Историја Исланда

Забележена историја Исланда почиње са насељавањем Викиншких истраживача и њиховог робља са истока, посебно Норвешке и Британских острва, у касном деветом веку. Исланд је био ненасељен дуго након насељавања остатка Западне Европе. Забележено насељавање је конвенционално датирано на 874, мада археолошка евиденција указује на то да су келтски монаси из Ирске, познати као папари према сагама, населили Исланд пре тог времена.

Олаус Магнус, Исланд на мапи Carta Marina из 1539. године, детаљ, 1,70 x 1,25 цм, Каролина Редивива, Шведска.

Земља се била брзо насељена, углавном Норвежанима који су бежали од сукоба или тражили ново земљиште за фарме. До 930, племенски поглавари су успоставили један вид управљања, Алтинг, што се сматра једним од најстаријих парламената на свету. При крају десетог века, хришћанство је доспело до Исланда путем утицаја Норвешког краља Улава |I Тригвасона. Током тог времена, Исланд је остао независтан, што је период познат као Стари комонвелт, и Исландски историчари су почели да документују националну историју у књигама које се називају Саге о Исланђанима. У раном тринаестом веку, унутрашњи конфликт познат као епоха Стурлунгова ослабио је Исланд, који је временом постао подређен Норвешкој путем Старог споразума (1262–1264), ефективно окончавајући комонвелт. Норвешка је касније била уједињена са Шведском (1319) и затим Данском (1376). На крају су све нордијске државе уједињене у један савез, Калмарску унију (1397–1523), али је након распада савеза Исланд пао под данску владавину. Каснији строги Данско-исландски трговински монопол током 17. и 18. века је био штетан за привреду. Резултирајуће сиромаштво у Исланду је погоршано тешким природним катастрофама као што су Модухардиндин или „Маглена тегоба”. Током тог времена, популација је опала.

Исланд је остао део Данске, али је у складу с успоном национализма широм Европе у деветнаестом веку, настао покрет за независност. Алтинг, који је био суспендован 1799, био је поновно успостављен 1844, и Исланд је стекао суверенитет након Првог светског рата, дана 1. децембра 1918. Међутим, на Исланду се задржала Данска монархија до Другог светског рата. Мада је Исланд био неутралан у Другом светском рату, Уједињено Краљевство је извршило инвазију и мирним путем га окупирало 1940. године да би се пречили нацистичку окупацију, након што је Данска пала под контролу немачког Вермахта. Због стратешке позиције Исланда у Северном Атлантику, савезници су држали ово острво под окупацијом до краја рата, Сједињене Државе су преузеле окупационе дужности од Британаца 1941. године. Током 1944. године, Исланд је раскинуо своје преостале везе са Данском (која је још увек била под нацистичком окупацијом) и декларисао се као потпуно независна нација. Након Другог светског рата, Исланд је био оснивачки члан Уједињених нација и Организације Северноатлантског споразума . Његова економија је убрзано расла углавном кроз риболов, иако је то било нарушено споровима с другим народима.

Након брзог финансијског раста, дошло је до Исландске финансијске кризе 2008–11. Исланд и даље остаје изван Европске уније.

Због своје удаљености, Исланд је био поштеђен разарања током европских ратова, али је био погођен другим спољашњим догађајима, као што су Црна смрт и Протестантска реформација коју је наметнула Данска. Исландска историја је исто тако била обележена бројним природним катастровама.

Исланд је релативно млада земља у геолошком смислу, формирана пре око 20 милиона година серијом вулкански ерупција у Средњоатланском гребену, која се још увек увећава путем нових вулканских ерупција. Најстарији узорци стена нађени на Исланду потичу од пре око 16 милиона година.

Насељавање и самоуправа

Стена закона (Þingvellir) било је седиште Алтинга.

Први усељеници на острво су били ирски монаси који долазе поткрај 7. века. У 9. веку откривају га Викинзи (874. године спомиње се долазак норвешких Викинга Инголфура Арнарсона) који га називају Исланд (исландски: Ледена земља). Од 9. до 10. века острво настањују исељеници из Норвешке, Ирске и Шкотске те са оближњих острва. У 10. веку Викинзи с Исланда откривају Гренланд и обале Северне Америке (Лејф Ериксон). Истодобно на Исланд продире хришћанство, а успостављена црквена организација под директном је управом норвешких надбискупа. Тада се поступно устројава друштвени систем, а око 930. основано је представничко тело Алтинг (Alþingi) (једно од најранијих у Европи) у којему превагу имају представници војничких кланова. Године 1262. Исланд долази под власт норвешких владара (Хакон IV), а проглашењем Калмарске уније (1397) долази под власт Данске.

