на Хвару су:

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Дупланчић Ледер, Т.; Ујевић, Т.; Чала, M. (2004): Дужине обалне линије и површине острва на хрватском делу Јадранског мора одређене су са топографских карата у размери 1:25 000, Геоадриа, Вол. 9, Но. 1, 5-32.
  2. ^ Черниг (1855). Народописна карта аустријске монархије. 
  3. ^ Томовић, Гордана (1972). Поморска карта Ангелина Дулцерта из 1339. г., стр.95. Београд. 
  4. ^ Грüненберг, Цонрад (1486). Бесцхреибунг дер Реисе вон Констанз нацх Јерусалем. Архивирано из оригинала 17. 06. 2016. г. Приступљено 25. 05. 2016. 
  5. ^ Петрић, Маринко. Ведута Хвара из 1486. године, стр. 18., 25. 
  6. ^ Хварски статут. Сплит: Сплитски књижевни круг. 1991. 
  7. ^ Томановић 2007, стр. 107.
  8. ^ Фортис, наведено дело
  9. ^ Стојан Новаковић: "Историја српске књижевности...", Београд 1871. године
  10. ^ "Дело", Београд 1904. године
  11. ^ Фортис Алберто: "Пут по Далмацији", Загреб 1984.
  12. ^ "Војвођанин", Беч 1853. године
  13. ^ "Љубитељ просвештенија", Карловац 1865. године
  14. ^ "Љубитељ просвештенија", Карловац 1870. године
  15. ^ "Љубитељ просвештенија", Карловац 1862. године

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Хвар на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hvar_(ostrvo)&oldid=27552395”