Данска управа

За време данске владавине укинута је самоуправа, острвом управљају намесници из Данске, а привреда стагнира. Стање се деломично поправља тек када је Данска за свог намесника на Исланду именовала Исланђанина Скулија Магнусона (1711–1794). Године 1784. Данска управа укида Алтинг.

Највећа вулканска катастрофа у историји Исланда забележена је 1783.-1784. године, када је вулкан Лаки покрио 500 квадратних километара острва лавом, при чему је изгинула стока, након чега је од глади умрло 9.000 људи.

Киелским миром 1814. године Исланд је остао под данским врховништвом, а од 1834. године заступан је у Данском парламенту.

Борба за независност

Јон Сигурдсон (1811.-1879)
Вођа исландског покрета за независност.

Средином 19. века покрет за независност Исланда предводи Јон Сигурдсон. Године 1843. обновљен је Алтинг, али само као саветодавно тело данског краља. Године 1851. Исланд је проглашен саставним делом Данске. Покрет за одцепље јача почетком 20. века и 1918. године Исланд је са Данском везан само персоналном унијом.

У априлу 1940. острво су заузеле британске снаге како би се спречила немачка окупација. Исте године Исланд се проглашава независним. Исландско министарство, на челу са Свејном Бјорнсоном као регентом, преузима власт. Године 1944. након референдума проглашена је Независна Република Исланд, а Свејн Бјорнсон је постао њен првим председник.

Независна Република Исланд

Спуштање застава у Кеблавику.

Године 1946. на Исланду се подиже велика америчка војна ваздухопловна база Кеблавик, а 1949. године Исланд приступа НАТО савезу.

Од 1959. до 1971. на власти су коалицијске владе Странке неовисности и социјалдемократа, а од 1971. владе левичарских странака. Због нерешених граница територијалних вода (права на риболов) Исланд је водио спорове с Великом Британијом (тзв. Бакаларски рат 1970-их).

Године 1991, након мањинске победе на изборима, Странка независности коју је водио Давид Одсон је формирала коалицијску владу са Социјалдемократима. Ова влада је водила либералну политику, приватизирала је веће и мање државне фирме, остварила привредну стабилност и смањила дотадашњу хроничну инфлацију. Исланд је постао чланицом ЕЕА 1994. године.

Финансијска криза из 2008.–2009.

Главни чланак: Исландска финансијска криза 2008.–2009.

У другој половини 2008. године у исланду је избила највећа финансијска криза у историји те државе.

Догађаји који су означили крај финансијске кризе у Исланду

Дана 26. јануара 2009. дотадашњи премијер Исланда Геир Харде поднео је оставку коалицијске владе председнику Исланда Олафуру Рагнару Гримсону. Овај догађај је уследио након што су у Исланду већ 16 недеља трајали протести против владе, јер није успела да санира финансијску кризу која је избила у другој половини 2008. године, а који су се појачали након 20. јануара 2009. године.

Након разговора с вођама 5 странака заступљених у Алтингу председник Исланда је замолио Социјалдемократски савез и Лево-зелени покрет да саставе нову владу, те да се припреме за изборе на пролеће.

За новог премијера нове владе именована је дотадашња министарка социјалних послова и социјалне сигурности Јоухана Сигурдардоутир, између осталог због њене популарности у широј јавности те њезиних добрих односа са Лево-зеленим покретом. Анкета коју је спровела Галуп организација у децембру 2008. показала је да 73% грађана Исланда одобрава њене одлуке као министарке, и то више него било којег другог члана кабинета. Уз то, она је била једини министар који је поправио своју позицију у анкетама у 2009. години спрам оних које су проведене у 2008. години.

Новој је влади требала потпора Прогресивне странке у Алтингу. Преговори су се наставили све до вечери 31. јануара 2009, тако да је нова влада именована 1. фебрурара 2009. Независне анкете су показале како Јоухана и Стеингримур Ј. Сигфусон, вођа лево-зеленог покрета, која је била друга странка у коалицијској влади, уживају велику потпору изван својих властитих странака.

Избор Јоухане Сигурдардоутир за новог премијера Исланда је историјски догађај из више разлога. Први разлог је тај што је она прва жена која је дошла на овај положај, тј. на чело ове државе у целокупној историји Исланда. Други разлог је да се Јоухана отворено декларише као лезбијка, чиме је постала прва хомосексуална особа у модерној историји (нови век) која је дошла на чело неке државе.

Види још

• Исландска уметност
• Исландски језик

Литература

• Опћа и национална енциклопедија бр. 9., Вечерњи лист д. д., Загреб. 2006. ISBN 978-953-7224-09-0 .
• Аxел Кристинссон. "Ис тхере анy тангибле прооф тхат тхере wере Ирисх монкс ин Ицеланд бефоре тхе тиме оф тхе Викинг сеттлементс?" (2005) ин Енглисх ин Ицеландиц
• Бергстеинн Јóнссон анд Бјöрн Þорстеинссон. "Íсландссага тил оккар дага" Сöгуфéлаг.[1] Реyкјавíк. (1991) (ин Ицеландиц). ISBN 978-9979-9064-4-5.
• Бyоцк, Јессе. Медиевал Ицеланд: Социетy, Сагас анд Поwер Университy оф Цалифорниа Пресс. 1988. ISBN 978-0-520-06954-1.. ISBN 978-0-226-52680-5.
• Гуðмундур Хáлфданарсон;„Старфсмаðур | Хáскóли Íсландс”. Хуг.хи.ис. Архивирано из оригинала 12. 02. 2009. г. Приступљено 31. 1. 2010.  "Хисторицал Дицтионарy оф Ицеланд" Сцарецроw Пресс.[2] Марyланд, УСА. 1997. ISBN 978-0-8108-3352-4.
• Гуннар Карлссон. "Хисторy оф Ицеланд" Университy оф Миннеаполис. 2000. ISBN 978-0-8166-3588-7. „Тхе Хисторy оф Ицеланд (Гуннар Карлссон) – боок ревиеw”. Даннyревиеwс.цом. Приступљено 31. 1. 2010. 
• Гуннар Карлссон. "Ицеланд'с 1100 Yеарс: Хисторy оф а Маргинал Социетy". Хурст.[3] Лондон. 2000. ISBN 978-1-85065-420-9..
• Гуннар Карлссон. "А Бриеф Хисторy оф Ицеланд". Форлагиð 2нд ед. 2010. Транс. Анна Yатес. 2000. ISBN 978-9979-3-3164-3.
• Хелги Скúли Кјартанссон; „Хелги Скúли Кјартанссон”. Старфсфолк.кхи.ис. 26. 9. 2004. Архивирано из оригинала 2. 2. 2009. г. Приступљено 31. 1. 2010.  "Íсланд á 20. öлд". Реyкјавíк. 2002. ISBN 978-9979-9059-7-4.
• Сверрир Јакобссон. ‘Тхе Процесс оф Стате-Форматион ин Медиевал Ицеланд’, Виатор. Јоурнал оф Медиевал анд Ренаиссанце Студиес 40:2 (Аутумн 2009), 151–70.
• Сверрир Јакобссон. Тхе Территориализатион оф Поwер ин тхе Ицеландиц Цоммонwеалтх, ин Статсутвиклинг и Скандинавиа и мидделалдерен, едс. Сверре Багге, Мицхаел Х. Гелтинг, Фроде Хервик, Тхомас Линдквист & Бјøрн Поулсен (Осло 2012), 101–18.
• Хјáлмарссон, Јóн Р. (2009). Хисторy оф Ицеланд: Фром тхе Сеттлемент то тхе Пресент Даy. Реyкјавик: Форлагиð Публисхинг. ИСБН 978-9979-53-513-3. 
• Сигурðур Гyлфи Магнúссон. Wастеланд wитх Wордс. А Социал Хисторy оф Ицеланд (Лондон: Реактион Боокс, 2010)
• Миллер, Wиллиам Иан; „Университy оф Мицхиган Лаw Сцхоол Фацултy & Стафф”. Цги2.www.лаw.умицх.еду. 24. 10. 1996. Архивирано из оригинала 2. 2. 2009. г. Приступљено 31. 1. 2010.  Блоодтакинг анд Пеацемакинг: Феуд, Лаw, анд Социетy ин Сага Ицеланд. Университy Оф Цхицаго Пресс. 1997. ISBN 978-0-226-52680-5.

Спољашње везе

• Историја Исланда
• Историја Исланда на Енциклопедији народа
• History of Iceland from the Icelandic embassy in Japan
• U.S. Government text public domain
• History of Iceland: Primary Documents